Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8313">Vladan Vučićević</a>

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, fiskalizacija je, na neki način, uvela dosta pometnje, pogotovo u određenim slojevima, tj. u određenim krugovima.
Ništa mi nemamo protiv fiskalizacije i smatramo da je fiskalna kasa nešto što će isto dovesti u red finansijske tokove i stabilizovati našu ekonomsku situaciju. Smatramo da ne treba praviti apsolutno nikakve izuzetke ili ako se već prave izuzeci, onda se ne mogu praviti u okviru jedne branše. Želim da kažem da ovo obrazloženje dato ovde, da se ne može naći odgovarajuće softversko rešenje, nije pravi izgovor i nije pravi odgovor koji će zadovoljiti sve one subjekte koji su dužni da imaju fiskalnu kasu.
Želim u ime svih privatnih lekara da kažem da privatne lekarske komore, privatni lekari smatraju da se nalaze u apsolutno podređenom položaju, jer su privatni lekari dužni da imaju fiskalnu kasu, a društveno zdravstvo nije.
Ono što je naša indicija i što mi smatramo da treba da uradimo u perspektivi, to je da privatno i društveno zdravstvo bude izjednačeno. Kao privatni lekar, nisam video ni jedno jedino opravdanje da treba da imamo fiskalne kase, iz jednog prostog razloga što privatni lekari ne plaćaju, ili do sada nisu, porez na promet, a plaćali su paušalni porez. Naravno, ako želimo da izjednačimo privatno i društveno zdravstvo, onda moramo imati fiskalne kase i u privatnom i u društvenom zdravstvu.
Ne bih želeo mojom diskusijom ni na koji način da tražim da se bilo kome uvede fiskalna kasa, ali smatram da smo mi stavljeni u neravnopravni položaj, i mislim, ako hoćemo da nema negativnih polemika, onda sve moramo staviti pod istu ravan. Ono što bih želeo da kažem, smatram da možda nismo najbolje locirali probleme koje imamo u društvu.
U Srbiji ima, što se tiče privatnih zdravstvenih organizacija, možda jedno 4.000 privatnih lekarskih ordinacija, ali sigurno ima, pored 4.000 registrovanih, još 4.000 neregistrovanih ordinacija.
Naravno, kada znamo da pored 4.000 registrovanih ima sigurno još 4.000 neregistrovanih privatnih ordinacija, onda možemo sagledati koliko nelegalnih ordinacija ima i koliko ima zaposlenih radnika u njima.
Sagledavši to kroz samo jedan deo, kroz privatnu lekarsku praksu, možemo zamisliti koliko ima nelegalnih i neregistrovanih privrednih subjekata u drugim delatnostima. Ono što je najcrnje, ne postoji zakonska regulativa da neko može kontrolisati neregistrovane subjekte.
Ako bi se Vlada Republike Srbije pobrinula da donese takav zakon, kakav postoji u svim evropskim zemljama, gde postoje određene agencije koje otkrivaju nelegalne subjekte, onda bismo imali mnogo više subjekata u platnom prometu, i naravno, mnogo više novca u budžetu Republike Srbije.
Zato smatram da ovakav podređen položaj određenih ljudi i povlastice možda određenih branši stvara sumnju u korektnost i možda dobru nameru pojedinca i Vlade Republike Srbije.
Iz tih razloga, mislim da bi trebalo da sagledamo mogućnost da napravimo celovit jedinstven zakonski akt koji će sve privredne subjekte staviti u jednu ravan. Nijedan pošten, nijedan častan trgovac, privrednik, nema ništa protiv fiskalizacije i fiskalnih kasa, ali svi oni koji se osećaju povređenim u odnosu na istu branšu u društvenom sektoru koja je oslobođena, kao što je privatna lekarska praksa, smatramo da takve degradacije određenih struktura nisu dobre i, naravno, izazivaju sumnju u dobru nameru.
Privatni lekari žele da se izjednače u svakom segmentu sa društvenim sektorom. Naravno, indicija je da društveno u budućnosti bude privatno, pa ako je indicija da društveno bude privatno, nismo videli ni jedan jedini razlog zašto su privatni lekari dobili kasu. I oni imaju terenski rad. Vrlo je teško ići sa fiskalnom kasom na teren, jer, pored hitnog slučaja, teško je nositi i fiskalnu kasu.
Smatram da i drugi lekari poslanici imaju isti stav i mišljenje. Naravno, siguran sam u to da je i ministar Dinkić od privatne lekarske komore svih lekara dobio stav i mišljenje i mislim da treba sagledati mogućnost da se privatni doktori oslobode ili da se napravi ravnoteža.
Još jedanput bih podvukao paralelu i rekao da moramo povesti računa da u ovoj zemlji Srbiji ima premnogo neregistrovanih privrednih subjekata, da ne postoji zakonska mogućnost da bilo koja inspekcija može ući u privatnu lekarsku ordinaciju koja nije prijavljena, niti u privatnu trgovinsku radnju ili privatnu proizvođačku delatnost, a tvrdim da samo u Kragujevcu ima premnogo tekstilnih radnji ili tekstilnih firmi koje su neregistrovane, nelegitimne i, naravno, ne podležu ni plaćanju poreza, niti imaju kontrole, niti su dužni da prijave radnike, niti su dužni da evidentiraju proizvedene proizvode.
Ako bi se u Srbiji sagledalo koliko takvih neregistrovanih radnji ima, budite sigurni da bi većina od nas ovde bila iznenađena i da bi to bio značajan podsticaj kada bi se to registrovalo punjenjem budžeta.
Jedanput sam imao prilike na jednom sastanku da predložim rešenje koje postoji u svetu: agencije za otkrivanje nelegalnih subjekata. Tadašnji ministar finansija rekao je da ne želi da mi budemo cinkaroši. Ne smatram da je to cinkaroški posao, ali smatram da svi oni koji primaju, zapošljavaju i zarađuju, trebalo bi da imaju obaveze prema državi.
Samo oni ljudi koji legalno rade, legalno prijavljuju porez, imaju legalne radnike, kontrolišu se, pa ako se nađe neko ko od radnika nije prijavljen, za njih postoji velika zakonska kazna. Za sve one radionice, koje zapošljavaju ogroman broj radnika, ne postoji zakonska mogućnost ni kažnjavanja ni kontrole.
Zamolio bih još jedanput ministra Dinkića u ime svih privatnih lekara, svih privatnih ordinacija, da razmotri mogućnost da pod isti aršin budu stavljeni i advokati, i turističke agencije, i privatni lekari, i taksisti i, naravno, svi oni koji su na neki način oslobođeni.
Sa druge strane, ako želimo da nemamo sumnju, onda smo spremni da budemo svi jednaki i da svi imamo fiskalne kase. To je bilo mnogo bolje rešenje, jer ovako sada kada se zna da turističke agencije nisu u obavezi, da advokati nisu u obavezi, da taksisti nisu, zašto bi lekar u hitnoj intervenciji, koji isto ima teren, morao da ima pri sebi mobilnu kasu. Mislim da je to degradacija i, verujte mi, na Odboru za zdravlje reče zamenik ministra za trgovinu da lekari prijavljuju jednog do dva pacijenta, i na neki način se uplašismo da nemamo u društvu bogate doktore.
Društvo koje se plaši bogatih doktora mislim da greši, jer nema ovde bogatih doktora i moramo znati da nije lako doći do doktorske diplome, da doktori završavaju studije dosta kasno, specijalizaciju, kasno osnivaju porodicu, kasno počinju da rade, stresan posao rade i mnogi ne dočekaju penziju.
Iz tih razloga apelujem još jednom da se razmotri ova mogućnost i da se privatni doktori i privatne ordinacije oslobode fiskalizacije. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, da bi shvatili kakav zakon danas treba da donesemo i kakve koristi će imati građani Srbije i Srbija od ovog zakona, moramo se vratiti malo unazad i da se podsetimo onih vremena kada je u Srbiji bio porez 43 posto, 60 posto, 86 posto, 23 posto, 20 posto i, naravno, mi sada predlažemo, tj. ovaj zakon o porezu na dodatu vrednost, da opšta stopa bude 18 posto.
Moramo znati da je i 90-tih godina srednjeg sloja u Srbiji bilo najviše, da je bilo malo siromašnih i da je bilo bogatih ljudi. Međutim, vreme koje je iza nas učinilo je da danas u Srbiji imamo ljude koji su na ivici egzistencije. Srednjeg sloja uopšte nemamo i imamo enormno bogatih ljudi.
Nije lako za desetak godina rada stići do velikog bogatstva. Do velikog bogatstva za desetak godina rada stiže se samo prevarama i utajom poreza. Zato sam i nabrojao kolike su stope bile u proteklom vremenu, da bi se videlo koliko su ljudi na neki sebi svojstven način utajili i došli do velikog bogatstva. Sve to porez na dodatu vrednost u ovom trenutku treba da ispravi.
Naravno, svaka promena u Srbiji izaziva dilemu. Stečene navike teško se menjaju. Želimo u Evropu, puna su nam usta Evrope, a ne želimo da prihvatimo nijedan evropski zakon. Svi oni poslanici koji danas zagovaraju da je ono što je u prošlosti bilo bolje, a to je siromaštvo danas, jednostavno zagovaraju da su oni koji su opljačkali ovu državu ispravni građani. Zato smatram, i kao privrednik apsolutno stojim iza toga, da će ovaj zakon o porezu na dodatu vrednost mnoge stvari u poreskom sistemu ispraviti i dovesti u pravi red.
Šta je sve to dobro što se uvodi ovim zakonom. Prvo, dobro je to što će država unapred imati veliki i dobar priliv sredstava u budžet. Šta će budžet, ako se bude ravnomerno punio, omogućiti? Omogućiće redovne isplate penzija, redovne i kvalitetne isplate dečijih dodataka i naravno omogućiće redovnu isplatu svih budžetskih sredstava tj. plata.
U proteklom vremenu mnogi su prilikom uvoza robe fingirali svoje račune, pa uvek robu plaćaju inopartneru po jednoj ceni, a prave niže fakture za zemlju i poreske organe u Srbiji. Posle toga traže da im se roba delimično isplaćuje preko fakture, a delimično u gotovom novcu. Porez na dodatu vrednost isključuje takvu mogućnost poslovanja.
Dobro je takođe i to što su mnogi privrednici lako dolazili do novca, tako što su maržirali svoju robu sa stotinu, dvesta-trista, pa i hiljadu procenata, a naravno sada to neće moći, jer će tu svoju dobit morati da iskazuju.
Šta nije dobro; da imamo dve poreske stope. Bolje je da imamo jednu poresku stopu, mnogo se to lakše računa i apsolutno kao privrednik rekao bih da je bolje imati jednu poresku stopu od 14% i onda rigoroznu kaznenu politiku. Mislim da bi to finansijski dalo još više rezultata.
Kao privrednik moram reći da nije dobra ova druga poreska stopa, poseban porez od 8%. Sada imamo situaciju da osnovne životne namirnice hleba imamo po stopi od 8%, a hleb je ipak socijalna, ekonomska i politička kategorija u ovoj zemlji. Naravno, pored toga imamo pecivo, kifle, koje su po 18%, a i kifla je socijalna, ekonomska i politička kategorija u ovoj zemlji.
Moram reći za grad Kragujevac, u kome ima dosta nezaposlenih ljudi, u kome ima dosta socijalnih slučajeva, da ne može biti kifla artikal koji treba biti oporezovan po stopi od 18%, jer na neki način roditelji koji su siromašni svome detetu daju toliko novca da mogu kupiti jednu kiflu za doručak, a pošto je to sve iz domena pekarstva, smatram da to nije u redu i da bi taj artikal morao da bude po istoj stopi kao i hleb, i mora biti niži.
Na kraju, želim da kažem da ćemo mi u Evropu pre 2016. godine. Kada budemo uveli ove evropske zakone i kada budemo znali da se ponašamo kao normalni ljudi, kada budemo shvatili da opozicija treba da bude konstruktivna i konstruktivan kritičar Vlade, kada budemo naučili da se ponašamo, onda ćemo sigurno i ranije otići u Evropu.
Ovako imam utisak, ako bi neko predložio da se uvede kolera, onda ovde bila podela – pola bi bilo za, a pola protiv. Mi moramo da shvatimo da ono što je dobro, što je konstruktivno, što je ispravno i što će apsolutno dovesti finansijske tokove u red, moramo prihvatiti.
Podržavam one poslanike koji brinu o agraru, ali ako želimo stvarnu saradnju sa svetom, ako želimo da budemo evropska država, da budemo u porodici evropskih zemalja, onda moramo prihvatiti te kodekse. Nijedan poljoprivrednik neće plaćati porez na traktor, ali to je osnovno sredstvo i osnovno sredstvo je oslobođeno, ali moramo da jednostavno uradimo ono što je potrebno, a to je da se legalizujemo kao privrednici.
Podržavam sve što je u interesu boljitka građana Srbije i iz ovih razloga podržavam i ovaj zakon, i smatram da će ovaj zakon dovesti privredu i privrednike u red, da će stvoriti mogućnost redovnijih isplata, manjih špekulacija i da će građani od ovog zakona brzo osetiti boljitak.
Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo danas prilike da čujemo jedan dobar zakon, koji na neki način rešava sve ono što je shodno i primereno ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazimo. Siguran sam da se ne može nikada napraviti zakon koji će sve moći da reši tako da svi budu zadovoljni, ali treba omogućiti ljudima da normalno funkcionišu, rade i žive.
Čovek sam koji apsolutno zagovara činjenicu da direktor treba da ima određeno iskustvo i da direktor u svakoj ustanovi i za svaki posao treba dati program. Prvo, po tom programu koji direktor da možemo u vrlo kratkom vremenskom periodu sagledati da li direktor izvršava ono što je na početku, kada je davao program, postavio. Možemo posle izvesnog vremena reći - da, direktor je dao program, direktor je častan i pošten čovek, ali za šest meseci ništa od onoga što je obećao i što je rekao nije realizovao. To je jedan od načina kontrole. Smatram da je ovo apsolutno ispravna odredba i da to treba da ostane u zakonu.
Što se tiče opozicionih poslanika, u nekom proteklom vremenu smo imali mnogo kritika ovde da su mladi ljudi došli na vrlo značajne funkcije bez radnog iskustva. Ne možemo u jednom trenutku kritikovati kada nekoga zaposlimo kao mladog čoveka bez radnog iskustva, a sada dolazimo u situaciju da nekog kritikujemo zato što se traži određeno radno iskustvo. Moramo naći neku meru. Sigurno da i mladi ljudi bez radnog iskustva treba da dobiju posao, a kada se radi o jednom ovako delikatnom poslu treba angažovati ljude koji imaju radno iskustvo, naravno, u struci koja će obezbediti što bolje funkcionisanje.
Iskoristio bih priliku da, van ovog amandmana, kažem da deca ometena u razvoju i njihovi roditelji imaju strašan problem. Mi u Kragujevcu imamo upravo taj problem što deca koja su ometena u razvoju posle 25. godine ne mogu biti u domovima. Zato tu starosnu granicu treba pomeriti, jer za njih je vrlo bitno i važno da budu u kolektivnom smeštaju.
Mislim da je za jednu porodicu koja ima dete ometeno u razvoju to tragedija koju ne možemo poželeti nikome, pa ni najvećem neprijatelju i da na neki način moramo sagledati da za tu decu, koja su ometena u razvoju, koja imaju 25 godina, a možda su na nivou deteta od 7 godina, mnogo znači da budu u kolektivnom centru i da se mora iznaći mogućnost da se na neki način ta granica od 25 godina pomeri neku godinu naviše. To za njih i njihovu porodicu znači mnogo. Bio bih zahvalan ministru i zamolio bih da možda i dođe lično, jer takav problem imamo. Mislim da to može da se reši.
Dame i gospodo narodni poslanici, evidentno je da za ono što se desilo u Temerinu niko od nas ovde ne može da bude hladnokrvan i ne verujem da postoji osoba koja to ne osuđuje. Na neki način posle, više puta, iznetih razloga od gospodina Vučića, ja kao čovek, kao lekar, osećam se prozvanim i treba u ime humanosti, u ime poslaničke grupe koju ja zastupam, SPO i NS, da izrazim žaljenje za slučaj koji se desio i da, naravno, kažem da i mi poslanici apsolutno osuđujemo ovaj nemili događaj.
Ono što bih želeo reći, a to se juče čulo ovde, da se na neki način ovaj slučaj poistovećuje sa slučajem Đorđa Martinovića, možda ne bi trebalo davati takvu jednu tešku kvalifikaciju, upravo iz razloga što znamo činjenicu da u Vojvodini ipak postoji jedna međunacionalna ravnoteža i da možda ovaj slučaj ne bi morao da se pretvori u nešto što bi na neki način izazvalo međunacionalne sukobe. Mislim da apsolutno ovaj slučaj zaslužuje osudu svih građana Srbije, da se može slobodno nazvati jednim vandalskim činom i neprimerenim načinom nanošenja telesnih povreda nesrećnom mladiću ili čoveku.
Ono što želim reći, želim da podsetim i poslanike SRS, koliko smo bili u pravu kada smo donosili Zakon o krivičnoj odgovornosti, kada smo pričali da ovakvi zlikovci kao što su ovi koji su naneli povrede ovom nesrećnom čoveku, treba da budu na robiji.
I da nema te robije, da nema kratkog pritvora za takve ljude. Iz tih razloga, ne treba u ovom trenutku da podižemo tenzije na neki viši nivo da ne bi izazvali gore posledice, a mi kao poslanici i kao ljudi, apsolutno optužujemo i saučestvujemo sa bolom porodice i na neki način se zgražavamo nad ovim što se desilo. Siguran sam u to da će pravosudni organi reagovati i da će ti monstruozni zločinci dobiti najveću moguću kaznu koja im sleduje po zakonu. Hvala.
Dame i gospodo, javio sam se po Poslovniku, član 99. i 100. Prvo, mislim da stvarno nema smisla da Narodna skupština i građani Srbije budu maltretirani od strane jedne poslaničke grupe i od strane jednog poslanika.
U krajnjoj liniji možda to i nije tako loše. Neka narod i građani Srbije vide ko je bio v.d. predsednik Srbije i neka u budućnosti vode računa koga će birati, da ne bi možda opet imali ovakvog v.d. predsednika Srbije.
Da je DOS, onog trenutka kada je trebalo da stupi na vlast, vodio svoje poslanike na lekarski pregled... ali, izgleda da taj lekarski pregled nije urađen po svim medicinskim kodeksima i naravno to se da videti danas u ovoj sali.
Smatram da nema razloga da iko bude euforičan, da niko nema razloga da maltretira Narodnu skupštinu i narodne poslanike, kao i građane Srbije, i mislim da treba da se vratimo dnevnom redu. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da reklamiram član 99. u kome se kaže da govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Meni je stvarno žao što moram da mojoj Kragujevčanki Nataši Jovanović kažem da je miting nešto gde su radikali bili, da nema potrebe da se građani Srbije, koji sada već idu na počinak i na spavanje, maltretiraju tako što ćemo pričati o mitinzima, ko će pobediti, kako će pobediti ili da li je neko bio na TV emisiji ili nije bio na TV emisiji, ili radijskoj emisiji, i kakve poruke treba da se poruče poslanicima.
Smatram da je ipak ovo vrlo ozbiljna tema o kojoj treba da pričaju relevantni činioci i poslanici koji su od struke. Ne, naravno, da izlaze poslanici koji pričaju samo priče i otezanja vremena radi. Mi smo odlučili zbog bitnosti zakona da se završi ovaj vrlo bitan zakon za sve nas, da ostanemo ovde do kraja, dok ne završimo taj zakon, ali ne znači da treba jedni druge da maltretiramo i možda nekim žučnim raspravama pojedine poslanike da budimo.
Smatram da u svakom slučaju nema smisla sve ovo što se večeras ovde vidi i prikazuje, ovo neće služiti na čast ni biračima SRS i smatram da moramo uozbiljiti sveukupnu situaciju, kako bi na kraju završili ovaj vrlo bitan zakon.
Naravno, mi smo pokazali u nekim vremenima koja su iza nas iks puta i racionalnost, ali smatram da treba malo da budemo racionalni, da koristimo i vreme naše i, naravno, da ne trošimo vreme svih građana Srbije, a ako neko misli da je propaganda od 12 pa do zore, mislim da greši. Neće ovo niko od građana gledati. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li treba da se briše prijemni ispit i da li treba da postoji završni ispit. Mnogi misle da prijemni ispit treba ukinuti. To je stranački program i na to imaju prava.
Lično mislim da je prijemni ispit selektivnosti i da je normalno da postoji, kao što je normalno da postoji i matura, a ona je ipak ispit zrelosti. Zašto smatram da je neophodno da u našim okolnostima postoji prijemni ispit. Zato što kriterijumi školovanja nisu isti u svim sredinama.
Imao sam prilike da vidim, kao roditelj, da u Kragujevcu više ljudi sa strane upisuje određenu školu, nego što mogu upisati Kragujevčani, iz prostog razloga što je kriterijum školstva u kragujevačkoj gimnaziji i kragujevačkim osnovnim školama mnogo jači i kvalitetniji, no što je u nekim drugim sredinama. Onda dolazite u situaciju da vaše dete ne može upisati školu.
Prihvatam apsolutno stranački program, prihvatam i kritiku, ali ono što je dobro treba reći ovde, na koji način i kako se misli napraviti prava selektivnost i izneti taj deo programa, da bi mogli da uporedimo sa ovim delom gde smatramo da treba postavljati prijemni ispit. Smatramo da je matura ipak ispit zrelosti.
Siguran sam i u to, kada bi se polagao prijemni ispit ovde u parlamentu, verujem da dobar broj poslanika ne bi položio prijemni ispit. Takođe smatram, kada bi se polagala matura, ispit zrelosti, na način na koji se određene stvari izlažu od strane pojedinih poslanika, ne bi položili ni ispit zrelosti. Mislim da se mi, na neki način, sporimo oko nekih normalnih stvari, smatram da je to sve izlišno i da treba podržati ono što je dobro, a u krajnjoj liniji kritikovati ono što nije dobro i naći zajedničko rešenje kako bi poboljšali zakon.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon neće ući u istoriju zato što se večeras ovako kasno donosi, tj. što se donosi u 5,05 časova, već će ući u istoriju zbog želje opozicionih stranaka da prave opstrukciju donošenja ovog zakona.
Naravno, mi smo pokazali, bez obzira na onu pretnju da nećemo izdržati da donesemo ovaj zakon, izdržali smo, doneli smo, glasaćemo za ovaj zakon i to je još jedna pobeda vladajuće koalicije.
To je dokaz da se sve može kad se hoće, da upornost, snaga i volja pobeđuju, a nadam se da će tako biti na ovim izborima. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, neću pričati ovde kao pravnik, ali ću iskoristiti svoje poslaničko pravo da kažem nešto kao građanin, naravno, u Republičkoj skupštini. Podsetio bih vas na jednu rečenicu sada već pokojnog premijera koji je svojevremeno rekao - svaka država ima mafiju, a samo kod nas mafija ima svoju državu.

Naravno, mi želimo da se prilagodimo evropskim standardima, to je naša budućnost, to je perspektiva i to je zahtev ako želimo da budemo deo porodice evropskih zemalja. Teško je danas prilagoditi se apsolutno evropskim standardima, kada znamo da smo nasledili mafiju koja ima svoju državu. Naravno, moramo svi da se setimo, da retrogradno vratimo svoje pamćenje i da vidimo ko je osnovni krivac što smo mi to nasledili. Naravno, krivci su oni koji su ovu državu vodili do trenutka dok nismo, u krajnjoj liniji, većinu dobili mi. Pošto želimo da se integrišemo sa Evropom, onda ćemo morati da primenimo evropske standarde, ali ćemo morati, naravno, da shvatimo da ih ne možemo sto posto primeniti, jer ni u jednoj državi u Evropi ne postoji slučaj da mafija ima državu. Zato naši zakoni... a slušao sam ovde i siguran sam da ako se usvoje svi amandmani opozicionih poslanika, mi smo sutra u Evropskoj uniji. Da li će to tako biti?

Lako je, dame i gospodo, kritikovati, ali je dovoljno samo jednu stvar uzeti. Svakog dana u našim novinama čitate – ubio, ukrao, opljačkao, proneverio, zverstva raznorazna. Iz tih razloga, naš zakon mora biti represivan. Naravno, ovaj pritvor nije za običnog građanina, nije za onog mog Kragujevčanina kome su upali zarad pet, šest stotina maraka, a odsekli mu i prste i uši. Nije taj zakon za njega, ali je za tog drznika koji je upao u kuću siromašnog domaćina i odsekao mu i prste i uši da bi ga opljačkao. Za takve mora postojati represivan zakon, mora postojati pritvor.

Reći ću samo nešto kao lekar, ne pričam kao pravnik i kao građanin. Kažu, povodom člana 146, kako može neko biti u pritvoru, a da mu se ne računa pritvor. Ima i takvih mogućnosti. To su upravo one zdravstvene mogućnosti kada optuženi mora da ide na lečenje duže od dva - tri meseca, pa i dalje. U tom periodu se možda ne računa taj pritvor.

Reći ću vam još nešto, mi smo u proteklom periodu imali izuzetno izvrgavanje zakona. Pokazalo se kroz praksu da je svako na svakojake načine mogao da izvrgava zakon i sudstvo. Naravno, mnogo je lakše onim ljudima koji su opljačkali ovu državu i koji mnogo para imaju, pa su mogli mitom i korupcijom i da kupuju slobodu. To je ono što mi ovim zakonom hoćemo da sprečimo.

Naravno, sigurno da postoji i mogućnost greške, ali se o tome mora voditi računa; sigurno je da je svaka takva greška, ako je neko bio u pritvoru ili zatvoru, strašno skupa greška i najskuplja po onoga ko je to doživeo. Nadam se da pravimo takav zakon koji će takve greške eliminisati. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, raznolikost mišljenja je normalno pozitivna i ona treba u svakom parlamentu da postoji. No, naravno, nije dobro kada opoziciona stranka kaže da je vladajuća partija ili vladajuća struktura protiv trgovinskih sudova. Taman posla da smo mi protiv trgovinskih sudova. Mi samo želimo da jednu oblast bolje uredimo, da ona bude operativnija, da bude celishodnija i, naravno, preglednija.
Mi smo čuli premnogo priča, ali niko ko je ovde rekao i branio trgovinske sudove, a mi ni jednog trenutka nismo imali nameru da napadamo trgovinske sudove, nije rekao koliko predmeta ima pred trgovinskim sudovima koji su nerešeni. Koliko dugo traje rešavanje određenih predmeta? Da li je to mesec dana, dva meseca, tri meseca, godinu ili dve, ili tri godine, i da li ima nerešenih sporova koji se pred trgovinskim sudovima raspravljaju i po desetak godina.
Prvi put čujem da se neko žali što će mu biti oduzet deo posla i što će imati manje posla, što će operativnije moći da rešava svoju osnovnu nadležnost, a to je sudijska nadležnost. Prema tome, da javnost bude obaveštena, i da svima bude jasno, mi nismo protiv trgovinskih sudova već želimo da uredimo neke oblasti kako bi to bilo bolje i operativnije.
Naravno, prethodni govornik je iskoristio priliku da kaže da je neko želeo da omalovaži Srpsku radikalnu stranku juče. Taman posla.
Ni jednog trenutka nisam imao namere da bilo koga omalovažim. Uopšte nisam tip čoveka koji želi da omalovažava ličnosti, ali naravno, imam prava da iznesem svoj stav i svoje mišljenje.
Malopre je rečeno da ćemo mi ovde da ojadimo Srbiju za milion i po evra. Nije tačno. Mi smo dobili donaciju od milion i po evra, da uredimo neke stvari, da napravimo jedan drugačiji način registra privrednih subjekata, kako bi to bilo pregledno, operativno, složeno na jednom mestu i kako bi mi u svakom trenutku, privrednici, mogli dobiti određene podatke u roku od desetak, petnaest, sat vremena.
Vi danas u Srbiji nemate složene privredne registre, ni u Komori ni u zadrugama, niti iko ovde od poslanika može reći koliko tačno ima privrednih subjekata po određenim delatnostima. Prema tome, mi želimo da idemo u Evropu. Evropa ovo poznaje, Evropa je sve to regulisala, i ako želimo da Srbija ide ka Evropi i da Evropa uđe u Srbiju, onda moramo od temelja rešiti neke stvari i regulisati.
Prema tome, na kraju bih iskoristio da ono što je gospodin Vučić rekao kao čovek osudim, ali nemojte to prebacivati svim poslanicima vladajuće strukture, ako je nešto uradio pojedinac.
Osuđujemo svakog pojedinca koji na neki način želi da pravi revanšizam i da naravno tešku situaciju u Srbiji pravi još težom.
Dame i gospodo narodni poslanici, već sam jedanput rekao da mi želimo da uredimo ovaj zakon i da napravimo da ovo bude bolje. Naravno, mi hoćemo da se u budućnosti otvaraju firme, da niču firme, i da Srbija izgleda sasvim drugojačije.
Ono što meni smeta i što me pogađa kao čoveka to je što poslanici SRS izađu i kažu da mi branimo zakon samo zato što je neko uzeo pare. I, tu je ta nekorektnost i prema nama i naravno prema srpskom narodu. Prema svima onima koji danas posmatraju ovu skupštinu. Onda bih imao isto toliko prava, mada tako ne mislim, da kažem da vi želite da zadržite status kvo zato što ste isto uzeli pare.
Ali, to ne vodi ničemu. Mi jednostavno moramo da nađemo razumnu meru u ovom parlamentu, da sve ono što je dobro i što će poboljšati zakon, i vaš amandman, da prihvatimo, ali i vi da shvatite da jednostavno status kvo više ne može postojati i da se mora Srbija menjati iz temelja, a ona se menja sistemskim zakonima. Hvala.
Po Poslovniku, član 97, 99. i 100. Sve je povređeno.
Tačno je, gospodo radikali, da ste bili dve godine manjinski partner, tri, je l' tako, ali je tačno da ste za te tri godine, koliko kažete, uništili Srbiju kao da ste bili 30 godina. Mi, iz Nove Srbije, nismo bili u vlasti, i nismo imali razloga i nismo takvi ljudi da budemo lopuže. Za te tri godine, gospodo radikali, mogli ste da unapredite privredu, mogli ste da uvedete robotiku u privredu, a nažalost, vi to niste uradili, ali prednjačite u svetu, uveli ste robotiku u parlament srpski. Ovde se ponašate kao roboti.
Neko vas isprogramira, namigne, pa vam kaže, a vi vadite karticu. Na drugi mig, vi izlazite napolje iz sale. Neko vas isprogramira, a onda gospodin Vučić, koji ceo dan nije tu, isprogramiran dođe da vređa dostojanstvo ove skupštine, da vređa poslanike i da, naravno, omalovažava i srpski narod.
Gospodo poslanici, naslušali smo se ovde od srpskih radikala da su oni najveći, najjači, najlepši i najpametniji. Niste najveći, niste najjači, niste najlepši, niste najpametniji. Vi imate 82 poslanika i to mi respektujemo, i to smo pokazali na samom početku kada smo formirali Skupštinu, vi ste u svim odborima zastupljeni shodno broju vaših poslanika.
Gospodo, morate da shvatite, niste dobili vlast, niste imali autoriteta da formirate vlast. Vlast u Srbiji nije dobio niko, građani Srbije su glasali onako kako su glasali. Vlast u Srbiji je dobio onaj ko je imao autoriteta da formira većinu.
Zato, gospodo radikali, nemojte biti programirani ljudi, budite poslanici, a ne robotika u srpskoj skupštini. Nemojte da vređate dostojanstvo i ove skupštine, i svih nas poslanika, i nemojte da mislite da samo vi znate da izađete za ovu govornicu da nešto kažete, da samo vi možete da upućujete uvredljive izraze, a da mi to vama ne možemo vratiti.
To što smo mi od vas bolje vaspitani, to što smo mi od vas bolje obrazovani, a nećemo da korisatimo izrazre koje koristite vi, to je, naravno, stvar našeg dostojanstva.
Ako smatrate da ćete tako kako vi mislite, vređanjem ovog parlamenta i svih poslanika, da osvojite vlast u Srbiji, grdno se varate. Mislim da će narod na ovim izborima ipak znati da proceni. Hvala.
(Posle pauze – 15,40)
Dame i gospodo narodni poslanici, pre 12 godina sam čuo kako je Margaret Tačer rekla svojim poslanicima – poštovana gospodo, u ovom parlamentu, ove godine, čeka nas težak zadatak, ove godine, u ovom parlamentu, treba da donesemo dva zakona. To je, draga gospodo, težak zadatak u jednoj zemlji koja je uređena zakonom, u zemlji u kojoj postoji tradicija parlamentarizma.
Međutim, u zemlji koja je u tranziciji, u kojoj vlada ekonomski haos, jedna od prvih, po rejtingu, u smislu korupcije, neminovno je menjati zakone, neminovno je donositi sistemske zakone.
Naravno, i ovo sada, kada nasledite tako nešto, da bi postavili temelj jedne dobre države, znači da morate promeniti sistemske zakone i krenuti od temelja.
Ova vlada je rešila da upravo te sistemske zakone donese, da taj haos koji vlada na ekonomskom tržištu Srbije, da korupciju koja je zastupljena na ovom nivou, svojim sistemskim zakonima dovede u red. To se možda nekima čini lakim, jednostavnim, međutim, to je stvarno teško u ekonomskoj situaciji kakva je i sa navikama koje smo stekli proteklih 50 godina.
Što se tiče pozicije i opozicije, u svim parlamentima stoji borba između pozicije i opozicije. Pozicija donosi zakon, a opozicija kritikuje zakon. (Glasovi – o amadmanu.) Naravno, o amandmanu, vezano za amandmane.
Naravno, i mi smo imali prilike da slušamo kako je danas, ceo dan, kritikovan ovaj zakon i kako je jedna od najvećih opozicionih stranaka, smatrajući da će popraviti zakon, uložila i najviše amandmana.
Sve bi to bilo dobro da postoji dobra namera da se zakon stvarno popravi. Kažu da je to najvrednija poslanička grupa, i po broju amandmana to bi tako i izgledalo, ali ovde postoji samo jedan problem: evo, 13 amandmana sa apsolutno istim obrazloženjem. To znači, da ne bih izlazio posle povodom svakog amandmana, da se član 5. briše, a obrazloženje glasi ovako – osnivanje agencije za privredne registre dovelo bi do neopravdanih izdataka iz budžeta, a sve poslove vođenja privrednog registra mogu obavljati nadležni organi jedinica lokalne samouprave, uz centralnu evidenciju na republičkom nivou.
I, lepo je to kada odštampate. I, evo za amandman 6. isto obrazloženje; za amandman 8. isto obrazloženje; za 9. isto obrazloženje; za 10. i sve isto obrazloženje. I, tako lepo podelite poslanicima. Poslanici vredni, izlaze, pričaju, i kažete da imate dobru nameru, prema poreskim obveznicima, prema građanima Srbije i prema ovom parlamentu.
Nažalost, uzeli ste ovom parlamentu ceo dan, uzeli ste poreskim obveznicima novac i na neki način želeli da obmanete građane Srbije, i pokazali da vam nije stalo do korektnosti i boljitka već do gole vlasti.
Ako vam je ovo predizborna kampanja u parlamentu, onda vam je ta predizborna kampanja loša i mislim da treba da ovu govornicu stvarno koristite da poboljšate zakone, da date konstruktivni doprinos, a ne da na neki način obmanjujete građane Srbije. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, u zemlji Srbiji postoje dobri i loši privrednici, postoje pošteni i nepošteni privrednici. Naravno, mnogo godina unazad pričano je kako su se neki ljudi obogatili upravo tako što nisu plaćali porez i što su zakidali državu time što nisu svoje obaveze prema državi ispunjavali. To se jedino može regulisati zakonom. Anarhijom, pričom, sigurno ne može.
Ni jedan dobar, ni jedan častan, ni jedan pošten privrednik nema ništa protiv da se takav zakon u zemlji Srbiji donese.
Naravno, svi mi znamo da je jedna od najstrožijih kazni, upravo kazna po džepu, upravo novčana kazna. Časni, pošteni ljudi nemaju razloga da se plaše bilo koje kazne, ako svoje obaveze prema društvu i prema državi ispunjavaju.
Prema tome, ako hoćemo da se bavimo demagoškom pričom, ako hoćemo da pričamo samo radi priče, samo da bi ovde nešto rekli, onda treba sve one nepoštene, koji su na grbači srpskog naroda stekli svoje bogatstvo, ovde da štitimo.
A ako hoćemo da uvedemo red i zakon za ovu državu, onda naravno, moramo podržati zakon koji je Vlada dala. Nijedan korektan privredni subjekt, nijedan korektan privrednik, niti poreski obveznik, nema nikakvih razloga da se buni protiv ovako visokih kazni, zato što on svoje obaveze izmiruje prema državi.
U krajnjoj liniji, ovim zakonom se štite pošteni poreski obveznici od nepoštenih poreskih obveznika i to je interes Srbije, to je interes ovog naroda. Smatram da su sve dosadašnje priče bile čiste demagoške priče i da tako nešto ne donosi ni dobro Srbiji, ni srpskom narodu, a ako neko treba da kritikuje Vladu, naravno, neka je kritikuje, ali mislim da građani Srbije znaju kako i na koji način su osiromašeni, ko ih je opljačkao i od koga i na koji način oni treba da se štite.
Štite se dobrim zakonom. Ovaj zakon je dobar, on je represivan za one koji pljačkaju državu, a stimulativan za one koji žele časno i pošteno da rade. Ja sam poreski obveznik i ne plašim se ovog zakona, jer za svojih 18 godina rada nisam platio kao poreski obveznik ni jednu jedinu kaznu, a imao sam bogme premnogo kontrola. Toliko i hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da se sa ovog mesta opredeljuje kako sudbina srpskog naroda, tako i budućnost Srbije.
Ali, evidentno je da u protekla dva dana niti ima dostojanstva, niti ćemo na ovaj način uspeti da opredelimo i poboljšamo život građana Srbije, niti da opredelimo budućnost Srbije.
Javio sam se po Poslovniku, član 100, iz jednog prostog razloga, što je jedan od prethodnih govornika iz SRS rekao da svi imamo rupu u savesti i časti. Nikako se ne bih složio da uopšte što se tiče moje savesti i časti imam neku rupu, ali bih poslanika podsetio na rupu amnezije i zaboravnosti.
Srbija ima i srpski narod mnogo mana, ali ima i mnogo vrlina. Vrlina je da se prašta, a mana velikog srpskog naroda jeste zaboravnost. Mi smo zaboravili kako smo se danas našli u ovoj situaciji i ko su glavni krivci zbog kojih se mi danas nalazimo u ovoj situaciji, u izolaciji od normalnog sveta, od Evrope, i, naravno, u situaciji iz koje danas vrlo teško možemo izaći.
Ovo o čemu mi danas raspravljamo i što želimo da poboljšamo je uzrok. Uzrok ove posledice koju bi danas trebalo otkloniti ovde jeste jedna nezgrapna politika koja je vođena u prethodnom periodu.
Naravno, mi smo spremni da zaboravimo mnoge stvari i zaboravnost je jedna velika mana, pa bih podsetio na još jednog srpskog radikala, koji reče da smo mi ovde podupirači Vlade, da su oni bili podupirači 14 godina jedne nezgrapne politike, koja nas je dovela u jednu od najtežih situacija od kada Srbija postoji.
Deoba je velika mana srpskog naroda, u nekoj bližoj i daljoj istoriji, delili smo se na Srbe, Srbijance, Crnogorce, Vojvođane, Muslimane, Kosovare, Lale, Bošnjake, Evropejce i, naravno, tvrdokorne nacionaliste. Ti tvrdokorni nacionalisti nas sigurno neće uvesti u Evropu, ali mogu da nas vrate u 19. vek.
Dužnost naša jeste ovde da se integrišemo sa normalnim svetom, da se integrišemo sa Evropom i naša dužnost jeste, u krajnjoj liniji, da promenimo i vaše stavove i mišljenja koja su nazadna i koja nas sigurno vašim ponašanjem, ovakvim kakva jesu ova protekla dva dana, neće uvesti u Evropu, neće poboljšati situaciju u Srbiji.