Kolega Arsiću, javljam se po članu 107. i 27.

Vi ste dužni, kao poznavalac, kako vi kažete, Zakona o javnim nabavkama, a u toku predsedavanja sednice da štitite dostojanstvo Narodne skupštine, pa i kada je u pitanju kolega Orlić iz vaše poslaničke grupe.

Dakle, svi poslanici treba da budu jednaki i ako nešto znate, imate saznanja, da to kažete sa mesta predsedavajućeg.

Vi ste propustili, time ste narušili dostojanstvo Narodne skupštine, da kažete malopre, prilikom početka kruga replika da je pre ovog potpisivanja memoranduma sa kompanijom „Behtel“, u zgradi Vlade…(Isključen mikrofon.)

Prekršili ste ponovo član 27. stav 1. i član 103. st. 1, 2. i 3. Gospodine Arsiću, vi ste isključili mikrofon u prvom minutu mog obrazlaganja povrede Poslovnika. Rekli ste da se nisam prijavila na vreme.

Ja sam to pokušala, međutim jedinica koju koristim i mikrofon nisu bili u funkciji tri dana i tek iz trećeg pokušaja sam uspela da se identifikujem i da dobijem mogućnost da se prijavim za govor. Pa ako uvažite to, da onda obrazložim u čemu je povreda.

Ona je upravo i sada učinjena od strane vas, tokom izlaganja kolege Orlića. Jel to u redu?

Dakle, vi ste bili obavezni i sada, kao što ste bili i onda kada nisam uspela da dobijem reč, da kažete da je štiteći dostojanstvo Narodne skupštine, Skupština Republike Srbije prihvatila sporazum koji je Vlada Republike Srbije potpisala sa SAD o saradnji u oblasti infrastrukture i tu je ključ svega.

Taj sporazum je potpisan mesec dana pre sporazuma, odnosno memoranduma sa „Behtelom“. A da vas podsetim, jer ste to valjda brzo zaboravili, otišao je Skot, ali ostala vam je Zorana, koja je direktni lobista „Behtela“. Ona je ta koja je zaslužna za to što će građani plaćati 300 miliona evra više ovaj koridor. Skot je u njenom prisustvu, u zgradi Vlade Republike Srbije rekao da je Kosovo nezavisno. Jel tako bilo?

Vi ste preko svega to ga prešli, sada se bavite nekim trivijalnim stvarima, umesto da priznate građanima Srbije upravo to. Evo, tu je i ministar koji može takođe da potvrdi da je taj memorandum potpisan u Vladi Republike Srbije i to je ključ svega.

Gospodine Arsiću, u ovom zakonu ste napravili isti takav član i rekli ste, da biste mogli opet da dajete nekom sličnom „Behtelu“ poslova, ako ima međudržavnog sporazuma u saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata, onda je stvar za vas lakša i jasna, daćete posao onome koga Zorana dovede ili neko njoj sličan, ako se ne uzmete pameti i ne očistite te koji žele zlo Srbiji iz Vlade Republike Srbije.

Neverovatno je, dame i gospodo narodni poslanici, da vi uslovljavanje EU na takav bezočan način inkorporišete i ovaj zakon.

U ovom članu 20. vi obavezujete Republiku Srbiju u svim stavovima ovog člana, a mi smo tražili brisanje člana 5, da izveštavate Evropsku komisiju o ugovorima koje potpisujete po posebnoj proceduri iz oblasti sektora bezbednosti. Dakle, vi se potpuno priklanjate politici NATO pakta i članica NATO-a koje to traže od Srbije.

Prošlo je toliko godina, a vi ste se oglušili o sve apele SRS da za Rusko humanitarni centar u Nišu članovima, odnosno pripadnicima tog centra dodelite diplomatski status, što je tražila SRS neprestano. Premijer je pre dve godine rekla da ne zna ništa o tome da li će toga biti ili neće. Očigledno je da neće, jer da ste do sada hteli, vi biste, kako je rekao ruski šef bezbednosti, ispunili zakonsku obavezu da to uradite, a ne da vas neko moli da to uradite, a vi naravno ne smete zbog svojih prijatelja iz NATO pakta, onih istih koji su sejali bombe, tovare bombi ovde od čijih posledica danas umiru nažalost i mladi i stari ljudi.

Ovo je vrhunac politike koja srlja ka nečemu u šta prvo Srbija neće nikada ući, a to je EU, a sa druge strane vi nas dodatno ponižavate, a time i naše snage bezbednosti, jer tražite ovim zakonom da Srbija prihvata sve ono što Brisel ispostavlja kod vas, odnosno kod članova Vlade. Vi to slepo slušate i pratite, a nemate odgovor na ključna pitanja, a to je kako da se Srbija u budućnosti izbori sa izazovima sa svim zemljama NATO okruženju koja idu na ruku šiptarskim separatistima i teroristima.

Put je samo jedan, da napravimo vojni savez sa Ruskom Federacijom i da time uz sve ovo što smo dobili od njih i što će Srbija kupiti, ali mnogo toga smo dobili besplatno, iskoristimo da jačamo odbrambenu moć naše zemlje.

Tema koja tišti mnoge kompanije u Srbiji, one koje se suočavaju sa nelojalnom konkurencijom što je bio i predmet izveštaja, kako DRI, tako i kroz ocene Fiskalnog saveta, jer nemogućnost onih koji nisu nacrtani kod ponuđača da dobiju posao u okviru javnih nabavki. Kad kažem nacrtani zato što tehnički uslovi koji se propisuju za mnoge poslove u javnim nabavkama tačno crtaju onoga ko će da dobije taj posao.

I, to su… Arsiću ti ćeš kasnije, nacrtaću te, nije mi problem. Zaista, vrlo lako ću tvoj lik da nacrtam. Znaš ono kako smo crtali Čiča Glišu i to još malo nešto dodam i tako je.

(Predsedavajući: Nije vam Arsić rekao. Izvolite, nije vam kolega Arsić rekao.)

Taj koji je rekao, taj će biti nacrtan.

Dakle, što se tiče dosadašnjih krivičnih prijava u proteklih pet godina gotovo da ih nije ni bilo. Onda kada se suočite sa time da neko dođe u postupak da osporava neku javnu nabavku, najpre po ovom zakonu i mi smo podneli i tu amandman, ta taksa je jako visoka. Ono što je najproblematičnije da znaju građani Srbije, možda ni vi niste toliko hteli to da gledate, kolege narodni poslanici, to je praćenje ugovora. Kako se ti radovi izvode i kakvi se uslovi neki nenormalni za pojedine procese javnih nabavki i postupke, propisuju?

Recimo, to je samo jedne ilustracije radi, ako konkurišete za posao od pet miliona vi morate da imate obrt od najmanje 90. Ako želite, neko je malopre govorio o putevima, evo i kolega Jojić, pa onda i Rističević, da nešto malo uradite vi morate da imate asfaltnu bazu i tačno je propisano koliki je njen kapacitet, a zna se da taj upravo neko drugi koji je blizak pojedinim strukturama vlasti to upravo ima. Jednostavno crtanje, crtanje onih koji treba da dobiju posao je manir koji je apsolutno očigledan. To vam govori i Unija poslodavaca. To vam govore i izveštaji i kod DRI. Jednostavno to je nešto što je stepen korupcije koji ne može očigledno da se iskoristi.

Vlast u Srbiji kontinuirano od 2006. godine pokazuje nedopustivu indolentnost prema pitanju i položaju srpskog naroda u Crnoj Gori. Ove izmene zakona su u cilju pomoći svim Srbima koji žele da postanu državljani Republike Srbije, jer to im je omogućio Ustav iz 2006. godine, kao i Zakon o državljanstvu iz 2007. godine.

Da li ste se zapitali, gospodo narodni poslanici, a pogotovo vi iz SNS, koji ste zajedno sa Aleksandrom Vučićem na čelu obećavali Srbima iz Crne Gore da ćete da unapredite i omogućite im da dobiju državljanstvo, kako bi olakšali sebi život i eventualno da se spasu od progona Milove antisrpske vlasti, zašto to niste uradili i zašto ovo pitanje niste pokrenuli sa mrtve tačke već toliki niz godina?

Pre sto godina, tačnije odmah po završetku Prvog svetskog rata, po popisu iz 1919. godine, u Crnoj Gori, u srpskoj Crnoj Gori, se preko 90% njih izjašnjavalo da su pripadnici srpskog naroda. Danas je taj broj smanjen za dve trećine.

Upravo vi, koji ne činite ništa da im pomognete u takvoj situaciji ignorišete sve njihove apele za pomoć i njihove težnje da se povežu sa maticom Srbijom, činite sve da dodatno pomažete antisrpskoj Milovoj mafijaškoj vlasti da vrši asimilizaciju našeg naroda u Crnoj Gori. Mnogi od njih imaju velike probleme prilikom zapošljavanja, prilikom školovanja svoje dece zato što nisu u mogućnosti da brzo i efikasno, kako je to Zakon o državljanstvu Republike Srbije u prvom predlogu predvideo i kako ste se i vi zaklinjali upravo njima kada ste tražili njihove glasove, svih onih koji imaju pravo da glasaju ovde, da ćete rešiti da to mogu da dobiju veoma brzo i članovi njihovih porodica.

Zašto je to važno? Za Srbe iz Crne Gore je važno da mogu veoma brzo, dakle, najduže u roku od šest meseci, ako podnesu taj zahtev, a mnogi od njih su podneli i čekaju godinama, baš kao i Srbi iz Republike Srpske, da državljanstvom Republike Srbije se potpuno identifikuju sa svojom maticom Srbijom, jer oni to žele. Ako biste to uradili, ako biste prihvatili ovu izmenu zakona, ogroman broj njih koji nije podneo taj zahtev, podneo bi zahtev za državljanstvo i time bi i te kako bio ugrožen fantomski projekat Mila Đukanovića o stvaranju nekakve nove, dakle, veštačke nacije koja nikada u istoriji nije postojala, a pomogli biste našem narodu da ostvari svoja prava ovde u svojoj matičnoj zemlji.

U obnovljenom višestranačju u Srbiji ovo je 11. saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Gospođo Đukić Dejanović, vi ste bili poslanik u tom prvom, koliko me sećanje služi. Izbori prvi su održani 9. decembra 1990. godine.

Vi ste danas došli u ime Vlade Republike Srbije pretpostavljam da branite Predloge zakona o izmeni i finansiranja Zakona o političkim strankama. Ovo što stoji u ovom članu 1. za koje tražimo brisanje, i to je upravo ovaj amandman, zaista vređa inteligenciju svakog birača u Srbiji koji izlazi, eto, već 11 puta na izbore, pa i onaj koji ne izlazi, a kamoli narodne poslanike i sve nas koji smo svedoci svih izmena zakona i svih dešavanja u proteklih 30 godina.

Da li je vama normalno da na predlog dvojice tamo šutnutih, propalih nekih evropskih poslanika, Kukana i Flekenštajna, Narodna skupština Republike Srbije, samim tim i Vlada, donosi zakon u kojem nam, evo, u ovom članu 1. objašnjava, molim vas da građani Srbije znaju, šta je izborna kampanja, kako se ona sprovodi i šta je letak, šta je bilbord, pa kao da Narodna skupština Republike Srbije i Vlada Republike Srbije, eto, vidite kako nas ti zapadni političari iz EU i ti propali kao što su ova dvojica, tretiraju, apsolutno ništa ne znamo i oni sad to nama treba da objasne.

Suština je zapravo druga, da, i pored toga što danas raspravljamo i što ćete doneti verovatno sutra u danu za glasanje ovakve zakone, oni suštinski ništa neće da promene. I dalje će biti, naravno, zloupotreba kod finansiranja političkih aktivnosti stranaka, stanaka koje su na vlasti i koje koriste sve moguće resurse i ne samo resurse koje njima pripadaju kao strankama, već i trećih povezanih lica, koji mogu i te kako da utiču na tok izborne kampanje, na finansiranje, na tokove novca i svega onoga što druge stranke poput opozicionih stranaka ne mogu da imaju, jer striktno i restriktivno moraju da podnose izveštaj o minimalnim sredstvima koja se po zakonu opredeljuju za taj vid kampanje.

Gospodine ministre, ne samo u ovom centralnom delu Srbije, manipulacija glasovima od strane funkcionera je i te kako bila izražena na parlamentarnim i na predsedničkim izborima na srpskom Kosovu i Metohiji.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju kroz raznorazne projekte širom Kosova i Metohije daje donacije srpskim vlastima, odnosno predstavnicima srpskih vlasti. U kosovskom Pomoravlju, gospodine ministre, dešava se veliki kriminal, zadire i u delokrug vašeg rada, a sve sa novcem građana Srbije iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Oni koji nisu pripadnici SNS ili ne žele da se povinuju onome što radi Srđan Mitrović, koji je predsednik Opštinskog veća u kosovskom Pomoravlju, odnosno u Gnjilanu, prinuđeni su na egzodus da se pakuju, da napuštaju svoje kuće. Srđan Mitrović je osnovao voćarsku zadrugu „Ajs fruts“ i dobio iz budžeta Srbije 26 miliona dinara.

Za članove zadruge uzeo je svoju svastiku, Velibora Tasića, brata od strica, Gorana Cvetkovića koji je direktor zadruge, brat od tetke Srđana Mitrovića, nigde prikaza gde se novac troši i zbog čega baš članovi veća i predsednik opštinskog organa da dobije toliki novac za svoj privatni posao.

Onda, posle toga, osniva, zamislite, i „Organik fruts“ u Koretištu, novu zadrugu, gde takođe pere novac od 14-27 miliona dinara za hladnjaču i destileriju. Onda zamislite kakav je život uoči predstojećih parlamentarnih izbora, gospodine ministre i gospođo Gojković, svakoga od tih poštenih ljudi koji tamo žive kad znaju da ovakav mafijaš tamo rukovodi tolikim budžetskim parama.

Agencija za borbu protiv korupcije i njen direktor, taj Dragan Sikimić, jel se tako zove Vjerice… apsolutno nisu kompetentni da sprovode i ove izmene zakona koje nam sada predlažete, po nalogu vaših mentora, ovih propalih političara iz Evropske unije, jedan je čak i dobar poznanik Marijana Rističević, ovaj Kukan beše, jel tako?

Tako da što se tiče ove izmene zakona mi smatramo da je to zaista jedna velika farsa, jer sam na prethodnom primeru, niste bili tu kolega Marinkoviću u Kosovskom Pomoravlju pokazao, a kako tamo na svetoj srpskoj zemlji, gde nažalost okupacija od strane šiptarskih terorista i NATO-pakta Srbi koji su funkcioneri SNS, gospodine ministre, zloupotrebljavaju resurse koji imaju i novac iz budžeta Republike Srbije. Sa Gnjilana i ovog Srđana Mitrovića, preći ću na Novo Brdo, to je blizu, dakle opštinu u Kosovskom Pomoravlju, e tamo vedri i oblače braća Ivanović.

Taj Svetislav Ivanović, koji je predsednik opštine Novo Brdo je došao, takođe na ideju, kao što je ovaj njegov Mitrović komšija iz Gnjilana, da novcem građana Srbije iz budžeta, dakle iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju, inače pored toga oni i od Šiptara potražuju po dva, tri miliona evra, osnuje Voćarsku zadrugu „Organik- frut“ i da na taj način peru novac. Niti je ko video hladnjače, niti je ko video zadrugu, a ljudi koji tamo žive kažu da pojedini članovi njihovih porodica koriste druge resurse, zaposleni su na drugim radnim mestima, članovi su skupštine te novoformirane zadruge i za to dobijaju direktno novac, dok tamo drugi ljudi nemaju hleba da jedu, gledate i na televiziji one jadne porodice sa više dece, oni se bogate, bogate.

I kako će Sikimići i Agencija za borbu protiv korupcije da spreče da oni na dan izbora kupuju glasove, maltretiraju te ljude i daju im naloge za koga će da glasaju?

Ovo je zaista smešno i da nije bilo bi žalosno i obrnuto, kako hoćete, sada ste napisali u ovom prvom članu izmene Zakona o javnim preduzećima da direktori i rukovodioci, zaposleni u javnim preduzećima u toku izborne kampanje naročito ne mogu da koriste resurse, da vrše mobing na zaposlene, da se voze službenim automobilima, da vode kampanju u okviru javnih preduzeća.

Znači, vi ste sada, gospodine Marinkoviću, kao i svi što sedite tu i gospođa Gojković i gospodin Martinović, a pre svega i vi ministre, jer Vlada ovo predlaže, priznali da ste sve to radili.

Znači, sedam godina otkako ste na vlasti vi ste koristili direktore javnih preduzeća, sve šefove, sve nadređene da vrše pritisak na radnike, da prave spiskove, da ih vode autobusima na mitinge, da se voze službenim automobilima, da koriste mobilne telefone za sigurne glasove, da sve to rade. A sada kada su vam rekli ovi vaši mentori sa zapada, kukavni ovaj drugi, kako mi zovemo, "Frankenštajn", jeste, vi to morate sada da stavite striktno u zakon da se toga ogradite.

Ko će, onda? Najpre, to neće nikako moći da se poštuje. Osamdeset posto direktora vaših javnih preduzeća su nesposobni ljudi, od "Elektroprivrede" da krenemo pa dalje, nesposobni apsolutno, gubitaši. Držite ih u stanju v.d. ja mislim da je pet-šest godina, oni taman neki misle, evo sada će konkurs, ispunjavaju uslove. Vi ste napravili od javnih preduzeća u Srbiji cirkus i sada dodatno to radite ovakvim smešnim članom zakona, gde se tačno i zaposlenima koji rade za te plate tamo…

Ovaj predlog je više od godinu dana u proceduri prilikom redovnog zasedanja, a već je kraj vašeg mandata. Počev od Aleksandra Vučića koji je to obećao u svom ekspozeu 2016. godine, posle toga je izabran i za predsednika Republike, Ane Brnabić i svih drugih koji su nadležni za ovo pitanje, niko se nije na adekvatan način bavio položajem, pravima i pre svega obespravljenim Srbima iz Crne Gore.

To je bio jedan od osnovnih razloga zbog kojeg tražimo izmenu i dopunu ovog zakona, jer već više od 13 godina traje teror nad Srbima u Crnoj Gori od strane mafijaške vlasti Mila Đukanovića.

Godine 2006. kada je donet Zakon o državljanstvu, mi smo kao opoziciona najveća politička stranka insistirali na tome da svako onaj ko je Srbin i srpskog porekla, bez obzira gde da živi, a naročito u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj, jednom izjavom da priznaje državu Srbiju kao svoju maticu stiče pravo na dobijanje državljanstva. Za to su mu potrebni izvod iz matične knjige rođenih i da uplati neku simboličnu administrativnu taksu.

Međutim, vi ste dodatno onemogućili Srbe iz Crne Gore, pre svega, da ostvare to svoje pravo. Mnogi od njih su ugroženi i njihove porodice, jer pod Milovim režimom ne mogu da dobiju posao, ne mogu da školuju svoju decu. I Srbi iz Republike Srpske koji nemaju takve probleme, ali njih preko 50.000 je za proteklih šest godina zatražilo državljanstvo Republike Srbije.

Postavlja se pitanje, zašto vam je potrebno dve ili tri godine ako neko ima urednu dokumentaciju i potpisao je ovakvu izjavu da dobije državljanstvo Republike Srbije? Zbog neažurnosti administracije koja to radi, drugog razloga nema.

Ako se to predaje preko konzularnog predstavništva, onda vam ne rade dobro konzularna predstavništva. Ako to rade područne jedinice MUP onda smenjujte te načelnike.

Gospodo, da neko čeka jedan papir, a brzopotezno ste znali svakome da dajete državljanstvo Republike Srbije i na taj način pokazujete vaše licemerje i ne samo to, već Srbi iz Crne Gore će imati još mnogo, mnogo više problema.

Ovo je bio način da se oni i na taj, kroz dobijanje državljanstva potpuno identifikuju sa svojom maticom i time onemoguće dalji teror Đukanovića i njegove mafijaške vlasti nad njima.

Proći će još ko zna koliko vremena da vi to shvatite, a naše sunarodnike ste ostavili na milost i nemilost… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Ružiću nije vest da ste odložili donošenje Zakona o platnim razredima, već je vest koji je to put po redu. Ovo je peti put, peta godina za redom da mi imamo ovakve zakone, pre toga su dva ministra u resoru koji vi sada vodite to pokušalo i obećavala Kori Udovički, onda Ana Brnabić. Ali, ja ću ipak da se vratim na ekspoze tadašnjeg premijera izabranog odmah posle toga ekspozea Aleksandra Vučića, 2016. godine koji je kao prethodnicu ove najave, kako je rekao reforme u javnom sektoru, napisao autorski tekst za britanski „Fajnešl tajms“ i do slovce rekao - to će biti težak i mukotrpan put, možda ćemo imati demonstracije na ulicama, ali mi taj posao moramo da završimo.

Evo, pri kraju ste vašeg mandata i vladavine od perioda 2016. do 2020. godine, šta ste vi uradili? Apsolutno ništa, od obećanja. Da li ste vi pre nego što ste došli u Narodnu skupštinu Republike Srbije sa ponovnim odlaganjem donošenja ovog zakona na kraju prebrojali koliki je ukupan broj tih ljudi? Počeli ste od neke fantastične cifre 700.000 da biste smanjili na pola miliona posle godinu dana i sad kažete da je to 350.000.

Čuli ste više puta izrečen stav SRS. Platni razredi moraju da se definišu tako da plata predsednika Republike bude najviša onda se zna po hijerarhiji izabranih lica i postavljenih lica, ali za posao koji javni službenici rade u Crnoj Travi, u Subotici, u Bajinoj Bašti itd. mora da se nađe apsolutna ista mera i da se to konačno uredi, čak ste najavljivali da će u jednom delu taj posao biti započet, a opet sada sa ovim osnovicama kojim utvrđujete minimalnu cenu rada koja ne pokriva prosečnu potrošačku korpu, kada kažemo prosečnu to je 37.000 dinara, to nije ni najviša, najviša je čak i preko 40.000 dinara, vi ćete 30.022 dinara da odredite kao minimalac i time ste završili.

Nisu tako stvari jednostavne kao što želite da ih predstavite i nemojte opet, gospodine Martinoviću da prebacujete da su srpski radikali rekli kako Vučić upoređuje Srbiju sa Hrvatskom i pravi pandam onome što je radio Sanader. Stvari su mnogo ozbiljnije.

Najpre, dozvolite da kažemo da malo više znamo o poslovanju „Behtela“ nego što ste vi poslanici vladajuće stranke možda hteli ili niste, mislili ste da to nije potrebno da se zainteresujete, ali evo, možda ja sada zainteresujem kolegu Atlagića, jer on je ozbiljan čovek koji uvek želi da ima tačne činjenice, ne samo zbog ove afere u Hrvatskoj, gde je posle obelodanjivanja da je taj ugovor nepovoljan, jedan njihov ministar podneo ostavku, zaboravila sam, nebitno je njegovo ime, već da se vratimo na poslovanje „Behtela“ i pre dobijanja tog posla, pre dobijanja posla u Rumuniji, kako uopšte ta kompanija radi?

Rekli smo i više puta ponovili da ona nema, da to nije državna kompanija, već privatna i ona nema nikakav državni kapital, da građani Srbije znaju, kao što mi imamo Javno preduzeće „Putevi Srbije“ i neka druga. To je jeste privatna kompanija, ali sa jasnim i direktnim vezama kod zvaničnika u američkoj administraciji.

Džordž Šuls, zatim, Vilijem Kejsi, svi zvaničnici i u najvišem vrhu CIA i američke administracije, od tog perioda 2003. godine, tačnije od kako su Amerikanci razorili Irak, ubili Sadama Huseina i napravili nezapamćeni teror nad tim narodom, oni su upravo preko tih CIA veza i uticaja u američkoj administraciji dobili posao. Zamislite, „Behtel“ obnavlja Irak, a pre toga su sve razrušili NATO zlikovačkim bombama.

Oni dobijaju poslove i u Americi ekskluzivno, zato što imaju takve veze u samom vrhu američke administracije i, pre svega, u CIA.

Kako tu da pravimo paralelu sa Srbijom? Nije Vučić agent CIA, nego Zorana Mihajlović. Ona je ta koja je imala izuzetne bliske, prijateljske, ako hoćete i porodične veze, jel joj dolazio Skot na njenu slavu, sa Kajlom Skotom, bivšim američkim ambasadorom.

Interesantno je i ne samo da su novinari u Srbiji o tome pisali, postoji čitav niz drugih studija američkih novinara koji se bave istraživačkim novinarstvom, da u svakoj državi gde hoće da dobiju posao, oni to rade lobiranjem preko aktuelnog američkog ambasadora u toj zemlji. Naravno, za tu svrhu im je ovde poslužio Kajl Skot i njegove odlične veze sa Zoranom i, naravno, ništa nije za džabe.

E, sad, vi ste više puta danas ovde pitali i rekli – hajde, donesite mi šta je Narodna skupština Republike usvojila, leks specijalis. Naravno da tamo ne piše „Behtel“. Zašto ne piše?

U svakom slučaju, da je država Srbija išla drugačijim tokom, ovaj ugovor bi bio ratifikovan u Skupštini, a on neće biti, kao što neće biti ratifikovan ni u američkom Senatu. Po onoj staroj narodnoj izreci, jel tako, gospodine Atlagiću, da se Vlasi ne dosete, ako mnogi znaju, vi možete da ispričate tu priču kako je došlo do te izreke, Vlada Srbije je pre ovog memoranduma koji je Zorana potpisala sa „Behtelom“, izvinite, gospodine Milićeviću, mnogo je važno, pravim ove digresije da građani znaju, potpisala memorandum sa američkom Vladom o saradnji u oblasti infrastrukture. Upravo zbog toga pronađen je taj ključić da se ne ide na proces javnih nabavki, nego da taj memorandum bude osnova da se potpiše ugovor sa „Behtelom“, koji 300 miliona najmanje skuplje izgrađuje ovaj put o kome mi danas govorimo, a verujem da ćemo nastaviti i dalje, pošto imam još dodatna objašnjenja za kolegu Martinovića i celokupnu srpsku javnost.

Gospodine Ružiću, mi smo apsolutno protiv agencijskog zapošljavanja. U načelnoj raspravi ministar Đorđević je pokušao da nam objasni da će konačno da se uvede u normalne tokove i da će agencije morati da poštuju, navodno, Zakon o radu.

Apsolutno u svakom ovom amandmanu, koji su podneli poslanici SRS, su inkorporisane odredbe Zakona o radu, ali onakvog kakav on treba da bude donet, a ne ovog koji je katastrofalan. Sad vidimo da ste najavljivali, i to za 2021. godinu, da ćete doneti novi Zakon o radu, odnosno novi saziv Skupštine.

U ovom amandmanu tražila sam u ime poslaničke grupe SRS da poslodavac, pazite, poslodavac poštuje odredbe Zakona o radu, kolektivni ugovor i sve što proističe iz toga. Ako je u pitanju agencija, gospodine Ružiću, ona nije poslodavac. Agencija se bavi krađom nečega što je Ustavom zaštićeno, a to je pravo na rad. Neko radi, a agencija za zapošljavanje krade njegov rad. Agencija ne radi ništa. Ona samo posreduje, ona daje radnike na lizing, ona vrši ustupanje bez mogućnosti da taj neko kaže, po sistemu, uzmi ili ostavi, oni se tako ponašaju.

Taj neki radnik, koji zbog toga što je propao potpuno posao u „Fijatu“ i radnici idu na 3-4 meseca plaćenog odsustva od po 65% plate zato što tamo nema proizvodnje, onda sad kaže Milanović, odnosno „Simens“, ako je taj kadar kompatibilan sa njihovom proizvodnjom, dajte mi tog varioca iz „Fijata“, jer on tamo nema dovoljno posla, da on dođe u fabriku „Simens“ kod Kragujevca, to mora da prihvati, jer on jednostavno nema izlaza.

Da li agencija poštuje sve odredbe o radu? Ne poštuje. Zato što ni pravo na štrajk, što ni druga kolektivna prava koja bi bila normalna kada bi to bio izvorni, pravi poslodavac, ne mogu da zaključe radnici, jer oni nisu u toj situaciji, oni moraju to da izaberu.

Govori se o broju od preko 60 hiljada koji su na takav način zaposleni i ne samo to, nego oni nemaju nikakvu sigurnost, niti imaju nadu da će jednog dana, kao što je to slučaj kod drugih poslova koji se odvijaju preko Nacionalne službe za zapošljavanje i kada se direktno zaključuje na taj način sa poslodavcem, posle isteka ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o radu na određeno vreme oni dobiti rad na neodređeno vreme.

Praksa je do sada pokazala da sve te agencije koje su počele, vi to dobro znate, jer ste dugo godina i narodni poslanik, da se osnivaju još 2003. godine. Najpre su došle neke švajcarske, pa onda američke i tako redom, a danas još 116 agencija koje su registrovane u Srbiji za taj posao. Da bi neko krao tuđi rad i da bi registrovao agenciju za zapošljavanje dovoljno je da ode u APR, dakle, da podnese hiljadu ili dve hiljade dinara, sva dokumenta koja su potrebna, da izradi pečat i kaže – od danas sam vlasnik agencije za zapošljavanje. On je onda podoban da pravi dilove sa onima koji dovode strane kompanije u Srbiju, sa lokalnim šerifima i ovima koje sad i Vučić hoće da istera zbog kriminala i korupcije po gradovima Srbije, sa direktorima javnih preduzeća i šta ih košta? Ništa ih ne košta.

Zamislite kada bi preko agencije za zapošljavanje „Pošta Srbije“ krenula da zapošljava ljude. Znači, da ne daju ugovore poštarima, nego uzmu agenciju i kažu – sad si ti neki poštar koga ću ja da preuzmem, pa ćeš ti sad, umesto da radiš taj rejon, da ideš u neki drugi, jer tako kaže agencija. Ljudi, da li ste vi svesni toga da je pravo na rad nešto što treba da bude najviše zaštićeno u ovoj zemlji? Vi donosite Zakon o zapošljavanju preko agencija koji će i dalje da teroriše sirotinju u ovoj zemlji, a oni da povijaju glavu i da ćute, jer i taj takav bedni minimalac i to što primaju moraju da donesu kući da bi njihova deca imala hleba da jedu, a agencije će da zgrću ogroman novac na masi onih, zbog provizije, koje budu zapošljavali.

Najpre, ne znam šta je smešno gospodine Arsiću, vaša uloga je da štite dostojanstvo Narodne skupštine i sprečite iznošenje bilo kakvih nebuloza i laži kakve je malopre izrekao vaš stranački kolega gospodin Marković.

Evo sad, sam čula od kolege Šarovića dok je živeo u Vranju povremeno je i vas valjda vodio na aktivnosti koje je imao odbor SRS, i on kao koordinator dok je boravio u tom gradu, što dobro zna i gospodin Arsić, koji je svedok tog vremena i velikog uspeha koji je postizan takvim radom na terenu dok je kolega Šarović živeo, opet ponavljam, ne na fiktivnoj adresi, nego na adresi koja je bila.

Nemojte molim vas, što bi rekao naš narod, da me vučete za jezik, da ja počnem sada ovde da pričam ko je gde živeo i kako je boravio, gde i šta je gde naplaćivao, jer tome ne bi bilo kraja.

Prema tome, ne služite se neistinitim i nečasnim stvarima. Ovde se postavilo pitanje angažmana ne samo vas nego i drugih koji imaju sličnu funkciju, da su ujedno i predstavnici Vlade u nekom javnom preduzeću, a da za to primaju nadoknadu, a da su i narodni poslanici. I vi kažete, za to mi je dala saglasnost Agencija za borbu protiv korupcije.

Šta je ta Agencija, sveto pismo? Pa, mi smo ovde imali silne muke kao narodni poslanici da u dopisima sa njima za nekakve nebuloze da objašnjavamo zašto od jednog auta koji je koštao, ne znam, toliko i toliko, sad narodni poslanik ima noviji koji košta 500 evra viša, što im se regularno prijavljuje, a ne jure ove lopove i kriminalce koji su sve to zgrnuli na oči javnosti, a vi kao ste se sad upustili u borbu protiv Dragana Đilasa. Ne pomenuste, što ga onda niste procesuirali za krađu oko ovog mosta koji i dalje nosi njegov kolokvijalni naziv gde je ukrao preko 200 miliona, a pričate nam tu neke gluposti.

Član 27.

Uopšte vam nisam tražila vaše opservacije lično u odgovoru na moju povredu Poslovnika iznosite i neka vaša paušalna saznanja, ali kada je već ova tema u pitanju. Znači, rođena sam u Kragujevcu. Član sam SRS punih 28 godina i njen funkcioner približno toliko, počev od funkcija u gradu Kragujevcu, Šumadijskom okrugu, narodni poslanik sam od 1996. godine. Tomislav Nikolić se odselio iz Kragujevca 1992. godine, dobio je stan od Narodne skupštine Republike Srbije na korišćenje, a kasnije i stan od države Srbije kao potpredsednik Vlade Republike Srbije koji je kasnije otkupio. E, kako je dalje sticao kapital to se dobro zna i umnožio ga je sada do famoznih desetina miliona evra.

Međutim, ono što je interesantno je to što je on lični guru Veroljuba Arsića, kao i vas pojedinih, i ovog koji sedi sa vaše leve strane, i dalje redom, vas koje je naterao da otmete i ukradete mandate SRS, gospodin je, a da nije video Kragujevac ni na mapi, eventualno ako protrči i ode u Bajčetinu, gde inače nije imao ni jedan ar zemlje, a sada ima i crkvu Pokajnicu i vilu od nekoliko miliona evra, ništa čovek, bukvalno ništa nije imao, naplaćivao putne troškove od Kragujevca do Beograda svakog dana, pa kada mu je to neko od, beše valjda Maršićanin, ili neko od predsednika Skupštine, od ovih žutih dosovaca koji su bili, pročitali sa govornice, tog trenutka je prestao te troškove da naplaćuje.

Znači, ne da nije živeo, nego je imao prijavljenu adresu, čini mi se, Svetozara Markovića 60 i neki broj u Beogradu, koristio stan i to lep stan od 60-70 kvadrata koji mu je dala Narodna skupština, jer je tražio, kumio, molio.

Nemojte onda da pričate takve stvari, a pogotovo vi, kolega Arsiću, koji tokove novca Tomislava Nikolića i kao šefa poslaničke grupe SRS, mislim na stranački novac, zaduživanje SRS od 56 miliona kod „Delta banke“, odnosno „Banke Inteza“ bez odobrenja SRS, vrlo dobro znate, pa da ne bismo otvarali tu Pandorinu kutiju bolje vam je da zaćutite.