Razumeli ste, gospodine ministre, verujem i svi poslanici iz vladajuće koalicije, kao i građani Srbije, da mi ovo govorimo sa velikom pažnjom argumenata koji iznosimo u prilog naših tvrdnji. Vi ste sad to upravo i dokazali, dakle, da sam bila u pravu i da ste vi morali da ih pritegnete i da dodatnim merama Vlade Republike Srbije suzbije njihovo ponašanje u stilu bogatog pijanog milionera, milijardera, kako i dan danas imaju manir da se ponašaju, evo, ovaj gospodin, kasnije će kolega Marković, pošto on i ja normalno komuniciramo, da sazna kako se taj zove iz Srbija Kargo sa onim odelcima i sa onolikim rasipanjem para.

Sa druge strane, sad ste me odlično dali argument da vas nešto pitam. Mi smo imali, verujem da se sećate, to je bilo pre mesec dana, Zakon o pošti. Toliko smo puno govorili o tome i vraćali se na neki period Srbije od pre 100 i nešto godina. Toliko sam i isticala, eto, s pravom da sam odrasla maltene u pošti, moj otac je bio uvek na određenim rukovodećim funkcijama u „Poštama Srbije“, kao kadar koji je sticao to znanje odmah posle Drugog svetskog rata. Bilo mi je žao da gledam pre nekoliko dana sve ono što se dešavalo, mučno je.

A zašto? Zato što ste sami rekli, a nije tu koleginica Petrović, podatak je 3,4 milijarde je dobit pošte za ovu ili za prethodnu godinu. Kako god, dobit nije mala. Vi ste vezali ruke menadžmentu pošte i mi smo tačno znali da će to da se desi. Onda su se pojavile razne špekulacije ko diriguje time, kako idu poštari, direktorki, menadžmentu, da oni ne mogu da daju povećanje plata koje je inače izvodljivo iz dobiti preduzeća, već da se sve ovo dešava. Onda se vi pojavljujete kao spasilac, sklapate neke aranžmane i ugovore, kako će to da se dešava i kako da ih umirite, jer zaista, recite mi molim vas, kada je to bilo da „Pošta Srbije“, evo ja ne pamtim ni jedno vreme od svog rođenja da na onakav način izražava svoj protest i svoje nezadovoljstvo. Ima novca, ali vi lepo kažite, direktorki pošte i menadžmentu, izvolite vi ste uplatili toliku dobit u budžet Republike Srbije, dajte mogućnost i povećajte toliko i toliko plate. Oni vam bar nisu rizik, ali suzbijte nelojalnu konkurenciju koju „Pošta Srbije“ ima. Mi smo za svaki vid slobodnog protoka robe i kapitala i investicija itd. Ali ono što pojedine kompanije rade iza kojih opet stoji neko, ruše sistem „Pošte Srbije“ koji je institucija u ovoj zemlji.

Gospodine ministre, govorili smo o ovoj temi više puta u ovom sazivu Skupštine, jer je ovo već ne znam koja izmena i dopuna. Ono što smo potencirali kao srpski radikali je to da ne može Srbija da se povinuje zahtevima stranih vaših mentora ili već kako da ih nazovete, onih sa kojima sarađujete. Pre svega mislimo na Ameriku i zapadne sile koje traže od nas da prihvatamo one zakone koje nemaju u svojim zemljama i da ih na isti način primenjujemo u Srbiji.

Najpre, naš argument za to bi trebalo da budu da su upravo oni, pre svega Amerika i NATO pakt, prvu ćeliju, a zatim se to proširilo, nažalost, da ugrožava čitavo čovečanstvo, terorista, stvorili stvaranjem Bin Ladena i njegove terorističke organizacije.

Ono što je bila njihova namera, a svi tokovi novca su upravo išli na tu stranu, da se napravi veliki problem u državama kao što su Irak, kasnije Sirija, Libija itd. Normalno, sve to se jednoga dana njima obilo o glavu, ali oni ne staju sa tom svojom politikom, već i dalje, navodno, se bore deklarativno protiv terorizma i sprečavanja pranja novca, a upravo su oni nosioci jedne takve politike.

Šta mi imamo kao problem na području Srbije? O tome smo govorili kada je bio zakon o tzv. javnim beležnicima, notarima i Zakon o imovini i drugi niz zakona. To što sav taj novac koji se nalazi na području Srbije, a pre svega kroz trgovinu narkotika i na području Raške oblasti, gde smo direktno potencirali ulogu Rasima Ljajića kao potpredsednika Vlade u svemu tome, od terorističkih bandi šiptarskih na Kosovu i Metohiji se ne proverava na takav način kao što tražite od svakog građanina Srbije prilikom otvaranja deviznog računa i to rade banke, i to strane banke, u Srbiji koje na taj način sprečavaju svakog čoveka koji im je po bilo kom osnovu sumnjiv da ima takvu mogućnost da koristi tu uslugu, a s druge strane, ti javni beležnici overavaju kupoprodajne ugovore za kupovinu nekretnina od opranih para, od droge, od kriminala, trgovine ljudima i svim drugim sa područja KiM. Evo, najviše je, to Filip najbolje zna, u kontaktu i sa Udruženjem Gnjilanaca iz Niša, to znaju ne samo Gnjilanci, to znaju i svi drugi koji imaju ta udruženja, nažalost, izbeglih Srba sa Kosova i Metohije, koliki je priliv novca od tih upravo šiptarskih terorista i zlikovaca koji su kupili određene nekretnine po Beogradu, na Zlatiboru, Kopaoniku, ja ne znam gde više oni sve ne trguju.

Sad je ovo cela farsa, da se mi povinujemo tim zahtevima, da banke proveravaju. Pa, svaki od nas ko ima bilo gde devizni račun dobije godišnje onu izjavu koju treba da popuni do kraja godine da nemate ili imate nekog srodnika koji se bavi tim i tim poslom. Znam da je moj brat prošle godine morao u poslednjem trenutku da ide, s kojim ja ne živim i nisam u tom porodičnom domaćinstvu više od 20 godina, ali da daje takve vrste izjava, a verovatno i članovi vaših porodica.

Da li je to vama normalno? Nije i zato smo mi tražili brisanje prvog člana i dalje članova ovog zakona.

Kod vas je dozvoljen Poslovnik i vi poštujete. Čl. 107. i 27. Dakle, vi poštujete, gospodine Milićeviću, za sada Poslovnik. Ne verujem, vi ste član SPS, evo, tu je i gospodin Obradović, baš da mogu tako da diriguju vama, kao što su od jutros čipovali Marinkovića, pa da vam kažu – hajde teraj dalje, izriči opomene. Aleksandar Šešelj, kolega, je dobio oduzimanje reči, a prethodno mu nisu izrečene opomene. Da li ste vi bili svesni toga? Jeste.

Jednom se to i meni desilo. Dakle, sedela sam pored, isti model Gordane Čomić, pored Gordane Čomić na mestu potpredsednika i ona mi je rekla – oduzimam vam reč, a ja reč progovorila nisam.

Vi ste ovde to primenili kršeći Poslovnik, a sad kad smo čuli ove nervozne kolege, pojedine, ne sve, naravno, one koji nisu upućeni, pa se izlete, pa pričaju ovde sve i svašta, pa će za to imati verovatno konsekvence u okviru svoje SNS, onda na jasno i precizno izlaganje koleginice Radete oni buču, urliču, galame i dobacuju ono što ne znaju.

Bolje bi vam bilo, gospodo, da se povučete tiho, da obavite neki unutar stranačke konsultacije, da eventualno pozovete predsednika stranke, gospodina Vučića, da vam da određene, da, broj ćete dobiti, instrukcije kako se ponašate, jer to što vi radite i optužujete za to SRS direktno opstruišete upravo vašeg predsednika koji se zalaže za to da se obračuna sa kriminalom i korupcijom, ali prvo to da raščisti u svojim redovima, a onda da ide dalje, a mi, kao ljudi od veoma velikog političkog iskustva, nikada ništa ne govorimo na pamet. To bi valjda Arsić trebao da zna, jer je nešto od toga pokupio kada je pokupio onaj mandat.

Uprava za sprečavanje pranja novca svake godine, gospodine ministre, vi to dobro znate, objavi brošuru koju naznači kao jednu studiju kako je moguće sve da se pere novac i koji su to tokovi novca u Srbiji koji su nelegalni. Međutim, Vlada Republike Srbije predlaže ovaj zakon, a direktno podržava upravo pranje novca od ako hoćete i terorističkih aktivnosti i svih drugih aktivnosti koje podrivaju ustavni poredak Republike Srbije. Više puta smo o tome govorili i kolega Aleksandar Šešelj je postavljao pitanje u danu za postavljanje pitanja, a vi niste reagovali i niste se uzeli u pamet ni ove 2019. godine, kada vam te nevladine organizacije rade o glavi i predsedniku vaše stranke, a samim tim i predsedniku države i direktno idu na podrivanje ustavnog poretka ove zemlje. Šta ćete više od toga kada ste ih uključili u nekakav pregovarački proces sa ovim prozapadnim strankama koje i Soroš i ko zna sve finansira, da sa njima razgovarate o uslovima i izbornoj proceduri, Zakonu o izborima i svim drugim okolnostima pod kojima će izborni ciklus da se sprovede.

Moram da vas podsetim, vas koji nešto i čitate i pratite, gospodin ministar bi to trebao da zna, da je još 2016. godine Vladimir Putin predložio i Ruska duma usvojila zakon kojim se takve nevladine organizacije i njihovo delovanje zabranjuje. Vi ne smete ni „z“ od te reči, koliko ih se bojite i tresete pred njima, da kažete. Da nije tako, vi biste im pružili otpor, pa biste rekli – ko ste vi da vi nama ovde dolazite? Finansiraju se, to svi dobro znate i to je lako proverljivo, upravo te nevladine organizacije novcem koji je sve, ali nije čist novac. To je novac koji dolazi iz raznih fondova i sa raznih strana, iz Amerike i iz drugih zapadnih cenatara moći i služi toj svrsi da se na način na koji oni misle i kako oni tretiraju i zamišljaju Srbiju kao nekakvu banana državu, da se na taj način ovde sprovodi izborni ciklus, da vam se izdaju nalozi, packe itd.

Tako da, gospodine ministre, bilo bi dobro, evo završiću time, pošto ste prihvatili ovu našu sugestiju, da dobijemo u pisanoj formi izveštaj o poslovanju javnih preduzeća u Srbiji, da nam date, i izveštaj o tokovima novca. Ne ovo što vi iz budžeta, vi morate sa Upravom za pranje novca, sa Narodnom bankom, sa svima da imate direktnu komunikaciju po službenoj dužnosti, da dobijemo izveštaj odakle oni sve dobijaju novac, iz kojih izvora, te nevladine organizacije.

Srpska radikalna stranka se protivi ovom predlogu člana, kao i celog zakona, ali ovaj član je zaista neverovatan i bilo je reči o tome i najava da će ovako nešto da se desi i uvede i u javnosti. Veoma negativno prihvaćeno kod građana Srbije, kod privrednika, kod svih onih koji imaju sefove u bankama.

Od 1. januara 2015. godine Narodna banka ima uvid, tadašnjom izmenom zakona, u račune svih građana Srbije. Oni su negirali da ne može da dođe do zloupotrebe tih podataka, međutim u praksi se pokazalo drugačije i podnete su određene prijave. Kao i što je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti navodio u svojim izveštajima u svim državnim institucijama, pa tako i u Narodnoj banci Srbije je moguća zloupotreba tih podataka.

Ali ovo, da vi sefove koji se nalaze u komercijalnim bankama i gde građani drže svoje dragocenosti, svoj novac, privrednici, takođe, koji iznajmljuju sefove u bankama, sada dajete na izvolite Narodnoj banci Srbije, to je zaista neverovatno.

Ovo je, koliko znamo, još uvek slobodna zemlja. Svako od nas ima pravo da izabere poslovnu banku u kojoj će da ima tekući, devizni račun, preko koje će da prima zaradu i sve druge aktivnosti koje bankarski sektor pruža da obavlja.

Kako vi sada možete jednom ovakvom odredbom zakona da kažete tim građanima da oni nisu izabrali to, Narodna banka Srbije će biti kapa nad svima i da ima uvid i registar, da vodi sve sefova po Srbiji?

Jednostavno, vi mislite da ćete na taj način da sprečite, a to je sve u kontekstu vaše borbe protiv terorizma i pranja novca. Nećete, jer taj put je pogrešan.

Taj koji pere novac, koji koristi novac, eventualno od terorističkih aktivnosti, oni su ti koji neće nikada u sefovima bilo koje komercijalne banke da drže svoj kapital ili bilo koju dragocenost, već će da ih peru na drugi način, kroz prljave poslove i investicije koje vi treba da platite.

Gospodine ministre, nije striktno povezano da neko ko pere novac, što je oprobani metod kroz razni vid mahinacija, će i da finansira neku terorističku aktivnost, ali je zato to krivično delo.

Lepo vam je malopre rekao kolega Jojić da sve što se tiče ovakvih aktivnosti, mora da bude kodifikovano kroz Krivični zakonik, a upravo ovaj zakon nije usklađen i ove pretpostavljene aktivnosti koje se navode u pojedinim članovima zakona.

Sada za vas jedno pitanje, pošto ste danas prisutni ovde, pre nekoliko dana smo pokrenuli jednu aferu i mogućnost zloupotrebe novca, dakle da se novac pere kroz navodne legalne projekte koje finansira država Srbija iz budžeta, a projekta nigde nema.

Bilo je toga na KiM za vreme Koštuničine Vlade, evo Arsića koji je svedok tog vremena, gde su mnogobrojne zloupotrebe izvršene, ispumpavan državni novac za projekte, to su bile one velike srpske patriote Vojislava Koštunice, pojedini narodni poslanici, koji su kao pravili bolnice, škole, neke druge stvari i ništa od toga. Dođete tamo, nigde ničega nema.

Izvesni Srđan Mitrović iz Gnjilana koji je predsednik opštine, odnosno opštinskog veća, se dosetio kako će sa svojom rodbinom da opere državne pare. On je osnovao, zamislite, kao na KiM, Gnjilanu, gde ljudi jedna opstaju zbog šiptarskog terorizma i sveta što se desilo unazad 20 godina, da osnuje voćarsku zadrugu „Ice Fruit“ koja će da dobija pare iz Kancelarije za KiM, a i od šiptarske tzv. vlade, a tu će da rade – član veća koji je njegov brat, pa žena, razni drugi rođaci. To isto su radili i braća Ivanovići u Novom Brdu, u Koretištu, samo se drugačije tamo zove, „Organic fruit“.

Tako da, gospodine ministre, to su sve metode koje morate da pratite kako se državni novac pere putem poslova. Niti hladnjače, niti voća, niti prerade, ničega.

Gospodine ministre, u protekli desetak godina, ali, eto i u proteklih sedam godina od kako je SNS na vlasti, borba države protiv pranja novca je bez velikih rezultata i bez velikih slučajeva.

Ako pogledate sudski epilog svih slučajeva, jedino petina od onih koji su pompezno slikani u medijima, kroz konferencije za novinare ministra policije i njegovih saradnika, ti slučajevi, dakle, ta jedna petina, je imala epilog na sudu sa nekim simboličnim kaznama. Ostali su onako negde završili u zapećku, baš kao što je i on pompezno bio najavljivan, slučaj hapšenja Dragoslava Kosmajca, posebna konferencija za novinare, najveći narko-diler itd. i na kraju je ta kazna bila za neku nelegalnu gradnju.

Bilo je smešno čak koliko je to dramatično najavljivano kada je jedan prisutni novinar pitao – a, dakle, sada nam je poznato i znamo da je čovek sa Kosmaja.

Eto, toliko o toj ozbiljnosti i o svemu što je urađeno za proteklih sedam godina.

A, svi tokovi novca od prodaje narkotika u Raškoj oblasti, od prodaje narkotika i svih tih kriminalnih krugova i klanova koje dolaze sa područja Kosova i Metohije, gde država nema, nažalost, zbog tamošnje okupacije u proteklih 20 godina, kontrolu nad time, završava, a to su priznali i ljudi iz Uprave za sprečavanje pranja novca, u legalnim, pod znacima navoda, tokovima, kroz kupovinu hladnjača, kroz kupovinu i izgradnju stambenih objekata, kroz razne druge poslove koje oni legalizuju sa tim prljavim novcem. I mi sada ovde imamo zakon koji je neprimenljiv i zato smo mi tražili i brisanje i ovog člana 71.

S jedne strane je i ovo prilika da raspravimo neke nedoumice, gospodine ministre, u praksi koje se dešavaju kada je u pitanju ovaj zakon. Nemamo izmenu tog člana. Evo, ja sam ga sada pronašla, pa ću da potenciram jedan problem koji se javlja.

Ako neka privatna firma zaključi ugovor o bilo kakvoj poslovnoj saradnji ili pruži uslugu nekom budžetskom preduzeću, direktnom korisniku budžeta, zakon je propisao, i to je član 4, da ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata ne može da se predvidi rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana.

Da li je tačno? Tačno je. U slučaju kada je u tom ugovornom odnosu javni sektor dužnik. Šta se dešava u praksi? Ja bih vas zamolila da vi reagujete kao ministar finansija. S obzirom na to da mnoga javna preduzeća čiji je osnivač, recimo, jedinica lokalne samouprave i koje koriste direktno budžetska sredstva, kroz aproprijacije koje oni dobijaju usvajanjem budžeta na lokalnom nivou, novac mogu da koriste po razdelima i kontima za određene namere.

Problem se javlja, gospodine ministre, kada neko proizvoljno tumači član 4. stav 2. ovog zakona i striktno se, i to znate ko najčešće radi, rade ljudi koji su odgovorni za izvršenje budžeta, drže i oni kažu to je taj rino od 45 dana, a to nije tačno, jer zakon kaže – najduže do 45 dana ako postoji ugovor za ugovornu obavezu. Onda dolaze oni subjekti iz privatnog sektora, koji sarađuju sa takvim preduzećima ili ustanovama, u problem da ne mogu za svoju isporučenu uslugu da dobiju novac kakva je valuta na fakturi koja je obično sedam ili 14 dana, već čekaju neki 45. dan što uopšte ne stoji u ugovoru, i to je zaista jedan veliki problem koji treba ministarstvo da reši. Dakle, u sledećoj izmeni precizirajte i taj član zakona.

Aleksandar Vučić je izjavio prilikom posete nekom od zdravstvenih objekata u Srbiji, pokušaću da ga citiram doslovce: "Ubite me ako znam gde se potroši svake godine 20% budžeta za zdravstvo".

I, sad smo došli do toga da se zapitamo, taj tzv. socijalni ili zdravstveni dinar, a ovaj zakon upravo reguliše taj centralni registar svih onih koji su obveznici, kako se troši i da li su građani Srbije time zadovoljni? Nisu, jer svo najavljivano ukidanje lista čekanja za one operacije koje su najrasprostranjenije, nažalost, u Srbiji, a tiču se pre svega ortopedije i nekih drugih zdravstvenih grana, još uvek su duge i građani su prinuđeni da se iz velikih centara, gde su te liste čekanja još uvek tako velike prijavljuju u neko drugo mesto, često i stariji ljudi i da prodaju svoju nekretninu, ili da je iznajme nekome u tom velikom gradu, najčešće u Beogradu, Novom Sadu, a da se prijave u nekom manjem i da čekaju, jer će tako brže da dođu da sebi poboljšaju zdravlje.

To uopšte nije dobro, gospodine ministre. Obavezno socijalno osiguranje i taj zdravstveni dinar, kroz Fond zdravstvenog osiguranja, treba ipak neku osnovnu garanciju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti da pruži građanima. A običan čovek, onaj koji je danas otišao u neki dom zdravlja u nekom većem gradu gde lekar opšte prakse ima od 1.500 do 2.000 pacijenata koje mora da leči i da ih prihvati kao izabrani lekar, ne može da postigne sve to. Ne može čak ni da zakaže specijalističke preglede, jer se oni obično zakazuju petog dana u mesecu, a kada dođe taj peti dan, ljudi ne čekaju više jer lekar opšte prakse to elektronskim putem nije u stanju da uradi, već kao stampedo idu u bolnice i… (Isključen mikrofon.)

Ovo je bila prilika, gospodina ministre, da pred predstojeće parlamentarne izbore napravite zaokret i odreknete se ove politike kada su u pitanju carine na robu iz EU, gde ste vi to pustili potpisivanjem SSP-a, koliko već je prošlo godina, da zatrpa naše srpsko tržište i postepeno, a sada već i sa velikim problemima za naše poljoprivrednike, uništava domaću poljoprivrednu proizvodnju, jer vi dobro znate kao ekonomista i kao stručnjak za finansije, da bi država mogla da prihoduje više od poreza, mora da se jača domaća proizvodnja, a pre svega poljoprivredna proizvodnja i prerada naših sirovina, što nisu u mogućnosti naši poljoprivrednici da rade u dovoljnoj meri, kako bi pospešili svoju proizvodnju i snabdeli srpsko tržište.

Šest stotina miliona evra godišnje država Srbija najmanje gubi zbog nepostojanja carine na uvoz takve robe iz zemalja EU i vi sada, u ovo doba godine, kada su ove velike slave, kao što je Sveti Nikola juče i božićni post, ne možete u našim velikim marketima da nađete domaće povrće i voće. To je sve uvoz iz zemlja EU koje tamo dobijaju subvencije od svojih država, poput Nemačke i drugih, a i Turske takođe, a naravno ne mogu tu svu svoju robu da prodaju na svom tržištu, već to uvoze naši veliki uvoznici i prodaju na našem tržištu.

Mi smatramo da jedino oporavak srpske poljoprivrede i samim tim i prerađivačke industrije koja bi od te sirovine kroz proizvodnju onoga što su i naši nacionalni brendovi, kroz preradu voća i povrća i te kako mogli da oporavimo i poljoprivredu. Naročito stočni fond je totalno uništen i ugrožen, jer ta roba i to meso kome je najčešće istekao rok trajanja, koje nama ovde dolazi preko zemalja EU je nešto što potpuno i do kraja uništava srpskog seljaka, čemu se energično protivi SRS.

Zato mi tražimo da se okrenete toj politici, jer ova nas neće dovesti ni do čega dobrog. Videćete, vreme brzo prolazi, za pet i za deset godina u kakvom će stanju onda tek biti Srbija i srpska poljoprivreda. Već sada skoro niko ne ostaje na selu, toliko neobrađene zemlje. Upravo iz ovog razloga jesu destimulisani i znaju da oni ne mogu da pariraju tom kapitalu i takvom načinu. Hvala.

Mi smo, gospodine ministre, godinama već i u ovom sazivu Skupštine Srbije insistirali kod nadležnog ministra, kada je bio Zakon o podsticajima u biljnoj proizvodnji, da se država opredeli, kako bi se sprečio sivi tok od duvanskih proizvoda i nelegalno tržište, za veće subvencije domaćim proizvođačima duvana.

Poznato je već decenijama ili možda čitav vek i više da u Mačvi i u delu Srema mnoga domaćinstva su živela i žive od proizvodnje duvana. I ko bi danas rizikovao da se upusti u nešto što je šverc rezanog duvana ako bi imao podsticaj od države i ako bi na legalan način mogao da se bavi tim poslom kao porodičnim nekim biznisom?

Međutim, pravilnik koji je donet pre dve godine, kada je u pitanju biljna proizvodnja, a tiče se i proizvodnje duvana, ne ide na ruku sitnim proizvođačima. Upravo su mnogi takvi sitni proizvođači zapravo pogođeni, jer njih je u broju mnogo, zato što taj pravilnik od njih traži neke standarde koje oni finansijski ne mogu bez pomoći države da izdrže.

Ako pogledate sa jedne strane, a premijer Ana Brnabić je krajem prošle godine to rekla, da je gotovo na 20%, 25% sada sveden šverc duvana, da je sve to tako, ali to uzimamo zaista sa velikom rezervom, jer u ovoj 2019. godini bilo je mnogo slučajeva zaplene cigareta, pre svega, rezanog duvana. Ako biste uložili novac umesto da trošite na ove bespotrebne agencije, to su stotine miliona evra, da date subvencije ovim ljudima, bili biste sigurni, to se tako normalno u svakoj državi radi, da biste onda celu tu proizvodnju uveli u legalne tokove, jer to bi se njima isplatilo.

Ovde je ključno pitanje, gospodine ministre, iako direktno to ne reguliše ovaj zakon, ali je svakako vezan za Zakon o imovini, da se reguliše pitanje stvarnih vlasnik državne imovine.

Vi ste rok koji ste odredili pre tri godine, koji traje do 31. decembra ove godine, dakle još 11 dana, produžili do 2020. godine. Zašto? Zato što niste uspeli da popišete svu državnu imovinu.

Preko 700 javnih preduzeća, preduzeća čiji su osnivači lokalne samouprave, gradovi i opštine, kao i Republička direkcija za imovinu, nisu izvršili popis od gotovo pet miliona jedinaca u Srbiji i onda se postavlja pitanje – koliki je godišnji gubitak, da ga znaju građani, države Srbije od toga? Najmanje od 500 do 600 miliona evra. Šest stotina miliona evra od carina, šest stotina miliona evra od ne popisane, neiskorišćene imovine. Kakva je kazna? Kakva je sankcija za poljoprivredno zemljište, za stambene jedinice, za poslovni prostor? Nikakva.

Kako je moguće da za tri godine pogledate… Evo pođite od velikih gradova. Šta su uradili veliki gradovi? Ja sam iz Kragujevca. Dođite u Upravu za imovinu grada Kragujevca. Odgovorno vam tvrdim da unazad sedam, osam godina niko ozbiljno nije pristupio tom poslu, odnosno posao je počeo da radi tadašnji načelnik Uprave za imovinu koji je u međuvremenu otišao u advokate, jer ga je oterao Radomir Nikolić, te se ozbiljno bavi time. Šta mi imamo kao grad od zemljišta? Šta javna preduzeća, Javno stambeno preduzeće, koliko ima stanova, ko koristi te stanove?

Prvo što smo uradili u opštini Zemun kada smo došli na vlast 1996. godine jeste da smo popisali svu tu imovinu – 750 stanova, nekoliko hiljada parcela, gde su izgrađena posle velelepna naselja, gde je kasnije na tom zemljištu izvršena parcelizacija, a ovako godine prolaze, imovina neiskorišćena i neiskorišćena mogućnost ljudi, pre svega, mladih ljudi koji bi tu uzeli nešto da rade.

Ranije i koliko od kada je ustanovljeno pravo važilo to da nepoznavanje zakona može da vas spasi od i da vas opravda od eventualne neke odgovornosti. Međutim, sada dolazimo u situaciju da izmenama svih ovih zakona građani Srbije, a pre svega ovog Zakona o prekršajima, pa pre toga Krivičnog zakonika, građani Srbije ne znaju šta ih gde čeka i kako će da postupa u konkretnom nekom slučaju sudija za prekršaje.

Sa druge strane, nametnuli ste građanima mafiju u vidu javnih izvršitelja koja nikada i nigde neće pod vašom vlašću, a zato pod radikalskom hoće, da odgovara za sve ono što su uradili jadnom narodu. Da li vi mislite da to više neko može da trpi? Danas čovek kada izađe na ulicu, koliko je tih kaznenih odredbi, koliko je tih propisanih nameta za sve i svašta, da ljudi ne znaju ko ih proganja više i zbog čega. Ne dođe li u postupku koji se protiv njega vodi normalno je da će da ima i te kakve konsekvence, a ako tu kaznu ne plati, a on jadan nema odakle, ni zbog čega, jednostavno ljudi koji jedva preživljavaju, koji se dovijaju na razne načine.

Ne štitimo mi kriminalce, daleko od toga. Tražimo za njih oštre kazne, ali za običan svet, za narod koji jedva preživljava od ove minimalne zarade koju ste vi propisali, evo sada se hvalite biće od januara 30.022 dinara, a minimalna potrošačka korpa 37.000 dinara, pa kod dođe kod sudije za prekršaje, ovaj mu rebne kaznu od najmanje 10.000 pa naviše. Molim vas da li je to normalno?

Setite se samo šta ste sve donošenjem Zakona o komunalnoj miliciji vi propisali kao prekršaj, pa Zakon o stanovanju, da komšija špijunira drugog, pa da ga prijavljuje, pa da to radi profesionalni upravnik. Tako završavate ovu godinu, a građanima je sve gore.

Nije dobro, gospodine ministre, da na preporuku bilo kog međunarodnog organa vršite ovakvu izmenu Zakona i sada ćete u mnogome da otežate položaj svim ljudima koji se bave prometom nekretnina, dodatnim uslovima, kao što ste to propisali i za knjigovođe, kao i licenciranje knjigovođa, licenciranja vozača.

Jednostavno ovo je sve postalo besmisleno. Da postoje zakonski okviri, da se u Agenciji za privredne registre neka delatnost registruje, zna se šta je to i jednostavno svako će ispuniti elementarne uslove, da ima propisane ili ne propisane već adekvatne prostorije za rad, za tu agenciju. Ali, da vi nekoga sputavate, da normalno radi ovaj posao, nekoga ko je to radio 10 – 20 godina unazad ili zamislite to, to je prepisano iz nekog idiotskog, ko zna kog zakona, ili neke norme tih međunarodnih organizacija, da neko ko je bilo kada bio osuđen za neko krivično delo, ne može da radi taj posao. Pa, vi ukidate institut rehabilitacije, koji postoji još iz Kneževine Srbije, iz 1865. godine, koji postoji u našem krivičnom zakonodavstvu i koji valjda treba da bude osnov da se pomogne ljudima. Vi imate političke disidente, čoveka sa druge strane, koji je nažalost imao neki krivični postupak, koji je protiv njega vođen i osuđen pravosnažno za neki udes u saobraćaju. I sada takav, sutradan ne može, i ako je čovek možda ekonomista, pravnik, na kraju krajeva ima bilo koju kvalifikaciju da obavlja ove poslove.

Jednostavno igrate se sa nekim stvarima, koje će pre ili kasnije, da završe i na sudu i da ljudi potraže odštetu, a nije vam dovoljno što smo iz budžeta prošle godine ogroman novac dali za razna obeštećenja.