Tražili smo brisanje ove odredbe i ovog člana, gospodine ministre, i to činimo apsolutno svake godine, nema veze sad samo sa vašim predlogom, kada je nešto ovako navedeno u zakonu o budžetu, jer jednostavno nije mu mesto u ovom zakonu. Zakon o javnom dugu sadrži sve ono što su važeći materijalno-pravni propisi koji regulišu obaveze Republike Srbije.

Ali, kad je već ovaj član u pitanju, možemo da govorimo o dugovima javnih preduzeća u Srbiji i o činjenici, gospodine ministre, da ćete doći u situaciju već u prvom kvartalu sledeće godine, da vam na klackalici bude planirani rast BDP koji ste nam prezentovali tokom ove rasprave o budžetu, jer ćete i te kako ponovo imati problem sa elektroprivredom Srbije, koja je učinila upravo to da zbog smanjene proizvodnje struje u periodu od januara do aprila ove godine ste imali onako nisku stopu rasta BDP.

Zar treba da vas podsećam opet da je Narodna skupština Republike Srbije i u ranijim sazivima, a i u ovom, više puta odobrila da se elektroprivredi Srbije daju pozajmice za opremu, za sve ono što je njima potrebno, za remont, postrojenja, a da ne govorim o onih famoznih 200 miliona evra za proces restruktuiranja. I šta su oni uradili sa tim restruktuiranjem? Apsolutno ništa - loše upravljanje, loš menadžment, veliki gubici, mnogo viši nego što je to prosek, kako u zemljama u okruženju, tako i u zemljama u svetu.

Jednostavno, to je jedan problem o kome ste vi izbegli i tokom ove rasprave o budžetu za 2020. godinu da govorite, ali ne znam kada ćete. Onda ćete posle sledećih izbora vi ili neko drugi koji bude bio, a vi se nadate da ćete biti kao naprednjaci ponovo na vlasti, mi očekujemo da će građani ipak da razmisle, jer ste mnogo obećali. Znate onu narodnu izreku - mnogo hteo, mnogo započeo.

Gospodine ministre, najpre zamerka zato što smo prestali u raspravi u pojedinostima da razgovaramo ozbiljnije o nekim budućim projektima koje ste najavili. Sve imam utisak kao da vi čekate, i vi i vaše kolege iz vladajuće većine, da ova rasprava prođe, da dođe dan za glasanje, ispritiskate na zvonce ove dugmiće, a ne razgovarate ozbiljno o nekim stvarima koje se tiču budućnosti građana Srbije.

Najpre, toliko je pohvala za izbalansiranost ovog budžeta sa ovim minimalnim deficitom. Kao što ste čuli na početku naše rasprave, nije trebalo ni da ga bude, jer toliko ušteda može da se napravi za ovih 20 milijardi kod ovih trošadžija koje ste stavili po razdelima i stavkama, a nemam vremena da ulazim u detalje, da tačno može da se svede sve, da bude jednako na rashodnoj i prihodnoj strani.

Ali, šta nije dobro? Nije dobro što u rashodnoj strani nema ključnih elemenata za bolji položaj Srbije i svih građana u 2020. godini. Kada to kažem, mislim na mnoge infrastrukturne projekte o kojima ste zaobišli i da govorite i vi ovde i premijer Ana Brnabić, a koji se tiču građana Srbije.

Najpre, kako je moguće da očekujete da će samo uz ove planirane projekte auto-puta uz davanja „Behtelu“ zbog dogovora Zorane sa Skotom i te korupcije od 300 miliona evra više i svih onih drugih puteva koje ste namerili da obnovite i da izgradite, sinoć je i Vučić u jednoj emisiji pričao o tome, a da ne gledate da poboljšate infrastrukturu na ključnim područjima gde ste to obećali?

Šta je bilo sa kanalizacionim pojasem oko Vlasinskog jezera? Aleksandar Vučić je bio tamo gost, obišao je građane, razgovarao i sa meštanima Surdulice i od tada ništa. Niti ima izdvojenih sredstava, niti je urađen projekat, nije otpočela eksproprijacija i još se ne zna da li ćete u sledećoj godini da date obećanih, ja mislim, četiri ili pet miliona evra za to?

Napominjem, da znaju građani Srbije, oni koji tamo nikada nisu bili, a treba da odu, da je to jedan od najlepših krajeva, da je to predeo izuzetnih odlika, zaštićeno područje koje tek kada to uradite treba da dobije najviše ekološki i status, dakle, možda u budućnosti i nekog nacionalnog parka.

Drugo, što se tiče „Fijata“, gospodine ministre, niste hteli da priznate, juče kažete – pa, šta da radimo, nećemo valjda da otpustimo te ljude? Pa, ljudi sami odlaze. Kao prvo, treba da znate da u Kragujevcu u fabrici „Fijat automobili Srbija“ ljudi su ove godine radili četiri meseca manje nego što treba. Nije tu ministar Đorđević, a pričaćemo i o tome. Dozvoljeno je da se, dakle, 45 dana radniku u godini napravi pauza zbog smanjenog procesa proizvodnje. „Fijat automobili“ je od vas tražio dozvolu da se to poveća na 90 dana. U tom smislu radnici primaju samo 65% svoje zarade i neizvesno je njihova budućnost.

Kažite mi, molim vas, koliko je bila planirana proizvodnja modela „500 L“ za 2019. godinu, a sa kojim ćete brojem da završite 31. decembra ove godine? Morate da priznate da tu moraju da se pronađu zaista neka druga rešenja. Pustite vi to - obećali su novi model. Otkud mi znamo? Mi ne znamo ni šta u onom desetogodišnjem ugovoru sve piše, a šta će tek da bude, nešto na dugom štapu, gde će terenac da se pravi u mom rodnom gradu, odnosno u toj fabrici. Radnici odlaze, svi koji imaju nešto bolje.

Pravo da vam kažem, niko neće sad da gleda u nebo i da razmišlja da li će nešto da mu padne sa neba, nego hoće da ide u fabriku da radi puno radno vreme, a u „Fijatu“ ne može da radi puno radno vreme jer je katastrofalno niska proizvodnja i to je uticalo i u prvom kvartalu ove godine na BDP ove zemlje.

Imam još amandmana, kao i moje kolege, po drugim članovima. Nastaviću, dakle. Srbija može mnogo bolje. Mi smatramo da ova vlast, pored svega što obećava, nije u stanju da uradi zaista krupne strukturne promene, da ne koristim izraz reforme. Niste se uopšte dotakli problema „Elektroprivrede Srbije“ i proizvodnje koja je mnogo niža nego što bi trebala da bude. Takođe vam je to uticalo u prvom kvartalu ove godine na nisku stope BDP-a, ali razgovaraćemo o svim tim detaljima kasnije po drugim amandmanima.

Gospodine ministre, dobro je što ste takvu vest doneli u Narodnu skupštinu i sada dolazite na pozicije programa SRS.

Dakle, kineske investicije i njihov način poslovanja u Srbiji i do sada uloženih preko 10 milijardi evra su zaista dobro razmišljanje za budućnost, ali pod uslovom da se odreknete EU i da prestanete više da nam govorite kako su subvencije za kompanije koje dolaze iz zemalja sa zapada spas za Srbiju, što zaista nije tačno i ne treba da bude dugoročni ni kratkoročni, nikakav plan za Srbiju u budućnosti.

Vi ste čovek od struke i naravno da kao što mi parlamentarci znamo, vi do detalja znate kako izgleda strategija kineske Vlade za tzv. „Jedan pojas-jedan put“, novi „Put svile“, nazovite ga kako hoćete i kakva je uloga Srbije u tom kontekstu.

Šta je naša prednost kod kineskih investitora? Evo i ovog tehnološkog parka koji ste najavili da će da zaposli toliki broj ljudi sa tolikom investicijom, upravo to što mi nismo u EU, što mi ne moramo još uvek, ali kako stvari stoje vi sve više se povinujete tim pritiscima i ucenama koje vam dolaze od Evropske komisije, mi ne moramo da tražimo kao druge zemlje koje su u EU, sa kojima Kinezi sarađuju, bilo kakve vrste saglasnosti.

Pogledajte samo te kineske investicije za kratko vreme. Dakle, to je sve vrlo lako da se sagleda, koliko su učinile za srpsku privredu pa da možete da se hvalite ovom stopom, koja još nije dovoljna, rasta BDP. Šta bi bilo da mi nismo na vreme alarmirali javnost i da su Amerikanci došli i ponovo oteli fabriku „Železaru Smederevo“, nego su došli kineski investitori, koji su pored uloženog novca napravili sa pet hiljada zaposlenih proizvodnju koju je nekada Srbija imala sa 15 hiljada zaposlenih?

Razmišljajte u tom smislu, ne da vas ucenjuju ovi sa zapada, jer sve je u kineskom načinu planiranja u njihovom menadžmentu. To je ozbiljna zemlja….

Završavam, gospodine Marinkoviću. Verujem da se i vi slažete sa ovim modelom poslovanja.

Koja sve planira na duge staze, 100 godina unapred, a vi od danas do sutra, šta će da nam kaže ovaj ili onaj komesar, neke tamo birokrate iz EU.

Okanite se toga, krenite putem saradnje sa tradicionalnim prijateljima naše zemlje, Kinom, Rusijom, zemljama BRIKS, zemljama Evroazijske unije, da bi nam zaista u privredi bilo bolje.

Ja razumem gospodina Tončeva, SPS je u koaliciji na republičkom nivou sa SNS i normalno je da i vi očekujete, i manjinski ste partner, da dobijete ono što potražujete i ne samo vi, nego i vaše kolege, ali to nije suština moje replike, nego baš da iskoristim vaše izlaganje, kolega Tončev, da uputim generalnu primedbu ministru.

Gospodine ministre, znači, Vlada nije uradila, vi ste uradili jednu fiskalnu strategiju za 2020. godinu, pa revidiranu verziju i sve smo mi to pratili. Tu infrastrukturnu strategiju, bukvalno od opštine do opštine, od jednog do drugog administrativno ovog upravnog okruga. Ako toga nema, mi ne znam šta stvarno možemo da očekujemo.

Opet da se vratim na Kineze, na jednu našu parlamentarnu posetu njima tamo. Ta zemlja, koja ima toliku moć i toliku snagu, celu ekonomsku moć crpi upravo iz infrastrukture koju ima u zemlji i domaće proizvodnje. Opet ponavljam, domaće proizvodnje, kompanija koje su osnovane i koje su izvorno kineske, kao što to treba da budu naše srpske firme, koje treba da imaju mnogo više sredstava i mnogo više pomoći državi.

Nije ovo samo jedan od usporenih projekata. Biće, pa će da krene, pa očekujemo to, nadamo se. To sve treba sad i odmah znate. Ako se nešto kaže, opredeli se država, to mora da se radi. Da li je normalno u 21. veku na ulasku u Prijepolje da imate onakvu deponiju? Ono je neverovatno. Skoro je bila i ova Memedovićeva emisija, da vi vidite one jezive snimke, koliko otpada pluta rekom i kasnije slivom Drine itd.

Znači, sve se to dešava pred našim očima. Šta će sada taj tamo građanin, meštanin Prijepolja ili nekog drugog grada da kaže ili ovaj tamo u Batočini, u Kragujevcu, koji gleda da vi ne možete, nasledili ste ovo sa „Fijatom“ i kažete – eto to je neko drugi uradio? Niste još uradili deo koji spaja autoput sa ovim tzv. putem prvog reda od Batočine do Kragujevca. Stoje mašine. Ova nije obula štiklice, Zorana, od jutros, da tamo ide. Nema blata od jutros, evo, ja sam prošla. Ali, znate, ono je bruka i sramota da se danima ništa ne radi i vi sve tako sporo, sutra ćemo, danas ćemo. Tako zaista ne ide.

Govorio je prof. Stojmirović baš da bi meni dao mogućnost za repliku, tako sam razumela. Možda nije bio dorečen do kraja, ali otprilike je to izgledalo tako. Mi smo posetili jedan od najvećih industrijskih parkova u svetu i u Kini i bili smo u Sudžou i tamo su nam, kako predsednik okruga Sudžoua, tako i privrednici, upravo na taj način prezentovali njihove uspehe. Pokazali su nam močvarna zemljišta, ljude koji su bili siromašni, apsolutno živeli na ivici bede, a onda su zaista krenuli da oporavljaju svoju privredu stvaranjem, za početak, tih malih fabrika, manufaktura, ulaganjem države i subvencijama za te male, kasnije, korporacije i tako korak po korak došlo se do tog nivoa privrednog rasta.

Šta nas razlikuje od njih? Mi još uvek nemamo u državi, profesore Stojmiroviću, a to i ministar zna uređenost, što se tiče državne uprave i kontrole koja mora da postoji na svakom nivou. Još uvek visok nivo korupcije, još uvek visok nivo nerada onih koji treba upravo da pomažu domaćoj privredi. Pa neće ni ministar sam da ide od jednog do drugog grada ili njegovi pomoćnici. To moraju da rade ljudi iz sektora koji strateški upravljaju tim projektima i da pomažu da se oporavi domaća srpska privreda.

Nemaju oni samo proizvodnju onoga što narod u Srbiji poznaje. Njihova prerađivačka industrija je takođe jaka, zato i oni traže sirovine širom sveta. Ne mogu ni dovoljno da proizvedu. To je naša šansa da oporavimo i kraj odakle vi dolazite, Crna Trava i jug Srbije i zapadni deo Srbije, da obnovimo stočni fond, da podignemo cenu poljoprivrednog zemljišta.

Gospodine ministre, problem poljoprivrednih penzija i rešavanje tog i nasleđenog, a i aktuelnog problema ove Vlade i onoga što se dešava unazad od kako je SNS na vlasti je samo da je taj problem poljoprivrednika koji žele da odu u penziju postajao sve veći i veći.

Od ukupno, našla sam baš zvanični podatak, 145 hiljada poljoprivrednih penzija skoro većina i najveći broj onih je koji primaju oko 10 hiljada dinara, a ima i onih koji primaju porodične poljoprivredne penzije i to iznosi oko osam i nešto hiljada dinara. Oni su bukvalno sa takvim penzijama na ivici siromaštva.

Najveći problem je kod onih koji ne mogu da odu u penziju zbog duga koji je nastao kada nisu bili u mogućnosti da uplaćuju poreze i doprinose, a mi smo pokrenuli kao narodni poslanici inicijativu da im se otpiše dug za zdravstveno osiguranje koje nisu uplaćivali jer ga nisu ni koristili. Niko, ni oni, ni članovi njihovih porodica šta god da im se desilo nisu mogli da overe zdravstvene knjižice. Nepravedno je, gospodine ministre, da Poreska uprava od njih traži da plaćaju i taj deo duga, a takođe je nepravedno da onaj ko obrađuje 20 hektara isto plaća u skali poreze i doprinose kao i onaj koji jadan ima možda hektar zemlje ili je registrovao poljoprivredno domaćinstvo zbog neke malih leja nečega zasađenog, neki mali plastenik. To nije u redu.

Zaista je neshvatljivo da se niko ozbiljno nije bavio ovim problemom toliko godina. Jeste da je taj dug veliki i da bi to opteretilo budžet Republike Srbije sa možda, vi znate to tačno verovatno u dinar, jednom milijardom evra, ali verujte da je ovakvo dalje stanje neodrživo.

U pojedinim opštinama u Srbiji poljoprivrednici šta ko radi, oni od ujutru kod predsednika opštine na vrata, kod nadležnih članova opštinskih veća i tamo gde smo mi deo koalicije i tamo gde smo opozicija i traže ljudi rešenje - kako da odu u penziju ako im se ovaj problem ne reši.

Kaže koleginica - vreme, a da vreme je da to rešite.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam i pre nego što ste došli u Narodnu skupštinu sa Predlogom budžeta pratila na pojedinim medijima, na RTS, gde god ste se pojavljivali, vaš stav o ovom budžetu i ono što mi je i tad zasmetalo, a i sad dok izlažete i govorite narodnim poslanicima, stiče se utisak, i ne samo vi, nego juče i premijer, pa i pojedini ministri, kao da je ovo neki novac koji ste vi od negde sakupili, doneli vi ćete sad da ga raspoređujete na način na koji mislite da treba. Nijednom rečju niste rekli da se, a što je naravno opštepoznata stvar, budžet ove države puni iz džepova naših građana i privrednih subjekata. Da ste bar, eto, iz neke kurtoazije rekli – hvala vam građani Srbije i vama koji ste siromašni i vama koji ste na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i vama koji imate prihod nula dinara mesečno, a morate da platite poreze i sve ono što je potrebno da vam ova mafija izvršiteljska ne bi došla na vrata, ali izostalo je to.

Drugo što takođe bode oči, što bi se reklo, je da uopšte niste potencirali u razvojnim projektima Srbije i u planiranom rastu BDP sa mnogo većim akcentom razvoj domaćeg sektora i domaće privrede. Kada je bio rebalans budžeta za 2019. godinu mi srpski radikali smo ukazali na podatak da je nivo stranih investicija, odnosno subvencija za strane kompanije u Srbiji iz godine u godinu sve veći, vi ste rekli – da, to je donelo nova radna mesta, to je dovelo do povećanja BDP, ali mi smo vas upozorili na to da je to sve na neke kratke staze. Možda ćete i u sledećoj godini da kažete, ili neka buduća vlast ako se bude tako ponašala, a mi ne želimo više da se tako projektuje budžet sa tolikim subvencijama za strane kompanije, da je to dobro. Međutim, na duge staze vi, kao čovek od struke i drugi ljudi iz ekonomije, treba da znate da to nije dobro.

Šta mislite kako bi sad situacija bila u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, u Kini, da oni nemaju svoju proizvodnju i da nemaju toliki enormni rast na osnovu sopstvene potrošnje? Krenite od grada do grada, od opštine do opštine, pored ovakvog uvozničkog lobija i zatrpanog tržišta uvoznom robom i robom široke potrošnje i svom drugom, šta god želite da kupite, kako je onda moguće da pomognete naš domaći proizvodni sektor i domaće kompanije, ako oni nemaju mogućnost da dobiju takvu vrstu subvencija?

Vi ćete reći, gospodine Mali, da i oni mogu isto kao i ovi stranci za projekte i programe, ali to je uglavnom sve po političkoj osnovi i tamo gde šakom i kapom vladajuća stranka to želi da podeli. Čak se jedan od privrednika, koji se bavi tim poslom više od 20 godina, našalio i rekao je – pozvaću ili premijera ili Sinišu Malog ili Vučića da dođu na zatvaranje moje privatne firme posle 20 godina.

Lako je da pričaju poslanici iz vlasti koji nemaju lično dodira sa tim, koji nikada, na kraju krajeva, ništa nisu ni radili u životu od privatnog posla, ne svi, čast izuzecima, ali ako ste preduzetnik, kao što sam ja dugi niz godina pored ovog posla ovde, sada sam na stalnom radu u Skupštini, ali godinama sam bila preduzetnik i ta moja agencija trenutno ne radi zbog toga što obavljam posao narodnog poslanika, ali imam i te kako dodira sa privatnim sektorom, kao što je većina i mojih rođaka i prijatelja, trebalo biste da znate da je teška muka da obezbedite i plate i ovaj minimalac za koji ćete vi da kažete da će biti 30.022 dinara od januara 2020. godine, a za prosečnu, najosnovniju potrošačku korpu u Srbiji danas treba 37.000 dinara.

Dakle, nije sve baš tako šareno i lepo, kao što vi ovih dana hoćete da predstavite. Problemi su mnogobrojni zbog toga što je ta reindustrijalizacija Srbije i na uštrb, kako domaćeg sektora, mislim, u odnosu na strane kompanije, pa ako hoćete da pogledate, ono što je najveća boljka i na štetu našeg agrara. Možemo da kažemo da su pomaci što se tiče agrarnog budžeta… Hvalio se ministar Nedimović sa tim povećanjem za 2020. godinu, ali, gospodine Mali, to je sve nedovoljno. Mi smo, pre svega, zemlja sa ruralnim stanovništvom, sa poljoprivrednom proizvodnjom koja je gotovo na izdisaju, što zbog posledica ove dosovske, žute, mafijaške vlasti, ali i ne brige svih vas od 2012. godine do današnjeg dana, što se teško obnavlja taj stočni fond, što imamo usitnjene posede i uz sve to seljak mora da gleda u nebo u 2021. godine, a bez da strateški država uradi nešto, da li će grad, da li će poplava i šta će i, normalno, te klimatske promene su svuda u svetu.

Kad je već tako – zašto smanjujete u Direkciji za vode ovolika sredstva, umesto da ih povećavate i da u periodu, kao što su to uradili u Mađarskoj, u vodnim tokovima, kada je veći priliv vode, bolja hidrometeorološka situacija, pravite akumulaciona jezera da biste kasnije mogli da pomognete da od suše ne sprži sve u Srbiji, jer i hrana je skupa za običnog čoveka.

S obzirom na to da u ovoj načelnoj raspravi nemam još puno vremena da do detalja razdelim, osvrnuću se i na sektor turizma, a u kontekstu onoga što su govorile moje kolege: izdvajanja za Egzit, privatnu kompaniju, 65 miliona. Kako vam nije palo na pamet, gospodine ministre, da izdvojite više novca za Drinsku regatu u Bajinoj Bašti? To je nacionalni brend. Dva miliona dinara samo iz budžeta dobija Bajina Bašta za Drinsku regatu. Kako vam nije palo da to udvostručite, utrostručite? Tamo dođe od 50 do 100 hiljada ljudi i to je prirodna veza naroda sa jedne i druge strane Drine i promocija jednog od najlepših krajeva Srbije. Za Sabor trubača u Guči? Da ne govorim o tome da još nema potpisanog ugovora za izgradnju gondole od Brzeće do Kopaonika, koju čekaju građani Brusa i tog dela Srbija 20 godina.

Nije vam palo na pamet da planirate, pa da kažete, nego se hvalite ovim Moravskim koridorom kojim je Zorana sa Skotom napravila sebi biznis za 300 miliona evra više, a šta ćemo sa jugozapadnim delom Srbije gde je najveći potencijal za razvoj turizma i stočarstva? Da ste bar rekli autoput Užice – Nova Varoš – Prijepolje biće u perspektivi, pa tom limskom dolinom su još 70-ih godina pravili komunisti na vlasti neki magistralni put i nećemo valjda ceo taj kraj Srbije da ostavimo na milost i nemilost ili samo da čekamo kada će čobani sa Jadovnika da siđu u neko selo dole posle šest meseci i, eto, to vam je, što vam je.

Dakle, gospodine ministre, mnogo bolje ste trebali da prekomponujete ovaj budžet. Sve ove stavke koje se tiču davanja za proces evropskih integracija mi bismo brisali i tako ne biste imali budžetski deficit, a ono što je nepotrebno preusmerili bismo u ove i slične razvojne projekte koji su neophodni Srbiji, a pre svega poljoprivrednicima, pre svega za veće socijalna davanja, pre svega za viši učenički standard, za očuvanje našeg kulturnog i nacionalnog identiteta.

Već više od 14 godina traje borba Srba iz Crne Gore, pre svega, da ostvare pravo koje im daje naš Ustav i Zakon o državljanstvu koji je Narodna skupština Republike Srbije donela 2006. godine.

Podsetiću i sve vas koji ste i tada bili narodni poslanici, da je upravo na zahtev Srba iz Crne Gore promenjen član koji mi tražimo sada dodatno da se menja i da im se daje mogućnost da davanjem izjave da državu Srbiju prihvataju kao svoju maticu, uz odgovarajuću dokumentaciju, ostvare prava na srpsko državljanstvo.

Međutim, za proteklih 14 godina Srbi u mafijaškoj crnogorskoj državi pod patronatom Mila Đukanovića doživljavaju teror, isteruju se sa posla, zabranjuje im se ćirilično pismo, njihova deca svih onih koji se izjašnjavaju kao Srbi, već sada imaju mnogobrojne probleme. Mi tražimo da Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo ubrzaju proces davanja državljanstva i Srbima iz Crne Gore, iz Republike Srpske, Srbima gde god oni da žive, ako ispunjavaju jedan od uslova iz ovog člana Zakona.

Posle podnošenja dokumentacije treba po ovom zakonu i podzakonskim aktima koji su kasnije doneti da se izvrše određene bezbednosne provere. Smatramo da je rok od šest meseci sasvim dovoljan da za sve one koji imaju potpuno ispravnu dokumentaciju i nisu predmet neke druge bezbednosne provere ili obrade, MUP Republike Srbije, nadležne jedinice Ministarstva i u konzularnim predstavništvima daju mogućnost da u roku od šest meseci dobiju državljanstvo Republike Srbije.

Morate da shvatite da je ovo neophodno za mnoge porodice. Kada su pod terorom Mila Đukanovića koji hoće da im vrše asimilovanje Srba i naravno njihov strah je veliki, jer zamislite da oni dozvole ovu mogućnost da Srbi iz Crne Gore, kako im to naš zakon i Ustav dozvoljavaju, slobodno uzimaju srpsko državljanstvo. Oni bi time pečatirali to i potvrdili da oni žele neraskidivu vezu sa Srbijom kao svojom matičnom zemljom. Svi Srbi, to je apsolutno sigurno, koji se tako tamo izjašnjavaju, podneli bi zahtev i dobili bi srpsko državljanstvo. Ovako, mafijaška antisrpska crnogorska vlast to tendenciozno radi da bi onemogućila da oni ostvare sva ona prava, kao i članovi njihovih porodica, koja su im potrebna ovde u Srbiji.

Što se tiče Srba iz Republike Srpske, oni već sada nailaze na mnogobrojne probleme. Zašto da neko čeka godinu i po ili dve dana, ako je uredno podneo dokumentaciju da dobije srpsko državljanstvo. Za proteklih pet godina, 56 hiljada Srba iz Republike Srpske je podnelo zahtev za dobijanje državljanstva. Dakle, prihvatanje izmene i dopune ovog zakona, odnosno ovog člana da se oroči taj rok na šest meseci maksimum, da se obradi dokumentacija i da im se da državljanstvo Srbije, učinili bismo mnogo za naše sunarodnike koji to jedva čekaju i koji gledaju u Srbiju kao svoju maticu i traže da time potvrde, ne samo da ostvare svoja prava, nego da pripadaju svojoj matici i da tako gledaju i na budućnost svoje dece i svih onih koji žele da u Srbiji žive, rade i jednostavno da ovde dolaze kada god to požele. Hvala.

Ovde je reč o pasošima koji se izdaju sa kraćim rokom važnosti i SRS je i prilikom donošenja osnovnog zakona, dala amandmane na ovaj član i osnovni član zakona 19. gde se reguliše koji su to slučajevi.

Mi smatramo da javni tužilac, jer ovde se kaže – na predlog suda, odnosno javnog tužioca, ne može da ima nikakvu odlučujuću ulogu u skraćivanju roka za, pre svega, maloletna lica, za decu, jer ako je neki spor oko starateljstva između roditelja i ako ne postoji saglasnost sa druge strane, dok se taj spor sudski ne okonča ili ako je taj spor tek započeo i ima neku svoju pripremnu fazu, dakle, ne može javni tužilac da odlučuje umesto nadležnog suda. Znate, taj postupak i proces može da traje čak i nekoliko godina, pa da i to dete ne može nekoliko godina da putuje.

Inače, sam taj član 19. je potpuno nedefinisan do kraja. koje su to situacije, zbog čega? Tako da pretpostavljam, gospodine ministre da ste imali kao ministarstvo dobru nameru, ali niste obratili pažnju na te činjenice da sami procesi mogu da traju toliko da ovo dete koje je napunilo tri godine, a pasoš mu se izdaje sa tim rokom, možda neće moći uopšte da putuje ako nema saglasnost druge strane, odnosno drugog roditelja, jer sudski spor traje nekoliko godina. To je bila svrha ovog amandmana i smatramo da to treba inače mnogo u osnovnom članu 19. da se preciznije definiše.

Gospodine ministre, trebali ste da prihvatite ovaj amandman, jer uz svu ovu argumentaciju za naše državljane koje vam je iznela koleginica Radeta i podnosilac Sreto Perić, postoji i problem koji se tiče stranih državljana. Ako ne prihvatite ovaj amandman dovešćete i naše sunarodnike iz Republike Srpske, iz Crne Gore, kao i druge strance koja ostvaruju svoja prava po Zakonu o državljanstvu u Republici Srbiji da ne mogu da dobiju pasoš, a imaju za to potrebnu dokumentaciju.

Neverovatno je da u eri ove Vlade koja , to govori jedan vaš član na koji je amandman podneo kolega Mirčić, o elektronskoj evidenciji svih podataka obrade o ličnosti, vi sad tražite fizički jedan dokument, u ovom slučaju ličnu kartu, da bi neko dobio mogućnost da mu se izda pasoš. To je neverovatno, zato što ste doneli zakon u ovom mandatu o evidenciji podataka o ličnosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Pa zar nije logično, kao i u svakoj drugoj zemlji, ako vi dođete u jedinicu MUP, u to konzularno predstavništvo, jer upravo taj zakon kaže ko može da ima pristup toj jedinstvenoj evidenciji podataka, matični broj, izvod iz matične knjige, izvod iz državljanstva.

Ovako ćete dovesti u situaciju ljude koji su, recimo, ovde zbog sklapanja braka sa državljaninom Republike Srbije, a u pitanju su stranci, koji ne mogu još uvek po zakonu da dobiju, jer zakon o strancima to reguliše na drugačiji način, ličnu kartu Republike Srbije, ali zato jer je za to predviđen duži rok, i to je kolizija, dakle, po tom zakonu, ali zato mogu po Zakonu o državljanstvu, posle tri godine, da dobiju državljanstvo Republike Srbije. I onda je valjda logično, ako dobiju taj dokument, državljanstvo Republike Srbije, da im je upravo to potrebno, i ona evidencija iz jedinice MUP da borave na toj i toj adresi, u tom i tom gradu, da im se izda pasoš, a ne vi njemu tražite sada ličnu kartu koju on nema. Kako da ima ličnu kartu ako je on, recimo, iz Crne Gore, iz Republike Srpske, tamo mu je taj dokument, znači strani državljanin je, istekao mu je dokument iz te njegove matične države, ali on je sve uradio ovde po Zakonu o državljanstvu, prihvatio Republiku Srbiju kao svoju matičnu zemlju, ima urednu prijavu boravka na toj i toj adresi u Republici Srbiji, prošao je period. Ili je, recimo, neko kome je roditelj poreklom sa ovih prostora i vi sad ne možete da dobijete pasoš zbog toga što ste vi ovo stavili, ovaj član zakona.

Gospodine ministre, vi možete da pooštrite to na neki drugi način, da uradite do kraja tu umreženu evidenciju podataka o ličnosti za svakog čoveka koji je prijavljen na području Republike Srbije, a to fizički što on nema u tom trenutku ličnu kartu, pa vi ćete tamo da pogledate, što reče koleginica, izgubio u tom trenutku. Znači, vi morate da shvatite da postoje i neke druge okolnosti i druge situacije. Uostalom, dovoljno je što sam vam ovo rekla za ova dva zakona - o strancima i o zakonu o državljanstvu, da vidite da su tamo zaista propisana dokumenta koja su sasvim dovoljna da imate evidenciju o tom licu i dokumenta da mu se izda važeći pasoš.

Bolje je rešenje u postojećem zakonu, zato što će građani Srbije zaista biti zapanjeni ako ne prihvatite ovaj amandman, gospodine ministre, da ih MUP obavezuje na nešto što oni mogu, a i ne moraju da urade.

U kojim slučajevima građani Srbije, a o tome su pisali i razni drugi portali, štampani mediji, naročito kada je u pitanju sezona godišnjih odmora i kada je potreba za novim pasošima veća kod građana Srbije zbog putovanja, kao što ste i vi danas rekli zbog toga što pojedine zemlje traže da rok važenja bude duži od šest meseci.

Ovde imamo situaciju da vi sada u ovom Predlogu osnovnog člana 33. kažete da su građani dužni da u tim i tim situacijama podnesu zahtev za izdavanje novih pasoša.

Koje su to situacije? Ako je promenjen lični opis korisnika, odnosno vlasnika pasoša u međuvremenu od vremena kada mu je pasoš izdat. Znate šta? Kamere, odnosno uređaji kojima se obavlja fotografisanje građana Srbije prilikom izdavanja pasoša su toliko precizne i, na kraju krajeva, vaš prethodnik u to vreme kada je ta oprema nabavljana prvi put u Srbiji, Ivica Dačić, hvalio se time da su toliko precizne i definišu izgled čoveka, da je, a pošto se pasoš izdaje na period od 10 godina, nemoguće je da se sad nešto njegov lični opis promeni.

Evo, ja mogu da kažem da se vi nešto niste u proteklih 10 godina po izgledu vašeg lica promenili, ali ima ovde, ja poznajem neke ljude, pa i kod mene kolege i u drugim strankama koje poznajem i 10 i 20 godina, njima se malo promenio lični opis. E sad, građani mogu da to shvate ovako – aha, ja sam sada smršao 40 kilograma jer hoću da vodim računa o svom zdravlju, da li ja treba da idem da promenim to? Da li se to vidi na nečijem licu? Znate, to je toliko široko sad shvaćeno ovde.

Ako je putna isprava, odnosno pasoš oštećen, vi kažete – dužan je građanin da to zameni. Supruga je stavila u mašinu za veš pasoš i oprala mužu i on kaže – šta si mi ovo, ženo, uradila? Ali, ne zna zakon, a onda on i razmišlja – možda uopšte više neće da putuje. Možda je uzeo pasoš, ali, eto, tu se našao, bio jednom, dva puta negde.

Rekla sam vam, gospodine ministre, zaista proverite, jer ne znam kakva je sad situacija, u MUP-u Kragujevac, evo, pitajte gospodina Dašića ili gospođu Jasminu da vam kažu, ja mislim da ima baš dosta pasoša koje ljudi uopšte nisu preuzeli.

Ima takvih pasoša koje poseduju i imaju kod svoje kuće. Ako se ovako nešto desilo, ne mora da opere mašina za veš, rastrgla ga mačka. Sad stvarno banalizujem, jer zaista on nije onda dužan to da uradi ako mu ta putna isprava neće trebati. Drugo je kad on treba da putuje i da to uradi. Na kraju krajeva, obavezan je svako da prijavi nestanak putne isprave. Sad, da li će da podnosi zahtev za zamenu ili će MUP samo da evidentira da taj pasoš više nije tu.

Dakle, bolje vam je bilo rešenje iz postojećeg zakona, gde se lepo navode svi ti slučajevi kada je to potrebno da se uradi, ali ovo zaista ne mogu da prihvatim, toliko je široko shvaćeno i može da bude tumačeno što se tiče bitnije promene izgleda lica. Da li to znači da neko, ne daj Bože, treba da ima neke ožiljke na licu ili da je imao nekakve transformacije itd? Znate, to je popularno kod nekih sada da to rade i nemam ništa protiv toga na sebi da menjaju tako izgled svog lica, ali ako je to tako drastična promena, to je u redu, ali da kažete – ako je promenio, a znate i sami, gospodine ministre, osetljiva je i ta tema, da nekome to može da se desi iz nekih drugih, nažalost, zdravstvenih razloga i sad mi kažemo – dužan je ako se, evo, i to je razlog, na kraju, kad sam i to morala da uzmem kao primer, da neko izvrši zamenu pasoša. Bolje je ono rešenje gde se kaže da to treba da uradi u tim i tim, odnosno da može. Znači, može, ali ne mora, a ne da se obavezuje da to uradi.

Imala sam pravo na repliku, jer je koleginica Pešić potpuno pogrešno shvatila moje argumente zašto treba ministarstvo da prihvati ovaj amandman.

Gospođo Pešić, danas raspravljamo o amandmanima na izmene i dopune Zakona o putnim ispravama. Da li to razumete?

E sad, vi imate član 8. na koji kolega Ljubenović reaguje i traži da se on briše, ali to ne znači da neće biti tog člana, jer to nije član samo u osnovnom zakonu.

Evo, tu je gospođa Rakić, neka vam objasni ili neko od pravnika. To je osnovni zakon i član 33. i mi upravo tražimo, ja ne znam, vi ste to pripremili da pričate, ali mogli ste malo da slušate pre toga mene. Četiri puta sam ponovila da je u osnovnom zakonu član 33. bolje rešenje i da treba da ostane. Taman posla da to bude zakon bez takve definisane situacije, a da se briše ovaj član 8, jer to je, zapravo, član kojim se na drugi način reguliše ovo, tako da ako bi sada ministar rekao, otkud vi znate, možda će skupštinska većina, prihvatamo amandman gospodina Ljubenovića, apsolutno će u zakonu ostati član 33. ali onaj prethodni, koji reguliše način na koji dolazi do zamene pasoša.

Povredili ste član 27, član 106. i 104. i član 32. Poslovnika Narodne skupštine, jer vi niste tu da zamenjujete predsednika Skupštine, gospođu Maju Gojković, da bi se ponašali protivno Poslovniku, već da poštujete pravo svakog narodnog poslanika.