Dame i gospodo narodni poslanici, dobro bi bilo kada bi Srbija imala zdravu privredu, pa da se budžet puni zdravim realnim sredstvima.
Nažalost, u situaciji u kakvoj se Srbija nalazi, kada je sve razoreno, uništeno i upropašćeno, naravno, još od 1996. do 2000. godine, Srbija je prošla kroz agoniju od 2000. do 2003. godine, sve rasprodato i prodato, naravno da se budžet mora puniti upravo na ovaj način, smanjenjem, povećavanjem određenih poreskih osnovica, smanjenjem, povećavanjem određenih akciza.
Jedan sam od poslanika koji je, kada je ovaj zakon bio, glasao protiv, ali sada ću glasati za. Zašto? Upravo zato što se ovde čulo mnogo demagoških priča da li treba ili ne treba, da li je potrebno ili nije potrebno, kako će se iskoristiti ta sredstva. Jasno je da u jednoj razorenoj privredi koju Srbija ima moraju na neki način da se poreske osnovice penju, uvode, smanjuju za određene stvari.
Kada smo glasali, nažalost, određeni lideri pojedinih opozicionih stranaka su bili na svim lokalnim medijima i rekli da su poslanici vladajućih struktura unakazili zakon. Pogledajte, oni su u želji da nam pomognu glasali da mi unakazimo taj zakon.
Sada, pošto smo unakazili zakon, kako su pričali, imamo prava i da se ispravimo, imamo prava i da shvatimo da smo pogrešili.
Kada sam saznao da u Kragujevcu samo u vojnoj fabrici po nasleđenom dugu se duguje 60 miliona dolara, kada je za neophodno pokretanje proizvodnje potrebno minimalno sada 65 milijardi ili miliona, ne znam tačno; uglavnom, vidim da se gospodin Pajtić slatko smeje; gospodine Pajtiću, vi ste uništili i upropastili vojnu fabriku, upropastili vojnu industriju, vi sa vašom vladom.
Sada, toliko se duguje u ovoj zemlji da je teško sve popamtiti. Ovde 60 milijardi, ovde 20 milijardi, ovde 10, ovde 65 miliona. Ko će sve te cifre, gospodine Pajtiću, popamtiti.
Naravno, evidentno se da ova vlada susreće sa velikim ekonomskim i finansijskim problemima, da će sve one probleme koje je nasledila morati da rešava, moraće da isplaćuje kako penzije tako i plate, a onda je normalno da se nešto što se tiče povećanja poreza i akciza i učini. Evo, glasao sam protiv, sada ću naknadno glasati za, iz dva razloga. Prvo, da ne budem taj koji je unakazio zakon. Drugo, da se taj disparitet između benzina i dizela ispravi. U krajnjoj liniji, bila bi nepravda da oni koji troše benzin plaćaju veću cenu, a oni koji troše dizel značajno manju cenu.
Što se tiče poljoprivrednih proizvođača, Vlada će sigurno predvideti i dodatna stimulativna sredstva da seljaci i poljoprivreda to ne osete. Toliko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o osiguranju koji je podnela Vlada Republike Srbije je jedan od izuzetno dobrih i kvalitetnih zakona, koji apsolutno unosi red i reguliše rad osiguravajućih društava.
Naravno, podneo sam jedan amandman, i to je amandman na visinu cenzusa, jer sam smatrao da je cenzus bio previsok i da visina cenzusa ne određuje kvalitet osiguravajućeg društva, niti poštenje jedne kuće.
Postoje u Srbiji male osiguravajuće kuće, koje su časne i poštene i kod kojih se vrlo brzo i efikasno naplaćuje šteta, a postoje i velike osiguravajuće kuće koje danas na sudu imaju preveliki broj svojih komitenata.
Smatram da poštenje i kvalitet jedne kuće određuje program i rad te kuće, poštenje vlasnika te kuće i naravno način na koji ona želi da radi i šta ta kuća želi da postigne; da li želi da radi dugovečno ili želi da u kratkom vremenskom periodu dođe do određenih sredstava. Želeo bih da istaknem jednu šumadijsku kuću koja nije tako snažna i jaka, ali je časna i poštena; to je osiguravajuća kuća "Takovo", i svi njeni komitenti znaju da vrlo brzo i efikasno, kvalitetno naplaćuju štetu kada za to imaju potrebe.
Iz tih razloga smatrao sam da taj cenzus treba biti primeren, da i ove manje kuće mogu da plate taj cenzus, kako ne bismo došli u situaciju da na neki način samo veliki, jaki i snažni mogu imati osiguravajuće kuće i osiguravajuća društva, a naravno da na neki način sutra budu i monopolisti, tj. da samo veliki, snažni i jaki diriguju visinu budućih osiguranja.
Zato predlažem da jedan ovako kvalitetan i dobar zakon na neki način zaštiti i ova mala osiguravajuća društva, koja časno i pošteno rade znajući da naplata štete zavisi od način rada; 80% od visine osiguranja se odvaja za isplatu štete, a 20% sredstava se odvaja za sve ostale troškove, uključujući i lične dohotke.
Apelujem na narodne poslanike da razmisle o ovom amandmanu. Na neki način, ovih 40% neće značiti velikim kućama ništa, ali ovim malim časnim osiguravajućim društvima će značiti mnogo, jer će ostati samostalna. Ovako, ako se ne bude smanjio cenzus ulaganja, male kuće biće primorane da sklapaju neke dogovore i da se udružuju kako bi mogle da isplate ovu visinu cenzusa.

Dame i gospodo narodni poslanici, normalno je da opozicija kritikuje Vladu i to je osnovni zadatak opozicije. Ja sam jedan od poslanika koji su spremni da uvek prihvate svaku dobronamernu kritiku, pa i kritiku opozicionih poslanika, ako je nešto što se kaže stvarno dobro i može na neki način da poboljša neki zakon koji je pred nama.
Naravno, od ovog celog seta zakona osvrnuću se samo na Predlog zakona o osiguranju, ali pre nego što kažem nešto o samom predlogu, želeo bih da možda u nekih par rečenica podsetim sve vas, pa i one koji nas slušaju kakav smo zakon imali u proteklih 14 godina i da li smo ga uopšte imali, kakav je on bio u praksi i na koji način se taj zakon sprovodio.
Da li smo u proteklih 14 godina imali uopšte dobar zakon, da li smo imali dobro osiguranje? Verujem da niko od vas ovde ne može reći da smo imali dobro, već moramo prihvatiti činjenicu da smo imali strašno loš zakon o osiguranju i da je to osiguranje u proteklih 14 godina bilo strašno loše.
Naravno, to se najviše odražavalo kroz onaj deo Zakona koji se odnosio na osiguranje vozila, tj. osiguranje od saobraćajnih nezgoda. U proteklih 14 godina, a pogotovo možda u proteklih 8 godina, maltene smo pro forme imali to osiguranje. Pro forme smo imali polisu i znali smo da sa tom polisom nikada ne možemo tu štetu naplatiti.
Jednostavno, zadovoljavala se samo neka zakonska forma, a realna, suštinska sprovodljivost zakona u trenutku naplate štete nije ni postojala. Iz tih razloga i danas po sudovima ima preveliki broj ljudi koji žele da po osnovu auto odgovornosti naplate svoju štetu preko suda, pa se i ti sudski sporovi vode po nekih pet ili šest godina.
Želeo bih da kažem da je Predlog zakona o osiguranju koji je danas na dnevnom redu jedan izuzetno kvalitetan zakon, koji je, u krajnjoj liniji, predvideo sve do detalja i tančina i koji bi u praksi trebalo da da dobre rezultate. Naravno, kao poslanik vladajuće strukture želim da dobronamerno skrenem pažnju članovima Vlade na član 28, a to je visina novčanog dela osnovnog kapitala, jer smatram da je ovaj obavezni cenzus strašno visok.
Mislim da će taj tako visok cenzus na neki način u skorijoj budućnosti devalvirati ovaj zakon, tako što ćemo u krajnjoj liniji omogućiti monopol samo onim osiguravajućim društvima koja imaju premnogo novca i time ćemo smanjiti i suzbiti konkurenciju. To je jedno.
Drugo, mislim da će doći ino-firme koje će apsolutno na našem tržištu ugroziti naša domaća osiguravajuća društva i da ćemo na taj način stvoriti jedan veštački monopol i, naravno, sutra dirigovanje cena. Tako ćemo imati enormno visoke cene za određene vrste osiguranja, što sigurno, u socijalno-ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija, naši građani neće moći da isprate.
Mislim da je ovaj cenzus koji je ovde dat možda jedan od najviših cenzusa u Evropi i da će on upravo napraviti pometnju oko ovog zakona i, u krajnjoj liniji, devalvirati jedan dobar zakon koji je stvorio dobre menahizme i kontrole i odbrane.
Naravno, ovde je dosta pominjan nadzor, da li nadzor treba da vrši agencija ili Narodna banka. U mnogim zemljama nadzor vrši agencija, u nekim narodna banka, ali za mene to i nije tako velika dilema ako nadzor bude dobar i korektan.
Još jednom bih apelovao na sve nas da na neki način ovaj cenzus koji je strašno visok prilagodimo našim ljudima i, u krajnjoj liniji, stvorimo jednu dobru i zdravu konkurenciju, da se ne bi u samom startu domaće kuće koje se bave osiguranjem ugasile.
Smatram da treba o tome razmisliti, da ne bismo stvorili veštački monopol i omogućili nekim ljudima sutra da sa dirigovanjem cena na našem tržištu onemoguće naše ljude da koriste usluge osiguranja. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, u periodu od 2000. do 2003. godine bilo je premnogo podizanja cena, kako robe široke potrošnje, tako i robe koja podleže akciznim promenama. U tom periodu, dame i gospodo, pričalo se da treba da idemo u korak sa Evropom i da treba za pojedine proizvode da imamo evropske cene.
Naravno, sigurno je da Srbija danas ne može da stvara monopoliste i ne možemo štititi strane kompanije na ovakav način kako su to prethodni govornici želeli. Mi znamo da nije popularno dizati cene i menjati cene proizvoda i cene akciza, ali nekada to situacija jednostavno nameće.
Mi pored stranih kompanija ovde imamo i naše kompanije, pored stranih firmi imamo i naše firme i u svakom slučaju ne smemo dozvoliti da naše srpske firme, domaće firme budu ugrožene na taj način što ćemo davati obećanja stranim kompanijama da za narednih pet godina nećemo menjati visinu akciza na akcizne robe.
Ono što je bitno reći i što je važno, smatram da svaka skupština ima pravo da shodno situaciji donosi odluke kakve odgovaraju Srbiji. U svakom slučaju, kada se u ovoj skupštini bude doneo zakon gde će se naplaćivati porez na dodatu vrednost, tada će se sigurno suzbiti siva ekonomija. Nadam se da će ova skupština sigurno taj zakon uzeti u razmatranje i da će zakon na dodatu vrednost biti donet, i onda ćemo suzbiti sivu ekonomiju. Za sada će možda i dalje postojati siva ekonomija, ali siguran sam da će ova skupština učiniti sve da siva ekonomija bude suzbijena na jedan minimum, kakav odgovara normalnim demokratskim državama.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona; što se tiče Zakona o porezu na finansijske transakcije, nemamo šta reći sem da taj zakon pohvalimo i da smatramo da je to dobro rešenje i da će doneti dobro privredi.
Naravno, Zakon o akcizama na neki način će opteretiti upravo one koji najmanje imaju, a to su građani. Siguran sam u to da će ovaj zakon koji predviđa uvećanje akciza uticati na rast cena na malo i da će onaj pokušaj Vlade da se 3,5% poreza na lične dohotke smanji kako bi se rasteretila privreda u nekom krajnjem kontekstu uticati da ipak privreda ne bude rasterećena, jer će povećanje cene benzina sigurno opteretiti privredu, samim tim proizvodnju i samim tim cene na malo sutra, što će naravno opteretiti i ovako osiromašene građane.
Naravno, kada pogledamo šta su razlozi za donošenje ovakvog zakona, pa se onda kaže – ostvarivanje većeg priliva sredstava u budžet Republike Srbije, za mene je to onda korektno i pošteno rečeno i ne želim posebno da ulazim u ovaj zakon i da na neki način ukazujem na neke njegove negativnosti.
Međutim, ono što je predmet mog zapažanja i na šta želim posebno da obratim pažnju, to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Naravno, svaka država živi od poreza i svaka država naplaćuje porez od svojih građana. To je jedan od izvora i načina finansiranja države. Nema države u svetu koja ne naplaćuje porez. Samo ima jeftinih, ima skupih država, ima država koje imaju mnogo administracije. Mi na neki način spadamo u te skupe države. Od ekonomske moći jedne države zavisi i koja roba ulazi u luksuznu robu, i naravno svuda je ta luksuzna roba posebno oporezovana, tj. stope poreza te luksuzne robe su veće.
Želja građana Srbije, koja ipak spada u one siromašne države, jeste da se porezi smanje, da se razvija proizvodnja, da se u Srbiji poveća standard života i da se jednostavno u Srbiji lagodnije i bolje živi.
Kao narodni poslanik Nove Srbije, iz koalicije SPO-NS dolazim iz grada Kragujevca, koji je nekada predstavljao jedan od najvećih industrijskih centara u Srbiji, koji je imao potencijal razvoja ne samo Šumadije i Pomoravlja već je uticao i na potencijal razvoja Republike Srbije.
Danas, kada je privreda zamrla, Kragujevac je balast svima a građani Kragujevca tu težinu življenja najteže i najskuplje plaćaju i osećaju na svojoj koži. Nažalost, tamo gde je tanko tu se i kida, pa smo imali prilike da vidimo, mada mi je žao što gospodin Dinkić nije tu, da je slučajno napravljena jedna greška, pa je Kragujevcu umanjeno 45 miliona, a shodno svemu ovome što ću kasnije pričati mislim da će se grad Kragujevac i Šumadija naći u jednom vrlo nezavidnom položaju.
Grad u kome živi 180 hiljada ljudi, koji ima 35 hiljada nezaposlenih i 10 hiljada ljudi na Zavodu za zapošljavanje i obrazovanje, sigurno neće moći da podnese teret ovih opterećenja, a da se to značajno ne odrazi na standard i život građana Kragujevca.
Shvatio bih ukidanje nekih poreza, ali ukidanje određenih poreza, o kojima ću kasnije pričati, koji apsolutno spadaju u luksuznu robu, ne mogu shvatiti. Shvatio bih ukidanje poreza na vozila od 1150 kubika do 1300 kubika, jer su to vozila koja se proizvode u "Zastavi", kao želju Vlade da podstakne kako proizvodnju tih vozila u "Zastavi", tako i bolju i jeftiniju kupovinu tih vozila od strane građana Srbije. Shvatio bih to kao pomoć automobilskoj industriji, a mi znamo da je "Zastava" bila jedna od najvećih automobilskih industrija na Balkanu.
Siguran sam u to da građani Kragujevca kada prime platu prvo odvajaju za hleb i mleko, a onda, naravno, za sve ono ostalo, pa i za onaj deo koji se ovde naziva luksuznom robom.
Meni je stvarno žao što ću morati, kao poslanik Nove Srbije, da iskritikujem ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, zbog toga što jednostavno nemam hrabrosti da ovde budem čovek koji će ćutati, a da sutra u taj sirotinjski grad odem i kao poslanik delegiran od tih ljudi branim i pokušavam da branim one stavove koji njih apsolutno životno ugrožavaju.
Jednostavno, nemam ni prava da dozvolim da se od Šumadije i Kragujevca napravi Majdanpek na neki način. Sto osamdeset hiljada građana Kragujevca nemaju gde da odu.
Sada bih objasnio pojedine tačke, tj. odredbe ovog zakona. Kaže – predlaže se sužavanje predmeta oporezivanja porezom na upotrebu čamaca, plovnih postrojenja i jahti, u odnosu na čamce.
Svako od nas ovde bi voleo kada bi se porezi ukinuli. Svi smo mi obećavali da ćemo poreze smanjiti, ali se mora imati i određena mera.
U članu 3. se predlaže usklađivanje visine poreza na upotrebu mobilnih telefona. Možda je mobilni telefon pre desetak godina bio luksuzna roba, ali se postavlja pitanje da li je danas luksuzna roba, kada znamo da mnoga mesta u Srbiji nemaju telefonsku liniju, telefonsku centralu, da u mnogim selima žive staračka domaćinstva i da im je to možda jedina mogućnost da pozovu hitnu pomoć ili da stupe u kontakt sa svojom decom koja se nalaze van svojih rodnih mesta.
U članu 7, s obzirom na predloženo suženje predmeta oporezivanja u odnosu na čamce, predlaže se brisanje norme kojom je uređena visina poreza na upotrebu čamaca. Znam šta je čamac, ali nikako ne mogu prihvatiti da čamac od 10, 12 ili 14 metara može biti čamac, jer moja kuća iznosi 14 metara pa kažu da je velika, a onda zamislimo koliki je taj čamac od 14 metara.
Mogu prihvatiti (u članu 8.) da je luksuzno danas voziti se avionom i naravno posedovati vazduhoplov ili avion. Građani Srbije sigurno neće nikome zameriti ako se tu i enormno poveća porez.
U razlozima za donošenje ovog zakona po hitnom postupku se kaže – štetne posledice nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku ogledaju se, pre svega, u odlaganju primene predloženih rešenja, kojima se, između ostalog, stimuliše razvoj ribarstva, s obzirom da se ukida oporezivanje upotrebe čamaca.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam siguran da je ovo tačno, i evidentno je i sigurno da gospodin Dinkić nije ribolovac. Ja sam ribolovac, lovac i mogu vam reći da se većina ovih čamaca koristi za ribokrađu, za ubijanje ribe strujom i bacanje mreža. Podneo sam jedan amandman kojim zahtevam da se profesionalni ribari, alasi oslobode plaćanja ovog poreza i to smatram apsolutno ispravnim.
Ali, naravno, ono što je interesantno i što sada treba reći, a što je vrlo bitno, odnosi se na drugi deo, gde se želelo da se poreske stope ravnomerno rasporede prema ekonomskoj snazi građana.
To je vrlo bitno, i ovde se poreske stope ne raspoređuju ravnomerno prema ekonomskoj snazi građana, već se oni koji imaju premnogo u pojedinim slučajevima oslobađaju, a oni koji imaju malo ili nemaju ništa moraju plaćati porez.
Osvrnuo bih se i na nešto što je u vezi sa putničkim automobilima i kombi vozilima fizičkih lica. Ako pogledamo vozila do 1150 kubnih centimetara, ona su danas jeftinija no što su bila prošle godine za sto dinara.
Verujte mi, siguran sam u to da tih sto dinara nekome znače, ali bih pre rekao da je to za mnoge građane ponižavajuća stavka, kada se pogleda kako su sva ostala vozila, na neki način, enormno poskupela.
Ako bih se ja pitao, da se vodilo računa da se uskladi prema ekonomskoj snazi građana, siguran sam u to da je vozila do 1.150 kubika trebalo osloboditi poreza na promet, jer u ta vozila spada i onaj "fića", "Zastavin" prvenac, od 750 kubika, pa ona "peglica" i naravno na kraju i taj "stojadin" i taj "jugo". Trebalo je to osloboditi iz više razloga. Optimalna tržišna vrednost "fiće" na tržištu iznosi 200 do 300 evra. To je optimalna cena tog vozila, znajući da je starosna dob tog vozila 15–20 godina.
Drugo, smatram da bi to na neki način stimulisalo kupovinu tih vozila do 1.150 kubika, a naravno, ta vozila u ovoj zemlji jedino proizvodi "Crvena zastava", tj. Fabrika automobila u Kragujevcu, koja se danas nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji i koju će sigurno Vlada morati uzeti u razmatranje i naći rešenje za nju. Jedno od rešenja jeste možda i skidanje ovog poreza, što bi omogućavalo da se, na neki način, građani Srbije odlučuju za kupovinu "Zastavinih" vozila.
Drugo što je vrlo bitno, to je da je cena vozila od 1.600 do 2.000 kubika i od 2.000 do 2.500 kubika skočila značajno. Mi smo, nažalost, imali jednu vrlo nepovoljnu situaciju u protekle četiri godine. Uvezeno je previše starih i polovnih automobila koji su, na neki način, u određenom periodu bili jeftini, pa su naši građani možda i naseli, kupili strane automobile sa mnogo većom kubikažom i danas, bogami, kada budu trebali da registruju, imaće silnih problema.
Ali, ko je ovde najviše kažnjen? Najviše su kažnjeni oni koji voze kombi vozila. Da li je kombi vozilo neko udobno vozilo ili to kombi vozilo služi nekome za neki posao? Nisu sva kombi vozila privredna vozila. Mislim da su ovde najviše kažnjeni poljoprivredni proizvođači, jer poljoprivredni proizvođači najviše i koriste to kombi vozilo. Naravno, nemam ništa protiv da se vozila preko 3.000 kubika oporezuju enormnom stopom poreza.
Ono što je vrlo interesantno i što se u Srbiji, izgleda, za skorije vreme neće iskoreniti, to je kazna svim onim ljudima koji se bave privatnim poslom. Ova zemlja ide ka privatizaciji i nazire se da zavisi od malih i srednjih preduzeća i privatnog sektora, koji je u zadnjih 14 godina pokazao izuzetnu žilavost i zahvaljujući kome je, možda i delimično, zemlja Srbija opstala što se tiče privrede.
Ranije je bilo, za vreme socijalističke vlasti, da su privatnici morali da plaćaju u odnosu na građane sve 100% skuplje.
Verujte mi, nisam smatrao da će se razvoj i pospešivanje razvoja privatnog sektora odraziti ovako, pa da ćemo imati situaciju da u odnosu na građanska lica svi oni koji imaju firmu moraju plaćati 600% skuplje za vozila od 1.150 do 1.300 kubika, 500% skuplje preko 1.300 do 1.600 kubika, preko 1.600 do 2.000 kubika, a to su opet privrednici koji kombi vozilo koriste u svrhu obavljanja svoje delatnosti - 350% i od 2.000 do 2.500 kubika 300%.
Naravno, ono što je interesantno, za vozila koja voze enormno bogati ljudi, a to su vozila od 2.500 do 3.000 kubika i preko 3.000 kubika, razlika je samo 25%. Pitam se zašto.
Naravno, ono što najviše bode oči, to je da su čamci do 14 metara oslobođeni poreza i bilo kakvih davanja, a da su oni čamci, koji imaju kabinu i nemaju kabinu, od 15 metara svrstani u brodove i za njih se plaća dosta visoka poreska stopa. Postavlja se pitanje ko čamcem ide na posao? Čemu služe čamci od 40 metara, 14 metara, 5 metara, sa motorima od 300 konja? Kada pogledate sada, ovde kaže - čamac dužine do 15 metara sa motorom od 96,60 kilovata do 220,62 kilovata, pa i preko 220,62 kilovata je oslobođen poreza, a za brod od 15 metara, samo metar razlike, koji ima istu tu snagu - 220,62 kilovata, plaća se 300.000 dinara.
Verujte mi da apsolutno mislim da treba svuda smanjiti poreze, ali ne možemo biti ovako nepravedni, pa ljudima koji voze automobile stare po 10-15 godina, do 1.100 kubika, povećati poreze, a sa druge strane, ljude koji imaju čamce za uživanje, glisere za skijanje, za šverc, za lovokrađu, za sve to, osloboditi poreza. Mislim da ove čamce, sa ovakvim motorima od 300, 200, 150 konja, imaju samo oni strastveni zaljubljenici u čamce i oni koji imaju premnogo para. Sumnjam da od svih ovih narodnih poslanika neko ima čamac te snage, te dužine i te veličine.
Sa druge strane, imamo ovde i motocikle, koji se koriste 3-4 meseca, pa se ovde otprilike za ovaj motocikl, koji ja nikada nisam ni video, od 1.100 kubika, plaća 15.000 dinara mesečno, a isto se možda koristi u luksuzne svrhe, ali samo tri meseca. Ne vidim razloga zašto su motocikli ovako oporezovani, a čamci ovako oslobođeni svih davanja.
Iz tih razloga mislim da će, na neki način, ministar finansija i Skupština amandmanima popraviti ovaj zakon, da to bude stvarno zakon koji će po ekonomskoj snazi građana oporezivati građane. Ovako, ovo će biti poniženje i za Skupštinu i za Vladu, ako bude donela ovaj zakon u celosti, bez promena; smatram da to nije dobro i da mi moramo, pored onih obećanja, nastojati da se ipak porezi naplaćuju iz realnih prihoda, a to je iz proizvodnje.
Ono što treba da bude naša osnovna borba, to je da razvijamo proizvodnju, da je pospešimo, da punimo budžet iz realnih prihoda, a ne da ove čamdžije oslobodimo poreza, a da na neki način opteretimo sirotinju da bismo popunili budžet. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 8. Predloga zakona o sukobu interesa govori o prenosu upravljačkih prava. Naime, smatram da ovaj zakon na neki način određuje kvalitet i vrši selekciju funkcionera. Znajući da je Srbija u tranziciji i da će veći deo njene privrede sutra biti privatna privreda, mislim da ovaj član 8. vrši selekciju funkcionera i da na neki način određuje jednu negativnu selekciju budućih funkcionera. Zašto i iz kojih razloga?
Siguran sam i znamo svi mi da danas u Srbiji postoje enormno siromašni i enormno bogati ljudi. Oni koji imaju velike kompanije sigurno neće sutra želeti da budu funkcioneri, ali će sigurno na jedan posredan način određivati politiku u zemlji Srbiji. Međutim, nijedan uspešan direktor privatne firme sutra neće želeti i neće pristati da bude funkcioner, a da mora da prenese svoje upravljačko pravo na neko lice i da to lice bude sutra povezano lice; neće preneti iz više razloga, zato što, naravno, svaka firma na neki način ima svoju poslovnu tajnu i ima neke svoje karakteristike, što je opet poslovna tajna, ili ima neku svoju tehnologiju u procesu proizvodnje.
Znajući kolike su plate funkcionera u Srbiji, apsolutno sam siguran da nijedan kvalitetan direktor, koji ima kvalitetnu firmu, neće želeti da se bavi politikom, a da svoja prava prenese na povezano lice i time da rizikuje da njegova firma bude na neki način oštećena ili ugašena.
Iz tih razloga sam siguran da će ovaj član 8. vršiti negativnu selekciju funkcionera u budućnosti, što nije dobro kako za Srbiju tako i za sve buduće vlade. Zato smatram da je ovaj član 8. zakona o sukobu interesa izlišan, a naravno ovaj član na neki način će biti povezan sa članom 12. Smatram lično da bi ovaj član 8. trebalo izbrisati iz tih razloga iz ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, i u prethodnom sazivu parlamenta doneti su mnogi zakoni koji u praksi nisu mogli da zažive. Jedan od takvih zakona jeste onaj o zabrani točenja alkohola maloletnim licima i zabrani kupovine cigareta maloletnim licima, samo iz razloga što zakon nije dovoljno dobro preciziran i definisan. Takođe, smatram da je i član 12. ovog zakona o sukobu interesa jedan član koji će u praksi biti nesprovodiv ili skoro nemoguće sprovodiv.
Naravno, on glasi ovako - funkcioner je dužan da u narednih 15 dana od izbora, postavljenja ili imenovanja podnese nadležnom odboru izveštaj o svojoj imovini i prihodima i o imovini bračnog ili vanbračnog druga... Pravo da vam kažem, ne smatram ozbiljnim funkcionera koji živi u vanbračnoj zajednici. Zatim - krvnih srodnika u pravoj i pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva.
U želji da se na neki način ovaj član 12. popravi, podneo sam jedan amandman koji glasi: U članu 12. stav 1. menja se i glasi: "Funkcioner je dužan da u narednih 15 dana od izbora, postavljenja ili imenovanja podnese nadležnom odboru izveštaj o svojoj imovini i prihodima i o imovini bračnog druga i krvnih srodnika u pravoj liniji (u daljem tekstu: izveštaj), prema stanju na dan izbora, postavljenja i imenovanja".
Zašto? Svesni smo da je u proteklih 14 godina, od uvođenja parlamentarizma u Srbiji, došlo do velikih raskola kako u društvu tako i u porodici, pa da u jednoj porodici imamo da jedan član pripada jednoj stranci, a da drugi član pripada nekoj drugoj stranci. Postavlja se pitanje, kada se ovaj zakon odnosi na funkcionere, ne odnosi se na građane Srbije, da li je jedan građanin po ovom zakonu dužan da funkcioneru položi pravo i kaže šta poseduje od svoje imovine. Nije dužan, jer je građanin dužan da upravi javnih prihoda godišnje podnosi izveštaj o svojoj imovini.
Znamo da u Srbiji tokom ovih šezdesetak godina ima previše sudskih sporova gde se najbliža familija deli i sudi oko imovine. Na neki način smatram da funkcionere dovodimo u jedan vrlo nezavidan položaj da jednostavno nemaju kredibiliteta i autoriteta pred svojom familijom i rođacima. Mislim da će ovo biti degardirajuće i devalvirajuće za funkcionera, ako funkcioner u roku od 15 dana ne pribavi sve ovo što mu se ovim zakonom nalaže.
Drugo, preširok je krug familije koji funkcioner treba da obiđe i od svih njih da pokupi podatke o imovini. Mislim da ovo neće biti sprovodivo u praksi i da će na neki način funkcioner biti degradiran i devalviran.
Onda, naravno, ne kaže se šta se dešava sa funkcionerom koji ne bude uspeo da obezbedi sve ovo što je predviđeno ovim zakonom. Da li će on biti postavljen na funkciju ili neće obavljati funkciju za koju je predložen?
Iz tih razloga, da funkcioner ne bi morao da traži da mu čak i po pobočnoj liniji familija daje šta poseduje od imovine, smatram da bi ovaj amandman koji sam dao trebalo da bude prihvaćen, radi štićenja dostojanstva funkcionera koji treba da obavlja određenu funkciju, a pogotovo što ne postoji zakonska regulativa za određivanje svojstva vanbračnog druga, ona se utvrđuje na sudu.
Prema tome, treba dobro da razmislimo. Vidim da ovaj amandman nije prihvaćen, ali mislim da će biti velika kočnica i smetnja budućim funkcionerima. Da bi oni izbegli poniženja, koja mogu doživeti, smatram da ovaj amandman, u interesu tih budućih funkcionera, treba biti prihvaćen.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o sukobu interesa evidentno je jedan od neophodnih zakona. Sam broj amandmana koji su podneti na ovaj zakon govori da postoji veliko interesovanje za ovaj zakon. Naravno, sama diskusija na kraju malo je pokvarila taj utisak da su određeni amandmani određenih poslanika bili dobronamerni. Iako je zakon predložila Vlada Republike Srbije, Nova Srbija je uložila određene amandmane, smatrajući da ovaj zakon treba napraviti tako da bude stvarno adekvatan zakon i želeći da se ovaj zakon popravi.
Naravno, kao poslanik, shvatio sam da su svi amandmani upravo podneti iz tih razloga da se dobronamerno popravi ovaj zakon, ali na kraju rasprave o ovoj tački dnevnog reda na neki način se taj utisak pokvario, pa je ispalo da je jedan dobar broj poslanika svoje amandmane podneo samo da bi na neki način promovisao sebe ili svoju stranku.
Mislim da to nije dobro i da ova skupština treba da se razlikuje od one prethodne skupštine, da ova vlada treba da se razlikuje od prethodne vlade, upravo po tome što je Vlada spremna da prihvati amandmane iz ma koje poslaničke grupe da bi zakon poboljšala. Naravno da Skupština ima jedan drugačiji stav u odnosu na prethodnu skupštinu, koja je, na neki način, ignorisala sve što je dolazilo od strane opozicionih stranaka.
Iz tih razloga smatram da je ovoliki broj amandmana pokazao veliko interesovanje. Naravno, nadam se da su odbori prihvatili i da će poslanici neke amandmane prihvatiti, kako bi ovaj zakon bio dobar i celovit zakon, koji bi, u krajnjoj liniji, regulisao rad funkcionera za vreme njihovog mandata.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi smo mi u našim predizbornim kampanjama pričali da ćemo uvek u Narodnoj skupštini prihvatiti nešto što je dobro.
Želim kao poslanik Nove Srbije da kažem da je ovo jedan od izuzetno dobrih amandmana koji je predložila poslanica Nataša Jovanović, inače moja Kragujevčanka, i smatram da ovaj amandman ništa ne može naškoditi ako ga mi prihvatimo, bez obzira što je predložen od strane opozicije. Mislim da ovaj amandman određuje tačno na koga se odnosi, na koje funkcionere i u krajnjoj liniji on će samo poboljšati ovaj zakon, nikako ne može naneti neku štetu.
Prema tome, moj predlog je da kao poslanici razumno sagledamo sveukupnu situaciju vezanu za ovaj zakon, jer ovaj zakon je neophodan, preko potreban Srbiji, ali u svakom slučaju, ima dosta dobrih i kvalitetnih amandmana koje treba ugraditi da bismo imali celovit zakon koji će biti dobar i koji će građanima Srbije mnogo značiti.
Podržavam ovaj amandman kao jedan od vrlo kvalitetnih amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbiji je ovaj zakon bio neophodan mnogo ranije i, naravno, da je ovaj zakon usvojen i donesen u Republičkoj skupštini ranije, gospodin Velimir Ilić danas ne bi bio u odboru, a danas možda jeste zato što nema tog zakona i onda se ne vidi razlog zašto ne bi bio.
Što se tiče Ministarstva za kapitalne investicije, dužan sam da kažem da je to možda jedno od retkih ministarstava u kome, sem ministra, nema ni zamenika ministra, ni pomoćnika iz Nove Srbije. Naravno, da li je to dobro ili nije dobro pokazaće vreme.
Ovaj zakon je u Srbiji dugo očekivan. Srbija je siromašna država sa bogatim pojedincima, a mnogi bogati pojedinci su bivši političari. Bivši političari i njihovi prijatelji i saradnici.
Od ovog zakona građani Srbije očekivali su mnogo i očekuju mnogo. Postavlja se pitanje da li će ovaj zakon sa ovakvom kaznenom politikom, koja se više svodi na moralnu kritiku, biti celishodan i uspeti da spreči – a to je upravo ono što građani Srbije žele, što je neophodno - pljačku, lopovluk i, naravno, beskrupulozno ponašanje pojedinaca na određenim funkcijama.
Na neki način ovaj zakon nije obuhvatio sve, pa se može reći da je donekle i selektivan. Znajući da do sada niko u Srbiji od bitnih i značajnih funkcionera nije odgovarao, mora kaznena politika biti uneta u ovaj zakon i mora biti rigoroznija, stroža. Jednostavno, mora postojati odredba da se svima onima koji se grubo ogreše o svoju funkciju, a znamo da u nekom proteklom periodu nisu bile cifre primanja poklona od tri hiljade dinara, već pljačke, lopovluci sa više miliona maraka, a sada evra, da se takvim ljudima, pored krivične odgovornosti, zabrani doživotno da se bave politikom.
Sa ove govornice, na neki način, određuje se sudbina srpskog naroda, pa i naša, a bogami određuje se i budućnost države Srbije. Iz tih razloga niko ne bi smeo da pojedine kritike i ovaj veliki broj amandmana, koji je uložen, shvati kao kritiku Vladi, već kao želju da se ovaj zakon popravi i da se napravi jedan dobar i kvalitetan zakon.
Osvrnuo bih se na par članova, a to su članovi 8, 12. i 16. U članu 8. se kaže - prenos upravljačkih prava. Verujte, kao čovek i kao poslanik apsolutno se ne slažem da svoje upravljačko pravo, a vlasnik sam preduzeća 18 godina, treba da prenesem na nekoga i da ću time pokazati neko poštenje. Smatram da i dalje treba da posedujem to upravljačko pravo, a da ovim zakonom treba regulisati da finansijska inspekcija, policija i nadležni organi treba kod mene da dođu tri, četiri puta godišnje i, u krajnjoj liniji, vrše češću proveru mog poslovanja. Smatram da je to korektno.
Zašto sada, ako prenesem upravljačko pravo na suprugu, to je nešto nepošteno, a biće pošteno ako prenesem upravljačko pravo na nekog svog prijatelja? Sigurno neću preneti upravljačko pravo na nekoga koga ne znam, nego na nekoga koga znam. Ne smatram da se prenosom upravljačkog prava stiče neko poštenje. Onaj ko je bio pošten taj će pošten i biti, a onaj ko je nepošten može preneti upravljačko pravo na bilo koga, bio je i ostaće nepošten.
Naravno, član 12. kaže – prijavljivanje imovine i podnošenje izveštaja o imovini, pa onda kaže – bračnog druga, vanbračnog druga, krvnih srodnika u pravoj i pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva. Ne vidim i ne mogu da shvatim da ću, kao i bilo ko od funkcionera, moći da nekom svom bratu koji ne želi da se bavi politikom, rođenom bratu popisujem imovinu i da ga nateram da svoju imovinu nekome ovde prikazuje.
Nema pravnih argumenata, nema pravnih mogućnosti da ja to njega nateram. Kako ću naterati svoga tasta? Zašto bi moj tast ili moj šurak sada morao da podnosi neke izveštaje, kada se čovek ne bavi politikom i ako je apolitičan čovek? Naravno, ja i moja porodica smo dužni da podnesemo takav izveštaj i podležemo kontroli sve vreme bavljenja funkcijom.
Sigurno znamo, a imamo prilike i videli smo da su rođena braća na sudu, sude se oko imovine. Ako se sude oko imovine, zašto bi on sad neku imovinu dao meni i kakav je mehanizam odbora kada ja kažem da meni moj tast to neće dati. Nije važno da li ovde stoji "kum". Mislim da je to ovde problematično i da je vrlo teško to u praksi izvesti.
Dole kaže: "Lice čiju imovinu funkcioner prijavljuje dužno je da funkcioneru pruži tačne podatke, a nadležni odbor može, na predlog funkcionera, zahtevati da ono neposredno dostavi podatke o svojoj imovini u roku koji važi za funkcionera" itd.
Onda kaže ovako: "Podaci koji se prijavljuju". Taksativno je navedeno šta sve treba da se prijavi. Da li bi neko od vas prijavio koliko ima gotovog novca? Pa, neće prijaviti niko. Može prijaviti ono što je na računu, ako neko može da mu proveri, ali ko će sad ovde reći koliko novca u džepu ima i koliko novca ima u kući?
Mislim da ovde ima puno izlišnih stvari koje, u krajnjoj liniji, treba izbaciti. Ili, na primer, koliko ima dugovanja?
Ono što je bitno, to je prijem poklona. Na neki način, svako ko želi u Srbiji može funkcionera dezavuisati, omalovažiti, degradirati. Nije ova zemlja propala što je neko primao poklone od 3.000 dinara, već je ova zemlja propala što su je krali i pljačkali godinama. Ali, kako ćemo sada ako funkcioner napravi svadbu, a u Srbiji su svadbe česte, pa dobije tako skupocen poklon. Svako će moći da kaže da je to na neki način mito i da postoji sukob interesa.
To bi, otprilike, na neki način bile dobronamerne primedbe na ovaj zakon. Smatram da je ovakav zakon Srbiji neophodan, ali da treba što više ovih amandmana, a ja sam ih video, da usvojimo, da napravimo jedan korektan zakon i da, naravno, postoji u ovom zakonu i ono što se zove krivična odgovornost. Bez krivične odgovornosti, samo moralnom kritikom, a Srbija je moralno posrnula proteklih 14 godina, neće moći da se donese dobar celovit zakon.

Dame i gospodo poslanici, evidentno je da je u proteklih 10 godina Srbija prošla kroz veliku agoniju i da se naravno u Srbiji teško i preteško živi. Sigurni smo svi i znamo da Haški tribunal nije naklonjen Srbima, da je Haški tribunal sud koji evidentno na neki način kažnjava Srbe, a da je naklonjen albanskim teroristima i svim drugim teroristima, koji su vršili atak na Srbe i srpski narod.
Postavlja se pitanje, prilikom donošenja ovog zakona, suštinsko, da li je Srbija dovoljno u ovom trenutku učinila za odbranu svojih sugrađana koji se nalaze u Hagu, kako i na koji način treba da pomogne. Ko su sve žrtve proteklih godina i ovih ratova kroz koje smo prošli, ko su sve žrtve NATO agresije i u kakvom ekonomskom stanju se danas nalaze te žrtve, u kakvom ekonomskom stanju se nalazi cela Srbija? Šta je sa invalidima rata? Ko vodi računa o invalidima rata? Kako danas u Srbiji žive invalidi rata?
Naravno, svaka ozbiljna država dužna je da svoje sugrađane brani, štiti i mislim da je propušteno dosta vremena i da je Srbija trebalo da štiti i brani svoje sugrađane u Hagu, ali u ovom predlogu zakona smeta mi što u samom članu 2. stoji - uža familija, brat, supruga, deca, pa onda se pominje brat, sestra. Nije definisano koliko će to sredstava biti izdvojeno, ko će ta sredstva izdvojiti i koliko puta familija u toku jednog meseca može putovati u Hag.
To ovde nisam video. Naravno, ima ovde u Srbiji i onih drugih ljudi kojima je možda trebalo pomoći. Šta je sa majorom Šišićem, koji je isto stradalnik, ovde se ne pominje i nalazi se u zatvoru u Italiji. Ono što je vrlo bitno, to je ovaj član 11. koji kaže da mi treba retroaktivno da isplatimo sve.
Gospodo poslanici, smatram da je Srbija dužna da pomogne svojim sugrađanima, ali smo na neki način ovaj zakon morali malo primeriti i našoj ekonomskoj situaciji, a svi znamo da je ekonomska situacija svih građana u Srbiji neprimerena i nije takva da se u Srbiji normalno može živeti.
Kao čovek sigurno ne mogu da glasam i da kažem da treba da finansiram Marka Miloševića. Ne mogu dozvoliti sebi da, na neki način kao poreski obveznik, naturim svim građanima Srbije svojim glasom da glasaju za Marka Miloševića. A svi znamo i sećamo kada je Slobodan Milošević rekao: "Nije čovek onaj koji ima 20 godina i nije zaradio milion maraka".
Privatnik sam 18 godina, milion maraka zaradio nisam i milion maraka poštenim radom u Srbiji se teško zarađuje. Iz tih razloga mislim da je na neki način moralo da se vodi računa da se pomogne unutar zemlje dokazima, materijalima, da se daju svi dokazi i materijali koji će služiti u odbrani svih optuženih koji se nalaze u Hagu, ali da je što se tiče materijalnih davanja morao da se napravi neki rez i da se kaže - svi oni koji nisu u dobroj materijalnoj situaciji i koji nisu zaradili milion dolara, treba da dobiju pomoć, a oni koji su u ovoj zemlji za kratko vreme, sa 20 godina života, zaradili milion i više dolara, ti ljudi mogu da putuju, da svoje roditelje štite i brane u Hagu, a što je njihovo apsolutno pravo.
Na neki način sve žrtve u ovoj zemlji povredićemo ako budemo doneli ovaj zakon, a ne budemo napravili neki rez, ipak ko to treba i kome treba pomoći, a kome treba uskratiti tu pomoć.
Oni što su svojim radom ili na neki drugi način za vrlo kratko vremo uspeli da zarade više miliona maraka ili više miliona evra smatram da iz svojih sredstava mogu da brane svoje roditelje.
A, država Srbija da apsolutno sve materijalne dokaze da i pruži u njihovu odbranu. Toliko i hvala.

Dame i gospodo poslanici, pošto je praksa da se kada izađe prvi put poslanik predstavi, ja ću se predstaviti. Ja sam Vladan Vučićević, po zanimanju maksiofacijalni hirurg, poslanik Nove Srbije u koaliciji SPO-NS, inače Kragujevčanin. Naravno, sasvim je normalno kada se raspravlja o budžetu da opozicija kritikuje budžet, a da pozicija brani budžet. Ja sam to slušao i kao građanin. To je bilo svake godine.
Sećam se, na primer, onog budžeta 2000. godine koji je donet, koji je bio značajno veći u odnosu na budžet iz 1999. godine, koji je stravično kritikovan, a meni se kao građaninu tada činilo da će to biti strašno veliko opterećenje za građane. Naravno, i taj je budžet bio nazvan razvojni, pa i onaj budžet 2001. godine, pa 2002. i 2003. godine. Sve su to bili razvojni budžeti.
Da li je ovaj budžet razvojni ili je socijalni, to će pokazati vreme. Ako se nešto bude uradilo, onda će biti razvojni, a ako budemo morali da izdržavamo socijalu koja je napravljena protekle tri godine otpuštanjem pola miliona ljudi, zatim prodajom svih najboljih firmi koje su bile u ovoj zemlji, onda će biti delimično razvojni, delimično će biti sigurno i socijalni budžet. Naravno, živimo u takvoj zemlji, takva je situacija i moraćemo da prihvatimo još duži niz godina da će deo budžeta biti i socijalni budžet.
Želim nešto da kažem što je već ovde više puta rečeno, a vezano je za Kragujevac. Mislim da je gospodin Dinkić odgovorio i rekao da će se to ispraviti. Moramo mi Kragujevčani, pošto je Kragujevac u izuzetno teškoj socijalnoj i ekonomskoj situaciji, imati neku čvršću garanciju da će to biti i urađeno. Naravno, kada se pogleda Predlog, tj. obim sredstava o učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet, i kada se to pogleda u odnosu na prethodnu godinu, svima je povećano, samo je Kragujevcu smanjeno.
Kada se to podeli na broj stanovnika ispada da po glavi stanovnika za Kragujevac iznosi 2.072 dinara, za Niš 2.290, za Novi Sad 2.757, a za Beograd 2.990 dinara. Na neki način Šumadiju to najviše i boli. Obično svi smo pričali u predizbornim kampanjama da ćemo morati malo da se oslobodimo beogradizacije, ali izgleda da je taj manir i dalje ostao na delu. Iz tih razloga je ovo smanjenje u odnosu na prošlu godinu od 200 miliona, a sada se kaže da je to po ovim kriterijumima 45 miliona, za Kragujevac strašno mnogo.
Mi Kragujevčani nismo uložili amandman mi Kragujevčani, ne zato što nismo znali da treba da ga uložimo, već zato što nam je rečeno da je ministar Dinkić rekao na Odboru za finansije da je uočio problem, da je napravljena greška i da će biti ispravljena, i mi smo očekivali da ona bude ispravljena u toku ove sednice.Sada ćemo morati da se oslanjamo
na njegovo obećanje, ali mi iz Kragujevca želimo da čujemo kada će to biti realizovano i šta je garancija da će to biti.