Gospodine ministre, gospodo oficiri, SRS se od svog osnivanja zalaže za sveobuhvatan razvoj srpske nacionalne svesti za jačanje jedinstva države i naroda i Vojska Srbija je i te kako treba da ima veoma važnu ulogu u svemu tome.

Mi kao stranka smo i na svom primeru kroz otadžbinske ratove, dobrovoljci SRS dali na merljiv doprinos za odbranu od srpstva i srpskih zemalja i smatramo da bi i dan danas, a to je trebalo da obuhvati i ova Strategija, ta uloga dobrovoljaca trebala je da ima veoma veliki značaj, jer sama činjenica da su oni dali taj nemerljiv doprinos dovoljno govori o tome.

Ono na šta želim da stavim akcenat u svom izlaganju je opredeljenje Vlade Srbije i samim tim i predsednika Republike, kao i vas gospodine ministre da Srbija ima status vojno neutralne zemlje.

Mi srpski radikali smatramo da u ovakvim geopolitičkim okolnostima i svemu onome što nam se desilo u skorijoj prošlosti izazovima koje su pred nama i za buduće generacije, to nije dobra odluka. Najpre, zbog činjenice da niko do sada, pa ni vi, ni predsednika Republike i niko ko se oglašavao tim povodom nije mogao jasno i utemeljeno da nam objasni, a šta to zapravo stvarno znači, jer sve one okolnosti pred kojima se Srbija danas nalazi i pre svega, zbog situacije na Kosovu i Metohiji, na suverenom delu teritorije koje pod okupacijom NATO pakta već 20 godina, govori u prilog tome da to ne treba da bude takva odluka.

Brojni su vojni analitičari koji idu na ruku vama u tom svom stavu rekli da je primer nekih zemalja u svetu pokazao da je to moguće, ali i to su pogrešni primeri te zemlje koje imaju takav status, koji inače niko drugi od velikih sila i ne priznaje niti možete taj status ni da legitimišete, možete da kažete to je tako, ali jednostavno ako se dese neke ne daj Bože nepredviđene okolnosti niko neće to da vas pita, već treba da budete spremni, odnosno država i Vojska Srbije da odgovara svim izazovima.

Da li mi kao država na Balkanu koja je okružena zemljama NATO pakta, zlikovačkog NATO pakta koji nas je besomučno bombardovao, NATO pakta koji je malopre govorio i kolega o tome, a i vi ste pomenuli i te kako sprovodi tihi, meki, ali pravi hibridni rat protiv Srbije, udara na pravoslavlje preko otimanja crkava u SPC i manastira u Crnoj Gori.

Dakle, sve su to izazovi koji su pred nama, a vi kažete mi ćemo da budemo vojno neutralna država. Mi smatramo da bi za povratak potpunog suvereniteta nad teritorijom Kosova i Metohije za sprečavanje drugih akcija koje i te kako predviđaju zapadne sile na daljem rasparčavanju naše zemlje, vojni i strateški Savez sa Ruskom Federacijom bilo pravo rešenje za Srbiju.

Rusija nam je kao velika svetska i vojna sila jedini pravi i iskreni prijatelj pored Kine, naravno, kao velike i moćne države i drugih zemalja koje su ojačale, a koje nisu priznale tzv. nezavisno Kosovo, ali Rusija pre svega jer je nedvosmisleno pokazala i svojim nastupom u UN kroz vojnu saradnju koju imamo sa Ruskom Federacijom, a pre svega sila koja zna kakve pretnje sve dolaze od strane NATO pakta, da treba da postanemo članica ODKB-a, što je inicijativa SRS i da kroz stratešku vojnu saradnju jednostavno kažemo onima koji su iz NATO pakta da ne mogu tek tako da planiraju sve te aktivnosti koje planiraju ovde.

Nemojte da mislite, gospodine ministre, da sama činjenica što će Vlada Srbije da kaže i predsednik Republike da smo mi vojno neutralni da smo mi zaštićeni. Mi nismo zaštićeni i mi smatramo da još veća davanja za jačanje odbrambene moći Srbije treba da budu kroz izdvajanje iz budžeta, za jačanje profesionalne Vojske Srbije. U ovom Zakonu o vosci smo videli ste, podneli amandmane koji su tehničke ili suštinske prirode. Kako se mi od početka i pre prve profesionalizacije vojske zalažemo za njenu profesionalizaciju, mi smo predložili, čini mi se da je to član 9. u Predlogu zakona da svaka ugovorna obaveza bude na neodređeno vreme, da u budžetu Republike Srbije uvek mora da ima dovoljno sredstava za povećanje plata profesionalnih vojnika, profesionalnih oficira, za mnogo veća izdvajanja za njihovo stambeno zbrinjavanje, za rešavanje pitanja, tzv. vojnih beskućnika.

Gospodine ministre, posle raspada JNA i ratova koji su se desili kada je napadnuto srpstvo i kada smo preživeli pogrom od strane naših tradicionalnih neprijatelja, pre svega Ustaša, videlo se tačno kod vojnog kadra kako treba da se naša srpska vojska nacionalizuje i kako da se novi mladi oficiri koji sada već imaju i dobro iskustvo i znanje pripremaju za sve te nove izazove i te pretnje koje mogu da budu uslovljene u budućnosti.

Mi smo i kada je bio Predlog budžeta za 2020. godinu tražili da sva sredstva koja su data iz budžeta za nevladine organizacije, poput Sorošovih organizacija, koje naravno imaju samo drugo ime, upravo daju za jačanje vojske, policije, jer oni su nosioci svih subverzivnih aktivnosti u našoj zemlji. Upravo su oni jedna od karika i komponenti za sajber, za aktivnosti protiv naše zemlje, za sve druge aktivnosti koje će dovesti na vlast upravo one kojima nije do Vojske Srbije, koji bi sutra učlanili Srbiju u NATO pakt, ali dobro se zna kakav je većinski stav srpskog naroda.

Završiću time, da nije stav članica NATO pakta prema vojnoj neutralnosti Srbije tako baš blagonaklon. Ja sam kao član SRS u delegaciji Parlamentarne skupštine NATO i na svim zasedanjima koje imamo, da li je to prolećno ili jesenje, pored svih rezolucija koje su izrazito antisrpske mi imamo periodično izveštaj o stanju na kako oni kažu, teritoriji zapadnog Balkana. Ne da ne gledaju blagonaklono prema jačanju odbrambene moći naše zemlje već tačno i ciljano idu na to da kompromituju svaku dalju saradnju, pre svega vojnu, a i ekonomsku, političku, svaku drugu i sa Ruskom Federacijom, a i sa Kinom, jer im smeta takav kapital. Oni bi da nas porobe potpuno, da ovde samo posluju i kapital unose i iznose iz Srbije, zemlje koje su članice NATO pakta i da time oslabljenu Srbiju u nekoj budućnosti kako oni nas vide, sa otimanjem do kraja Kosova i Metohije dodatno unište, što su i pokušali 1999. godine.

Još jednom, ovo je prilika da čestitam svim hrabrim oficirima, a pre svega i pripadnicima Vojske koji su i tada odoleli svim izazovima. Dakle, mi želimo jačanje Vojske Srbije, mnogo više izdvajanja. Na žalost sada nema vremena, pa kada bude priča o amandmanima govoriću i o namenskoj industriji, a pre svega položaju fabrike namenskih proizvoda „Zastava oružje“ u Kragujevcu iz kojeg dolazim i o čemu sam takođe upućena kroz neke detalje. Hvala.

Ovde treba da govorimo o ozbiljnim stvarima. Sada kako će ko da koristi svoje vreme, to je široko i mi nemamo ništa protiv toga, to je demokratsko pravo.

Ovde se pre svega ovaj zakon odnosi na naš IT sektor, na mlade stručnjake i na one ljude koji su sledeći na udaru ove vlasti, zato što rešenja o načinu njihovog oporezivanja koje će stupiti na snagu 1. januara 2020. godine nisu na duge staze dobra. Pustite vi te olakšice od 60%, 70%, gospodine ministre, da biste vratili te mlade stručne ljude u zemlju i da biste sprečili njihov odlazak. Ne možemo mi da kreiramo našu ekonomsku politiku, pa ni u ovom domenu, po principu svega onoga kako se primenjuju u zemljama EU, jer tamo kada pogledate nema nigde dobrog rešenja upravo za ovu oblast.

Zašto vi da nekom mladom čoveku koji će danas, evo, odlaskom u Agenciju za privredne registre da registruje preduzetničku agenciju za izradu softverskih programa da zabranjujete da on u neograničenoj meri ili sa toliko klijenata koliko smatra da je to potrebno, sklapa ugovore kojima će da realizuje neki projekat? Zašto bi to za državu bio problem, a da se uvode neki posebni uslovi i da stvarate pravnu nesigurnost, kroz nekakav test samostalnosti, koji oni treba da prođu?

Vi ste dali, i time se hvalite, u Novom Sadu, pre svega i u nekim drugim gradovima, ogromne subvencije za strani IT sektor, a sa druge strane, naši mladi ljudi i stručnjaci se snalaze sami. Naravno, to njima nije problem, jer ih često angažuju velike svetske kompanije, znajući da upravo je to ono što njima često nedostaje u njihovim zemljama, jer to znanje koje naši inženjeri imaju i stručnjaci za ovu oblast je daleko, daleko više od svih onih drugih koji se školuju na nekim drugim univerzitetima.

Neverovatno je, gospodine ministre, danas 20. decembra, da i dalje građani Srbije moraju da slušaju sve ove bajke, laži i obmane kako ćete u 2020. godini i novom nacionalnom prevarom, po modelu Mlađana Dinkića i ove Verice Kalanović koju ste zaposlili na mesto direktora Brodogradilišta Beograd, vi da vršite nekakvo novo nacionalno investiranje i za to da obezbedite 12 milijardi u narednih pet godina.

Bilo bi dobro da nam objasnite, pošto je ovde reč o javnom dugu Srbije, kakva je trenutna situacija, zato što možda građani Srbije nisu dobro razumeli kada je bila rasprava o budžetu, da nam objasnite, pored ovog deficita koji je 170 miliona evra, znači mali je deficit, od bruto društvenog proizvoda to je zanemarljivo, međutim, postoje druge obaveze Srbije koje ona treba da isplati u 2020. godini, a mi se pitamo odakle i kako.

Ono što je osnovni problem, gospodine Mali, verovatno ćete i vi sa tim da se složite kao ekonomski stručnjak, a čovek ste na mestu ministra finansija, a možda niste imali dovoljno vremena ili smelosti, ili vam je neko rekao - nemoj u to da diraš, da zagrebete u poslovanje pojedinih javnih preduzeća. Kako je moguće da se fiktivnim prikazom navodnih prihoda i dividendi koje uplaćuju u budžet prikazuje pozitivno poslovanje javnih preduzeća koja su godinama gubitaši? Oni uzimaju provereno kredite za obrtni kapital, čak nema tu ništa ni skriveno ni tajno. Republika Srbija i ova Skupština moraju da izvrše ratifikaciju pojedinih kredita kada je u pitanju EPS. Vi imate sa druge strane situaciju da je na predlog Zorane Mihajlović izvršena u Vladi u kojoj vi tada niste bili, tada ste bili gradonačelnik Beograda, restrukturiranje „Železnica Srbije“. Mi smo upozorili na konferenciji za novinare da je to nova prevara, način da se izvlače pare iz preduzeća „Železnica“ i sada imate „Srbija Kargo“ koja posluje u takvim uslovima koji nisu zadovoljavajući i nema profit koji treba da ostvaruje jedno takvo preduzeće, a direktor „Srbija Kargo“ šetka se danas, možda je tu okolo Skupštine u nekom kafiću, u nekom luksuznom restoranu. Je li tako, Markoviću? Odelo od pet hiljada evra nosi čovek, ručno rađene cipele, satovi i sve to. Ja ne znam stvarno ni kako se zove onaj idiot. Videla sam one fotografije, neki ulickani tamo kao lipicaneri kad se spremaju za ove vašare tamo u Šapcu, ali takav ima toliku platu. Još plus krade, otima da se onako oblači, a vi kažete – ma, super, direktor javnog preduzeća.

Da li vi mislite, gospodo, da građani Srbije, oni znaju ko je ministar, ko je premijer, predsednik države naravno, kao i vas koji ste tu stalno za govornicom, ali da li mislite da znaju građani ko su ti pojedini lopovi na mestima direktora javnih preduzeća? Možda ni vi čak ne znate u SNS da vas pitaju kako vam se zove taj, kažete – ne znam, nisam ga video u životu. Pa, kako ćete vi onda, evo vi, gospodine Markoviću, da branite jednog lopova takvog? Niste ga čuli ni videli pretpostavljam u životu. Šta ćete vi sada da kažete, idete od Skupštine do vaše zgrade, gde već stanujete, peške ili autom, i pita vas neki građanin – je li, Markoviću, odakle onaj lopov da krade onolike pare i da nosi onakva odela i da vozi onakve džipove, da kupuje najnovije BMV-e itd?

Nemojte, molim vas, onda nama da prosipate neku demagogiju. Znamo vrlo dobro, borili smo se i protiv one DOS-ovske vlasti, a kad je već reč o pojedinima ovde, o ovom petooktobarskom pučisti koji je malopre krenuo za mnom kada sam htela lepo da vas urazumim da ne kršite Poslovnik, zna se dobro kako je prošao kada je potrčao da brani Natašu Mićić.

Gospodine ministre, vi ste se uhvatili u koštac sa tim kada ste preuzeli Ministarstvo finansija. Ja ne mogu stvarno da preciziram koji je to beše datum bio, podsetite me vi, 2017. godine.

Kako vi peglate rizike i dugove javnih preduzeća, mi to hoćemo da imamo ovako na papiru. Dakle, vi ste nama, moram da kažem zbog javnosti, niste bili juče tu, SRS godinama insistira da dobijemo završne račune budžeta koje nismo imali 15 godina i vi ste to uradili, mi smo o tome raspravljali.

Mi sada insistiramo da nadležni Odbor za finansije, a zašto ne i Skupština, ima u obliku akta koji ide pred Narodnu skupštinu izveštaj precizno o radu i poslovanju svih tih preduzeća od momenta kada ste preuzeli vlast od 2012. godine. Da li je vama normalno, a to se dešavalo, pa imali smo izveštaj DRI, da direktori nekih javnih preduzeća, evo „Puteva Srbije“, kupuju luksuzne automobile, u „Elektroprivredi Srbije“, to se ne zna na šta se sve trošio novac. Kažete, to je zaustavljeno, nema više rizika. Ma pustite vi to, mi sumiramo rezultate, mi sad idemo na izbore sledeće godine.

Vi ste na vlasti sedam godina i mi sad hoćemo da znamo kako su vaši direktori, zvao se on Pera, Mika, kako god, poslovali u proteklih sedam godina, koliko je otišlo novca, koliko su uzeli kredita. A što ste vi to morali da peglate i da ulazite u sledeću fiskalnu godinu sa minimum rizika, pa još samo da ste im davali ne znam kolike kredite. Ali, podvucite vi crtu sad na kraju ove godine, pa nam kažite za proteklih sedam godina koliko milijardi dinara ili stotina miliona evra je otišlo na gubitke upravo onih koje mi potenciramo već godinama ovde.

Vidite, gospodine ministre, kako to nije obećavajuće. Vi kao odgovoran čovek i čovek od struke morate da budete oprezni. Vi zato kažete – nema rizika, držimo sve pod kontrolom. Evo, rekli ste upravo onu rečenicu koja je ključ svega – ima i te kako uslova i treba da bude za poboljšanje njihovog rada. Najveći deo njih je upravo osnovan zbog toga da bi stvarali tu novu vrednost i profit koji treba da bude daleko ispred svakog rizika. Toliki profit, da je sposoban menadžment tamo i da nisu bili ti gubici toliki niz godina, da vi onda kao ministar treba bez glavobolje da dođete ovde i da se hvalite i da samo iz rukava prosipate koliki je to profit i koliko su oni dobiti ostvarili. Ovako to je sve sitno, to je sve na nivou zaista rizika, da nema novih zaduživanja, tek toliko da posluju na nivou neke rentabilnosti, a to nije dobro.

Drugo, kod pojedinih, pravo da vam kažem, koje se tiču infrastrukture, one koje se tiču prirode, a to znači celokupno okruženje u Srbiji, mislim, gde su i prateći akti koji garantuju njihov razvoj u skladu sa najvišim standardima ekološke zaštite i svega onoga što Srbija ima kao taj izvorni prirodni potencijal, potrebna su mnogo, mnogo veća ulaganja. Čak ni oni sami ne mogu bez programa države i bez razvojne šanse da se da pojedinim oblastima to da urade. Vi imate predele Srbije koji važe za zaštićena područja prve kategorije. To još nisu oformljeni nacionalni parkovi, a u budućnosti treba da budu, da bi oni ostvarili profit i da bi se država na mnogo odgovorniji način brinula o tome.

Da li znate vi, gospodine ministre, sad nemamo vremena, koliko smo podataka i koleginica Radeta i ja i druge kolege iznosili samo za seču šuma i u celom onom pojasu dole, Vjerice, oko Kuršumlije i iza Kuršumlijske Banje. Da li je vama to normalno danas koliko košta, evo, svako zna ko koristi čvrsti ogrev, drvo, koliko košta jedan kubik? Pa to su šume i šume koje nestaju, hektari šuma. Sad vi da pogledate iz vazduha kako to izgleda, to je sve rupa do rupe. Pa to treba da se nadoknadi, gospodine ministre, za generacije ko zna koliko posle i vaše dece i unučića i onih koji će tek da stasaju u Srbiji. O tome mi pričamo, a ne da razgovaramo – e, danas je ovako, videćemo sledeće godine, nego da to bude odgovorna politika koju zagovara SRS, da znaju i generacije za 10 i 20 godina šta smo mi njima u Srbiji ostavili.

Razumeli ste, gospodine ministre, verujem i svi poslanici iz vladajuće koalicije, kao i građani Srbije, da mi ovo govorimo sa velikom pažnjom argumenata koji iznosimo u prilog naših tvrdnji. Vi ste sad to upravo i dokazali, dakle, da sam bila u pravu i da ste vi morali da ih pritegnete i da dodatnim merama Vlade Republike Srbije suzbije njihovo ponašanje u stilu bogatog pijanog milionera, milijardera, kako i dan danas imaju manir da se ponašaju, evo, ovaj gospodin, kasnije će kolega Marković, pošto on i ja normalno komuniciramo, da sazna kako se taj zove iz Srbija Kargo sa onim odelcima i sa onolikim rasipanjem para.

Sa druge strane, sad ste me odlično dali argument da vas nešto pitam. Mi smo imali, verujem da se sećate, to je bilo pre mesec dana, Zakon o pošti. Toliko smo puno govorili o tome i vraćali se na neki period Srbije od pre 100 i nešto godina. Toliko sam i isticala, eto, s pravom da sam odrasla maltene u pošti, moj otac je bio uvek na određenim rukovodećim funkcijama u „Poštama Srbije“, kao kadar koji je sticao to znanje odmah posle Drugog svetskog rata. Bilo mi je žao da gledam pre nekoliko dana sve ono što se dešavalo, mučno je.

A zašto? Zato što ste sami rekli, a nije tu koleginica Petrović, podatak je 3,4 milijarde je dobit pošte za ovu ili za prethodnu godinu. Kako god, dobit nije mala. Vi ste vezali ruke menadžmentu pošte i mi smo tačno znali da će to da se desi. Onda su se pojavile razne špekulacije ko diriguje time, kako idu poštari, direktorki, menadžmentu, da oni ne mogu da daju povećanje plata koje je inače izvodljivo iz dobiti preduzeća, već da se sve ovo dešava. Onda se vi pojavljujete kao spasilac, sklapate neke aranžmane i ugovore, kako će to da se dešava i kako da ih umirite, jer zaista, recite mi molim vas, kada je to bilo da „Pošta Srbije“, evo ja ne pamtim ni jedno vreme od svog rođenja da na onakav način izražava svoj protest i svoje nezadovoljstvo. Ima novca, ali vi lepo kažite, direktorki pošte i menadžmentu, izvolite vi ste uplatili toliku dobit u budžet Republike Srbije, dajte mogućnost i povećajte toliko i toliko plate. Oni vam bar nisu rizik, ali suzbijte nelojalnu konkurenciju koju „Pošta Srbije“ ima. Mi smo za svaki vid slobodnog protoka robe i kapitala i investicija itd. Ali ono što pojedine kompanije rade iza kojih opet stoji neko, ruše sistem „Pošte Srbije“ koji je institucija u ovoj zemlji.

Gospodine ministre, govorili smo o ovoj temi više puta u ovom sazivu Skupštine, jer je ovo već ne znam koja izmena i dopuna. Ono što smo potencirali kao srpski radikali je to da ne može Srbija da se povinuje zahtevima stranih vaših mentora ili već kako da ih nazovete, onih sa kojima sarađujete. Pre svega mislimo na Ameriku i zapadne sile koje traže od nas da prihvatamo one zakone koje nemaju u svojim zemljama i da ih na isti način primenjujemo u Srbiji.

Najpre, naš argument za to bi trebalo da budu da su upravo oni, pre svega Amerika i NATO pakt, prvu ćeliju, a zatim se to proširilo, nažalost, da ugrožava čitavo čovečanstvo, terorista, stvorili stvaranjem Bin Ladena i njegove terorističke organizacije.

Ono što je bila njihova namera, a svi tokovi novca su upravo išli na tu stranu, da se napravi veliki problem u državama kao što su Irak, kasnije Sirija, Libija itd. Normalno, sve to se jednoga dana njima obilo o glavu, ali oni ne staju sa tom svojom politikom, već i dalje, navodno, se bore deklarativno protiv terorizma i sprečavanja pranja novca, a upravo su oni nosioci jedne takve politike.

Šta mi imamo kao problem na području Srbije? O tome smo govorili kada je bio zakon o tzv. javnim beležnicima, notarima i Zakon o imovini i drugi niz zakona. To što sav taj novac koji se nalazi na području Srbije, a pre svega kroz trgovinu narkotika i na području Raške oblasti, gde smo direktno potencirali ulogu Rasima Ljajića kao potpredsednika Vlade u svemu tome, od terorističkih bandi šiptarskih na Kosovu i Metohiji se ne proverava na takav način kao što tražite od svakog građanina Srbije prilikom otvaranja deviznog računa i to rade banke, i to strane banke, u Srbiji koje na taj način sprečavaju svakog čoveka koji im je po bilo kom osnovu sumnjiv da ima takvu mogućnost da koristi tu uslugu, a s druge strane, ti javni beležnici overavaju kupoprodajne ugovore za kupovinu nekretnina od opranih para, od droge, od kriminala, trgovine ljudima i svim drugim sa područja KiM. Evo, najviše je, to Filip najbolje zna, u kontaktu i sa Udruženjem Gnjilanaca iz Niša, to znaju ne samo Gnjilanci, to znaju i svi drugi koji imaju ta udruženja, nažalost, izbeglih Srba sa Kosova i Metohije, koliki je priliv novca od tih upravo šiptarskih terorista i zlikovaca koji su kupili određene nekretnine po Beogradu, na Zlatiboru, Kopaoniku, ja ne znam gde više oni sve ne trguju.

Sad je ovo cela farsa, da se mi povinujemo tim zahtevima, da banke proveravaju. Pa, svaki od nas ko ima bilo gde devizni račun dobije godišnje onu izjavu koju treba da popuni do kraja godine da nemate ili imate nekog srodnika koji se bavi tim i tim poslom. Znam da je moj brat prošle godine morao u poslednjem trenutku da ide, s kojim ja ne živim i nisam u tom porodičnom domaćinstvu više od 20 godina, ali da daje takve vrste izjava, a verovatno i članovi vaših porodica.

Da li je to vama normalno? Nije i zato smo mi tražili brisanje prvog člana i dalje članova ovog zakona.

Kod vas je dozvoljen Poslovnik i vi poštujete. Čl. 107. i 27. Dakle, vi poštujete, gospodine Milićeviću, za sada Poslovnik. Ne verujem, vi ste član SPS, evo, tu je i gospodin Obradović, baš da mogu tako da diriguju vama, kao što su od jutros čipovali Marinkovića, pa da vam kažu – hajde teraj dalje, izriči opomene. Aleksandar Šešelj, kolega, je dobio oduzimanje reči, a prethodno mu nisu izrečene opomene. Da li ste vi bili svesni toga? Jeste.

Jednom se to i meni desilo. Dakle, sedela sam pored, isti model Gordane Čomić, pored Gordane Čomić na mestu potpredsednika i ona mi je rekla – oduzimam vam reč, a ja reč progovorila nisam.

Vi ste ovde to primenili kršeći Poslovnik, a sad kad smo čuli ove nervozne kolege, pojedine, ne sve, naravno, one koji nisu upućeni, pa se izlete, pa pričaju ovde sve i svašta, pa će za to imati verovatno konsekvence u okviru svoje SNS, onda na jasno i precizno izlaganje koleginice Radete oni buču, urliču, galame i dobacuju ono što ne znaju.

Bolje bi vam bilo, gospodo, da se povučete tiho, da obavite neki unutar stranačke konsultacije, da eventualno pozovete predsednika stranke, gospodina Vučića, da vam da određene, da, broj ćete dobiti, instrukcije kako se ponašate, jer to što vi radite i optužujete za to SRS direktno opstruišete upravo vašeg predsednika koji se zalaže za to da se obračuna sa kriminalom i korupcijom, ali prvo to da raščisti u svojim redovima, a onda da ide dalje, a mi, kao ljudi od veoma velikog političkog iskustva, nikada ništa ne govorimo na pamet. To bi valjda Arsić trebao da zna, jer je nešto od toga pokupio kada je pokupio onaj mandat.

Uprava za sprečavanje pranja novca svake godine, gospodine ministre, vi to dobro znate, objavi brošuru koju naznači kao jednu studiju kako je moguće sve da se pere novac i koji su to tokovi novca u Srbiji koji su nelegalni. Međutim, Vlada Republike Srbije predlaže ovaj zakon, a direktno podržava upravo pranje novca od ako hoćete i terorističkih aktivnosti i svih drugih aktivnosti koje podrivaju ustavni poredak Republike Srbije. Više puta smo o tome govorili i kolega Aleksandar Šešelj je postavljao pitanje u danu za postavljanje pitanja, a vi niste reagovali i niste se uzeli u pamet ni ove 2019. godine, kada vam te nevladine organizacije rade o glavi i predsedniku vaše stranke, a samim tim i predsedniku države i direktno idu na podrivanje ustavnog poretka ove zemlje. Šta ćete više od toga kada ste ih uključili u nekakav pregovarački proces sa ovim prozapadnim strankama koje i Soroš i ko zna sve finansira, da sa njima razgovarate o uslovima i izbornoj proceduri, Zakonu o izborima i svim drugim okolnostima pod kojima će izborni ciklus da se sprovede.

Moram da vas podsetim, vas koji nešto i čitate i pratite, gospodin ministar bi to trebao da zna, da je još 2016. godine Vladimir Putin predložio i Ruska duma usvojila zakon kojim se takve nevladine organizacije i njihovo delovanje zabranjuje. Vi ne smete ni „z“ od te reči, koliko ih se bojite i tresete pred njima, da kažete. Da nije tako, vi biste im pružili otpor, pa biste rekli – ko ste vi da vi nama ovde dolazite? Finansiraju se, to svi dobro znate i to je lako proverljivo, upravo te nevladine organizacije novcem koji je sve, ali nije čist novac. To je novac koji dolazi iz raznih fondova i sa raznih strana, iz Amerike i iz drugih zapadnih cenatara moći i služi toj svrsi da se na način na koji oni misle i kako oni tretiraju i zamišljaju Srbiju kao nekakvu banana državu, da se na taj način ovde sprovodi izborni ciklus, da vam se izdaju nalozi, packe itd.

Tako da, gospodine ministre, bilo bi dobro, evo završiću time, pošto ste prihvatili ovu našu sugestiju, da dobijemo u pisanoj formi izveštaj o poslovanju javnih preduzeća u Srbiji, da nam date, i izveštaj o tokovima novca. Ne ovo što vi iz budžeta, vi morate sa Upravom za pranje novca, sa Narodnom bankom, sa svima da imate direktnu komunikaciju po službenoj dužnosti, da dobijemo izveštaj odakle oni sve dobijaju novac, iz kojih izvora, te nevladine organizacije.

Srpska radikalna stranka se protivi ovom predlogu člana, kao i celog zakona, ali ovaj član je zaista neverovatan i bilo je reči o tome i najava da će ovako nešto da se desi i uvede i u javnosti. Veoma negativno prihvaćeno kod građana Srbije, kod privrednika, kod svih onih koji imaju sefove u bankama.

Od 1. januara 2015. godine Narodna banka ima uvid, tadašnjom izmenom zakona, u račune svih građana Srbije. Oni su negirali da ne može da dođe do zloupotrebe tih podataka, međutim u praksi se pokazalo drugačije i podnete su određene prijave. Kao i što je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti navodio u svojim izveštajima u svim državnim institucijama, pa tako i u Narodnoj banci Srbije je moguća zloupotreba tih podataka.

Ali ovo, da vi sefove koji se nalaze u komercijalnim bankama i gde građani drže svoje dragocenosti, svoj novac, privrednici, takođe, koji iznajmljuju sefove u bankama, sada dajete na izvolite Narodnoj banci Srbije, to je zaista neverovatno.

Ovo je, koliko znamo, još uvek slobodna zemlja. Svako od nas ima pravo da izabere poslovnu banku u kojoj će da ima tekući, devizni račun, preko koje će da prima zaradu i sve druge aktivnosti koje bankarski sektor pruža da obavlja.

Kako vi sada možete jednom ovakvom odredbom zakona da kažete tim građanima da oni nisu izabrali to, Narodna banka Srbije će biti kapa nad svima i da ima uvid i registar, da vodi sve sefova po Srbiji?

Jednostavno, vi mislite da ćete na taj način da sprečite, a to je sve u kontekstu vaše borbe protiv terorizma i pranja novca. Nećete, jer taj put je pogrešan.

Taj koji pere novac, koji koristi novac, eventualno od terorističkih aktivnosti, oni su ti koji neće nikada u sefovima bilo koje komercijalne banke da drže svoj kapital ili bilo koju dragocenost, već će da ih peru na drugi način, kroz prljave poslove i investicije koje vi treba da platite.

Gospodine ministre, nije striktno povezano da neko ko pere novac, što je oprobani metod kroz razni vid mahinacija, će i da finansira neku terorističku aktivnost, ali je zato to krivično delo.

Lepo vam je malopre rekao kolega Jojić da sve što se tiče ovakvih aktivnosti, mora da bude kodifikovano kroz Krivični zakonik, a upravo ovaj zakon nije usklađen i ove pretpostavljene aktivnosti koje se navode u pojedinim članovima zakona.

Sada za vas jedno pitanje, pošto ste danas prisutni ovde, pre nekoliko dana smo pokrenuli jednu aferu i mogućnost zloupotrebe novca, dakle da se novac pere kroz navodne legalne projekte koje finansira država Srbija iz budžeta, a projekta nigde nema.

Bilo je toga na KiM za vreme Koštuničine Vlade, evo Arsića koji je svedok tog vremena, gde su mnogobrojne zloupotrebe izvršene, ispumpavan državni novac za projekte, to su bile one velike srpske patriote Vojislava Koštunice, pojedini narodni poslanici, koji su kao pravili bolnice, škole, neke druge stvari i ništa od toga. Dođete tamo, nigde ničega nema.

Izvesni Srđan Mitrović iz Gnjilana koji je predsednik opštine, odnosno opštinskog veća, se dosetio kako će sa svojom rodbinom da opere državne pare. On je osnovao, zamislite, kao na KiM, Gnjilanu, gde ljudi jedna opstaju zbog šiptarskog terorizma i sveta što se desilo unazad 20 godina, da osnuje voćarsku zadrugu „Ice Fruit“ koja će da dobija pare iz Kancelarije za KiM, a i od šiptarske tzv. vlade, a tu će da rade – član veća koji je njegov brat, pa žena, razni drugi rođaci. To isto su radili i braća Ivanovići u Novom Brdu, u Koretištu, samo se drugačije tamo zove, „Organic fruit“.

Tako da, gospodine ministre, to su sve metode koje morate da pratite kako se državni novac pere putem poslova. Niti hladnjače, niti voća, niti prerade, ničega.

Gospodine ministre, u protekli desetak godina, ali, eto i u proteklih sedam godina od kako je SNS na vlasti, borba države protiv pranja novca je bez velikih rezultata i bez velikih slučajeva.

Ako pogledate sudski epilog svih slučajeva, jedino petina od onih koji su pompezno slikani u medijima, kroz konferencije za novinare ministra policije i njegovih saradnika, ti slučajevi, dakle, ta jedna petina, je imala epilog na sudu sa nekim simboličnim kaznama. Ostali su onako negde završili u zapećku, baš kao što je i on pompezno bio najavljivan, slučaj hapšenja Dragoslava Kosmajca, posebna konferencija za novinare, najveći narko-diler itd. i na kraju je ta kazna bila za neku nelegalnu gradnju.

Bilo je smešno čak koliko je to dramatično najavljivano kada je jedan prisutni novinar pitao – a, dakle, sada nam je poznato i znamo da je čovek sa Kosmaja.

Eto, toliko o toj ozbiljnosti i o svemu što je urađeno za proteklih sedam godina.

A, svi tokovi novca od prodaje narkotika u Raškoj oblasti, od prodaje narkotika i svih tih kriminalnih krugova i klanova koje dolaze sa područja Kosova i Metohije, gde država nema, nažalost, zbog tamošnje okupacije u proteklih 20 godina, kontrolu nad time, završava, a to su priznali i ljudi iz Uprave za sprečavanje pranja novca, u legalnim, pod znacima navoda, tokovima, kroz kupovinu hladnjača, kroz kupovinu i izgradnju stambenih objekata, kroz razne druge poslove koje oni legalizuju sa tim prljavim novcem. I mi sada ovde imamo zakon koji je neprimenljiv i zato smo mi tražili i brisanje i ovog člana 71.

S jedne strane je i ovo prilika da raspravimo neke nedoumice, gospodine ministre, u praksi koje se dešavaju kada je u pitanju ovaj zakon. Nemamo izmenu tog člana. Evo, ja sam ga sada pronašla, pa ću da potenciram jedan problem koji se javlja.

Ako neka privatna firma zaključi ugovor o bilo kakvoj poslovnoj saradnji ili pruži uslugu nekom budžetskom preduzeću, direktnom korisniku budžeta, zakon je propisao, i to je član 4, da ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata ne može da se predvidi rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana.

Da li je tačno? Tačno je. U slučaju kada je u tom ugovornom odnosu javni sektor dužnik. Šta se dešava u praksi? Ja bih vas zamolila da vi reagujete kao ministar finansija. S obzirom na to da mnoga javna preduzeća čiji je osnivač, recimo, jedinica lokalne samouprave i koje koriste direktno budžetska sredstva, kroz aproprijacije koje oni dobijaju usvajanjem budžeta na lokalnom nivou, novac mogu da koriste po razdelima i kontima za određene namere.

Problem se javlja, gospodine ministre, kada neko proizvoljno tumači član 4. stav 2. ovog zakona i striktno se, i to znate ko najčešće radi, rade ljudi koji su odgovorni za izvršenje budžeta, drže i oni kažu to je taj rino od 45 dana, a to nije tačno, jer zakon kaže – najduže do 45 dana ako postoji ugovor za ugovornu obavezu. Onda dolaze oni subjekti iz privatnog sektora, koji sarađuju sa takvim preduzećima ili ustanovama, u problem da ne mogu za svoju isporučenu uslugu da dobiju novac kakva je valuta na fakturi koja je obično sedam ili 14 dana, već čekaju neki 45. dan što uopšte ne stoji u ugovoru, i to je zaista jedan veliki problem koji treba ministarstvo da reši. Dakle, u sledećoj izmeni precizirajte i taj član zakona.

Aleksandar Vučić je izjavio prilikom posete nekom od zdravstvenih objekata u Srbiji, pokušaću da ga citiram doslovce: "Ubite me ako znam gde se potroši svake godine 20% budžeta za zdravstvo".

I, sad smo došli do toga da se zapitamo, taj tzv. socijalni ili zdravstveni dinar, a ovaj zakon upravo reguliše taj centralni registar svih onih koji su obveznici, kako se troši i da li su građani Srbije time zadovoljni? Nisu, jer svo najavljivano ukidanje lista čekanja za one operacije koje su najrasprostranjenije, nažalost, u Srbiji, a tiču se pre svega ortopedije i nekih drugih zdravstvenih grana, još uvek su duge i građani su prinuđeni da se iz velikih centara, gde su te liste čekanja još uvek tako velike prijavljuju u neko drugo mesto, često i stariji ljudi i da prodaju svoju nekretninu, ili da je iznajme nekome u tom velikom gradu, najčešće u Beogradu, Novom Sadu, a da se prijave u nekom manjem i da čekaju, jer će tako brže da dođu da sebi poboljšaju zdravlje.

To uopšte nije dobro, gospodine ministre. Obavezno socijalno osiguranje i taj zdravstveni dinar, kroz Fond zdravstvenog osiguranja, treba ipak neku osnovnu garanciju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti da pruži građanima. A običan čovek, onaj koji je danas otišao u neki dom zdravlja u nekom većem gradu gde lekar opšte prakse ima od 1.500 do 2.000 pacijenata koje mora da leči i da ih prihvati kao izabrani lekar, ne može da postigne sve to. Ne može čak ni da zakaže specijalističke preglede, jer se oni obično zakazuju petog dana u mesecu, a kada dođe taj peti dan, ljudi ne čekaju više jer lekar opšte prakse to elektronskim putem nije u stanju da uradi, već kao stampedo idu u bolnice i… (Isključen mikrofon.)