Gospodine ministre, trebali ste da prihvatite ovaj amandman koji smo podneli, ako možete da pratite, zbog razloga koji ću da iznesem, a koji je zaista velika briga mnoge dece i roditelja u Srbiji.

Mi svi znamo da je došlo do gašenja mnogih osnovnih škola, preko 200 odeljenja srednjih škola, jer je mali broj učenika, pogotovo na jugu Srbije, istoku, zapadnim delovima Srbije, gde je ostao mali broj đaka da živi. Nelogično je da vi predlažete da se strani jezik omogućava grupi od 15 učenika samo ako su dva razreda uzastopno. To nije dobro. Ako u jednoj srednjoj školi ima mali broj učenika, isto se odnosi i na osnovnu školu, treba da omogućite da ta grupa može da bude od 15 učenika, ali da to budu obuhvaćeni svi razredi.

Lično sam imala u više navrata iskustvo da obrazujem grupe učenika koji su čak i u većem rasponu godina. Recimo, učenike 5. razreda neke osnovne škole sa Petrovca na Mlavi, ne mogu da se setim, bilo je raznih tih grupa i studenata raznih univerziteta, gimnazijalaca koji pohađaju u inostranstvu mesec ili dva školu engleskog jezika i oni se posle gradiraju na osnovu toga šta su oni naučili u toj prvoj fazi. Isto je moguće da se uradi i u srednjim školama, a takođe i u osnovnim kako ne biste tu decu koja žele da uče ruski jezik, sada mnoga deca u školi žele da uče i kineski jezik, engleski jezik, zašta se ko opredeli, da oni imaju nastavu ako je grupa najmanje od 15 učenika.

Sada je drugi problem, gospodine ministre, što su mnoge lokalne samouprave, najpre u produženom roku, a zatim veoma loše izvršili umrežavanje pojedinih osnovnih škola. Onda, što mnoge lokalne samouprave nisu na vreme prepoznale, i direktori tih srednjih stručnih škola, šta će da se desi na osnovu višegodišnjeg iskustva, kada je u pitanju upis u određene stručne razrede. Onda ne biste morali, kao što je to bio slučaj u julu mesecu, da budete zapanjeni nad činjenicom da morate da ugasite preko 200 odeljenja srednjih škola u Srbiji.

Način na koji pojedini direktori škola razmišljaju, što reče koleginica Radeta, njima je bitno da imaju onaj školski savet i pre svega uticaj pojedinih roditelja kako će oni nešto da urade, na koji način će da organizuju ekskurzije, da mnogi od njih, na žalost ostvare i neku ličnu dobit, a ne da razmišljaju u sredini u kojoj žive šta će da se desi za pet, deset i dvadeset godina.

To je problem i ministarstva koje vi sada vodite, a biće i verujte, svakog sledećeg ministra ako ne sprovede zaista pravi rez u tim rukovodećim kadrovima pojedinih škola u Srbiji, jer pokazali su ljudi, a verujte i sad kroz ovo umrežavanje, stvaranje akademija, stručnih visokih škola da su apsolutno nesposobni da rade taj posao. Nažalost, mnogi su i korumpirani.

Gospodine ministre, mi smo predložili da se obuhvate i drugi republički organi, a ne samo Ministarstvo policije i Ministarstvo odbrane zato što mi srpski radikali smatramo da treba da se jačaju kapaciteti obrazovni za vojsku i za policiju, ali veoma je važno da se i druga ministarstva uključe u ono što je neophodno za obrazovanje mladih ljudi.

Niko nije tokom ove rasprave, vi pretpostavljam da znate taj podatak, pomenuo činjenicu da preko pet hiljada ljudi koji su se školovali za oblast poljoprivrede u Srbiji danas nema posla, zapuštene srpske najkvalitetnije oranice, čitave opštine devastirane kada je u pitanju poljoprivreda i vi sada ovde pričate non-stop o stranim investitorima, o nekim njima potrebnim kapacitetima zanatlija, koliko je u drugim zemljama, kako je u Nemačkoj, a ne gledate naše dvorište, da je domaća poljoprivredna proizvodnja u takvoj situaciji da su čitavi krajevi Srbije apsolutno zapušteni.

Ne znam sa čime to može da se poredi? Sa nekom zaista kataklizmičnom situacijom. Kada vi krenete po krajevima Srbije, gde je očigledno da nema uopšte ni stočnog fonda, ni proizvodnje onoga što se decenijama, vekovima proizvodi na tim poljima i vi ne razmišljate o tome da povećate vrednost te zemlje? Sada zamislite koliko ima hektara neobrađenog poljoprivrednog zemljišta, puta određeni broj novca koji može da donese prinos po hektaru za određenu kulturu. Imate nezaposlene, ljude iz oblasti stočarstva, povrtarstva, voćarstva i vi sada iz SNS non-stop pričate o modelu dualnog obrazovanja, da se stvaraju zanatlije za fabrike koje ste vi doveli i dali im pri tome deset hiljada evra za svako radno mesto, a propada vam ono što je državna nacionalna vrednost, a to je zemlja iz koje se stvara novi prihod. To niko normalan ne može da prihvati i da razume.

Odgovoriću koleginici Jovanović, ali ujedno će to biti dobar osnov da ministar shvati, kao i ljudi koji su mu pisali ovaj zakon, u ime ministarstva, gde su pogrešili.

Argumentacija koju je iznela koleginica i koju smo zajedno primetile je apsolutno ispravna. Da je to tako, govore i konkursi koje raspisuje Ministarstvo za kulturu, a tiče se scenske interpretacije u koju spada i opera, kao posebna kulturna delatnost.

Niste samo tu pogrešili, gospodine ministre. Pun netačnosti i nedorečenosti je član 8, a o tome će govoriti poslanici SRS i ja lično, kada bude bilo razmatranje zakona u pojedinostima.

Ovo je bila prilika, ako ste već ušli u izmenu i dopunu zakona, da apsolutno sve greške koje su nastale ranije i koje nisu bile ispravljene, bez da vam vaši saradnici, što je njihovo pravo, sufliraju, ali i da opravdaju ono što je ovde ne u domenu, ja ne bih rekla neznanja, već neke greške koja je, možemo da kažemo, tehničke prirode. Ali, suštinski, sada to nije u redu.

Imaćemo priču i o tome da je narodna igra samo deo folklora. Jel možemo da se složimo sa tim? Narodna igra je deo folklora, a vi ste narodnu igru definisali kao posebnu kulturnu delatnost. Dakle, ono što je opšte priznata kulturna delatnost u pojmovnom obliku, a da ne govorim o svim ovim aspektima o kojima je koleginica pričala, jeste takođe i opera, kao posebna, a naravno i folklor, kao širi kontekst koji je svakako morao da ima veću pažnju, a ja ću u svom obrazlaganju dati i dodatne argumente zbog čega, jer to je veoma važno, i etno i kulturno i kakvo god hoćete nasleđe, ne samo srpsko, već i svih drugih zajednica koje žive u našoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo s pažnjom pogledali, pre svega, izmenu i dopunu Zakona o kulturi i novi Zakon o arhivskoj građi. Naša poslanička grupa je podnela veći broj amandmana. Videćete da su oni suštinske prirode, a i zbog toga što smo primetili da su i neke jezičke greške napravljene.

Mi srpski radikali zaista želimo da svaki zakon bude jasno u duhu srpskog jezika, jer vi ovde u izmeni i dopuni zakona, takođe, potencirate ono što je veoma važno svim građanima srpske nacionalnosti, da se poštuju srpski jezik i ćirilično pismo.

Što se tiče samog Zakona o kulturi, naše su primedbe i na osnovni zakon, kada je bila ova dosovska, žuta vlast, propala, bile u smislu da bismo mi to sve uradili drugačije i izražajnije. Srpska radikalna stranka smatra da ne treba neke modele, a kamoli u zemljama koje su neprijateljske prema Srbiji, kao što su zemlje EU, da kroz neku internacionalizaciju što članova zakona, što primera koji oni imaju u praksi, mi tražimo model za kulturu, jer kulturni model srpskog naroda seže još od vremena Nemanjića.

Ako su Nemanjići hteli da zaokruže srpsku državu kao celinu, da se uspostavi autokefalna srpska pravoslavna crkva, da se ustanove vrednosti kao najsveliji primeri za buduće generacije, zašto mi onda sad da sve te modele ne primenimo na današnje, evo, uslovno rečeno, savremeno vreme, a da to bude model razmišljanja za svakoga ko hoće da se bavi, da prati, da proučava kulturu i za buduće generacije?

Mnoge skandale imamo iz neposredne prošlosti, gospodine ministre, koje ja danas zaista moram da napomenem. O tome je govorio i naš ovlašćeni predstavnik gospodin Šešelj, ali zaista je još mnogo takvih primera.

Najpre, zašto država Srbija, samim tim i Ministarstvo za kulturu ne zauzme jasan stav kada je u pitanju promovisanje tradicionalnih, upravo tih, još od tog doba, a kasnije i kroz vekove, najsvetlijih kulturnih vrednosti koje ova zemlja ima?

Ne možemo uopšte da prihvatimo način na koji se raspodeljuju sredstva za pojedine manifestacije. Mi smo izričito protiv ovog člana koji vi sada predlažete u Zakonu o kulturi, gde na predlog lokalne samouprave, autonomne pokrajine ili Vlade Srbije mogu da se proglase kulturne manifestacije i festivali od najvišeg značaja.

To mora da se ustanovi zakonom. Ne može to da bude od prilike do prilike i da li će neko da pokrene tu inicijativu, da li neće i ko će to posle, možda budete vi ponovo ili posle vas da odlučuje, znate.

Ako je nešto tradicionalna vrednost, kao što su Vukov sabor u Tršiću, kao što su Mokranjčevi dani, kao što su Desankini dani, kao što su Disovi dani, kao što su dani gde se promoviše herojstvo naših predaka u Prvom srpskom ustanku, kao što su sve te druge manifestacije, molim vas, onda je neshvatljivo da mi sad treba da ustanovljavamo princip po kome će neko ko će da sedi od, iskreno rečeno, birokrata, na kraju krajeva, da određuje a šta je to nacionalno, a šta nije.

Srpska radikalna stranka je izričito protiv toga da se „Egzit“ finansira bilo kakvim državnim novcem. To je, jednostavno, jedna novotarija u kontekstu posmatranja sveukupnog razmišljanja sa zapada, a to su načini kupovine, njihov način praznovanja koji je u suprotnosti sa svim tradicionalnim srpskim vrednostima. Mi treba da se odreknemo toga. Ako je to privatna kompanija i ako oni kažu da imaju prihod i ako to neko voli i ako je to moderno doba, neka oni to finansiraju.

Za razliku od toga, mi smo doneli prošle godine Zakon, čini mi se, da ne kažem pretprošle, o srpskoj književnoj zadruzi i mi nismo zadovoljni, gospodine ministre, iznosom kojim se finansira Srpska književna zadruga. To je jedan aspekt. To je moglo da bude više njima u korist, a da ukinete svo ovo antisrpsko finansiranje umreženih zapadnih agentura, nevladinih organizacija koje promovišu ovde, eto, i sve na čelu sa vašim prethodnikom Tasovcem, „Mirditu“ u centru Beograda. To je zaista jedan skandal i, na kraju krajeva, ponižavanje i srpskih žrtava, huljenje na naše svetinje, na kolevku srpstva i na sve ono što treba da bude svetli primer za svakoga i ko se bavi politikom i ko je uopšte u oblasti kulture.

Što se tiče ovih načina finansiranja određenih projekata, ja moram sada da napravim samo jednu paralelu i da navedem jedan primer. Kada je scenario za finansiranje filma u Kulturni centar Srbije došao, sada da ne pominjem, ne promovišem tog autora, jer znate vi o kome se radi, kao i šira javnost, filma o slavnom četničkom đeneralu, predvodniku najvećeg antifašističkog četničkog pokreta, Draži Mihailoviću, oni su rekli da im se ne dopada scenario. Čujte, ne dopada im se scenario koji je najbliži autentičnim događajima i svemu onome što je đeneral Draža Mihailović, koga su na takav mučki način pogubili komunisti, doživljavao sa svojim saborcima.

Sada vi mene treba da ubedite i svakog od nas iz SRS da će neko sutra da bude pravičniji ako sličan projekat dođe na razmatranje kod članova te iste komisije? Ovde se u kulturološkom smislu, evo, skoro ste bili pre nekoliko dana na festivalu kod gospodina Kusturice, Kustendorfu, koji sada ima jednu višu dimenziju. Nasuprot onome za šta se on zalaže i što je ispravan stav, promovišu od strane ovih neprijatelja srpskog naroda sve ono što nema nikakve veze ni sa srpskim filmom, ni sa srpskom muzikom, ni sa srpskim etno-folklornim nasleđem, a to se prihvata i dolazi i onako kroz pore društva ulazi na veoma opasan način.

To nije dobro. Država Srbija, samim tim i vaše ministarstvo, treba da zauzme jasan stav i da se kaže – ne treba mi da se osvrćemo, niti da podležemo uticajima onih koji su neprijatelji srpskog naroda, koji kada je Botorić doneo bioskop u Beograda i kada je sniman film „Sa verom u Boga“, koje je zaista remek delo tog vremena, tridesetih godina, u Holivudu nisu znali da snime takav film.

Dakle, to što mi nemamo tolika sredstva i takve mogućnosti da našim pravim srpskim autorima, koji hoće da promovišu i našu tradiciju i istoriju i da na realan način sagledavaju sve ove nedaće iz naše bliske prošlosti, to je jedan aspekt, a da se to još pospešuje parama iz budžeta i da se takvima koji neprijateljsku propagandu šire, kao što je ovde već pomenuti film Gorana Markovića, gde u jednom monologu glumac Gordan Kičić kaže da su Srbi ludi narod koji teroriše sve na Balkanu. Pa, zar mi to treba da dozvolimo, gospodine ministre?

Da ne bude sad da završim govor u ovom duhu, dakle, sve ovo što primaju ove prozapadne agenture dajte u projekte koji će da baštine, da promovišu ono što je naša kulturna baština, kao i pomoć i našoj kulturi koja ima i tu duhovnu dimenziju, kao što je pomoć da se osvetli manastir Gradac, koji je sada zaista u jednom punom raskošu i sjaju blista, kao sve drugo što treba da bi se očuvao srpski nacionalni identitet, a da se okanemo svega onoga što je usmereno protiv Srbije i srpskog naroda.

Sve ono što je autentično a kulturna tradicija našeg naroda, jasno vam je iz mog izlaganje i našeg ovlašćenog predstavnika, mi možemo da podržimo i mi samo želimo da sve to bude jasno i zakonski precizirano. Strategija je jedno a kada se opredeljujete o zakonu za nešto što je najviša kulturna vrednost Srbije, onda to tako treba i da bude.

Nisam rekla da vaše ministarstvo, kada kažem vi, obraćam se svima vama, Vladi Republike Srbije, pokrajinskoj Vladi, gradu Novom Sadu, koji finansiraju, festival „Egzit“, sa ukupno, mislim da je ove godine čak i 80 miliona dinara. Znate šta je 80 miliona dinara ukupnih sredstava za jednu takvu, uslovno rečeno, manifestaciju, a da ne govorim o svim pratećim aspektima tog festivala koji ima jednu drugu konotaciju.

Uzmite sa jedne strane to i sa druge strane da država treba da se opredeli, ovim zakonom vi kažete, da će to odlukom Vlade da se desi kada neko pokrene tu inicijativu, mi smatramo da to odmah treba da se uradi. Koja je to manifestacija i koji je to festival od najvišeg značaja za kulturu Republike Srbije? Može nekome da padne na pamet da dođe kao onaj Tasovac što je bio, ali ne verujemo takva konstelacija snaga desi u budućoj i ko zna koliko, ne daj Bože više nikad da vlada, pa da kažu – eto Tasovac je išao na „Mirditu“, što? To je u redu. Ne možemo na taj način da posmatramo stvari. Ako mi znamo da su pomenuti „Vukovi dani“, ustanovljeni tad i tad, „Mokranjčevi“ isto, „Desankini dani“, „Disovi“, „Joakim fest“, ja ipak dolazim iz grada gde je osnovano prvo srpsko pozorište, pa širom Srbije da krenemo sa toliko bogatom tradicijom, onda to neka jasno stoji u zakonu i neka se kaže ti ovako. Gospodine ministre, sve može da bude mogućnost zloupotrebe od prilike do prilike, kako se kome dopadne.

Isto tako nije dobro, a tiče se i drugih festivala, znači koji imaju ne samo turističku, oni sada imaju i kulturnu dimenziju, koji se sad podvode pod Ministarstvo turizma. Oni sada imaju i taj jedan, jer oni imaju i prateće programe i sadržaje koje imaju neki savremeni kulturni karakter, a utemeljeni su na tradiciji našeg naroda. Kako je onda sada to moguće da oni moraju svake godine da čekaju i da kamče pare iz budžeta, da se ne zna tačno koliko je to? Nemojte mi reći da jedan festival kao što su „Dani Župe“ u Aleksandrovcu, sad treba da moli za novac ili neki takav drugi. Tu se dešavaju razni kulturni sadržaji. Prikazuje se kakve su nekada bile nošnje, kako je došlo uopšte do toga da se taj naš narod bavi proizvodnjom vina, kako su osnivane pivnice u Negotinskom kraju, koje su kulturno dobro od izuzetnog značaja, da ne govorim o raznim promocijama narodnog raditeljstva po celoj Srbiji.

Mnogo je sada sve to široko, a replika traje kratko. Razumeli ste šta želimo i smatramo da ipak to treba da bude kroz jasno opredeljeni stav Vlade Republike Srbije i da se zna i onda će svako sledeći koji dođe morati na osnovu zakona da promoviše upravo te vrednosti.

Nije problem, gospodine Marinkoviću član 27. i član 32. stav 1. kada predsednik narodne skupštine zloupotrebi Poslovnik pa iskoristi pravo na repliku ili na neku opservaciju, nego je problem kada je to netačno.

Najpre zbog činjenice da gospođa Gojković nije bila većim delom u sali kada smo govorili i počeli da govorimo o izmenama i dopunama Zakona o kulturi i zbog toga što želi da obmane javnost kako navodno kolega Damjanović nije upućen.

Da dovede javnost u zabludu. Može tako. Ako vam više odgovara taj termin. Naprotiv, odlično je razumeo gospodin Vukosavljević kao ministar za kulturu šta je kolega Damjanović hteo da kaže. Čak je i konkretne podatke izneo sa sajta raznih ministarstava Vlade Republike Srbije, jer poznati smo po tome da apsolutno skoro sve stavke, što kažu, imamo u malom prstu, bavimo se budžetom na odgovoran način i govorilo smo o projektima Filmskog centra Srbije. Jel tako gospodine ministre? I o pojedinim antisrpskim projektima, za koje mi smatramo da ne treba da se finansiraju.

Evo da se vratim i na deo svog izlaganja. Ako u Filmskom centru Srbije kada se raspiše konkurs na osnovu koga se dodeljuje novac za snimanje dokumentarnog filma, trebao je da se snimi, ugledao je svetlost dana film o đeneralu Draži Mihailoviću da scenario nije po njihovoj volji. Vi ste malopre i sami odgovarajući meni rekli – da treba neko da preuzme odgovornost za tako paušalnu ocenu. Jel tako gospodine ministre?

Znači SRS veoma dobro zna kako se finansiraju određeni projekti, filmovi, dokumentarni filmovi. Mislim da su građani Srbije, ne samo potencijalni birači SRS, već svi dobro razumeli kolegu Damjanovića da je dosta sa time da belosvetski mešetari koji upravljaju strankama zapadne orijentacije i agenture u Srbiji dobijaju novac bilo koji iz budžeta Republike Srbije za svoje propagande i aktivnosti koje su usmerene protiv države Srbije i srpskog naroda.

Bili ste dužni ponovo sada, stav 2. član 27, da reagujete, gospodine Marinkoviću. Ako ste narodni poslanik, a pri tom i potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, možda je neprijatno ministru, pošto je malo pre govorila gospođa Gojković, računa - predsednik Skupštine, pa treba da je upućena u sve uredbe Vlade i u zakone, dakle, ponovo se vraćam na ovo što ste vi trebali da ukažete, kao predsedavajući, da Filmski centar Srbije, na osnovu zakona, donosi merila, kriterijume i finansijska sredstva za finansiranje pojedinih projekata. To svaki narodni poslanik treba da zna, a kamoli predsednik Narodne skupštine, i da se Srpska narodna stranka se izričito protivi tome da se bilo koji novac, jedan jedini dinar iz budžeta, dodeli za neku antisrpsku aktivnost. Toliko za svakoga. Ko razume, shvatiće.

Gospođo predsednice, godinama govorimo da ste po nalogu Kajla Skota, Boška Obradovića ugurali u Narodnu skupštinu. On nije imao cenzus da bi imao poslanike, kao ni Sanda Rašković.

Ja, eto, dolazim iz grada gde metodi, čiji sledbenik je Boško Obradović, su moj grad zavili u crno. Marisav Petrović je po nalogu Dimitrija Ljotića, zajedno sa nemačkim nacistima, 1941. godini izveo đake iz Kragujevačke gimnazije i odrasle muškarce, na hiljade njih, i streljali su ih u Šumaricama.

Šta nas očekuje? Šta vi da očekujete od jednog Boška Obradovića, koji je direktni sledbenik Dimitrija Ljotića, što vam mi godinama govorimo, a što je on i u duelu sa srpskim radikalima ovde u Skupštini morao indirektno i da prizna?

Gospodine ministre, što se tiče profesionalnog statusa vojnika u vojsci i mi srpski radikali se zalažemo za profesionalizaciju, da bi naši profesionalni vojnici imali apsolutno najbolju opremu, ali i više plate.

Dok se Zorana Mihajlović rasipa tako što je „Behtelu“ dala 300 miliona evra više za izgradnju ovog Moravskog koridora, vi ste mogli, a to je uvek intencija SRS, kada je Nacrt zakona o budžetu u pitanju, da date mnogo više za vojsku i da tako plata profesionalnog vojnika bude umesto okvirno 44.000 i 45.000, koliko je sada, 55.000 dinara, koliko je prosek na nivou Republike Srbije.

Veliki doprinos su dali oni koji su bili dobrovoljci u ratu u proteklim otadžbinskim ratovima, borili se za Kosovo i Metohiju, ali su kasnije neki od njih i otišli u profesionalne vojnike.

Moja odgovornost je danas da kažem da je Marko Pauković, borac iz Republike Srpske, koji je dva puta oslobođen na sudu, presudom Apelacionog suda u Beogradu, na osnovu izmišljenih svedoka koji su svedočili lažno video linkom iz Bihać, osuđen na 12 godina.

Od raspada JNA i formiranja naše nacionalne Vojske došlo je do izražaja ono što je vekovima poznato, a to je da su srpski oficiri, pre svega, izuzetno visokog morala, ljudi koji su, kako je to u mnogim knjigama i napisano, jednostavno genetski predodređeni da brane svoju otadžbinu i svoj narod. Pod tom jugoslovenskom armijom srpski oficiri su zaista bili šikanirani na najgore moguće načine, decenijama im se onemogućavao napredak u službi i jednostavno te greške iz naše bliže prošlosti moraju da se ispravljaju.

Pod ovim DOS-ovskim mafijaškim režimom i tim ministrima koji su vodili srpsku vojsku, to ste i vi pominjali, gospodine ministre, ništa nije bilo mnogo bolje. Setimo se samo kako je Ponoš postao general, posle načelnik Generalštaba svih afera, ali ono što je sada veoma bitno za vas i za ovu Vladu i za buduću Vladu i za sve koji budu vodile računa o srpskoj vojsci je da se mnogo više pažnje obrati na status oficira u srpskoj vojsci.

Vi ste ovde u ovom članu pomerili tu granicu, i to je drugi put da se to dešava, verovatno zbog činjenice da imamo zaista realno problem u Vojsci Srbije sa jednim delom odliva oficirskog kadra. To ne može da bude u onim brojkama i procentima kako to neprijatelji srpskog naroda žele da predstave, ali jedan oficir da iz bilo kojih razloga, koji su statusne prirode, nezadovoljstva materijalnim položajem, napusti Vojsku Srbije je ogromna šteta za državu Srbiju.

Mi srpski radikali se u našem programu zalažemo za to da se mnogo veća pažnja upravo tom pitanju posveti. Jutros kada smo počeli ovu raspravu i kada smo istakli to da su dobrovoljci iz SRS, pre svega, dobrovoljci proteklih otadžbinskih ratova imali ogromnu ulogu, ali i četnici u Prvom svetskom ratu, kroz četiri četnička odreda, koje je tadašnjim ukazom ministar vojni Dušan Stefanović, kroz odrede koje su formirali, uputio na front sa specijalnim zadacima da brane srpski narod, e mi želimo tu tradiciju, takođe, da vratimo. Nije to davno bilo, pre 100 i koliko godina, ali kada već Vojska Srbije daje toliko značaja u smislu mnogo većeg naoružanja, osavremenjavanja, stvaranja boljih uslova, izgradnje stanova, mi mislimo da to sve treba mnogo više i mnogo bolje.

(Predsedavajući: Hvala.)

Završavam, gospodine Marinkoviću.

Ne može, gospodine ministre, oficir bilo kog ranga da radi neke periferne poslove samo zato u mirnodopskim uslovima koji nisu primerene za srpskog oficira. O tome vodite računa i mi ćemo uvek stajati na toj strani i na profesionalizaciji vojske, tako da oni imaju apsolutno najviše moguće plate, opremu i sve ono što im je potrebno.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog za dopunu kandidata za članove REM-a.

Neko je danas rekao da je Skupština Srbije pokrenula, navodno, ovu inicijativu pre dve godine, međutim, vi ste bili saterani u ćorsokak pre nekoliko meseci kada su se pojavili evropski komesari koji su vas postrojili i koji su vam rekli da ovo morate da završite kako znate i umete, jer bez toga oni vama neće u punom smislu reči da daju legitimitet nakon narednih izbora, jer je ovo jedan od uslova da prozapadna opozicija, ovi izdajnici iz nekadašnjeg DOS-a, uopšte izađu na izbore.

Neko je danas rekao ovde, ili je dobacio, pa mi nismo imali, misli se valjda na SNS, svog kandidata. Ne, vi niste smeli da imate svog kandidata. To nije bila nikakva vaša politička odluka, to je odluka Kukana, Frankenštajna, kako se već zovu, da vi ne smete da imate svog kandidata, već da vaš kandidat i onaj za koga ćete da glasate u danu za glasanje bude neko od ovog nekog drugog ešalona, sa drugog koloseka, prozapadnjačke opozicije, da biste, navodno, namirili njihove apetite i da biste se dodvorili zapadu.

Sada dolazimo do toga kako ste vi suzili listu kandidata, najpre zbog građana Srbije, zbog članova SRS, zbog naših birača, zbog, verujem, velikog broja građana koji će ukazati nama poverenje na budućim izborima. Naš kandidat je bio apsolutno najbolji, sa svim referencama i preporukama za ovu funkciju.

U pitanju je čovek koji je poznat širokoj javnosti pre svega i kulturnoj i obrazovnoj, ali i svim onim građanima Srbije koji su od Dragomira Antonića, najpoznatijeg srpskog etnologa mogli mnogo da nauče u raznim emisijama u kojima se on decenijama pojavljuje, o srpskim običajima, o srpskoj kulturi, o srpskoj tradiciji.

I ne samo to, Dragomir Antonić, koga je predložila SRS, je čovek zaista najvišeg integriteta kada su u pitanju mediji. On je, pored tog što je bio direktor Etnografskog muzeja Srbije, jedan od začetnika Petničke jedne ekspedicije, tada mladih naučnika u oblasti etnografskih istraživanja. Takođe, bio je autor veoma značajnih filmova koje promovišu pre svega pravoslavlje i našu kulturu, kao što je film o životu monaha na Hilandaru, učestvovao u mnogim obrazovanim, edukativnim projektima za našu omladinu, za sve generacije koje su od njega decenijama mogle mnogo da nauče.

I umesto takvog kandidata, vi ste, na predlog predsednika Odbora, odnosno Vučića i vaše te koalicije, odnosno onoga koji se pita, zato što morate da polažete emisarima iz Evropske unije račune, predložili dva kandidata o kojima se izjašnjava Skupština na predlog Odbora, a to su Judita Popović, koja je kandidat LDP Čedomira Jovanovića, SDA Sulejmana Ugljanina i ove Čankove autonomaške stranke i sada ste ozvaničili konačno, evo, kroz ovaj predlog, koaliciju Vučića sa Čedom i sa Čankom. Više to ne možete da sakrijete. Vi apsolutno tu kao pojedinci niste bitni, zna se ko je nosilac vaše politike i onda građanima da kažemo - Aleksandar Vučić, Čedomir Jovanović i Nenad Čanak i Sulejman Ugljanin su u zvaničnoj koaliciji.

Nije bilo dovoljno što ste sa Čankom u koaliciji u Novom Sadu, što ste sa Sulejmanom Ugljaninom koji sve najgore želi Srbiji i srpskom narodu, u koaliciji u Priboju, u Novoj Varoši, u Tutinu, u Novom Pazaru, već ste sada kandidate Juditu Popović koja je imala valjda samo malo kraću biografiju ovde, koju je priložila, od izjave, odnosno potpisa da prihvata kandidaturu, predložili da ona bude na ovoj funkciji.

I imate predlog ove SMS stranke, Tatjane Macure, Tanje kako je od milošte vi sada zovete, koja je uradila nešto najnemoralnije. Najpre, ovi koji su prvi predlagači su došli zahvaljujući Vučiću u Skupštinu. Vi znate vrlo dobro da ni Čanak, ni Čeda, ni Sulja Ugljanin nisu imali dovoljno glasova da budu parlamentarna stranka. Vučić je naredio većini članova iz RIK-a da kako znaju i umeju, namaknu jedan glas više da bi oni dobili 5% glasova, poništavali ste izbore kako biste im namakli dovoljno glasova da oni budu parlamentarna stranka, u Republičkom zavodu za statistiku štelovali, baš kao i za Boška i za Sandu koji su sada valjda vaši veliki protivnici. A ova, Tatjana Macura je izabrana na listi Saše Radulovića i tog pokreta DJB. On je dobio taj broj glasova koji je bio dovoljan da pređe cenzus, međutim, ona je uradila nešto najnemoralnije što može da se uradi.

Ukrala je mandat sa još grupicom korumpiranih poslanika, napravila neku SMS stranku i vi joj sada tepate, a koliko do juče ste je, da vas ne prozivam sad poimenično, nazivali Radulovićeva starleta, Radulovićeva pevaljka. Ona je sad uvažena Tanja za vas i vi ste prihvatili od te Tanje predlog, Tanjica, možete da joj tepate koliko god, i predložili ste tog izvesnog Zorića da bude taj kandidat.

Postavlja se pitanje da li je kod vas nastupio toliki stepen hipokrizije ili je nastupilo nešto drugo, po legendi jednog drugog francuskog filozofa o magarcu, a to nemojte da shvatite lično, već, eto, da tu jednu izreku primenim na vašu politiku, koji stoji između dva plasta sena, između dve poljane, pa će na jednu, pa na drugu stranu, na kraju je lipsao zato što je ostao gladan.

Tako i vi, između politike istoka i zapada, to vam je ostavio u amanet Tomislav Nikolić, sa tom vašom nenormalnom po Srbiju politikom, slušate ove evropejce, unižavate Narodnu skupštinu, a samim tim i narodne poslanike, a ovi vaši pojedini, niti znaju ko su ovi, ni šta treba da rade članovi Saveta REM-a, koja je njihova uloga, a pravo da vam kažem, ovi koji će biti izabrani, odnosno očigledno Judita Popović, ona tek pojma nema šta tamo treba da radi.

Dakle, između onoga što je dostojanstvo, što je moral, što je autoritet, što jedan zaista široki integritet kao što ga je imao Antonić, vi ste se opredelili, ma ne, kakav truli kompromis, za nešto najgore moguće kako sebe možete da ponizite. Ali, to je vaša stvar.

Vi sa tom platformom i sa koalicijom koju ste ozvaničili sa Čankom, sa Čedom, sa Ugljaninom, izlazite na izbore. Mi poručujemo građanima Srbije da ćemo ovakve kandidate, kao što je Dragomir Antonić, koga niste hteli da prihvatite, imati u budućoj radikalskoj vladi ljude od poverenja, ljude sa velikim iskustvom, časne ljude koji će se uvek boriti za državni i za nacionalni interes.

U pravu je bio gospodin Arsić.

Što se tiče dostojanstva i toga da li se daje veliki značaj izboru članova Saveta REM-a, ono o čemu odlučuje Narodna skupština uvek je značajno. Ali, vi ste napravili od dolaska na vlast, od kada smo mi u ovom mandatu, od 2016. godine, pre svega Poslovnikom koji niste hteli da promenite, koji vam je pisao Konstantinović iz DS, načinom na koji se ophodite prema najvećoj opozicionoj SRS i ovom našem predlogu za gospodina Antonića, jednostavno kao neku krpu od Narodne skupštine Republike Srbije. E, kada vama odgovara da date na značaju ulozi najvišeg zakonodavnog tela, vi se onda setite da to treba da bude dostojanstveno, da to sve treba da bude sa merom itd.

Ono jedino što vi niste rekli, gospodine Krliću, jer ako pogledate stenograme svih vaših govora, ako se vi ne sećate, evo ja sam pratila, vi se uvek pozivate na srpsku tradiciju, na viteštvo, na nacionalni državni interes i zaista to fino zvuči, jer ništa niste pogrešno rekli. Vi ste onda sada, kao predsednik Odbora za kulturu i informisanje, predložili kandidata iz grupacije koja je sve to što vi promovišete kao srpske vrednosti, suprotno.

Dakle, Čeda, Čanak, Suljo Ugljanin i njihov kandidat Judita Popović, pa i ovaj kandidat Macure Tatjane i te njene klike, sve najgore misle o srpstvu i srpskom narodu. Oni promovišu laž da se u Srebrenici desio genocid, oni su pod direktivnom Soroša i ostalih agentura u liku nevladinih organizacija u Srbiji. Vi ste sad sve to zaboravili i odličan vam je to kandidat, i onda dolazimo do toga da očigledno samo jedan član iz vaše koalicije ima taj dignitet, to dostojanstvo koje vam je otvoreno rekao da za tako nešto ne može da glasa. Vi izvolite, pritiskajte na zvonca ovo dugme, ja sad da objašnjavam, tu ima toliko poslanika, ne želim nikoga da uvredim iz vaše poslaničke grupe, oni pojma nemaju ni o tom kandidatu, ni o jednom, ni drugom. I, ako mi koji pratimo i medijsku i političku scenu, to malo duže znamo, ali izvinite, da ovakav kandidat bude nepristrasan, to nemojte i u snu da očekujete, i te kako su zavisni i od njihovih mentora spolja, a očigledno sad i od Vučića i od svih vas koji ste ih uzeli sa sobom u koaliciju.

To je baš najveći problem, gospodine Krliću, kako se niste zapitali, vi ste vladajuća stranka sa tolikim rejtingom. Dobro, doduše Aleksandra Vučića, ne vas pojedinačno, on će sad tu da pravi trijažu, pa će sve vas koji mu smetate, ne mislim na vas, možda vas i ostavi, da pravi tu čistku, kad beše, ovih dana, e, sad, kako će to i kome će da izađe na nos, ja to ne znam.

Vi ste sigurni, gospodine Marinkoviću, jer ovaj vaš Rasim odlazi u političku prošlost, a pred vama je svetla politička budućnost.

Ali, onda je to zaista najveći problem. Vi sada pred građanima Srbije kažete da vi koji imate takav kadar, koji sve znate, koji imate ljude koji su u medijskoj sferi i te kako stručni i imaju medijsko iskustvo… A da, to je takođe bilo u toj proceduri o kojoj vi pričate, uslov je bio da ima i bogato medijsko iskustvo. Kandidat za koga ćete vi da glasate nema nikakvo medijsko iskustvo, ali i to nije problem, nego problem je u tome što dolazi iz političke grupacije sa kojom ste vi ozvaničili koaliciju, dakle Vučić-Čeda-Čanak-Sulja i vi ćete glasati za tog kandidata.

Onda sad kažete da ste vi sve poštovali da to bude tako. Pa, vi da ste poštovali, svi naprednjaci, od samog početka, elementarne postulate parlamentarne demokratije, vi biste shvatili, a to vam se i slovima i brojem kaže – da je Srpska radikalna stranka glasovima građana Srbije na izborima 24. aprila 2016. godine postala najveća opoziciona stranka i da proporcionalno našoj snazi treba da dobijemo i mesta u odborima i kod kandidata da imate to u vidu. Ne, vi ste sve to pogazili, pa onda nije bilo ni da se očekuje da ćete da poštujete tu našu snagu, argumente i pre svega briljantnost ovakvog kandidata prilikom predlaganja.

Vi očigledno, gospodine Krliću, niste dobro to razumeli i sad ću ja morati ponovo. Dakle, vi predložite nekoga, a to ne znači da je to neki partijski čovek. I vi ste bili neki novinar na jednoj televiziji, pa ste postali naprednjak. Je li tako? Zašto sada sporite nekome ko se bavi novinarskom profesijom, ekspert je za medije, ako nije funkcioner kao vi u vašoj SNS, da bude kandidat neke partije? Vi upravo postavljate partijsku osobu. Kažete – ne mora da bude partijsko, a vi postavljate partijsku osobu. Žena je bila potpredsednik Narodne skupštine iz Čedine stranke. Kandidovala je poslanička grupa Čeda – Čanak - Suljo i onda dolazite do toga da vi upravo imati partijskog kandidata.

Ne možemo i da zanemarimo najvažniju stvar, osoba koju ćete da izaberete se zalaže za politiku koja je protivna interesima Srbije. I kao takva osoba se preporučuje kod vas, neko ko zagovara i širi laži i promoviše. To je osnov njihove politike - da je Kosovo nezavisno, da se u Srebrenici desio genocid. Vi takvu osobu, naprednjaci, predlažete da bude član REM i izabraćete upravo takvu osobu.

Pokušavamo da znaju Srbi u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori već nekoliko godina, da ovom inicijativom za izmenu Zakona o državljanstvu popravimo njihov položaj i status, zato što je Ustav iz 2006. godine, a potom i Zakon o državljanstvu iz 2007. godine dao mogućnost svakom onome ko se pisanom izjavom izjasni da prihvata državu Srbiju kao svoju maticu, stvori uslov da dobije i srpsko državljanstvo.

Postoje i drugi osnovi po kojima je državljanstvo Srbije moguće da se dobije, ali ovo je ključna stvar pre svega za Srbe u Crnoj Gori, koji su danas najugroženiji pod antisrpskom vlašću, kriminalnom vlašću Mila Đukanovića koji hoće u korenu da satre sve što je srpsko. Evo, sada je i na delu otimanje Srpske pravoslavne crkve.

Mi smatramo da je vlast potpuno indolentno pristupila ovome i da su sva obećanja koja ste dali u kampanji 2016. godine, pre svega Srbima u Crnoj Gori izneverena samom činjenicom da se niko od državnika, zvaničnika nije upitao kako da reši ovaj problem, već pokušavate na sve moguće načine da se dodvorite Milu Đukanovioću, pozivajući ga u nekakav "mali Šengen", a sa druge strane apsolutno svaki Srbin u Crnoj Gori je danas na ovaj ili na onaj način ugrožen. Ugrožena su prava školovanja srpske dece u Crnoj Gori, naš jezik, naše pismo, naša crkva kada proslavljamo 800 godina od autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Vi na to nemo ćutite i ne pokrećete nikakvu inicijativu.

Kako je to moguće, da primate sve ove propale emisare iz EU da vam ovde diktiraju izborne uslove, a ne smete reč da kažete protiv takve tiranije Mila Đukanovića. Da li vi znate da je pre sto godina preko 90% se Srba u Crnoj Gori izjašnjavalo da su pripadnici srpskog naroda. Danas je taj broj samo trećina. Ako biste izmenili ovaj zakon, ako biste im dali da se za mesec, dva dobije državljanstvo Srbije, oni bi svi krenuli tim putem da uzmu državljanstvo Republike Srbije. To bi i te kako srušila projekat nekakve veštačke crnogorske nacije, ohrabrili biste Srbe u srpskoj Crnoj Gori da dignu glas i da znaju da će i oni i njihova deca sutra biti sigurno kao državljani Republike Srbije, koja će kao matica da se brine o njima i za njihovu budućnost.