Nije problem, gospodine Marinkoviću član 27. i član 32. stav 1. kada predsednik narodne skupštine zloupotrebi Poslovnik pa iskoristi pravo na repliku ili na neku opservaciju, nego je problem kada je to netačno.

Najpre zbog činjenice da gospođa Gojković nije bila većim delom u sali kada smo govorili i počeli da govorimo o izmenama i dopunama Zakona o kulturi i zbog toga što želi da obmane javnost kako navodno kolega Damjanović nije upućen.

Da dovede javnost u zabludu. Može tako. Ako vam više odgovara taj termin. Naprotiv, odlično je razumeo gospodin Vukosavljević kao ministar za kulturu šta je kolega Damjanović hteo da kaže. Čak je i konkretne podatke izneo sa sajta raznih ministarstava Vlade Republike Srbije, jer poznati smo po tome da apsolutno skoro sve stavke, što kažu, imamo u malom prstu, bavimo se budžetom na odgovoran način i govorilo smo o projektima Filmskog centra Srbije. Jel tako gospodine ministre? I o pojedinim antisrpskim projektima, za koje mi smatramo da ne treba da se finansiraju.

Evo da se vratim i na deo svog izlaganja. Ako u Filmskom centru Srbije kada se raspiše konkurs na osnovu koga se dodeljuje novac za snimanje dokumentarnog filma, trebao je da se snimi, ugledao je svetlost dana film o đeneralu Draži Mihailoviću da scenario nije po njihovoj volji. Vi ste malopre i sami odgovarajući meni rekli – da treba neko da preuzme odgovornost za tako paušalnu ocenu. Jel tako gospodine ministre?

Znači SRS veoma dobro zna kako se finansiraju određeni projekti, filmovi, dokumentarni filmovi. Mislim da su građani Srbije, ne samo potencijalni birači SRS, već svi dobro razumeli kolegu Damjanovića da je dosta sa time da belosvetski mešetari koji upravljaju strankama zapadne orijentacije i agenture u Srbiji dobijaju novac bilo koji iz budžeta Republike Srbije za svoje propagande i aktivnosti koje su usmerene protiv države Srbije i srpskog naroda.

Bili ste dužni ponovo sada, stav 2. član 27, da reagujete, gospodine Marinkoviću. Ako ste narodni poslanik, a pri tom i potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, možda je neprijatno ministru, pošto je malo pre govorila gospođa Gojković, računa - predsednik Skupštine, pa treba da je upućena u sve uredbe Vlade i u zakone, dakle, ponovo se vraćam na ovo što ste vi trebali da ukažete, kao predsedavajući, da Filmski centar Srbije, na osnovu zakona, donosi merila, kriterijume i finansijska sredstva za finansiranje pojedinih projekata. To svaki narodni poslanik treba da zna, a kamoli predsednik Narodne skupštine, i da se Srpska narodna stranka se izričito protivi tome da se bilo koji novac, jedan jedini dinar iz budžeta, dodeli za neku antisrpsku aktivnost. Toliko za svakoga. Ko razume, shvatiće.

Gospođo predsednice, godinama govorimo da ste po nalogu Kajla Skota, Boška Obradovića ugurali u Narodnu skupštinu. On nije imao cenzus da bi imao poslanike, kao ni Sanda Rašković.

Ja, eto, dolazim iz grada gde metodi, čiji sledbenik je Boško Obradović, su moj grad zavili u crno. Marisav Petrović je po nalogu Dimitrija Ljotića, zajedno sa nemačkim nacistima, 1941. godini izveo đake iz Kragujevačke gimnazije i odrasle muškarce, na hiljade njih, i streljali su ih u Šumaricama.

Šta nas očekuje? Šta vi da očekujete od jednog Boška Obradovića, koji je direktni sledbenik Dimitrija Ljotića, što vam mi godinama govorimo, a što je on i u duelu sa srpskim radikalima ovde u Skupštini morao indirektno i da prizna?

Gospodine ministre, što se tiče profesionalnog statusa vojnika u vojsci i mi srpski radikali se zalažemo za profesionalizaciju, da bi naši profesionalni vojnici imali apsolutno najbolju opremu, ali i više plate.

Dok se Zorana Mihajlović rasipa tako što je „Behtelu“ dala 300 miliona evra više za izgradnju ovog Moravskog koridora, vi ste mogli, a to je uvek intencija SRS, kada je Nacrt zakona o budžetu u pitanju, da date mnogo više za vojsku i da tako plata profesionalnog vojnika bude umesto okvirno 44.000 i 45.000, koliko je sada, 55.000 dinara, koliko je prosek na nivou Republike Srbije.

Veliki doprinos su dali oni koji su bili dobrovoljci u ratu u proteklim otadžbinskim ratovima, borili se za Kosovo i Metohiju, ali su kasnije neki od njih i otišli u profesionalne vojnike.

Moja odgovornost je danas da kažem da je Marko Pauković, borac iz Republike Srpske, koji je dva puta oslobođen na sudu, presudom Apelacionog suda u Beogradu, na osnovu izmišljenih svedoka koji su svedočili lažno video linkom iz Bihać, osuđen na 12 godina.

Od raspada JNA i formiranja naše nacionalne Vojske došlo je do izražaja ono što je vekovima poznato, a to je da su srpski oficiri, pre svega, izuzetno visokog morala, ljudi koji su, kako je to u mnogim knjigama i napisano, jednostavno genetski predodređeni da brane svoju otadžbinu i svoj narod. Pod tom jugoslovenskom armijom srpski oficiri su zaista bili šikanirani na najgore moguće načine, decenijama im se onemogućavao napredak u službi i jednostavno te greške iz naše bliže prošlosti moraju da se ispravljaju.

Pod ovim DOS-ovskim mafijaškim režimom i tim ministrima koji su vodili srpsku vojsku, to ste i vi pominjali, gospodine ministre, ništa nije bilo mnogo bolje. Setimo se samo kako je Ponoš postao general, posle načelnik Generalštaba svih afera, ali ono što je sada veoma bitno za vas i za ovu Vladu i za buduću Vladu i za sve koji budu vodile računa o srpskoj vojsci je da se mnogo više pažnje obrati na status oficira u srpskoj vojsci.

Vi ste ovde u ovom članu pomerili tu granicu, i to je drugi put da se to dešava, verovatno zbog činjenice da imamo zaista realno problem u Vojsci Srbije sa jednim delom odliva oficirskog kadra. To ne može da bude u onim brojkama i procentima kako to neprijatelji srpskog naroda žele da predstave, ali jedan oficir da iz bilo kojih razloga, koji su statusne prirode, nezadovoljstva materijalnim položajem, napusti Vojsku Srbije je ogromna šteta za državu Srbiju.

Mi srpski radikali se u našem programu zalažemo za to da se mnogo veća pažnja upravo tom pitanju posveti. Jutros kada smo počeli ovu raspravu i kada smo istakli to da su dobrovoljci iz SRS, pre svega, dobrovoljci proteklih otadžbinskih ratova imali ogromnu ulogu, ali i četnici u Prvom svetskom ratu, kroz četiri četnička odreda, koje je tadašnjim ukazom ministar vojni Dušan Stefanović, kroz odrede koje su formirali, uputio na front sa specijalnim zadacima da brane srpski narod, e mi želimo tu tradiciju, takođe, da vratimo. Nije to davno bilo, pre 100 i koliko godina, ali kada već Vojska Srbije daje toliko značaja u smislu mnogo većeg naoružanja, osavremenjavanja, stvaranja boljih uslova, izgradnje stanova, mi mislimo da to sve treba mnogo više i mnogo bolje.

(Predsedavajući: Hvala.)

Završavam, gospodine Marinkoviću.

Ne može, gospodine ministre, oficir bilo kog ranga da radi neke periferne poslove samo zato u mirnodopskim uslovima koji nisu primerene za srpskog oficira. O tome vodite računa i mi ćemo uvek stajati na toj strani i na profesionalizaciji vojske, tako da oni imaju apsolutno najviše moguće plate, opremu i sve ono što im je potrebno.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog za dopunu kandidata za članove REM-a.

Neko je danas rekao da je Skupština Srbije pokrenula, navodno, ovu inicijativu pre dve godine, međutim, vi ste bili saterani u ćorsokak pre nekoliko meseci kada su se pojavili evropski komesari koji su vas postrojili i koji su vam rekli da ovo morate da završite kako znate i umete, jer bez toga oni vama neće u punom smislu reči da daju legitimitet nakon narednih izbora, jer je ovo jedan od uslova da prozapadna opozicija, ovi izdajnici iz nekadašnjeg DOS-a, uopšte izađu na izbore.

Neko je danas rekao ovde, ili je dobacio, pa mi nismo imali, misli se valjda na SNS, svog kandidata. Ne, vi niste smeli da imate svog kandidata. To nije bila nikakva vaša politička odluka, to je odluka Kukana, Frankenštajna, kako se već zovu, da vi ne smete da imate svog kandidata, već da vaš kandidat i onaj za koga ćete da glasate u danu za glasanje bude neko od ovog nekog drugog ešalona, sa drugog koloseka, prozapadnjačke opozicije, da biste, navodno, namirili njihove apetite i da biste se dodvorili zapadu.

Sada dolazimo do toga kako ste vi suzili listu kandidata, najpre zbog građana Srbije, zbog članova SRS, zbog naših birača, zbog, verujem, velikog broja građana koji će ukazati nama poverenje na budućim izborima. Naš kandidat je bio apsolutno najbolji, sa svim referencama i preporukama za ovu funkciju.

U pitanju je čovek koji je poznat širokoj javnosti pre svega i kulturnoj i obrazovnoj, ali i svim onim građanima Srbije koji su od Dragomira Antonića, najpoznatijeg srpskog etnologa mogli mnogo da nauče u raznim emisijama u kojima se on decenijama pojavljuje, o srpskim običajima, o srpskoj kulturi, o srpskoj tradiciji.

I ne samo to, Dragomir Antonić, koga je predložila SRS, je čovek zaista najvišeg integriteta kada su u pitanju mediji. On je, pored tog što je bio direktor Etnografskog muzeja Srbije, jedan od začetnika Petničke jedne ekspedicije, tada mladih naučnika u oblasti etnografskih istraživanja. Takođe, bio je autor veoma značajnih filmova koje promovišu pre svega pravoslavlje i našu kulturu, kao što je film o životu monaha na Hilandaru, učestvovao u mnogim obrazovanim, edukativnim projektima za našu omladinu, za sve generacije koje su od njega decenijama mogle mnogo da nauče.

I umesto takvog kandidata, vi ste, na predlog predsednika Odbora, odnosno Vučića i vaše te koalicije, odnosno onoga koji se pita, zato što morate da polažete emisarima iz Evropske unije račune, predložili dva kandidata o kojima se izjašnjava Skupština na predlog Odbora, a to su Judita Popović, koja je kandidat LDP Čedomira Jovanovića, SDA Sulejmana Ugljanina i ove Čankove autonomaške stranke i sada ste ozvaničili konačno, evo, kroz ovaj predlog, koaliciju Vučića sa Čedom i sa Čankom. Više to ne možete da sakrijete. Vi apsolutno tu kao pojedinci niste bitni, zna se ko je nosilac vaše politike i onda građanima da kažemo - Aleksandar Vučić, Čedomir Jovanović i Nenad Čanak i Sulejman Ugljanin su u zvaničnoj koaliciji.

Nije bilo dovoljno što ste sa Čankom u koaliciji u Novom Sadu, što ste sa Sulejmanom Ugljaninom koji sve najgore želi Srbiji i srpskom narodu, u koaliciji u Priboju, u Novoj Varoši, u Tutinu, u Novom Pazaru, već ste sada kandidate Juditu Popović koja je imala valjda samo malo kraću biografiju ovde, koju je priložila, od izjave, odnosno potpisa da prihvata kandidaturu, predložili da ona bude na ovoj funkciji.

I imate predlog ove SMS stranke, Tatjane Macure, Tanje kako je od milošte vi sada zovete, koja je uradila nešto najnemoralnije. Najpre, ovi koji su prvi predlagači su došli zahvaljujući Vučiću u Skupštinu. Vi znate vrlo dobro da ni Čanak, ni Čeda, ni Sulja Ugljanin nisu imali dovoljno glasova da budu parlamentarna stranka. Vučić je naredio većini članova iz RIK-a da kako znaju i umeju, namaknu jedan glas više da bi oni dobili 5% glasova, poništavali ste izbore kako biste im namakli dovoljno glasova da oni budu parlamentarna stranka, u Republičkom zavodu za statistiku štelovali, baš kao i za Boška i za Sandu koji su sada valjda vaši veliki protivnici. A ova, Tatjana Macura je izabrana na listi Saše Radulovića i tog pokreta DJB. On je dobio taj broj glasova koji je bio dovoljan da pređe cenzus, međutim, ona je uradila nešto najnemoralnije što može da se uradi.

Ukrala je mandat sa još grupicom korumpiranih poslanika, napravila neku SMS stranku i vi joj sada tepate, a koliko do juče ste je, da vas ne prozivam sad poimenično, nazivali Radulovićeva starleta, Radulovićeva pevaljka. Ona je sad uvažena Tanja za vas i vi ste prihvatili od te Tanje predlog, Tanjica, možete da joj tepate koliko god, i predložili ste tog izvesnog Zorića da bude taj kandidat.

Postavlja se pitanje da li je kod vas nastupio toliki stepen hipokrizije ili je nastupilo nešto drugo, po legendi jednog drugog francuskog filozofa o magarcu, a to nemojte da shvatite lično, već, eto, da tu jednu izreku primenim na vašu politiku, koji stoji između dva plasta sena, između dve poljane, pa će na jednu, pa na drugu stranu, na kraju je lipsao zato što je ostao gladan.

Tako i vi, između politike istoka i zapada, to vam je ostavio u amanet Tomislav Nikolić, sa tom vašom nenormalnom po Srbiju politikom, slušate ove evropejce, unižavate Narodnu skupštinu, a samim tim i narodne poslanike, a ovi vaši pojedini, niti znaju ko su ovi, ni šta treba da rade članovi Saveta REM-a, koja je njihova uloga, a pravo da vam kažem, ovi koji će biti izabrani, odnosno očigledno Judita Popović, ona tek pojma nema šta tamo treba da radi.

Dakle, između onoga što je dostojanstvo, što je moral, što je autoritet, što jedan zaista široki integritet kao što ga je imao Antonić, vi ste se opredelili, ma ne, kakav truli kompromis, za nešto najgore moguće kako sebe možete da ponizite. Ali, to je vaša stvar.

Vi sa tom platformom i sa koalicijom koju ste ozvaničili sa Čankom, sa Čedom, sa Ugljaninom, izlazite na izbore. Mi poručujemo građanima Srbije da ćemo ovakve kandidate, kao što je Dragomir Antonić, koga niste hteli da prihvatite, imati u budućoj radikalskoj vladi ljude od poverenja, ljude sa velikim iskustvom, časne ljude koji će se uvek boriti za državni i za nacionalni interes.

U pravu je bio gospodin Arsić.

Što se tiče dostojanstva i toga da li se daje veliki značaj izboru članova Saveta REM-a, ono o čemu odlučuje Narodna skupština uvek je značajno. Ali, vi ste napravili od dolaska na vlast, od kada smo mi u ovom mandatu, od 2016. godine, pre svega Poslovnikom koji niste hteli da promenite, koji vam je pisao Konstantinović iz DS, načinom na koji se ophodite prema najvećoj opozicionoj SRS i ovom našem predlogu za gospodina Antonića, jednostavno kao neku krpu od Narodne skupštine Republike Srbije. E, kada vama odgovara da date na značaju ulozi najvišeg zakonodavnog tela, vi se onda setite da to treba da bude dostojanstveno, da to sve treba da bude sa merom itd.

Ono jedino što vi niste rekli, gospodine Krliću, jer ako pogledate stenograme svih vaših govora, ako se vi ne sećate, evo ja sam pratila, vi se uvek pozivate na srpsku tradiciju, na viteštvo, na nacionalni državni interes i zaista to fino zvuči, jer ništa niste pogrešno rekli. Vi ste onda sada, kao predsednik Odbora za kulturu i informisanje, predložili kandidata iz grupacije koja je sve to što vi promovišete kao srpske vrednosti, suprotno.

Dakle, Čeda, Čanak, Suljo Ugljanin i njihov kandidat Judita Popović, pa i ovaj kandidat Macure Tatjane i te njene klike, sve najgore misle o srpstvu i srpskom narodu. Oni promovišu laž da se u Srebrenici desio genocid, oni su pod direktivnom Soroša i ostalih agentura u liku nevladinih organizacija u Srbiji. Vi ste sad sve to zaboravili i odličan vam je to kandidat, i onda dolazimo do toga da očigledno samo jedan član iz vaše koalicije ima taj dignitet, to dostojanstvo koje vam je otvoreno rekao da za tako nešto ne može da glasa. Vi izvolite, pritiskajte na zvonca ovo dugme, ja sad da objašnjavam, tu ima toliko poslanika, ne želim nikoga da uvredim iz vaše poslaničke grupe, oni pojma nemaju ni o tom kandidatu, ni o jednom, ni drugom. I, ako mi koji pratimo i medijsku i političku scenu, to malo duže znamo, ali izvinite, da ovakav kandidat bude nepristrasan, to nemojte i u snu da očekujete, i te kako su zavisni i od njihovih mentora spolja, a očigledno sad i od Vučića i od svih vas koji ste ih uzeli sa sobom u koaliciju.

To je baš najveći problem, gospodine Krliću, kako se niste zapitali, vi ste vladajuća stranka sa tolikim rejtingom. Dobro, doduše Aleksandra Vučića, ne vas pojedinačno, on će sad tu da pravi trijažu, pa će sve vas koji mu smetate, ne mislim na vas, možda vas i ostavi, da pravi tu čistku, kad beše, ovih dana, e, sad, kako će to i kome će da izađe na nos, ja to ne znam.

Vi ste sigurni, gospodine Marinkoviću, jer ovaj vaš Rasim odlazi u političku prošlost, a pred vama je svetla politička budućnost.

Ali, onda je to zaista najveći problem. Vi sada pred građanima Srbije kažete da vi koji imate takav kadar, koji sve znate, koji imate ljude koji su u medijskoj sferi i te kako stručni i imaju medijsko iskustvo… A da, to je takođe bilo u toj proceduri o kojoj vi pričate, uslov je bio da ima i bogato medijsko iskustvo. Kandidat za koga ćete vi da glasate nema nikakvo medijsko iskustvo, ali i to nije problem, nego problem je u tome što dolazi iz političke grupacije sa kojom ste vi ozvaničili koaliciju, dakle Vučić-Čeda-Čanak-Sulja i vi ćete glasati za tog kandidata.

Onda sad kažete da ste vi sve poštovali da to bude tako. Pa, vi da ste poštovali, svi naprednjaci, od samog početka, elementarne postulate parlamentarne demokratije, vi biste shvatili, a to vam se i slovima i brojem kaže – da je Srpska radikalna stranka glasovima građana Srbije na izborima 24. aprila 2016. godine postala najveća opoziciona stranka i da proporcionalno našoj snazi treba da dobijemo i mesta u odborima i kod kandidata da imate to u vidu. Ne, vi ste sve to pogazili, pa onda nije bilo ni da se očekuje da ćete da poštujete tu našu snagu, argumente i pre svega briljantnost ovakvog kandidata prilikom predlaganja.

Vi očigledno, gospodine Krliću, niste dobro to razumeli i sad ću ja morati ponovo. Dakle, vi predložite nekoga, a to ne znači da je to neki partijski čovek. I vi ste bili neki novinar na jednoj televiziji, pa ste postali naprednjak. Je li tako? Zašto sada sporite nekome ko se bavi novinarskom profesijom, ekspert je za medije, ako nije funkcioner kao vi u vašoj SNS, da bude kandidat neke partije? Vi upravo postavljate partijsku osobu. Kažete – ne mora da bude partijsko, a vi postavljate partijsku osobu. Žena je bila potpredsednik Narodne skupštine iz Čedine stranke. Kandidovala je poslanička grupa Čeda – Čanak - Suljo i onda dolazite do toga da vi upravo imati partijskog kandidata.

Ne možemo i da zanemarimo najvažniju stvar, osoba koju ćete da izaberete se zalaže za politiku koja je protivna interesima Srbije. I kao takva osoba se preporučuje kod vas, neko ko zagovara i širi laži i promoviše. To je osnov njihove politike - da je Kosovo nezavisno, da se u Srebrenici desio genocid. Vi takvu osobu, naprednjaci, predlažete da bude član REM i izabraćete upravo takvu osobu.

Pokušavamo da znaju Srbi u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori već nekoliko godina, da ovom inicijativom za izmenu Zakona o državljanstvu popravimo njihov položaj i status, zato što je Ustav iz 2006. godine, a potom i Zakon o državljanstvu iz 2007. godine dao mogućnost svakom onome ko se pisanom izjavom izjasni da prihvata državu Srbiju kao svoju maticu, stvori uslov da dobije i srpsko državljanstvo.

Postoje i drugi osnovi po kojima je državljanstvo Srbije moguće da se dobije, ali ovo je ključna stvar pre svega za Srbe u Crnoj Gori, koji su danas najugroženiji pod antisrpskom vlašću, kriminalnom vlašću Mila Đukanovića koji hoće u korenu da satre sve što je srpsko. Evo, sada je i na delu otimanje Srpske pravoslavne crkve.

Mi smatramo da je vlast potpuno indolentno pristupila ovome i da su sva obećanja koja ste dali u kampanji 2016. godine, pre svega Srbima u Crnoj Gori izneverena samom činjenicom da se niko od državnika, zvaničnika nije upitao kako da reši ovaj problem, već pokušavate na sve moguće načine da se dodvorite Milu Đukanovioću, pozivajući ga u nekakav "mali Šengen", a sa druge strane apsolutno svaki Srbin u Crnoj Gori je danas na ovaj ili na onaj način ugrožen. Ugrožena su prava školovanja srpske dece u Crnoj Gori, naš jezik, naše pismo, naša crkva kada proslavljamo 800 godina od autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Vi na to nemo ćutite i ne pokrećete nikakvu inicijativu.

Kako je to moguće, da primate sve ove propale emisare iz EU da vam ovde diktiraju izborne uslove, a ne smete reč da kažete protiv takve tiranije Mila Đukanovića. Da li vi znate da je pre sto godina preko 90% se Srba u Crnoj Gori izjašnjavalo da su pripadnici srpskog naroda. Danas je taj broj samo trećina. Ako biste izmenili ovaj zakon, ako biste im dali da se za mesec, dva dobije državljanstvo Srbije, oni bi svi krenuli tim putem da uzmu državljanstvo Republike Srbije. To bi i te kako srušila projekat nekakve veštačke crnogorske nacije, ohrabrili biste Srbe u srpskoj Crnoj Gori da dignu glas i da znaju da će i oni i njihova deca sutra biti sigurno kao državljani Republike Srbije, koja će kao matica da se brine o njima i za njihovu budućnost.

Gospodine ministre, gospodo oficiri, SRS se od svog osnivanja zalaže za sveobuhvatan razvoj srpske nacionalne svesti za jačanje jedinstva države i naroda i Vojska Srbija je i te kako treba da ima veoma važnu ulogu u svemu tome.

Mi kao stranka smo i na svom primeru kroz otadžbinske ratove, dobrovoljci SRS dali na merljiv doprinos za odbranu od srpstva i srpskih zemalja i smatramo da bi i dan danas, a to je trebalo da obuhvati i ova Strategija, ta uloga dobrovoljaca trebala je da ima veoma veliki značaj, jer sama činjenica da su oni dali taj nemerljiv doprinos dovoljno govori o tome.

Ono na šta želim da stavim akcenat u svom izlaganju je opredeljenje Vlade Srbije i samim tim i predsednika Republike, kao i vas gospodine ministre da Srbija ima status vojno neutralne zemlje.

Mi srpski radikali smatramo da u ovakvim geopolitičkim okolnostima i svemu onome što nam se desilo u skorijoj prošlosti izazovima koje su pred nama i za buduće generacije, to nije dobra odluka. Najpre, zbog činjenice da niko do sada, pa ni vi, ni predsednika Republike i niko ko se oglašavao tim povodom nije mogao jasno i utemeljeno da nam objasni, a šta to zapravo stvarno znači, jer sve one okolnosti pred kojima se Srbija danas nalazi i pre svega, zbog situacije na Kosovu i Metohiji, na suverenom delu teritorije koje pod okupacijom NATO pakta već 20 godina, govori u prilog tome da to ne treba da bude takva odluka.

Brojni su vojni analitičari koji idu na ruku vama u tom svom stavu rekli da je primer nekih zemalja u svetu pokazao da je to moguće, ali i to su pogrešni primeri te zemlje koje imaju takav status, koji inače niko drugi od velikih sila i ne priznaje niti možete taj status ni da legitimišete, možete da kažete to je tako, ali jednostavno ako se dese neke ne daj Bože nepredviđene okolnosti niko neće to da vas pita, već treba da budete spremni, odnosno država i Vojska Srbije da odgovara svim izazovima.

Da li mi kao država na Balkanu koja je okružena zemljama NATO pakta, zlikovačkog NATO pakta koji nas je besomučno bombardovao, NATO pakta koji je malopre govorio i kolega o tome, a i vi ste pomenuli i te kako sprovodi tihi, meki, ali pravi hibridni rat protiv Srbije, udara na pravoslavlje preko otimanja crkava u SPC i manastira u Crnoj Gori.

Dakle, sve su to izazovi koji su pred nama, a vi kažete mi ćemo da budemo vojno neutralna država. Mi smatramo da bi za povratak potpunog suvereniteta nad teritorijom Kosova i Metohije za sprečavanje drugih akcija koje i te kako predviđaju zapadne sile na daljem rasparčavanju naše zemlje, vojni i strateški Savez sa Ruskom Federacijom bilo pravo rešenje za Srbiju.

Rusija nam je kao velika svetska i vojna sila jedini pravi i iskreni prijatelj pored Kine, naravno, kao velike i moćne države i drugih zemalja koje su ojačale, a koje nisu priznale tzv. nezavisno Kosovo, ali Rusija pre svega jer je nedvosmisleno pokazala i svojim nastupom u UN kroz vojnu saradnju koju imamo sa Ruskom Federacijom, a pre svega sila koja zna kakve pretnje sve dolaze od strane NATO pakta, da treba da postanemo članica ODKB-a, što je inicijativa SRS i da kroz stratešku vojnu saradnju jednostavno kažemo onima koji su iz NATO pakta da ne mogu tek tako da planiraju sve te aktivnosti koje planiraju ovde.

Nemojte da mislite, gospodine ministre, da sama činjenica što će Vlada Srbije da kaže i predsednik Republike da smo mi vojno neutralni da smo mi zaštićeni. Mi nismo zaštićeni i mi smatramo da još veća davanja za jačanje odbrambene moći Srbije treba da budu kroz izdvajanje iz budžeta, za jačanje profesionalne Vojske Srbije. U ovom Zakonu o vosci smo videli ste, podneli amandmane koji su tehničke ili suštinske prirode. Kako se mi od početka i pre prve profesionalizacije vojske zalažemo za njenu profesionalizaciju, mi smo predložili, čini mi se da je to član 9. u Predlogu zakona da svaka ugovorna obaveza bude na neodređeno vreme, da u budžetu Republike Srbije uvek mora da ima dovoljno sredstava za povećanje plata profesionalnih vojnika, profesionalnih oficira, za mnogo veća izdvajanja za njihovo stambeno zbrinjavanje, za rešavanje pitanja, tzv. vojnih beskućnika.

Gospodine ministre, posle raspada JNA i ratova koji su se desili kada je napadnuto srpstvo i kada smo preživeli pogrom od strane naših tradicionalnih neprijatelja, pre svega Ustaša, videlo se tačno kod vojnog kadra kako treba da se naša srpska vojska nacionalizuje i kako da se novi mladi oficiri koji sada već imaju i dobro iskustvo i znanje pripremaju za sve te nove izazove i te pretnje koje mogu da budu uslovljene u budućnosti.

Mi smo i kada je bio Predlog budžeta za 2020. godinu tražili da sva sredstva koja su data iz budžeta za nevladine organizacije, poput Sorošovih organizacija, koje naravno imaju samo drugo ime, upravo daju za jačanje vojske, policije, jer oni su nosioci svih subverzivnih aktivnosti u našoj zemlji. Upravo su oni jedna od karika i komponenti za sajber, za aktivnosti protiv naše zemlje, za sve druge aktivnosti koje će dovesti na vlast upravo one kojima nije do Vojske Srbije, koji bi sutra učlanili Srbiju u NATO pakt, ali dobro se zna kakav je većinski stav srpskog naroda.

Završiću time, da nije stav članica NATO pakta prema vojnoj neutralnosti Srbije tako baš blagonaklon. Ja sam kao član SRS u delegaciji Parlamentarne skupštine NATO i na svim zasedanjima koje imamo, da li je to prolećno ili jesenje, pored svih rezolucija koje su izrazito antisrpske mi imamo periodično izveštaj o stanju na kako oni kažu, teritoriji zapadnog Balkana. Ne da ne gledaju blagonaklono prema jačanju odbrambene moći naše zemlje već tačno i ciljano idu na to da kompromituju svaku dalju saradnju, pre svega vojnu, a i ekonomsku, političku, svaku drugu i sa Ruskom Federacijom, a i sa Kinom, jer im smeta takav kapital. Oni bi da nas porobe potpuno, da ovde samo posluju i kapital unose i iznose iz Srbije, zemlje koje su članice NATO pakta i da time oslabljenu Srbiju u nekoj budućnosti kako oni nas vide, sa otimanjem do kraja Kosova i Metohije dodatno unište, što su i pokušali 1999. godine.

Još jednom, ovo je prilika da čestitam svim hrabrim oficirima, a pre svega i pripadnicima Vojske koji su i tada odoleli svim izazovima. Dakle, mi želimo jačanje Vojske Srbije, mnogo više izdvajanja. Na žalost sada nema vremena, pa kada bude priča o amandmanima govoriću i o namenskoj industriji, a pre svega položaju fabrike namenskih proizvoda „Zastava oružje“ u Kragujevcu iz kojeg dolazim i o čemu sam takođe upućena kroz neke detalje. Hvala.

Ovde treba da govorimo o ozbiljnim stvarima. Sada kako će ko da koristi svoje vreme, to je široko i mi nemamo ništa protiv toga, to je demokratsko pravo.

Ovde se pre svega ovaj zakon odnosi na naš IT sektor, na mlade stručnjake i na one ljude koji su sledeći na udaru ove vlasti, zato što rešenja o načinu njihovog oporezivanja koje će stupiti na snagu 1. januara 2020. godine nisu na duge staze dobra. Pustite vi te olakšice od 60%, 70%, gospodine ministre, da biste vratili te mlade stručne ljude u zemlju i da biste sprečili njihov odlazak. Ne možemo mi da kreiramo našu ekonomsku politiku, pa ni u ovom domenu, po principu svega onoga kako se primenjuju u zemljama EU, jer tamo kada pogledate nema nigde dobrog rešenja upravo za ovu oblast.

Zašto vi da nekom mladom čoveku koji će danas, evo, odlaskom u Agenciju za privredne registre da registruje preduzetničku agenciju za izradu softverskih programa da zabranjujete da on u neograničenoj meri ili sa toliko klijenata koliko smatra da je to potrebno, sklapa ugovore kojima će da realizuje neki projekat? Zašto bi to za državu bio problem, a da se uvode neki posebni uslovi i da stvarate pravnu nesigurnost, kroz nekakav test samostalnosti, koji oni treba da prođu?

Vi ste dali, i time se hvalite, u Novom Sadu, pre svega i u nekim drugim gradovima, ogromne subvencije za strani IT sektor, a sa druge strane, naši mladi ljudi i stručnjaci se snalaze sami. Naravno, to njima nije problem, jer ih često angažuju velike svetske kompanije, znajući da upravo je to ono što njima često nedostaje u njihovim zemljama, jer to znanje koje naši inženjeri imaju i stručnjaci za ovu oblast je daleko, daleko više od svih onih drugih koji se školuju na nekim drugim univerzitetima.

Neverovatno je, gospodine ministre, danas 20. decembra, da i dalje građani Srbije moraju da slušaju sve ove bajke, laži i obmane kako ćete u 2020. godini i novom nacionalnom prevarom, po modelu Mlađana Dinkića i ove Verice Kalanović koju ste zaposlili na mesto direktora Brodogradilišta Beograd, vi da vršite nekakvo novo nacionalno investiranje i za to da obezbedite 12 milijardi u narednih pet godina.

Bilo bi dobro da nam objasnite, pošto je ovde reč o javnom dugu Srbije, kakva je trenutna situacija, zato što možda građani Srbije nisu dobro razumeli kada je bila rasprava o budžetu, da nam objasnite, pored ovog deficita koji je 170 miliona evra, znači mali je deficit, od bruto društvenog proizvoda to je zanemarljivo, međutim, postoje druge obaveze Srbije koje ona treba da isplati u 2020. godini, a mi se pitamo odakle i kako.

Ono što je osnovni problem, gospodine Mali, verovatno ćete i vi sa tim da se složite kao ekonomski stručnjak, a čovek ste na mestu ministra finansija, a možda niste imali dovoljno vremena ili smelosti, ili vam je neko rekao - nemoj u to da diraš, da zagrebete u poslovanje pojedinih javnih preduzeća. Kako je moguće da se fiktivnim prikazom navodnih prihoda i dividendi koje uplaćuju u budžet prikazuje pozitivno poslovanje javnih preduzeća koja su godinama gubitaši? Oni uzimaju provereno kredite za obrtni kapital, čak nema tu ništa ni skriveno ni tajno. Republika Srbija i ova Skupština moraju da izvrše ratifikaciju pojedinih kredita kada je u pitanju EPS. Vi imate sa druge strane situaciju da je na predlog Zorane Mihajlović izvršena u Vladi u kojoj vi tada niste bili, tada ste bili gradonačelnik Beograda, restrukturiranje „Železnica Srbije“. Mi smo upozorili na konferenciji za novinare da je to nova prevara, način da se izvlače pare iz preduzeća „Železnica“ i sada imate „Srbija Kargo“ koja posluje u takvim uslovima koji nisu zadovoljavajući i nema profit koji treba da ostvaruje jedno takvo preduzeće, a direktor „Srbija Kargo“ šetka se danas, možda je tu okolo Skupštine u nekom kafiću, u nekom luksuznom restoranu. Je li tako, Markoviću? Odelo od pet hiljada evra nosi čovek, ručno rađene cipele, satovi i sve to. Ja ne znam stvarno ni kako se zove onaj idiot. Videla sam one fotografije, neki ulickani tamo kao lipicaneri kad se spremaju za ove vašare tamo u Šapcu, ali takav ima toliku platu. Još plus krade, otima da se onako oblači, a vi kažete – ma, super, direktor javnog preduzeća.

Da li vi mislite, gospodo, da građani Srbije, oni znaju ko je ministar, ko je premijer, predsednik države naravno, kao i vas koji ste tu stalno za govornicom, ali da li mislite da znaju građani ko su ti pojedini lopovi na mestima direktora javnih preduzeća? Možda ni vi čak ne znate u SNS da vas pitaju kako vam se zove taj, kažete – ne znam, nisam ga video u životu. Pa, kako ćete vi onda, evo vi, gospodine Markoviću, da branite jednog lopova takvog? Niste ga čuli ni videli pretpostavljam u životu. Šta ćete vi sada da kažete, idete od Skupštine do vaše zgrade, gde već stanujete, peške ili autom, i pita vas neki građanin – je li, Markoviću, odakle onaj lopov da krade onolike pare i da nosi onakva odela i da vozi onakve džipove, da kupuje najnovije BMV-e itd?

Nemojte, molim vas, onda nama da prosipate neku demagogiju. Znamo vrlo dobro, borili smo se i protiv one DOS-ovske vlasti, a kad je već reč o pojedinima ovde, o ovom petooktobarskom pučisti koji je malopre krenuo za mnom kada sam htela lepo da vas urazumim da ne kršite Poslovnik, zna se dobro kako je prošao kada je potrčao da brani Natašu Mićić.

Gospodine ministre, vi ste se uhvatili u koštac sa tim kada ste preuzeli Ministarstvo finansija. Ja ne mogu stvarno da preciziram koji je to beše datum bio, podsetite me vi, 2017. godine.

Kako vi peglate rizike i dugove javnih preduzeća, mi to hoćemo da imamo ovako na papiru. Dakle, vi ste nama, moram da kažem zbog javnosti, niste bili juče tu, SRS godinama insistira da dobijemo završne račune budžeta koje nismo imali 15 godina i vi ste to uradili, mi smo o tome raspravljali.

Mi sada insistiramo da nadležni Odbor za finansije, a zašto ne i Skupština, ima u obliku akta koji ide pred Narodnu skupštinu izveštaj precizno o radu i poslovanju svih tih preduzeća od momenta kada ste preuzeli vlast od 2012. godine. Da li je vama normalno, a to se dešavalo, pa imali smo izveštaj DRI, da direktori nekih javnih preduzeća, evo „Puteva Srbije“, kupuju luksuzne automobile, u „Elektroprivredi Srbije“, to se ne zna na šta se sve trošio novac. Kažete, to je zaustavljeno, nema više rizika. Ma pustite vi to, mi sumiramo rezultate, mi sad idemo na izbore sledeće godine.

Vi ste na vlasti sedam godina i mi sad hoćemo da znamo kako su vaši direktori, zvao se on Pera, Mika, kako god, poslovali u proteklih sedam godina, koliko je otišlo novca, koliko su uzeli kredita. A što ste vi to morali da peglate i da ulazite u sledeću fiskalnu godinu sa minimum rizika, pa još samo da ste im davali ne znam kolike kredite. Ali, podvucite vi crtu sad na kraju ove godine, pa nam kažite za proteklih sedam godina koliko milijardi dinara ili stotina miliona evra je otišlo na gubitke upravo onih koje mi potenciramo već godinama ovde.

Vidite, gospodine ministre, kako to nije obećavajuće. Vi kao odgovoran čovek i čovek od struke morate da budete oprezni. Vi zato kažete – nema rizika, držimo sve pod kontrolom. Evo, rekli ste upravo onu rečenicu koja je ključ svega – ima i te kako uslova i treba da bude za poboljšanje njihovog rada. Najveći deo njih je upravo osnovan zbog toga da bi stvarali tu novu vrednost i profit koji treba da bude daleko ispred svakog rizika. Toliki profit, da je sposoban menadžment tamo i da nisu bili ti gubici toliki niz godina, da vi onda kao ministar treba bez glavobolje da dođete ovde i da se hvalite i da samo iz rukava prosipate koliki je to profit i koliko su oni dobiti ostvarili. Ovako to je sve sitno, to je sve na nivou zaista rizika, da nema novih zaduživanja, tek toliko da posluju na nivou neke rentabilnosti, a to nije dobro.

Drugo, kod pojedinih, pravo da vam kažem, koje se tiču infrastrukture, one koje se tiču prirode, a to znači celokupno okruženje u Srbiji, mislim, gde su i prateći akti koji garantuju njihov razvoj u skladu sa najvišim standardima ekološke zaštite i svega onoga što Srbija ima kao taj izvorni prirodni potencijal, potrebna su mnogo, mnogo veća ulaganja. Čak ni oni sami ne mogu bez programa države i bez razvojne šanse da se da pojedinim oblastima to da urade. Vi imate predele Srbije koji važe za zaštićena područja prve kategorije. To još nisu oformljeni nacionalni parkovi, a u budućnosti treba da budu, da bi oni ostvarili profit i da bi se država na mnogo odgovorniji način brinula o tome.

Da li znate vi, gospodine ministre, sad nemamo vremena, koliko smo podataka i koleginica Radeta i ja i druge kolege iznosili samo za seču šuma i u celom onom pojasu dole, Vjerice, oko Kuršumlije i iza Kuršumlijske Banje. Da li je vama to normalno danas koliko košta, evo, svako zna ko koristi čvrsti ogrev, drvo, koliko košta jedan kubik? Pa to su šume i šume koje nestaju, hektari šuma. Sad vi da pogledate iz vazduha kako to izgleda, to je sve rupa do rupe. Pa to treba da se nadoknadi, gospodine ministre, za generacije ko zna koliko posle i vaše dece i unučića i onih koji će tek da stasaju u Srbiji. O tome mi pričamo, a ne da razgovaramo – e, danas je ovako, videćemo sledeće godine, nego da to bude odgovorna politika koju zagovara SRS, da znaju i generacije za 10 i 20 godina šta smo mi njima u Srbiji ostavili.