Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8313">Vladan Vučićević</a>

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, jučerašnja diskusija o izjednačavanju prava boraca izazvala je žučnu polemiku u ovom parlamentu. Mislim da, na neki način, nismo iz bliske i dalje prošlosti izvukli mnogo pouka.
Juče je bilo zamereno da ova skupština treba da donosi i neka bitnija pitanja, a smatram da je i ovo pitanje bitno, od nacionalnog interesa i da zaslužuje da bude na dnevnom redu, jer je neko čekao čitavih 60 i kusur godina da se o ovome raspravlja. Siguran sam i u to da postoje i bitnija pitanja o kojima ova skupština mora da raspravlja. Jedno od ključnih pitanja od interesa za sve građane Srbije i za Srbiju jeste zakon o denacionalizaciji i vraćanju imovine. Kada takav zakon bude na dnevnom redu ove skupštine, pokazaće svu pogubnost politike koja je vođena u proteklom vremenu, od 1945. pa do devedesetih godina.
Želim da kažem da je za mene lično ovaj zakon, o kome mi danas raspravljamo, zakon od nacionalnog interesa i da apsolutno zaslužuje da bude donet na ovoj sednici, ali smatram da je možda neprimereno da govornici ovde dolaze sa napisanim tekstom, donose određene knjige, čitaju raznorazne citate velikih istorijskih ličnosti i pojedinaca, jer smatram da nam to neće doneti dobro.
Ono što želim da kažem, a što je istorijska činjenica koju niko u ovoj sali, a i u ovoj državi Srbiji ne može da pobije, a to je da su postojala dva pokreta: jedan je bio ravnogorski, četnički pokret, a drugi je bio komunistički, partizanski pokret. Ono što je, takođe, nepobitna činjenica, sa kojom se moramo suočiti i što je ono što nas vekovima unazad pratim, a plašim se da ne bude i u daljoj budućnosti, a to je nesloga, nerazumevanje i nemogućnost shvatanja trenutka u kome su možda nekada živeli naši preci, a mi danas.
Ono što moramo priznati, to je da su i u jednom i u drugom pokretu većina bili Srbi. Ne želim da ovde iznosim istorijske činjenice i da dokazujem da li je jedan pokret bio u pravu, a drugi u krivu, da li je u pravu bio četnički pokret, a u krivi partizanski ili da li su partizani bili u pravu, a četnici u krivu. Jednostavno, to je nemoguće danas dokazati ili makar mi, narodni poslanici, nismo kompetentni da to dokažemo u roku od tri dana, ako to istorija nije dokazala i svi istorijski stručnjaci u proteklih 60 i kusur godina.
Želim da kažem da je jedna majka bila u prilici da jednog sina pošalje u četnički, ravnogorski pokret, a drugog sina da pošalje u partizanski, komunistički pokret, da je ta majka plela čarape od iste ovce i iste vune i za sina koji je bio u četničkom pokretu i za sina koji je bio u partizanskom pokretu, da je ta majka isto ronila suze kada je čula da je poginuo sin četnik i sa istim žalom ronila suze kada je poginuo sin partizan, i da ono što je velika istorijska nepravda, a to je da oni koji su pobedili, pisali su istoriju i proglasili četnike da su oni bili ti koji su krivi za svo zlo koje se dešavalo na našim prostorima.
To je prosto nemoguće, to nije časno, to nije pošteno i to mi ovde danas moramo da razbijemo. Ne da dokazujemo istorijskim činjenicama i da dokazujemo nekim pismima šta je rekao Čerčil, šta je rekao Ruzvelt. Velike sile su uvek pričale ono što je godilo njima, a mi smo uvek bili neko topovsko meso, zarad nekih velikih sila i pojedinaca koji su nas koristili.
Naravno, svo zlo i svu tegobu, svu bedu, čemer, jad plaćao je srpski seljak i ovaj srpski narod. Zato mi danas treba da ispravimo tu istorijsku nepravdu, ne boreći se istorijskim činjenicama, već boreći se razumom koji treba da ima svako od nas ovde i da shvatimo da to što nam se dešavalo ne sme da nam se dešava u budućnosti, a bogami, kakvo nam vreme ide, može nam se desiti i u bliskoj budućnosti. Da priznamo ovde, kao ljudi, da je to bio bratoubilački građanski rat i da u takvom ratu nema ni pobednika, svi su poraženi.
Zato, braćo i sestre narodni poslanici, očekujem od vas ovde i, naravno, od onih koji su nekada bili drugovi, danas gospoda, da nam kažu samo par stvari, što je njihova tajna, a naša želja da saznamo - gde se nalazi grob Draže Mihailovića? To je časno i pošteno posle 60 i kusur godina, da narod i građani Srbije znaju. Sa druge strane, časno i pošteno bi bilo da nam se Josip Broz Tito, koji je ovo sve zamesio, ne baškari u onoj Kući cveća, već da ga izmestimo iz nje i da ga stavimo tamo, sahranimo upravo gde je sahranjen i Draža Mihailović.
Braćo i sestre narodni poslanici, mi moramo da se založimo ovde za tu vrstu istine i da shvatimo da u bliskoj budućnosti, ako nastavimo sa ovakvim raskolima kakvi su bili do sada, Srbija će doživeti gorku sudbinu, a mi svi zajedno sa njom, ovde će biti protektorata, pa ćemo doživeti, možda kao što danas doživljavaju gore u Bosni da im onaj Ešdaun smenjuje ljude koje su oni birali na izborima. Možda ćemo biti u toj situaciji srećni ako dobijemo belo, a ne crno unuče.
Iz tih razloga, braćo i sestre narodni poslanici, želim da mi ovu diskusiju privedemo kraju, da se prizovemo razumu i da ovaj zakon izglasamo, kako bi sada oni osamdesetogodišnjaci, koji su 60 i kusur godina čekali, primili svoju zasluženu penziju i time na neki način ublažili istorijsku nepravdu i učinili da i ti ljudi budu rehabilitovani, i da tako napravimo blagi korak ka razumu i ka izmirenju.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, danas imamo ispred nas set zakona o zaštiti životne sredine. Naravno, postavlja se pitanje neophodnosti donošenja ovakvih zakona. Svaka ozbiljna država koja ozbiljno razmišlja i misli o svojoj budućnosti, o zaštiti životne sredine, neophodno je da ima jedan kvalitetan zakon koji garantuje u potpunosti zaštitu flore i faune i životne sredine.

Unazad smo imali nasledstvo gde je društvena svojina dominirala, a čim je nešto bilo društveno, onda je bilo ničije, na neki način to ničije nije se ni poštovalo, a svest kod nas nije bila na tom nivou i nije bila tako razvijena da moramo poštovati i štititi životnu sredinu zarad budućnosti svih budućih pokoljenja.

Odnos pojedinaca prema životnoj sredini u proteklom vremenu bio je izuzetno bahat. Naravno, ta bahatost se pokazuje i danas i ako želimo da se integrišemo sa Evropskom zajednicom, onda moramo i prihvatiti evropske standarde i imati kvalitetan zakon koji će apsolutno omogućiti zaštitu životne sredine.

Šta reguliše ovaj zakon? Ovaj zakon u potpunosti reguliše odnos prema životnoj sredini, flori i fauni i način na koji treba da se ophodimo, kako bi mogli da se ukolotečimo u zemlje onih koji znaju da cene i štite ono što imaju i ono što je najveće nacionalno bogatstvo, a to je zaštita životne sredine.

Šta je novo u ovom zakonu što možda u proteklim zakonima koji su bili nema? Novo je osnivanje fonda, što je vrlo bitno i odnos između lokalne samouprave i Republike. Postojali su ti fondovi i ranije u Republici, ali lokalna samouprava je iz tih fondova imala vrlo mali procenat.

Ono što je dobro, to je da danas lokalna samouprava ima 60 posto, a Republici se odvaja 40 posto, a ta sredstva se koriste, kako u lokalnim sredinama za nadoknadu eventualno nanetih šteta. Ono što je vrlo bitno, što u prethodnom periodu nije bilo, a to je da su svi privredni subjekti koji se na neki način bave prometom opasnih materija ili preradom opasnih materija i koji mogu zagaditi životnu sredinu, u obavezi da osiguravaju sebe, ako dođe do oštećenja životne sredine, nadoknade štetu koja je naneta.

Ovaj zakon koji je više prekršajni, i pored ovog zakona Republika Srbija ima i Krivični zakon koji takođe reguliše zaštitu životne sredine, vrlo je bitno da se ovaj zakon na neki način implementira u naše društvo. Implementacija zakona do sada nije bila dovoljna i mi smo, u proteklom periodu, doneli premnogo zakona, ali ti zakoni se nisu poštovali. Zato je implementacija zakona vrlo bitna. Naravno, pored implementacije zakona, potrebno je izvršiti i edukaciju našeg stanovništva, edukaciju kako i na koji način i zašto treba štititi životnu sredinu i okruženje u kojem svaki pojedinac živi.

Mislim da su ta kultura življenja, način ponašanja i ophođenja u jednoj sredini vrlo bitni i da je to ono što je mnogima od nas u nekom proteklom periodu nedostajalo. Možda nismo bili ni svesni, možda nismo ni znali da cenimo ono što imamo, ali vreme koje je pred nama apsolutno nam nalaže da sve potencijale i sve resurse koje ova zemlja ima, moramo staviti u promet, moramo poštovati ono što imamo, a znamo da će određeni resursi, kao što je to zdrava i pitka voda, u budućnosti vredeti čitavo bogatstvo i vredeti zlata.

Siguran sam da će ovaj zakon proizvesti mnoge podzakonske akte koji će regulisati određene oblasti, na osnovu ovog zakona bliže i detaljnije.

Želim da kažem zašto je neophodno da imamo upravo ovakav set zakona. Setimo se u bliskoj prošlosti šta se desilo u Topoli kada je došlo do zagađenja vode. Kragujevac ima jednu reku. Ona nije tako velika, ali je za Kragujevac vrlo značajna. Ta reka nema živih organizama. Ta Lepenica opet svojim tokom se uliva u drugu reku, uliva se u Moravu, pa onda, bez obzira što postoji prečišćavanje otpadnih voda, siguran sam da je to nedovoljno i da mnogi teški metali odlaze u Moravu.

Ono što mogu zameriti ovom zakonu, to je da su ove zakonske odredbe, tj. kazne strašno niske i strašno male. Možda će neko kritikovati visinu ovih kazni, ali mislim da su ove kazne strašno male, pa ću reći da je za pravno lice kazna od 300 do milion dinara. Naravno, mislim da je bilo potrebno u ovom zakonu staviti i neka druga ograničenja. Šta se dešava ako jedna firma ispusti opasne materije svesno ili nesvesno. Verujem da je u nekom proteklom periodu bilo mnogo puta svesnog ispuštanje određenih opasnih materija u naše vodotokove, zato što je čuvanje, skladištenje i prerada tih opasnih materija mnogo skuplja no što je kazna predviđena za takvo ispuštanje bila regulisana zakonom.

Mislim da je potrebno da se prema određenim prekršiocima koji jednom, pa ti isti možda drugi ili treći put prekrše, sankcioniše na drugi način, grublji način i eventualno, potrebno je kao što je u Zakonu o fiskalizaciji, kada se proda jedna kifla a ne izda fiskalni račun, plati se kazna od 100 hiljada dinara, druga kazna je 300 hiljada dinara, ali treća je pečaćenje firme. Smatram da su ove kazne blage. Možda se nekima čini da su one visoke, ali budite sigurni da ribolovci koji su vrlo često na vodama znaju najbolje kakvo je stanje naših voda u našoj Srbiji.

Tužno je gledati pomor riba a da sankcije budu tako minorne, da bude kazna 100 hiljada dinara ili milion dinara. Ono što je dobro u ovom zakonu, to je da postoji osiguravajuće društvo i obaveza da oni koji zagade ekološku sredinu, nadoknade štetu, ali ne vidim u ovom zakonu kako i na koji način se vrši ravnopravna procena štete i naneta šteta.

Mislim i verujem da će Ministarstvo sigurno na neki način podzakonskim aktima to možda regulisati, pa da se oni koji zagade vodotokove i naprave pomor ribe na neki način sankcionišu da budu u obavezi da makar tri, četiri ili pet godina moraju to područje poribljavati. To je vrlo bitno za Srbiju. Srbija je zemlja koja ima premnogo resursa koji se u ovom trenutku ne koriste, ali verujte da će zdrava priroda, zdrava voda u budućnosti značiti mnogo i da će Srbija u razvoju turizma imati veliku korist i naravno, imati prednost u odnosu na ostale zemlje u našem okruženju.

Zato želim da jedan ovakav zakon pohvalim, ali naravno, apelujem na Ministarstvo da razmisli kako i na koji način će se izvršiti implementacija ovog zakona, da ovaj zakon ne završi kao i mnogi zakoni koji su doneti, pa imate Zakon o pušenju i zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, a onda vidite članove Vlade i Vladu koja to ne poštuje, pa onda kažu i oni pojedinci – kad ne poštuje onaj ko je to doneo, zašto bi ga poštovao ja.

Imate drugi zakon, koji je isto koristan i donet je, a to je Zakon o prodaji alkohola maloletnim licima. Naravno, vidite da ta deca od 12-13 godina mogu da kupuju alkohol, da se opijaju. Jednostavno, to je ono što je ružno – kada se jedan zakon donese, a ne doživi nikada svoju primenu. NS i SPO će sigurno zdušno podržati ovaj zakon.
Po Poslovniku, član 99. Taj član glasi: "Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu". Naravno, želim nešto drugo reći. Šta je, Tomo, smešno? Ja sam ti smešan? Ti si, Tomo, smešan celoj Skupštini, pa se niko ovde ne obazire na to.
Samo repliciram. Dame i gospodo narodni poslanici, celo poslepodne gospodin Šarović maltretira Skupštinu i građane Srbije. Naravno, u toku popodneva svi su se sekirali zašto se produžava rad. Rad se produžava upravo zbog vas i vašeg ponašanja u ovoj skupštini.
Pričali ste ovde sve vreme o sirotinji, o građanima Srbije koji su ugroženi i pitali ste se zašto produžavamo rad. Zato što vi želite vašim opstrukcijama na Skupštini da produžite još 10, 15 dana, a vi znate koliko košta jedno skupštinsko zasedanje. Ne odričete se ni od jedne dnevnice, niti ste izostali, prvi ste na onoj blagajni gore.
Želim da kažem da je gospodin Šarović mlad dečko i sigurno, pošto mu predsednik sedi ovde, treba da se dokaže. To razumem, ali ne razumem da maltretirate narodne poslanike, a i građane Srbije u 23,30 časova. Vređali ste Vladu, vređate i poslanike, ali moram vam reći za ovu vladu. Ova vlada je upravo danas postigla sporazum sa italijanskim "Fijatom" i otpisala 72% duga, koji je napravljen za vreme vaše vladavine.
Pošto se gospodin Nikolić slatko smeje, a ne znam zašto, ništa ružno nisam rekao, samo hoću da kažem još jednu stvar. Za vreme agresije SRS je bila na visokim funkcijama. Imala je dosta ministarskih mesta. Vi ste na jedan vrlo nediplomatski način govorili o Evropi, o diplomatama, o predstavnicima evropskih zemalja. To nas je koštalo naknadnog bombardovanja. Sada ste isto večeras pričali i vređali Evropu...
To im zameram, a pravo da vam kažem zameram i vama ...
Samo da zamolim predsednika Skupštine da drugi put ne dozvoli gospodinu Šaroviću da izlazi pet puta ovde i da maltretira Narodnu skupštinu i narodne poslanike.
Gospodo narodni poslanici, član sam Nove Srbije, a Nova Srbija je demokratska partija i nemam potrebe da se dokazujem Velimiru Iliću, niti imam namere da budem u Ministarstvu za kapitalne investicije. Ako neko treba da se dokaže, treba u životu, a mislim da sam se dokazao u životu.
Prema tome, ovo zbog čega sam malopre izašao, smatrao sam da stvarno nema razloga da nas jedan dečko maltretira celo poslepodne, svi mi ovde imamo neke obaveze, mi jesmo poslanici i dužni smo da budemo u ovoj skupštini, da radimo u interesu građana, ali u interesu građana mi moramo da budemo operativni i da ne dozvolimo da nas jedan mlad dečko maltretira celo poslepodne, dokazujući nešto što se jednostavno ne može dokazati.
Želim još jednom da kažem da mi ovde radimo u interesu građana Srbije, i tačno je da je naš interes ovde sa ove govornice, i da mi krojimo sudbinu građana Srbije, i opredeljujemo budućnost Srbije sa ove govornice, ali to ne znači da treba da maltretiramo sve poslanike i građane Srbije koji ovo posmatraju.
Verujem da je gospodin Šarović mlad dečko i da voli da se smeje, ali taj osmeh sa ove govornice je dosta ciničan, i tako izgleda. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, zakon o lekovima i medicinskim sredstvima je zakon koji će sigurno tokom ove nedelje biti usvojen ovde, u ovoj skupštini.
Naime, ovde se radi o harmonizaciji naših propisa i usklađivanju naših propisa sa propisima zemalja EU. Sigurno je da uvek kod promena postoje određeni strahovi i obično se ljudi koji su stekli određene navike plaše, imaju strah od novoga, imaju strah od promena.
Šta izaziva kod ovog zakona najveću polemiku? Najveću polemiku izazvala je agencija zato što neki ljudi imaju strah ko će voditi tu agenciju, kako će voditi tu agenciju i šta sve ta agencija mora raditi!
Ono što je sigurno, to je, da će ta agencija imati stručne i kvalitetne ljude, koji će apsolutno moći da odrade posao za koji budu bili delegirani. Naravno, u toj agenciji će raditi stručni ljudi i ta agencija će polagati pravo na rad, tako i obavezu da izveštava republičke organe dva puta godišnje, što znači da će tu agenciju kontrolisati Republička vlada. Ko je u Republičkoj vladi? I ministar zdravlja je u Republičkoj vladi, pa prema tome, kontrolisaće je i Ministarstvo.
Pored agencija veliku polemiku na Odboru za zdravlje, a i za ovom govornicom, izazvao je član zakona koji govori o kontroli leka. Na Odboru je bilo priče i većina članova Odbora je bila za to da se svaka serija leka kontroliše.
Kao član Odbora, ispred Nove Srbije, nijednog trenutka nisam smatrao da treba da zastupam na tom Odboru partijske i političke programe, već sam postupao kao lekar, a to je bio dogovor svih ljudi na Odboru kada je on formiran, da zastupamo interese građana, naših pacijenata i da učinimo sve da zdravstvo u Srbiji bude bolje i kvalitetnije.
Bez obzira što izuzetno cenim predsednika Odbora, gospodina Momčilova, koji je jedan izuzetan stručnjak, mog kolegu Kragujevčanina, gospodina Poskuricu, kada je ovaj član zakona bio i kada se o amandmanima na ovaj član zakona pričalo, ja sam apsolutno želeo da podržim njihov amandman i amandman DSS - da se uvede ta klauzula, da ''svaka serija mora da podlegne proveri''. Nažalost, glasao sam ''za'', a oni su bili ''uzdržani'', što je, na neki način, izazvalo moj revolt - zbog čega ste uzdržani kada ste taj član zakona kritikovali i uložili amandman?!
Naravno, odgovor je jednostavan: da bismo sada mogli da kritikujemo za ovom govornicom. To nije u redu! Nije u redu, ne zbog ove skupštine, već zbog pacijenata za koje se mi zalažemo i zbog građana Srbije koji su nas ovde delegirali. To je istina.
Mi moramo da uradimo harmonizaciju ovog zakona, da uskladimo naše zakone sa zakonima zemalja Evropske Unije, ako želimo da sarađujemo sa Evropskom Unijom. Ovde je vrlo često bilo priče da li je Srbija u Evropi. Srbija jeste u Evropi i nju niko iz Evrope teritorijalno ne može da izuzme!
Ono što je važno jeste - da li neko hoće sa nama da sarađuje ili neće da sarađuje? Da bi neko sarađivao sa nama, mi moramo da harmonizujemo naše zakone sa evropskim zakonima. Prema tome, sav napor ovog zakona, cilj ovog zakona jeste, upravo u interesu građana Srbije, u interesu pacijenata, u interesu boljeg zdravstva, da se harmonizuje sa svim zemljama Evropske unije, kako bismo mogli da napravimo saradnju. Mi smo uvereni da će ovaj zakon biti izuzetno dobar, i da će omogućiti saradnju naše zemlje sa zemljama Evropske unije.
Naravno, ima nešto što je dobro, ali ima nešto što smatramo da u ovom zakonu treba promeniti. Ono što je dobro, to je da ćemo imati saradnju sa Evropskom unijom; da je zakon kvalitetan; da ćemo imati kvalitetne lekove, da ćemo imati bolje obezbeđeno tržište i da će se uvesti red u farmaceutskoj industriji.
Ono o čemu smatram da treba da razmislimo i da se mora promeniti, da se usvoje ovi amandmani, a to je - da se svaka serija leka kontroliše. Zašto je neophodna kontrola svake serije leka? Neophodna je zato što su greške i propusti skupi. Podsetio bih ministra zdravlja na njegovog kolegu iz Francuske, kada se desio prevelik propust. Mislim da je ministar posle skidanja sa te funkcije osuđen na dugogodišnju robiju, što znači da se i u zemljama gde su visoki standardi, mogu desiti propusti. Sigurno je da se propust može desiti i kod nas.
U krajnjoj liniji, koji su ti propusti i kakve su posledice takvih propusta? Setimo se sada i ovoga što je bilo kada je jedna devojčica bila zaražena virusom HIV-a! To je tragedija koja ne može biti opravdana, čak nijednom zakonskom merom!
Iz tih razloga, želeo bih da ispričam jednu kratku priču kada je otac ostavio u nasleđe svome sinu dva pisma i rekao: sine, jedno pismo otvori kada ti bude bilo najteže, a ovo drugo otvori kada ti bude bilo najbolje i kada budeš smatrao da si najviše uspeo u životu. Sin je zapao u jednu tešku situaciju, bezizlaznu, pa se seti da mu je otac rekao da otvori pismo. Otvorio je pismo i pročitao ga, a u pismu je pisalo: "sine, proći će''. Prošlo je sve to, postigao je velike uspehe, a onda se setio drugog pisma, otvorio je i to drugo pismo i u tom drugom pismu je pisalo: ''proći će''.
Mi smo danas svi ovde narodni poslanici, a možda sutra većina od nas neće biti. Danas je gospodin Tomica - ministar, a možda sutra neće biti, ali mi moramo da napravimo dobar zakon i moramo da se izborimo da se ovaj amandman oko kontrole leka usvoji u ovoj skupštini, bez obzira, svi ćemo mi sutra koristiti te lekove, koristiće ih naša deca. Svaki propust jeste vrlo neprijatan i povlači za sobom strašne konsekvence.
Zato želim da zamolim, u ime građana Srbije, u ime Nove Srbije i poslanika Nove Srbije, u ime građana Šumadije i mojih Kragujevčana koji su me delegirali, da gospodin Tomica Milosavljević prihvati, ako treba i oba amandmana, amandman DSS i amandman SRS, jer su oni isti i da se uvede kontrola svake serije leka. To će biti dobro i za ovu skupštinu. Ako treba, to da izglasa i ova skupština, verujte mi, gospodo poslanici, to je u vašem interesu i interesu građana Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada se izdvajaju sredstva iz budžeta, onda mi kukamo zašto se sredstva izdvajaju iz budžeta. Kada sada pravimo agenciju i želimo da se agencija samostalno finansira, onda sada mi kukamo zašto se agencija samostalno finansira.
Molim vas, agencija treba da bude samostalna i sastavljena od stručnih, kompetentnih ljudi koji će stručno i kompetentno raditi u interesu zdravlja ljudi i naravno, finansirati sami sebe. To treba da bude dobro za ovu Srbiju, da rasteretimo budžet, da rasteretimo poreske obveznike i da, jednostavno, u krajnjoj liniji, dođemo jedanput do pravih rešenja, a ne da se sve finansira sa leđa poreskih obveznika, već da stručni ljudi sami zarade i za svoje lične dohotke i za finansiranje. Ne postavlja se ovde pitanje koliko agencija ima u svetu, već se postavlja pitanje kakve su te agencije i kako te agencije rade? Ako ima neko negativnih iskustava prema agencijama, neka iznese ta iskustva, a sam broj da li ih ima ovoliko ili onoliko, to je manje važno.
Mi smo se opredelili za formiranje agencije i smatramo da će agencija angažovati kvalitetne ljude koji će znati da odrade posao, a naravno, stoji mogućnost "sutra priče" ako to tako ne bude bilo, ali ono što nije u redu, nije u redu unapred osuđivati sve.
Zato smatram da ne može biti prepreka ovog zakona osnivanje agencije i smatram, što se toga tiče, da je u redu. Ono što je važno, važno je da li agencija nekome polaže račune i kome polaže, ko postavlja ljude i kome oni odgovaraju. A ono što je najpozitivnije u svemu ovome to je da će budžet Republike Srbije biti rasterećen i da će agencija sama po sebi zarađivati za sebe.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ako neko obavlja tri delatnosti, a jedna osoba, smatra da treba da plaća doprinose samo po jednom osnovu i ne vidim razloga zašto bi jedna osoba tri puta morala da plaća istu stvar. Ja sam lično privrednik koji je imao takav slučaj.
U nekom prethodnom periodu plaćale su se obaveze i doprinosi po jednom osnovu i kada god otvorite drugu delatnost niste imali obavezu plaćanja toga. Naravno, kasnije je promenjen zakon i ne vidim razloga zašto bi jedna osoba koja obavlja više delatnosti plaćala obavezno osiguranje, penziono i socijalno osiguranje, po svakoj delatnosti. Smatram da to nije u redu i da treba plaćati po jednom.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 97. stav 1, pošto sam kao govornik juče loše protumačen. Naravno, juče sam pričao o Zakonu o porezu na promet i rekao da je fiskalizacija nešto što je, u krajnjoj liniji, normalno, ali da očekujemo da će, da bi to bilo dobro, časno i pošteno, biti uvedena u svim delatnostima ili se neće praviti izuzeci.
Naravno, kada se prave izuzeci na neki način se odmah stvara sumnja i mogućnost komentara. Pošto sam privatni lekar, mi smo na Odboru za zdravstvo zauzeli stav da privatni lekari treba da budu izjednačeni sa društvenim: da budu oslobođeni fiskalnih kasa ili da ih imaju, ali isto kao i društveni lekari.
Naravno, to tako ovde nije. Reći ću šta je sve oslobođeno od fiskalizacije. Na neki način, ovo stvara sumnju, sa jednim lošim obrazloženjem da za pojedine delatnosti nije mogao da se iznađe softver. Evo spiska delatnosti koje nisu u obavezi da uvode fiskalne kase: „Ministarstvo za finansije i Ministarstvo trgovine, turizma i usluga ocenili su da je prethodna Vlada u Zakonu o porezu na promet odredila preširoku listu delatnosti koje imaju obavezu da evidentiraju promet preko fiskalnih kasa, te bez objektivnog sagledavanja specifičnosti poslovanja pojedinih delatnosti. Ministarstvo finansija pripremilo je izmenu Zakona o porezu na promet i nacrt ovog zakona o fiskalnim kasama, kojima će određene delatnosti biti oslobođene ove obaveze, što praktično znači da ne moraju da uvedu fiskalne kase“.
Onda se kaže: „Novim rešenjem, od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa bile bi oslobođene sledeće delatnosti: prodaja karata putnicima u drumskom, železničkom, vodnom i vazdušnom saobraćaju; prevoz robe u drumskom saobraćaju; taksi prevoz; delatnost banaka i drugih finansijskih organizacija i osiguranja, reosiguranja i PTT usluga; delatnost putničkih organizacija; delatnost verskih organizacija; usluge zdravstvenih ustanova koje se naplaćuju kroz učešće osiguranika u troškovima zdravstvene zaštite; participacija; advokatski poslovi; ulična prodaja sladoleda, kokica, lozova, štampe itd; prodaja proizvoda preko štampanih i elektronskih medija, koji se naplaćuju pouzećem; usluge čistača cipela i nosača; prodaja proizvoda preko automata."
Naravno, smatram da pojedine delatnosti, pogotovo one koje su paušalne, treba da budu oslobođene. U svakom slučaju, ne mogu prihvatiti da određene delatnosti ovo budu.
(Predsednik: Gospodine Vučićeviću, vreme.)
Ono što smo tražili, to je da se privatni i društveni doktori izjednače. Zašto? Reći ću vam sada - na osnovu Odluke Upravnog odbora KBC Kragujevac od 5. novembra 2001. godine, Odluke Upravnog odbora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje itd. o povećanju cena zdravstvenih usluga, utvrđen je nov cenovnik vanstandardnih usluga. Navešću samo neke usluge koje se ...
Dobro, završiću, ali želim da kažem da su privatni lekari, u odnosu na društvene, degradirani, a ovo ću izneti drugom prilikom.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 100.
Želim da kažem da najmanje što građani Srbije očekuju od nas i najmanje što vole da vide i čuju u ovo parlamentu jeste upravo ovakav trenutak ovih diskusija, ovakvih replika i ovih vređanja.
Ono što smo radili u proteklom vremenu je bilo vrlo značajno za Srbiju, za njenu budućnost, za budućnost građana, za njihovu egzistenciju i za uvođenje reda u finansijskim tokovima.
U proteklom vremenu doneli smo set zakona koji će u skorije vreme dati rezultate koje će osetiti građani, od Zakona za socijalnu zaštitu, Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o porezu na promet i sve će to brzo dati rezultate, nešto do kraja godine, nešto tokom sledeće godine.
Naravno, ovakve rasprave građani od nas ne očekuju. Ova govornica ovde znači i obeležava kakva će budućnost Srbije biti i kakav će život građana biti. Mislim da nam građani ovakve diskusije neće oprostiti.
Želim da kažem da sam u proteklih desetak dana, prilikom usvajanja ovih zakona, kao poslanik i čovek izuzetno zadovoljan, jer će finansijski tokovi konačno biti uređeni u ovoj zemlji.
Želim da naglasim, u ime 4.000 privatnih hirurških ordinacija, u ime svih privatnih lekara, da se zahvalim ministru finansija na razumevanju i što je poistovetio i izjednačio privatni i društveni sektor. Hvala vam u ime svih privatnih lekara.
Dame i gospodo narodni poslanici, porez na dodatu vrednost, to je nešto što je neminovnost za svaku modernu državu, u kojoj se zna finansijski red.
Naravno, mi u Srbiji imamo premnogo firmi na kojima danas stoje lanci i katanci, a lanci i katanci stoje upravo zato što su te firme opljačkane, a te firme su opljačkane, zato što je postojala mogućnost manipulacije i pljačke i to je upravo bilo utajom poreza na promet.
Ovaj zakon o porezu na dodatu vrednost eliminiše takvu mogućnost pljačke i lopovluka i zato je to jedino rešenje, uvesti ovakav moderan zakon, zakon koji poznaje Evropa, poznaje svet, i ako želimo da budemo deo Evrope i deo sveta, moramo prihvatiti evropske i svetske zakone. To je jedina mogućnost, što opozicioni poslanici traže, da se lanci i katanci skinu sa fabrika, i da se ovde u ovoj Srbiji zavede red i poredak. Ako hoćemo red i poredak, onda moramo poštovati sve ono što progresivan svet poznaje.
Naravno, nama ovde nekada odgovaraju lanci i katanci, nekada nam odgovara javašluk, nekada treba da štitimo kriminal, zato što smatramo da kao opoziciona grupacija treba da se udvaramo biračima. Ovaj zakon će uvesti red u svim sferama, pa i u sferi poljoprivrede. Mi apsolutno smatramo da agrar treba pomoći, ali agrar treba uvesti u red, a naravno, kada se budu poljoprivrednici registrovali, kada se sve delatnosti budu registrovale, kada se sve bude uvelo u red, onda ćemo imati pomoć u svim sferama.
Nadam se da je svim poslanicima jasno šta se ovim zakonom dobija. Nemojmo da nam jednog dana, kada neko protestuje ispred Vlade Republike Srbije, bude drago što se neko buni protiv Vlade, a ovim porezom i ovim načinom naplate poreza na dodatu vrednost sigurno ćemo umanjiti sve tenzije, jer jednostavno, svi smo mi svesni da smo zbog nekog pređašnjeg vremena došli u ovu situaciju, da imamo vruć kolač u rukama i da budžet mora da se puni. Naravno, teško je budžet puniti iz potrošnje, treba ga puniti iz proizvodnje, a da bi se lanci i katanci skinuli sa fabrika, onda se mora uvesti finansijski red.
Ovaj zakon će to uraditi i smatram da je Vlada dala Predlog zakona koji će to omogućiti. Naravno, nijedan zakon danom donošenja ne daje rezultate, ali u vremenskom intervalu od šest meseci do godinu dana biće rezultata. Živi bili pa videli i, naravno, videćemo da li ste u pravu vi ili smo u pravu mi.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 23. apsolutno omogućava svim onim ljudima, poslanicima, a i građanima koji ne shvataju šta je porez na dodatu vrednost, da mogu da kritikuju sve ono što u ovom članu piše. Evidentno je da u ovom članu danas piše i štampa.
Mislim da je koleginica iz SPO Sanja Čeković jasno objasnila šta je porez na dodatu vrednost. Sigurno je da se ovim članom apsolutno sprečava špekulacija i bilo kakva mahinacija u procesu proizvodnje, pri nabavci sirovina i započinjanju procesa proizvodnje. Setimo se samo u onom periodu sankcija Fabrike duvana Niš, kada u redovnoj prodaji niste mogli imati cigarete, a na trafikama i ulicama širom Srbije bilo je cigareta iz niške Fabrike duvana koliko je trebalo, pokrilo se celo tržište.
Ovim porezom na dodatu vrednost apsolutno se sprečava mogućnost da proizvođači iznesu robu na crno tržište.
Naravno, siguran sam i u to da ne postoji ministar koji želi da oporezuje hleb, mleko, knjige i lekove. Ali, pošto se nalazimo u vrlo specifičnoj situaciji, mi danas imamo dve stope poreza. Šta znači ova stopa od 8 posto? Ako sada razmislimo, pa se pitamo da li u ovoj zemlji ima više onih koji mogu da istrpe ovu korekciju, cenu određenih artikala, a ona je vrlo mala, ako je bude bilo, ili ima više onih kojima treba pomoći.
Sigurni smo da ima više onih koji mogu platiti, a manje onih kojima treba pomoći. Ali, svakome treba pomoći. Mi smo upravo pre neki dan doneli Zakon o socijalnoj zaštiti, upravo iz tih razloga da bi pomogli najugroženijem delu stanovništva. Kako se to radi. Naravno, oni će biti isplaćivani iz budžeta, a radi toga onda moramo na neki način i da napunimo budžet. Kragujevac ima 10 hiljada radnika na Zavodu za zapošljavanje i obrazovanje. Ti radnici se isplaćuju iz budžeta.
Ako u budžetu ne bude bilo novca, oni neće imati primanja. Ako nemaju primanja, neće moći da žive. Prema tome, apsolutno je da niko od nas ovde nije rad što postoji ova stopa od 8 posto, ali ona je u ovom trenutku neminovnost.
Sigurno je i to da ćemo mi, kao ljudi, ako se sagleda situacija i ako to bude bila neminovnost, kroz vreme skidati određene stope. U onom trenutku kada privreda bude zaživela, kada na neki način rast proizvodnje u ovoj zemlji bude veći, kada se bude omogućilo da građani imaju veća primanja, u svakom slučaju biće i većih oslobađanja i određena roba će biti možda oslobođena i u potpunosti od navedenog poreza.
Želeo bih da se pridružim svim mojim kolegama i ipak na neki način da shvatimo da ne treba jedan isti artikal na neki način stavljati u dve poreske stope. Mislim da je apsolutno ispravno i smatram da ministar treba da sagleda tu mogućnost da jednostavno lekovi ne budu oporezovani po stopi od 18 posto i 8 posto, već da lekovi imaju jednu zajedničku stopu i da ta stopa bude niža.
Čim se budu stekli uslovi, smatramo da treba osloboditi i hleb, udžbenike i sve ostale životne namirnice. Nadajmo se da će vreme na neki način uticati da će životni standard građana u sledećoj godini biti bolji i da će ovo sve biti zanemarljivo.