Ovde je reč o pasošima koji se izdaju sa kraćim rokom važnosti i SRS je i prilikom donošenja osnovnog zakona, dala amandmane na ovaj član i osnovni član zakona 19. gde se reguliše koji su to slučajevi.

Mi smatramo da javni tužilac, jer ovde se kaže – na predlog suda, odnosno javnog tužioca, ne može da ima nikakvu odlučujuću ulogu u skraćivanju roka za, pre svega, maloletna lica, za decu, jer ako je neki spor oko starateljstva između roditelja i ako ne postoji saglasnost sa druge strane, dok se taj spor sudski ne okonča ili ako je taj spor tek započeo i ima neku svoju pripremnu fazu, dakle, ne može javni tužilac da odlučuje umesto nadležnog suda. Znate, taj postupak i proces može da traje čak i nekoliko godina, pa da i to dete ne može nekoliko godina da putuje.

Inače, sam taj član 19. je potpuno nedefinisan do kraja. koje su to situacije, zbog čega? Tako da pretpostavljam, gospodine ministre da ste imali kao ministarstvo dobru nameru, ali niste obratili pažnju na te činjenice da sami procesi mogu da traju toliko da ovo dete koje je napunilo tri godine, a pasoš mu se izdaje sa tim rokom, možda neće moći uopšte da putuje ako nema saglasnost druge strane, odnosno drugog roditelja, jer sudski spor traje nekoliko godina. To je bila svrha ovog amandmana i smatramo da to treba inače mnogo u osnovnom članu 19. da se preciznije definiše.

Gospodine ministre, trebali ste da prihvatite ovaj amandman, jer uz svu ovu argumentaciju za naše državljane koje vam je iznela koleginica Radeta i podnosilac Sreto Perić, postoji i problem koji se tiče stranih državljana. Ako ne prihvatite ovaj amandman dovešćete i naše sunarodnike iz Republike Srpske, iz Crne Gore, kao i druge strance koja ostvaruju svoja prava po Zakonu o državljanstvu u Republici Srbiji da ne mogu da dobiju pasoš, a imaju za to potrebnu dokumentaciju.

Neverovatno je da u eri ove Vlade koja , to govori jedan vaš član na koji je amandman podneo kolega Mirčić, o elektronskoj evidenciji svih podataka obrade o ličnosti, vi sad tražite fizički jedan dokument, u ovom slučaju ličnu kartu, da bi neko dobio mogućnost da mu se izda pasoš. To je neverovatno, zato što ste doneli zakon u ovom mandatu o evidenciji podataka o ličnosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Pa zar nije logično, kao i u svakoj drugoj zemlji, ako vi dođete u jedinicu MUP, u to konzularno predstavništvo, jer upravo taj zakon kaže ko može da ima pristup toj jedinstvenoj evidenciji podataka, matični broj, izvod iz matične knjige, izvod iz državljanstva.

Ovako ćete dovesti u situaciju ljude koji su, recimo, ovde zbog sklapanja braka sa državljaninom Republike Srbije, a u pitanju su stranci, koji ne mogu još uvek po zakonu da dobiju, jer zakon o strancima to reguliše na drugačiji način, ličnu kartu Republike Srbije, ali zato jer je za to predviđen duži rok, i to je kolizija, dakle, po tom zakonu, ali zato mogu po Zakonu o državljanstvu, posle tri godine, da dobiju državljanstvo Republike Srbije. I onda je valjda logično, ako dobiju taj dokument, državljanstvo Republike Srbije, da im je upravo to potrebno, i ona evidencija iz jedinice MUP da borave na toj i toj adresi, u tom i tom gradu, da im se izda pasoš, a ne vi njemu tražite sada ličnu kartu koju on nema. Kako da ima ličnu kartu ako je on, recimo, iz Crne Gore, iz Republike Srpske, tamo mu je taj dokument, znači strani državljanin je, istekao mu je dokument iz te njegove matične države, ali on je sve uradio ovde po Zakonu o državljanstvu, prihvatio Republiku Srbiju kao svoju matičnu zemlju, ima urednu prijavu boravka na toj i toj adresi u Republici Srbiji, prošao je period. Ili je, recimo, neko kome je roditelj poreklom sa ovih prostora i vi sad ne možete da dobijete pasoš zbog toga što ste vi ovo stavili, ovaj član zakona.

Gospodine ministre, vi možete da pooštrite to na neki drugi način, da uradite do kraja tu umreženu evidenciju podataka o ličnosti za svakog čoveka koji je prijavljen na području Republike Srbije, a to fizički što on nema u tom trenutku ličnu kartu, pa vi ćete tamo da pogledate, što reče koleginica, izgubio u tom trenutku. Znači, vi morate da shvatite da postoje i neke druge okolnosti i druge situacije. Uostalom, dovoljno je što sam vam ovo rekla za ova dva zakona - o strancima i o zakonu o državljanstvu, da vidite da su tamo zaista propisana dokumenta koja su sasvim dovoljna da imate evidenciju o tom licu i dokumenta da mu se izda važeći pasoš.

Bolje je rešenje u postojećem zakonu, zato što će građani Srbije zaista biti zapanjeni ako ne prihvatite ovaj amandman, gospodine ministre, da ih MUP obavezuje na nešto što oni mogu, a i ne moraju da urade.

U kojim slučajevima građani Srbije, a o tome su pisali i razni drugi portali, štampani mediji, naročito kada je u pitanju sezona godišnjih odmora i kada je potreba za novim pasošima veća kod građana Srbije zbog putovanja, kao što ste i vi danas rekli zbog toga što pojedine zemlje traže da rok važenja bude duži od šest meseci.

Ovde imamo situaciju da vi sada u ovom Predlogu osnovnog člana 33. kažete da su građani dužni da u tim i tim situacijama podnesu zahtev za izdavanje novih pasoša.

Koje su to situacije? Ako je promenjen lični opis korisnika, odnosno vlasnika pasoša u međuvremenu od vremena kada mu je pasoš izdat. Znate šta? Kamere, odnosno uređaji kojima se obavlja fotografisanje građana Srbije prilikom izdavanja pasoša su toliko precizne i, na kraju krajeva, vaš prethodnik u to vreme kada je ta oprema nabavljana prvi put u Srbiji, Ivica Dačić, hvalio se time da su toliko precizne i definišu izgled čoveka, da je, a pošto se pasoš izdaje na period od 10 godina, nemoguće je da se sad nešto njegov lični opis promeni.

Evo, ja mogu da kažem da se vi nešto niste u proteklih 10 godina po izgledu vašeg lica promenili, ali ima ovde, ja poznajem neke ljude, pa i kod mene kolege i u drugim strankama koje poznajem i 10 i 20 godina, njima se malo promenio lični opis. E sad, građani mogu da to shvate ovako – aha, ja sam sada smršao 40 kilograma jer hoću da vodim računa o svom zdravlju, da li ja treba da idem da promenim to? Da li se to vidi na nečijem licu? Znate, to je toliko široko sad shvaćeno ovde.

Ako je putna isprava, odnosno pasoš oštećen, vi kažete – dužan je građanin da to zameni. Supruga je stavila u mašinu za veš pasoš i oprala mužu i on kaže – šta si mi ovo, ženo, uradila? Ali, ne zna zakon, a onda on i razmišlja – možda uopšte više neće da putuje. Možda je uzeo pasoš, ali, eto, tu se našao, bio jednom, dva puta negde.

Rekla sam vam, gospodine ministre, zaista proverite, jer ne znam kakva je sad situacija, u MUP-u Kragujevac, evo, pitajte gospodina Dašića ili gospođu Jasminu da vam kažu, ja mislim da ima baš dosta pasoša koje ljudi uopšte nisu preuzeli.

Ima takvih pasoša koje poseduju i imaju kod svoje kuće. Ako se ovako nešto desilo, ne mora da opere mašina za veš, rastrgla ga mačka. Sad stvarno banalizujem, jer zaista on nije onda dužan to da uradi ako mu ta putna isprava neće trebati. Drugo je kad on treba da putuje i da to uradi. Na kraju krajeva, obavezan je svako da prijavi nestanak putne isprave. Sad, da li će da podnosi zahtev za zamenu ili će MUP samo da evidentira da taj pasoš više nije tu.

Dakle, bolje vam je bilo rešenje iz postojećeg zakona, gde se lepo navode svi ti slučajevi kada je to potrebno da se uradi, ali ovo zaista ne mogu da prihvatim, toliko je široko shvaćeno i može da bude tumačeno što se tiče bitnije promene izgleda lica. Da li to znači da neko, ne daj Bože, treba da ima neke ožiljke na licu ili da je imao nekakve transformacije itd? Znate, to je popularno kod nekih sada da to rade i nemam ništa protiv toga na sebi da menjaju tako izgled svog lica, ali ako je to tako drastična promena, to je u redu, ali da kažete – ako je promenio, a znate i sami, gospodine ministre, osetljiva je i ta tema, da nekome to može da se desi iz nekih drugih, nažalost, zdravstvenih razloga i sad mi kažemo – dužan je ako se, evo, i to je razlog, na kraju, kad sam i to morala da uzmem kao primer, da neko izvrši zamenu pasoša. Bolje je ono rešenje gde se kaže da to treba da uradi u tim i tim, odnosno da može. Znači, može, ali ne mora, a ne da se obavezuje da to uradi.

Imala sam pravo na repliku, jer je koleginica Pešić potpuno pogrešno shvatila moje argumente zašto treba ministarstvo da prihvati ovaj amandman.

Gospođo Pešić, danas raspravljamo o amandmanima na izmene i dopune Zakona o putnim ispravama. Da li to razumete?

E sad, vi imate član 8. na koji kolega Ljubenović reaguje i traži da se on briše, ali to ne znači da neće biti tog člana, jer to nije član samo u osnovnom zakonu.

Evo, tu je gospođa Rakić, neka vam objasni ili neko od pravnika. To je osnovni zakon i član 33. i mi upravo tražimo, ja ne znam, vi ste to pripremili da pričate, ali mogli ste malo da slušate pre toga mene. Četiri puta sam ponovila da je u osnovnom zakonu član 33. bolje rešenje i da treba da ostane. Taman posla da to bude zakon bez takve definisane situacije, a da se briše ovaj član 8, jer to je, zapravo, član kojim se na drugi način reguliše ovo, tako da ako bi sada ministar rekao, otkud vi znate, možda će skupštinska većina, prihvatamo amandman gospodina Ljubenovića, apsolutno će u zakonu ostati član 33. ali onaj prethodni, koji reguliše način na koji dolazi do zamene pasoša.

Povredili ste član 27, član 106. i 104. i član 32. Poslovnika Narodne skupštine, jer vi niste tu da zamenjujete predsednika Skupštine, gospođu Maju Gojković, da bi se ponašali protivno Poslovniku, već da poštujete pravo svakog narodnog poslanika.

Ne, ne, kažem da vi niste tu da zloupotrebljavate mesto predsedavajućeg.

Što se tiče opomene koju ste izrekli kolegi Šaroviću, to ste uradili protiv poslovnički, jer se kolega Šarović držao teme dnevnog reda. On je za one koji umeju da razumeju i da shvate govorio o tome da smo mi, srpski radikali, nezadovoljni radom Komisije za zaštitu konkurencije i da pomenuta lica - Nenad Čanak, Čedomir Jovanović, Radulović i ostali i te kako treba da spadaju pod udar te Komisije za zaštitu konkurencije, što ste vi kao neko ko se ipak duže bavi politikom trebali da shvatite i da razumete na način jedne političke širine i njegove elokventnosti koju je pokazao malopre u svom obrazlaganju.

Vi ste rekli, gospodine Arsiću, citiram – ne možete da govorite… Prvo ste pitali kolegu Šarovića, tu sedi sekretar, kome smo mi jutros predali listu naših govornika - da li Nemanja Šarović zna šta je na dnevnom redu? Vi time vređate SRS, jer SRS je predala listu od tri govornika za naše vreme predviđeno ovom tačkom i hoćete da kažete da poslanici SRS, koje smo mi opredelili da govore o ovome, ne znaju o čemu pričaju, a mi smo juče slušali o lepom cveću i o zelenilu na istočnom kraku, o tome kako je ministar najlepši na svetu. Jedna je čak ustala ovde, to je ona što govori Kralj Petar dva, Sonja Vlahović, ona misli da ima neki Kralj Petar dva kad priča o nekoj osnovnoj školi…

Nemojte molim vas vi. (Isključen mikrofon.) Vi ovde stvarno rušite dostojanstvo poslanika sa političkim iskustvom…Tri ste člana prekršili i još …

Ponovo ste prekršili Poslovnik, gospodine Arsiću, jer ste bili dužni da mi obrazložite na moje ukazivanje povrede Poslovnika da li ste ili niste i na koji način povredili Poslovnik. Vi to niste uradili na način na koji treba da štitite integritet i dostojanstvo Narodne skupštine, već ste pokušali kao što ste to pokušavali malopre dok je govorio kolega Šarović i mene da omalovažavate i da mi kažete i da mi držite pridike da ja nekoga ovde u toku obrazlaganja povrede Poslovnika želim da uvredim.

Meni to nije bila namera. Samo sam vam jednom ilustracijom stavila kao primer kako poslanici vladajuće SNS koriste vreme. Mi uopšte nemamo ništa protiv toga, osim tako nekih iskakanja i nebuloza koje čujemo koje nisu ničim utemeljene ni u kulturi, ni istoriji itd. Ali, dobro, nama to ne smeta. Ima tu i kvalitetnih izlaganja i govora i mi sve pažljivo pratimo.

Vi ste umesto da mi kažete - da tačno je, koleginice Jovanović, u situacijama kada se govori o tačkama koje su na dnevnom redu poslanici svih političkih stranaka, najviše one iz koje ja dolazim SNS govore ono o čemu žele da govore, na šta nema primedbe SRS, vi ste danas zbog svojih privatnih možda antipatija prema kolegi Šaroviću zauzeli takav stav.

Uopšte ne znam šta vam je. Znači, kolega Mirčić više pute je iz klupe rekao – nemoj Arsiću, zašto to radiš Arsiću. Vi ste nastavljali kao da je to sad nešto interesantno, kao da je to sad super za gledanje da ste vi kao strogi tu i da kolega Šarović ne zna o čemu priča. To kažete poslaniku koji ima peti poslanički mandat. Stvarno bruka i sramota.

Gospodine Milićeviću, evo, baš je dobro što dolazi predsednik Skupštine, verovatno da je pratila. Tražim da u skladu sa članom 108. izreknete meru opomene narodnom poslaniku Veroljubu Arsiću, jer je on grubo narušio red na sednici Narodne skupštine Republike Srbije time što je sa mesta narodnog poslanika, zloupotrebljavajući to što je potpredsednik Narodne skupštine, vama govorio, kao predsedavajućem, u toku ovog dela sednice, dok nije došla gospođa Gojković, šta, kako treba da radite, ne samo vama, već i generalnom sekretaru Narodne skupštine.

Sve je počelo, pošto je sad tu i gospođa Gojković, kao predsednik Narodne skupštine, i verujemo da će ona da nas zaštiti svojim integritetom od bahatosti Veroljuba Arsića, kada je kolega Šarović, koristeći vreme poslaničke grupe SRS, napravio uvod.

Najpre je govorio o dosadašnjem radu Komisije za zaštitu konkurencije, a onda ilustrujući pojedinim primerima onih koje ste vi imenovali na određene funkcije ili koji vam koriste kao nekakva, tobož, opozicija, pominju imena i Radulovića i Čanka i Čedomira Jovanovića. U tom trenutku Veroljub Arsić je, bez ikakvog osnova, kao predsedavajući, prekinuo kolegu Šarovića. Naravno, pošto on, mi tada nismo, on je bio u funkciji predsedavajućeg, mogli da tražimo od tog trenutka opomenu za Arsića.

Mi sada tražimo, evo, sada je tu gospođa Gojković, da se njemu izrekne mera opomene, jer je on protivno Poslovniku, zaista remeteći normalan tok i red i rad ove sednice grubo narušio i u skladu sa članom, kako je malopre reče koleginica 109, a ja sada 108, da mu se izrekne opomena.

Gospodine Marinkoviću, dame i gospodo narodni poslanici, evo imamo danas na dnevnom redu Predlog skupštinskog nadležnog odbora, za izbor predsednika Komisije za zaštitu konkurencije i člana Komisije.

S obzirom na to da je u ovom mandatu, ovaj saziv Narodne skupštine, već imao izmenu i dopunu postojećeg zakona, kao i jedan Izveštaj nedavno u junu mesecu, Komisija na čijem čelu je bio gospodin Obradović, napraviću jednu malu digresiju, kako bih vam pokazala, a to je stav SRS da ovaj paradržavni organ, koji ima upravnu nadležnost za vršenje poslova zaštite konkurencije, nije u stanju da se suoči sa ovim problemom u Srbiji.

Naime, još kada je SRS i tada bila opozicija i najveća opoziciona stranka, kada je prvi put izabran saziv ove Komisije, mi smo rekli da je skandalozno to, što Komisija preuzima na sebe određene nadležnosti kao paradržavni organ, koje treba da rade određena ministarstva, odlukom i po zakonu koji je mogao na taj način da bude izmenjen, Zakon o ministarstvima, a i već postojeća ministarstva, pre svega Ministarstvo za trgovinu, kao i Ministarstvo za privredu, imaju nadležnosti iz ove oblasti.

Ovako se stvara jedan utisak kako u Srbiji postoji nekakva Komisija čije članove nove i predsednika danas biramo, koja će tobož da reši i da spreči nelojalnu konkurenciju i da zaštiti privredne subjekte.

U praksi se pokazalo da to uopšte nije tako. Bilo je nekoliko spektakularnih primera, jedan od tih je danas pominjao i kolega Sreto Perić. Međutim, bilo je i slučajeva kada je Komisija za zaštitu konkurencije, donoseći rešenje sa ogromnom taksom, koju je trebala jedna kompanija koja je, uzgred i državno preduzeće, da plati, kasnije odlukom Upravnog suda, dobila je ta kompanija rešenje da se poništava odluka Komisije, koja je brzopleto doneta, jer je taj proces trebao da traje najmanje godinu dana, da se ispituju sve okolnosti, nego je to urađeno iz političkih razloga brzopotezno, i onda su građani Srbije platili štetu. Kako? Jer ta kompanija je sa svim kamatama, koje su iznosile preko 50 miliona evra, tražila odštetu od države.

Ova Komisija preuzima na sebe nadležnost, evo tu ima i advokata i diplomiranih pravnika upravnog postupka, pred redovnim Upravnim sudom. Ona ni svojim kapacitetom, što se pokazalo u praksi, a i sam dosadašnji predsednik Komisije je priznao da oni nemaju ni dovoljno kadra, da nemaju osposobljene ljude koji bi na kvalitetan način radili taj posao da mogu kao takve da ih prime i zaposle, da nemaju sredstva, koja još potražuju, a pri tome ovi koji sada rade imaju astronomske plate, od 250 do 300 hiljada dinara, vidite kakav je to paradoks, dakle, oni nisu svojim kapacitetom, kako stručnim, tako i tehničkim, u stanju da sprovode ovaj posao.

Ovaj posao je veoma ozbiljan i umesto da ste u okviru Vlade, kao što je to bio slučaj do 2000. godine, kada je postojala SR Jugoslavija, kasnije državna zajednica SCG, imali antimonopolsku komisiju, kao jedno telo koje radi pri Vladi, sada je formirana jedna posebna komisija koja preuzima nadležnosti sudova, u dosta sumnjivim postupcima koje ona sprovodi, najčešće po nahođenju i po odluci predsednika i članova Komisije.

Da li su oni, dame i gospodo, u stanju da to rade na jedan kvalitetan način? Mi odgovornog tvrdimo da nisu, jer da jesu, do sada bi preuzeli određene aktivnosti kada su u pitanju karteli, pre svega karteli koji uništavaju malinare, koji uništavaju voćare. Zašto se Komisija do sada nije oglasila povodom tvrdnji SRS i naših javno izrečenih primedbi, na kraju krajeva postoje za to i dokazi, jer je bila jedna takva ponuda, da je „Behtel“ prečicom, odnosno lobiranjem Zorane Mihajlović kod bivšeg ambasadora Amerike, Kajla Skota dobio posao koji je 300 miliona evra skuplji za građane Srbije i za budžet Srbije, od kineske kompanije „Čajna roud and bridžis“.

Dakle, mi dolazimo u situaciju, a da vam ne pominjem slučaj kolika je to farsa, da vam ilustrujem i tim podatkom, da je član Komisije jedno vreme kada je ona osnovana bio jedan bivši zaposlenik iz kompanije Miroslava Miškovića „Delta holdinga“. Da li mislite da će oni nepristrasno, savesno i odgovorno da sprovode proceduru kao što bi to radili pripadnici posebne, nezavisne grane vlasti, kao što je sudska vlast, nosioci tužilačkih i pravosudnih funkcija, sudije i tužioci, koji bi mogli u redovnim postupcima pred sudovima to da rade?

Ne samo da su preuzeli funkciju Upravnog suda, oni čak sprovode i određene krivično-kaznene postupke, jer šta je to drugo u tom pravnom smislu, evo nisam pravnik, ali sam dosta dugo u zakonodavnoj oblasti da mogu to realno da sagledam i da uporedim sa postojećim zakonima iz oblasti pravosuđa, da oni na sebe, Komisija, ovaj budući izabrani predsednik, može da se zove Pera Perić, Mika Lazić, nebitno je uopšte ko je on, da se ne bavi sada time, neka pompezna biografija, šta nas to briga, bitno je šta će da rade oni? Oni sada na sebe da preuzmu jednu takvu ulogu, verujte da to nije dobro.

Nije dobro jer se stvara, pravo da vam kažem, pravna nesigurnost na tržištu Srbije za kompanije koje treba da posluju, koje neće da se bave nekim špekulativnim i mutnim radnjama, da se udružuju u određene kartele pa time da se dogovaraju oko ponuda u procesu javnih nabavki itd. ili ovi koji imaju hladnjače pa uništavaju naše malinare kao da su malinari nesposobni i veliki posedi i ljudi koji imaju svoje preduzetničke firme da oni rade kvalitetnije taj posao, ali ne mogu od njih niti da se udruže, niti da oni kupe tu hladnjaču, prinuđeni su, a onda na kraju ljudi hektare zasade jednostavno iseku, jer neće da daju budzašto.

Isti vam je slučaj i kod sprečavanja poslovanja, o tome je govorio kolega Mirčić, uvozničkog lobija. Molim vas, kako će te vi, evo nije tu Milija Miletić, nekome je možda simpatično zbog načina na koji on to govori, ali zaista je u pravu, kako ćete vi da sprečite sada da se zaštiti roba koja ima i geografsko poreklo, da vam kažem da to nije lako ni da se dobije.

Vi mislite da je to on pričao o Svrljiškom belmužu. Na kraju, ako imate vremena i put vas nanese, pa idite i probajte taj čuveni specijalitet. Ništa to nije lako, znate, ni da se zaštiti, ni da se dobije za određene proizvode i određen standard kvaliteta, zelena jabuka, geografsko poreklo. To je jedan mukotrpan proces. Onda vam dođe neki tamo tajkun koji je predstavnik uvozničkog lobija, uveze neku robu koja je u najmanju ruku sumnjivog kvaliteta, ali vidite kakav je standard u zemlji, nešto je malo možda jeftinije, a i pitanje je, dakle, da država pomaže ove koji proizvode našu kvalitetnu hranu, naravno da bi ona bila povoljna za građane, i taj se pozicionira na tržištu Srbije, besomučno reklame, njihovi proizvodi, a sve naše nije dobro. Onda jednostavno vi navikavate i ljude i buduće generacije da kupuju neke druge proizvode umesto domaće, umesto da forsiramo to što mi treba da radimo.

Mi imamo zaista situaciju da se niko ozbiljno ne bavi problemima koje imaju domaće velike firme koje se bave proizvodnjom, pre svega, hrane. Ali, na kraju krajeva, da odemo i u sektor građevine, u bilo koji sektor naše privrede, industrije, to su sve problemi za njih. Komisija je do sada u svojim procesima rada donosila neke odluke na prečac, neke odluke da bi se izrekla astronomske kazne da bi oni napunili svoju kasu i da imaju visoke plate. Jel to poenta i suština rada komisije? Zar članovi i predsednik komisije trebaju da imaju platu koja je 100.000, najmanje, dinara veća od ministarske plate ili dva ili tri puta veća od predstavnika građana?

Ne radi se o tome da je to zbog novca samo, nego zbog činjenice da tako postavljene stvari i taj red veličina i način na koji oni postupaju nije dobar i neće doprineti da se nelojalna konkurencija ovde suzbije i da se zaštite, pre svega, mi na tome insistiramo, naše domaće kompanije od uvozničkog lobija, od svih onih koji žele da mešetare na srpskom tržištu, jer znate mi svi jesmo za slobodan protok robe, kapitala i svega, ali dajte da zaštitimo ono što je naše, gde ljudi mukotrpno rade na tome i generacijama, da očuvaju to i da proizvode nešto što je kvalitetno i što treba da bude naša srpska roba, da izvozimo pre svega. Evo, sada imamo i ugovor koji je za Srbiju dobar, za Evroazijsku uniju, ali znate i sami da naši privrednici i te kako imaju problema i kod izvoza, evo to ću vam otvoreno reći, robe za široko rusko tržište zato što se time, i baš da dođem do ove vaše ljubimice, zato što u Ministarstvu Zorane Mihajlović, blago rečeno mešetare sa dozvolama za prevoznike koji treba kvalitetno srpsko voće da izvoze na tržište Rusije gde imaju ugovorene poslove.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo u ovoj drugoj raspravi predlog Odbora za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i stav SRS je bio i kada je zakon donet o Narodnoj banci Srbije, da će to u delu upravljačke i nadzorne uloge biti samo neko slovo na papiru, a da Narodna banka Srbije, iako po Ustavu i po zakonu ima svoju funkcionalnu, institucionalnu, navodno nezavisnu ulogu, u pravom smislu reči to nije.

Gospodine Marinkoviću, vi ste, takođe, kao i građani Srbije, kasnije i kao aktivan političar svedok toga da smo od 2000. godine do današnjeg dana mi u Srbiji promenili guvernera kao jedna zemlja, ja mislim u Evropi, i da je to nezabeležen slučaj od Dušana Vlatkovića 2000. godine do Jorgovanke Tabaković, sedam guvernera.

Sad kad ste se vi rukovodili time da i u drugom mandatu Jorgovanka Tabaković bude guverner Narodne banke Srbije verovatno ste razmišljali kao u nekim državama sa stabilnom i zaista nezavisnom ulogom centralne banke, što u Srbiji nije slučaj, što je duže guverner, je li tako gospodine Marinkoviću, na toj funkciji, to je i kontrolna i nezavisna uloga Centralne banke jača, ali ne možemo mi da poredimo vreme Vajferta koji je bio guverner 26 godina i to vreme Srbije kao danas.

Ovde, ne da je izražen taj zaista degutantni uticaj SNS na izbor guvernera i na sve ove rukovodeće funkcije, već je potpuno nejasno za nas srpske radikale, kako vi, kako vama uopšte kao predstavnicima zakonodavne vlasti, obraćam se i vama i najveće vladajuće stranke, i vama koji podržavate SNS, nije nenormalno, ako smo mi najviša zakonodavna vlast, da Narodna banka Srbije preko posrednika, a to su ovi članovi Saveta guvernera nama podnose izveštaj o svom radu, da li je po zakonu koji je izglasala Narodna skupština, da li je reagovala na vreme, da li vrši svoju nadzornu funkciju, kako radi guverner, jer Narodna banka Srbije, da znaju građani pored ovog Saveta, čijeg člana odnosno reizbor imamo na dnevnom redu ima i svoj izvršni organ kao upravljačku funkciju i guvernera?

Umesto da mi imamo neprekidno komunikaciju kao Narodna skupština Republike Srbije, ne samo kroz one periodične izveštaje koji nam se podnose i da u svakom trenutku možemo da reagujemo i da tražimo da se u određenoj situaciji zaštite i banke, domaće, pre svega, koje su uništene potpuno, ostala je samo ova Poštanska štedionica, gospođo Petrović, a sve druge, evo od 2011. godine, još četiri su propale, koje su imale većinski državni kapital, odnosno, nisu više pod tim imenom i sa tim kapitalom. Građane Srbije je to koštalo 800 miliona evra.

Da ne govorimo o uništenosti po Dinkićevom modelu, da se vratim u taj period, najvećih srpskih banaka koje su likvidirane i koje neke od njih imaju i dan danas osnova da rade, jer imaju i svoje račune i svoj kapital koji treba država da im omogući da koristi, o tome smo govorili pre petnaest dana po drugoj jednoj tački dnevnog reda, ali koga je to briga.

E, sada da se vratimo upravo na ovo što je za nas, narodne poslanike, najznačajnije. To je ta nadzorna i kontrolna uloga Narodne banke Srbije, kao centralne banke nad radom banaka u Srbiji, jer mi polažemo račune građanima.

Danas je ovde neko rekao – videćete vi ko će i kako da prođe na izborima. Znate šta? Vi ako ne slušate šta narod priča i ako niste svakoga dana među ljudima i ako ne čujete brigu običnih građana i ako je vama normalno da posle prikupljenih preko 100.000 potpisa i dalje ova mafija, ovi privatni izvršitelji mogu da rade šta hoće, da izbacuju ljude i da stiču ogromno bogatstvo, onda ja stvarno ne znam, sve i da u nekoj kampanji i na koji god način vi da delujete, mislite i stvarate privid o tome da činite dobru stvar, verujte da niste u pravu.

Moram da vas podsetim na 2017. godinu, kada se ovako malo više i glasnije, prvi put oglasile guverner i Narodna banka Srbije po pitanju ovih kredita u švajcarskim francima. Sećate se onog famoznog predloga. Kako bi to moglo da se reši? Kažu oni - eto, da se zamrzne taj status, pa da vidimo da se zamrznu dalje otplate kredita, dok se ne nađe neki model. Koji model, iako je bilo mnogo dobrih slučajeva i u zemljama EU, videćemo da tek posle pretnje ljudi da će i sebi nauditi i onog štrajka ispred Vlade, dolazite sa jednim rešenjem za koje smo rekli da nije dobro.

Upravo je uloga Narodne banke Srbije i svih ovih organa koji pripadaju Narodnoj banci Srbije, po Zakonu o Narodnoj banci, član 64, da ima takvu kontrolnu ulogu da u svakom trenutku treba da gleda šta radi bilo koja banka. Znači, nema tu nikakve simpatije, antipatije, odakle je i ko je. Ako ste vi, molim vas, izdali dozvolu za poslovanje jedne banke po zakonima Republike Srbije, oni moraju da poštuju niz zakona i Zakon o devizom poslovanju i tako dalje. Narodna banka Srbije u svakom trenutku treba da kontroliše njihov rad. Ne, Narodna banka Srbije dobija od banaka koje su ovde došle po Dinkićevom modelu pljačke građana Srbije i ostale da rade mnoge od njih, dakle, da zgrću ogroman kapital, dobije tipske ugovore koje te banke daju građanima prilikom zaduživanja.

Imali smo takve fantastične izjave - pa, šta da radimo, građani su prihvatili taj rizik, svako je imao pravo i mogućnost da se opredeli da li će da se zaduži u švajcarskim francima. Nije država zaštitila građane, a nije se ni Narodna banka Srbije sa novoizabranim, pa kasnije reizabranim guvernerom oglasila po tom pitanju da kaže – mora da se poštuje princip ekvivalentnosti koji se poštuje svuda u svetu kada je u pitanju bankarsko poslovanje.

Ne možete vi da uzmete pet puta više, tj. banke da oderu kožu građanima, a samim tim i da uzmu stan, kuću, da izbace ljude na ulicu, nego što je to propisano zakonom.

Gospodo, mi imamo u Srbiji Zakon o obligacionim odnosima. Pa nećete valjda da očekujete da svi građani Srbije, bez obzira na zvanje i obrazovanje. To može da bude i doktor nauka, ali on ne zna, i iz neke druge oblasti. I među vama da budu takvi koji nisu ekonomske struke i ne znate da čitate taj ugovor, banka vam podmeće tamo sve i svašta, počev od raznih špekulativnih troškova, preko kamata koje vi prihvatate ili ne naravno potpisivanjem ugovora, ali i onog dela koje se tiče poštovanja principa da se, ako uzimate valutni kredit u evrima, a u ovom slučaju što je bilo najstrašnije švajcarskim francima, ta valuta štiti na štetu građana Srbije, jer niste vi dužni, odnosno ni jedan građanin Srbije, to takođe kažu druga dva zakona, nisu dužni da ako su dovedeni u zabludu, a u ovom slučaju jesu, jer naravno da će banka da kaže – evo, izvolite, opredelite se, ne da se opredelite tako što će da vas upozori da ova jedna valuta može da bude veoma rizična po vas, nego eto vi to uzmite ili ostavite, a za to vreme Narodna banka Srbije ćuti.

Mi nismo uopšte zadovoljni poslovanjem Narodne banke Srbije, ni ovih članova Saveta guvernera, ni samog guvernera. Mislimo da oni apsolutno ne ispunjavaju ulogu koja im je data Ustavom i zakonom, a pre svega da se poštuje taj princip nezavisnosti.

To što Narodna banka Srbije, koja je ove godine, uzgred rečeno, proslavila 165 godina svog postojanja, za sebe kaže da ima osnovni princip koji štiti, a time štiti građane, a to je stabilnost cena, politike cena, to jednostavno nije tačno. Govorili su danas ovde druge kolege o stopi inflacije. Stopa inflacije je jedna stvar, a cenovna politika je i ono što Vlada Srbije omogućava onima koji trguju određenim akciznim robama je druga stvar.

Ispravio se kasnije kolega i rekao je u stvari da on nije tvrdio da energenti ne poskupljuju, život kako građana, tako i privrednika u Srbiji, ali vi, gospodo, o tome će biti reči kada bude Predlog budžeta za 2020. godinu, da biste napunili budžet i verujemo, ubeđeni smo da će 2020. godine, ako bude još, a verovatno ćete i morati da imate i tu sednicu Skupštine pre izbora, da menjate još Zakon o akcizama, mnogo više zahvatate od onoga što rade druge zemlje kada su u pitanju naftni derivati i to je veoma lako da se izračuna.

E zato se bune domaći privrednici i kažu da im to smeta i da oni nisu dovoljno stimulisani politikom Vlade subvencija prema njima kao domaćim privrednicima da mogu da kapital koji imaju, pre svega njihov akumuliran, pa dodatno da im država da da razvijaju svoje poslovanje i ne osećaju se sigurno.

Lako je sve to da se priča i da se govori o stranim investicijama koje su premašile do sada i davanjima za nova radna mesta preko tri milijarde, ali pogledajte na ona preduzeća koja su stabilna u svom poslovanju, koja nikada od države dinar nisu uzela, ali nisu ni dobili ništa.

Prema tome, NBS je pala na ispitu kao i svaki član u Savetu guvernera Narodne banke kada su u pitanju ovi katastrofalni ugovori koji su građani imali sa ovim mafijaškim bankama, jer građani Srbije su prvo i najpre tražili, a kasnije su došli i zvali i nas, narodne poslanike, pisali i obraćali se svakoj poslaničkoj grupi, Vladi itd. Tražili su zaštitu od NBS koju nisu dobili.

Mi smatramo da sveukupna finansijska stabilnost u Srbiji je kratkog roka zbog toga što NBS ne radi ono što bi trebala da radi kao centralna banka i koja radi svuda u svetu. Ona se rukovodi politikom Vlade. Vlada Srbije je izabrana na mandatni period od najviše četiri godine. On može da bude i kraći, kao što je bio slučaj sa mnogim Vladama od 2000. godine do današnjeg dana.

Da bi građani imali u pravom smislu reči poverenje u NBS, a da je ona zaista nezavisna, ona bi morala da ima drugačiju viziju politiku, a ne da se samo rukovodi i da nam daje izveštaje o aktuelnom trenutku, već o onome šta može da usledi, kakve eventualne posledice drugih udara na finansijski sistem Srbije može da se desi od raznih dešavanja, ekonomije u svetu, u okruženju itd. Ne, ona prati i sledi politiku Vlade Republike Srbije, sa kojom se mi srpski radikali ne slažemo, a samim tim ni sa radom guvernera, ni članova Saveta, ni drugih orana koji su ustanovljeni Ustavom i Zakonom o NBS.

Gospodine Arsiću, vi ste ovaj model rešavanja pitanja u švajcarskim francima ustanovili. Vi sad to kažete kao neko najbolje rešenje i glasali ste, to je bio poseban zakon u Skupštini. Mi smatramo da to rešenje nije dobro i da su oni građani, eto, prinuđeni su, uzmi ili ostavi, koji su prihvatili to, neki će potražiti epilog svojih slučajeva na sudu, ipak oštećeni. Evo zbog čega.

Narodna banka Srbije se ni posle svih tih dešavanja, ni u protekle dve godine i unazad, koliko je Jorgovanka Tabaković guverner, nije oglasila da kaže da su ti ugovori koji su potpisivani za kupovinu nekretnina, pre svega, u švajcarskim francima štetni zbog toga što NBS mora, guverner je rekla – to je bilo tako najpovoljnije u tom vreme. Ona je bila poslanik SRS kada je Parivodić, sa tadašnjim guvernerom promovisao te kredite. I, evo, poslušali je Despotović i Vesna, uzeli kredite u švajcarskim francima, ja nisam. Meni je isto rekla – ma to ti je najbolje. Nisam nasela na to, jer jednostavno, eto. Ta žena kao ekspert, sad je postala vaš kadar, bili politički, pa onda izabrana za guvernera. Znate šta, ne mora građanin Srbije to sve da zna.

Zakon o obligacionim odnosima štiti kamatnu politiku. Znači, ugovor koji se sklapa da građanin ne bude nasamaren, da ne bude predmet nekih zelenaških i špekulativnih radnji. Onda mi jednostavno recite u kom zakonu postoji mogućnost da banke i dalje obračunavaju ove provizije i sve druge troškove? Neki čak, od banke do banke, ima ih i u stavkama za kredit od pet do ne znam koliko, a da NBS tu ne reaguje. Nemojte da odmahujete glavom, gospodine Arsiću. Možda vi niste neko ko mora da uzme bilo kakav kredit. Najveći problem je što su građani zaduživani i za kupovinu svega i svačega, pre svega za stambene objekte, a kasnije i za te keš kredite.

Kada su u pitanju te valutne klauzule, druge zemlje u svetu, poput Španije, lepo su, i njihove vlade, i pre svega sudovi, zauzeli stav i rekli da to nisu obični krediti sa kamatnom stopom i da ne mogu uopšte ti špekulativni krediti u švajcarskim francima. Oni su lepo rekli - sve što nije obračunato u evru, nego je u nekoj drugoj valuti, su tzv. finansijski derivati sa kojima se trguje na tržištu kapitala.

Polazi se od toga, a to je uloga Narodne banke i to stoji u Zakonu o deviznom poslovanju, da ona mora da štiti građane da ne bude prilikom uzimanja nekog kredita koji se konvertuje, odnosno koji ima valutnu klauzulu, ni potcenjivanja, ni precenjivanja te valute.

Vi ako ne znate i niste upućeni u to, vi onda ne reagujete jasnom voljom. Ne mora svaki građanin da zna šta je za njega povoljno u tom trenutku, ali onda mora da se oglasi Narodna banka i da kaže – to nije dobro, kontroliše rad tih banaka, pogledao kod svake banke svaki ugovor za sve vrste kredita, to, to, to i to nije u skladu sa pozitivnim zakonima u Republici Srbiji, banka vam to naplaćuje zato što pronalazi, kako bi naš narod rekao, rupu u zakonu.

Dame i gospodo narodni poslanici, skoro 15 godina u mafijaškoj Crnoj Gori pod režimom Mila Đukanovića, koji je tu državu ustanovio kao svoje privatno vlasništvo, na delu je diskriminacija Srba. Ovaj zakon je prvenstveno, u stvari njegove izmene i dopune su predložene da bi se omogućilo našim sunarodnicima kako iz Crne Gore, tako i iz Republike Srpske da brže ostvare svoje pravo, da po zakonu Republike Srbije, Zakonu o državljanstvu dobiju državljanstvo.

Zašto je neophodno da nadležni organi i jedinice lokalnih samouprava koje treba da obrade podatke na osnovu kojih se izdaje državljanstvo Republike Srbije reaguju mnogo brže? U situaciji kada mnoge porodice u Crnoj Gori traže spas od takvog režima Mila Đukanovića, koji proganja Srbe, koji im onemogućava da rade u organima državne uprave, u bilo kojim državnim institucijama, proteruju se sa posla, dobijaju otkaze, njihova deca se šikaniraju, mnogi od njih spas naravno traže u matici Srbiji i žele da ovde ostvare svoja prava, kako iz radnog odnosa, tako i njihova deca radi školovanja i ostanka u Srbiji, jer oni ne vide svoju budućnost tamo.

Druga stvar je što mi imamo već evo 20 i više godina Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima sa Republikom Srpskom i ovaj zakon i izmena ovog člana bi pokazala da Srbija zaista poštuje sve odredbe tog sporazuma. Zato što Srbi iz Republike Srpske koji su podneli zahtev za državljanstvo Republike Srbije, a preko 50.000 zahteva je podneto u proteklih pet godina, mnogi od njih su čekali godinu i po, dve godine i oni koji su podneli zahtev za sticanje državljanstva Republike Srbije u proteklih godinu ili godinu i po dana još uvek čekaju. Ako oni imaju urednu dokumentaciju, ako daju izjavu, što predviđa ovaj zakon, da Republiku Srbiju prihvataju kao svoju matičnu državu, ako je neko poreklom iz Republike Srbije, neki od roditelja, nema razloga uopšte kao i za druge Srbe koji žive širom sveta da Ministarstvo unutrašnjih poslova i drugi organi koji treba da obrade ovu dokumentaciju, a pre svega bezbednosni sektor, jer ta bezbednosna provera je nešto što je uobičajena procedura, toliko dugo odugovlače sa ovim postupkom.

Opet ću da vas podsetim na slučaj jednog od političara iz srpskih redova iz Crne Gore koji je doživeo to da onog trenutka kada su iz mafijaškog režima Mila Đukanovića saznali da on ima srpsko državljanstvo, oduzeta su mu sva prava u Crnoj Gori i počeo je progon njegove porodice. Isti slučaj je bio i sa gradonačelnikom Kotora.

Gospođo Gojković, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon čije su izmene i dopune pred nama neće doneti neke velike promene, možda u tehničkom smislu, međutim, danas smo čuli ovde od pojedinih koleginica iz SNS kako će sada ljudi brže da putuju, lakše će da dobijaju pasoše, nemojte, molim vas, da kudite policijske uprave širom Srbije, svuda se pasoši dobijaju na vreme, nigde nema zastoja.

Daću vam čak jedan frapantan podatak, možda gospodin ministar to zna i njegovi saradnici. U policijskoj upravi u Kragujevcu već nekoliko godina, nekoliko stotina, bilo je u jednom trenutku 2.000, kada je načelnik uprave bio gospodin Đorović, pasoša koje građani nisu podigli. Znači, još je začuđujuće i to da je trećina njih tražila da im se hitno izda pasoš i uplatili lepo ljudi, obavili sve, pasoš ih čeka, a niko nije došao po te pasoše.

Problem je u tome što naše policijske uprave u velikim gradovima, zbog toga što se i gradovi šire i veći broj je stanovnika i fluktuacija ljudi, mnogi od njih rade u neadekvatnim uslovima. Konkretno za grad Kragujevac, gospodine ministre, potrebna je potpuno nova zgrada policijske uprave. Ranije smo mi kao odbornička grupa SRS predlagali da to bude jedna zaista lepa i pod zaštitom je države zgrada nekadašnjeg garnizona, međutim, tamo su sada tužilaštva, Apelacioni sud, ali svakako da postoje mogućnosti da se sa budućim rukovodstvom grada, jer ovaj Radomir Nikolić je za to očigledno nesposoban, napravi neki dogovor između komisije Vlade i grada i da se ili napravi jedna nova zgrada, kakvu sada novu ima Bezbednosna informativna agencija.

S obzirom na to da dolazim, vi vrlo dobro znate i da sam rođena u Kragujevcu, iz grada gde namenska industrija ima tradiciju od preko 160 godina, tačnije 165 godina je bilo obeleženo, moram zbog ove teme koju su pokrenuli i neki poslanici, a vi ste gospodine ministre odgovarali na to, da kažem da to nije tako jednostavna stvar. Ova afera nazvana „Krušik“ i uzbunjivač Aleksandar Obradović, to je samo inicijalna kapisla da se govori o problemu namenske industrije.

Nemojte, molim vas, da vršite zamenu teza, pojedini poslanici iz vlasti, nije tu sada Vladimir Marinković, i da to sad shvatate lično, jer rekla je koleginica Radeta – ovde se ne radi ni o kakvoj hajci, s obzirom na to da Obradović u tom svom obraćanju u onome što je iznosio pominje ime vašeg oca i da je zaposlen u toj nekoj firmi koja je pod privilegovanim uslovima dobijala oružje iz „Krušika“. Radi se o zapravo mnogo ozbiljnijoj stvari, da ste vi kao vlast, koju očigledno drma ova afera i morate da je rešite, dužni da Narodnoj skupštini podnesete izveštaj, kako podnosite o poslovanju drugih javnih preduzeća, tako i o stanju u namenskoj industriji.

Ako Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo, na predlog da li sada ministra ili nekog od vas, daju upravni i nadzorni odbor tih fabrika čiji je upravljač država, a treba građani da znaju, vi to znate, a znaju i neki narodni poslanici da u Srbiji nema samo ovih državnih namenskih preduzeća, ima preko 200 preduzeća, kompanija, od toga 60 njih u privatnim vlasništvima koje se bave nekom proizvodnjom i prometom. Znate šta nije dobro, gospodine ministre? Što ste doneli takav zakon, protiv koga je bila SRS, jer smo uložili brojne amandmane, da upravo vaše ministarstvo daje saglasnost na promet oružja i opreme, što nije dobro.

Tako da, mi smatramo da apsolutno svaku saglasnost za poslovanje, da li je državna ili privatna kompanija, mora da daje Vlada Republike Srbije i da dobijemo konačno izveštaj o tome. On kaže ne da odaje državnu tajnu što su sada, i naravno to što je on to pokrenuo ide naruku ovim izdajnicima iz ovog prozapadnog korpusa koji to koriste na svoj način. Mi kao odgovorna stranka, kao državotvorna stranka i kao ozbiljna opozicija vama, sa našim željama da dođemo na vlast, hoćemo da se sve raščisti oko poslovanja i „Krušika“ i namenskih proizvoda u Kragujevcu i fabrike u Lučanima i apsolutno svih pogona koje oni imaju širom Srbije.

To što se desilo sada u „Krušiku“, da vam kažem nešto, nije se pojavio nikakav tako deklarisani, osim sada već smenjenog predsednika sindikata u Kragujevcu fabrike namenskih proizvoda, neki insajder, što bi neki voleli da kažu, iz namenskih. Ali znate, u najmanju ruku je čudno da poslovodstvo fabrike već toliko godina krije to na koji način se pokrivaju gubici i koliki su oni. Zabrinuće se zaposleni. Znate, nekoliko hiljada oružara je u proteklih od 2000. godine, od ovog petooktobarskog mafijaškog puča, nekoliko hiljada njih je dobilo otkaze, oterani ljudi kući, oni su tradicionalno nasleđivali taj posao od oca na sina, pa je onda unuk tamo počeo da radi, oružarska porodica, i oni su se time dičili, podnosili su žrtve i u Prvom i u Drugom svetskom ratu.

Mnogi su streljani 1941. godine, njihovi potomci tamo da rade. Pa, isto vam je tako i u „Krušiku“ i svuda. I vi sada kažete – ne, to je hajka, zato što je pomenut otac ministra Stefanovića, a krije se druga stvar koliki su gubici, da li ih ima i kako oni posluju? To ne može da bude, po kojoj ceni neko privilegovano i ako dobija i po kojoj ceni izvozi oružje, a mnogo je više od one koju trpi onaj ko je proizveo, to ne može da bude nikakva državne tajna.

To nikada nije bilo od kada se uopšte oružari bave svojim pitanjem i svojim statusom. Mi smo kao SRS, vi ste tada bili njen član, 1996. godine, evo i gospođa Gojković u desetine hiljada primeraka štampali specijalno izdanje lista „Velika Srbija“ gde se bavimo time.

Gde su pare iz namenske proizvodnje, ovde se isto postavlja pitanje?

U pravu ste gospođo Gojković, malo sam izašla iz dnevnog reda, ali eto da ilustrujem ovim primerima, dozvolite, pošto dolazim iz kako kažu grada oružara.

Što se tiče ovog Sporazuma o saradnji sa američkom državom i unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija, znate, svaki sporazuma sa Amerikancima na ovu temu je za nas srpske radikale vrhunac licemerja, ne možda sa naše strane. Ako vi imate takve otvorene namere i mislite kao organ koji se time bave i bezbednosne agencije, ali sa njihove strane znate da tako nešto unapređuju oni koji su izmislili teroriste i džihadiste širom sveta.

Oni koji su osnovali „Alkaidu“ i koji dan danas produkuju kao što je slučaj u Siriji, nemire, ubistva i terorizam zato što su sami finansirali sve ćelije fundamentalnih džihadista, islamista, da kažu – mi ćemo da se borimo protiv terorizma.

Od kada je potpisan Kumanovski sporazum i od kada su Amerikanci sa svojim saveznicima došli na tlo KiM, naravno da je jasno da se i tamo uvek latentno stvaraju ćelije islamista, fundamentalista, potencijalnih terorista za koje država u ovom trenutku, naravno, preko određenih obaveštajnih i drugih saznanja može da zna, ali nikako ne možete nikoga od njih ni da uhapsite, niti da mu sudite, ako nešto tako pokuša, a to je teritorija Srbije, koja je trenutno pod okupacijom. Koja vam je garancija da taj neko uz svesrdnu pomoć svojih prijatelja iz Amerike i sa zapada i onih koji ove sada pod okriljem nekakve takozvane vojske Kosova deluju neće da dođe do Raške, do Beograda, do Kragujevca ili bilo kog drugog grada?

Ovi svi drugi sporazumi su nešto što vi morate na putu ka EU i zato što su to unificirani sporazumi kada je u pitanju oficiri za vezu, prekogranična i druga saradnja, međutim ono na čemu insistira SRS je to da morate mnogo više da povedete računa o bezbednosti zemlje, zbog toga što ste dopustili institucionalno da ovde vršljaju razne strane agenture koje, naravno imaju za cilj da uz pomoć onih koji su iz prozapadne opozicije ne žele dobro Srbiji i da vrše destabilizaciju sveukupnih naših političkih i drugih prilika. Hvala vam.