Gospodine Anđelkoviću, javljam se, pre svega, zbog vašeg šefa poslaničke grupe, gospodina Ivice Dačića. U jednom neformalnom razgovoru rekla sam, ali sada će to čuti i celokupna srpska javnost, da su mu neki bivši članovi SPS-a iz sela Đurđeva u opštini Rača, koje smo sinoć posetili i gde je veoma uspešnu tribinu imala Srpska radikalna stranka i naša tri poslanika, poručili da oni više nisu deo onoga što je nekada bila Socijalistička partija Srbije ili što se bar tako zove, tako da vi ne samo da ne možete da pretendujete da bilo čiji koalicioni partner budete, tako ozbiljno i tako decidno, već morate malo da pogledate šta radite danas i da se zamislite nad činjenicom da je jedan srpski general u pidžami odveden, sa ostavljenim naočarima u bolnici na noćnom ormariću. Vi ste kao navodno jedini uslov da podržite ovu nesposobnu Vladu imali upravo to.
Što se tiče ovoga što je izneo gospodin Davidović, sasvim je jasno iz vašeg kontradiktornog repliciranja, koje zaista niko nije u ovoj sali mogao da razume, a kamoli osiromašena kragujevačka javnost, da ne postoji reprogram ako nema duga. O čemu se zapravo radi, moraćete vi da se objasnite sa ovim gospodinom koji se potpisao i koji je naveo da je iznos od 178.289,89 dinara nešto što je on vama otpisao i to jasno piše u obrazloženju. Samo sam čitala kako je napisano i da se odnosi na DSS, opštinski odbor Kragujevac.
Kada se to preračuna u ove hektare koliko ″Vodovod i kanalizacija″ duguje samo jednoj porodici iz sela Kusovac, to je 18 hektara, gospodine Davidoviću.

Ovde se, u maniru nervoznih političara i onih koji gube poverenje birača, što vam govore i sva ova istraživanja, koja svakako ne poručuje Srpska radikalna stranka, ne govori argumentima i jezikom činjenica, nego sa očiglednom nervozom. Poslanik iz jedne poslaničke grupe je vikao, bez razloga, spominjao neke gradove i opštine koje nemaju veze sa Kragujevcem i ovim o čemu sam govorila, jer u Kragujevcu Srpska radikalna stranka nije ni sa jednima ni sa drugima na vlasti.
Za to što se tamo desilo, ko je kriv, ko je napravio problem, ko je potrošio ovoliki novac, vi ćete morati u gradu u kome vršite zajedno vlast da polažete račune.
Što se tiče zamene likova i uloga, ja poznajem samo jednog poslanika sa prezimenom Mikavica, a ne vidim da on ima dvojnika. Ovo malopre nije bio njegov dvojnik. Kada se govori o eventualnim ulogama u Novom Sadu i odluci koja je savesno i svesno donesena treba da se govori o liku i delu poslanika Mikavice.
Što se tiče "Zastave" i vaše očigledne nervoze i neistine koju ste izneli, gospodine Šormaz, vi mnogo toga govorite napamet, paušalno i kao da ste preskočili jedan period vašeg života ili jedan period koji se dogodio u Srbiji. Period o kome govorite, a mnogo smo manje bili na vlasti nego vi sada i sa onom prethodnom DOS-ovskom garniturom, jedan je od najtežih perioda za srpski narod i za građane Kragujevca.
Šesnaest puta su (čekam, gospodine predsedavajući, da se malo umire ovi poslanici kojima je to verovatno smešno) pripadnici zapadne vojne alijanse NATO pakta bacali projektile na pogone "Zastave". Ona je potpuno bila srušena i gotovo sravnjena sa zemljom, mahom njeni pogoni.
Vi tada ne samo da niste imali poslanika iz Kragujevca, već tada niste imali ni opštinski odbor u našem gradu. Mi smo kao poslanici, zajedno sa radnicima Kragujevca i narodom koji se tamo našao, učinili sve, baš kao i tadašnji potpredsednik srpske vlade i predsednik Odbora za privredu i finansije prof. dr Vojislav Šešelj i potpredsednik Vlade, iz Kragujevca, gospodin Tomislav Nikolić, da se "Zastava" vrati u prvobitno stanje, da se ponovo podignu proizvodne hale.
Naravno, to nismo radili sami, nego je to bila zasluga i jedinstvo koalicionih partnera, ali pre svega tih radnika, koji su 2001. godine ostavljeni bez posla i njih 15.000 i dan-danas tumara gradom i ne zna šta da radi.
U periodu posle tog zlikovačkog agresorskog napada, između ostalog i na Fabriku automobila "Zastava", u januaru mesecu 2000. godine otpočela je ponovo proizvodnja, podignuta je fabrika iz pepela. To znaju i radnici i rukovodioci u "Zastavinim" društvima i znaju nesebičan doprinos Tomislava Nikolića, kao predsednika Upravnog odbora, koji, za razliku od svih vas koliko vas ima u raznim upravnim odborima, nikada jedan jedini dinar nadoknade nije uzeo, jer je moralan i častan čovek. Zato je on danas najpopularniji političar u Srbiji. Zato će biti premijer buduće vlade i zato će Srpska radikalna stranka doći na vlast.
(Predsedavajući: Vreme, gospođice Jovanović.)
Što se tiče Grupe "Zastava" i njene proizvodnje posle NATO agresije, ne videh vas da ste takvi junaci da dođete i da sklanjate onaj šut i da dižete fabričke hale. U prvom tromesečju 2000. godine proizvedeno je 1.987 jedinica "zastava jugo" automobila. To je moj odgovor na repliku.
(Predsedavajući: Vreme, gospođice Jovanović.)
Završavam. Sačekajte malo, jer se tiče i dela vaše vladavine i tog perioda, gospodine Anđelkoviću...
(Predsedavajući: Zajedničke.)
Zajedničke, pa to sam i rekla. Dozvolite da govorim o časnoj ulozi i onome što je uradio gospodin Tomislav Nikolić, kao sposoban potpredsednik Vlade.
Što se tiče tog perioda i tog tromesečja, dakle, ne samo da je proizvedeno, uz natčovečanske napore, mnogo više nego što je to uradila prethodna vlada za tri godine, već je data mogućnost građanima da ponovo imaju poverenja u nešto što se zove vrednost, marljivi rad i pošteno obraćanje onima koji su na ivici egzistencije.
Nikada se nismo udvarali građanima Kragujevca nudeći im prazna obećanja, nikada. To je pokazao svojim delovanjem i gospodin Tomislav Nikolić, kao član, a ne kao predsednik Upravnog odbora Grupe "Zastava", tako što je u periodu kada su radnici teško živeli odbio da primi i jedan jedini dinar. Pomogao je gradu kao niko od političara u Kragujevcu u posleratnom periodu...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, možemo li da privodimo kraju?)
... "22. decembru", Trgovinskom preduzeću "Srbija", Mesnoj industriji "Zvezda", "Filipu Kljajiću". Pogledajte kako danas, kada vi vršite vlast, a preuzeli ste je u kontinuitetu od DOS-a, Kragujevac izgleda. Zbog toga, a pre svega zbog činjenice da nikada nismo želeli da...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, možemo li da privodimo kraju, šest minuta je.)
... zamenom teza, evo završavam, dobijamo poverenje naroda, i koliko god da ste nervozni, budite sigurni da će Kragujevac i cela Srbija glasati i za Tomislava Nikolića i za Srpsku radikalnu stranku.

Javljam se po Poslovniku, član 100, a najpre zbog toga što kolega Marković nije ovde, da u svom veoma izraženom, duhovitom izlaganju, prokomentariše ovo što je rekao gospodin Ćirković, a i da vas podsetim i da naučite nešto danas. Momir Marković je jedan od najboljih i najpoznatijih srpskih aforističara, a za razliku od vašeg bivšeg stranačkog kolege Aleksandra Čotrića.
Znate, neko tako namrgođen i narogušen kao vi, koji treba da uči u 60 godina gde se koja zemlja na karti sveta nalazi, zaista ni po jednom osnovu ne može da izađe za govornicu. A ne da bi vam bilo dobro da ćutite, nego da uopšte ne dolazite u ovu skupštinu: ionako više posle izbora nećete imati šanse, pa ko zna koju stranku da promenite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi u Srbiji od uvođenja obnovljenog višestranačja, od 1990. godine, imali smo ozbiljne političke rasprave o denacionalizaciji, kuda će to da odvede državu.
I da ste vi, koji ste bar duže u političkom životu Srbije, na više okruglih stolova, koji su održani na državnoj televiziji, a naročito u predizbornoj kampanji 1997. godine, poslušali stav predsednika naše stranke, prof. dr Vojislava Šešelja, ne biste se posle ovoliko godina na ovakav način zalagali da se u delo sprovede nešto što je nesprovodivo, što je suprotstavljeno Ustavu, što je politički potpuno neprihvatljivo u ovom trenutku i što stvara dodatnu pravnu nesigurnost i nestabilnost u našoj zemlji.
Ovo što imamo na dnevnom redu, uz promenjenog predstavnika predlagača Vlade, jeste nešto što nije zakon. Ovo je jedan anketni list, obrazac koji je mogao posle, kada bude i da li će da bude, ali verujte kroz svu argumentaciju koju ćemo izneti do kraja i kroz amandmane da je bolje da se tako nešto nikada ne nađe na dnevnom redu. Dakle, to bi eventualno mogao da bude prateći obrazac kod tog zakona o denacionalizaciji, a da bi se on uopšte sproveo moramo malo da pogledamo to sa pravnog i političkog aspekta, definišemo danas neke imovinsko-pravne odnose i vidimo gde se nalazi par desetina ili par stotina, ili nekoliko hiljada građana, a gde je Srbija uopšte i oni koji traže neophodnu pomoć druge vrste, a ne ovu ovakvu.
Moram da kažem još nešto u prilog tvrdnji jednog od kolega koji je govorio, a to je da će ovo doneti mnogo pravnih nesigurnosti, obustavljanje prometa određenih nepokretnosti kao što je to slučaj kod nemogućnosti privatizacije tri beogradska hotela, Hotela "Splendid", Hotela "Mažestik" i Hotela "Ekscelzior", zbog prava koje polažu bivši vlasnici.
Moram da vam izreknem cifru koju je pre nekoliko dana u javnost plasirao potpredsednik Vlade Miroljub Labus, kada je rekao da će kada dođe do tog procesa državi biti potrebno otprilike 60 milijardi dolara da bi se obeštetili bivši vlasnici. Onda vas pitam gde će buduće generacije i gde uopšte ova ovako osiromašena država da nađe taj novac?
Ovaj anketni list koji nije zakon, sa svojim članovima 8. i 9, daje smernice kako treba da izgleda budući zakon i prosto obavezuje buduću skupštinsku većinu, koja će, budite sigurni u to, mnogo pre nego što to vi mislite, da bude izmenjena, da donese neki novi zakon.
Šta to sada znači? U jednom trenutku se desilo nešto što mi kao normalni ljudi ne možemo da opravdamo, a to je metod te "revolucionarne pravde". Otkud vama i predlagaču uopšte mogućnost da definiše datum 9. mart 1945. godine? U kontekstu svega onoga što govorite, i o tome da su vam zakoni reformski, a bolje da ste umesto ovoga imali zaista neki zakon koji će na bolji način da uredi ekonomske i socijalne odnose, moram da vas podsetim i na to da ste zaboravili samo jednu sitnicu, da se Aleksandar Karađorđević hvalio time da je on veliki kralj reformator, pa je oduzimao na hektare, i pitanje je koliko zemljišta Srpskoj pravoslavnoj crkvi i našim manastirima.
Onda u članu 10. kažete: "Vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediće se posebnim zakonom"; odnosno zakonima, jer pitanje je koliko još zakona treba da se donese. Ali, nikada ta nepravda, u jednom trenutku nekome naneta, ne može da bude ispravljena jer je prošlo 60 godina. I način na koji ste vi zamislili to da uradite naneće još mnogo veću nepravdu mnogim generacijama koje su stasale i koje su rođene posle 9. marta 1945. godine.
Za mene, za srpske radikale i za svakog iskrenog srpskog patriotu danas, a pre svega za kolege poslanike koji sede i dolaze sa Kosova i Metohije, u najmanju ruku je degutantno da vi na dnevni red stavljate ovaj zakon, a znate da su njihova osnovna ljudska i imovinska prava ugrožena i da ne činite ništa kao Vlada da biste se tome suprotstavili.
Već meseci prolaze, a Skupština je vašom odlukom odbacila da raspravljamo Predlog rezolucije SRS o stanju na Kosovu i Metohiji i o tome kako da se zaštite prava svojine nad onim što danas Srbi imaju u enklavama u kojima žive, a tek kako će da povrate svoju oduzetu imovinu. Smejali ste se i glasno komentarisali, slušala sam vas pažljivo iz klupa, kada je jedinu istinu rekao kolega Momir Marković, i to je na stotine puta, razgovarajući u nekim raspravama i na okruglim stolovima, ponovio predsednik naše stranke.
Možda mislite, ali apsolutno je nemoguće da se to uradi, jer nema ni tih sredstava, niti ikada pravedno ni do kraja ne možete da ispravite nepravdu.
Možda mislite da nekome nešto u materijalnom smislu možete da obećate da nadoknadite i da se udvarate nekom delu birača kome ste to obećavali, ali kao što je to rekao kolega Marković i više puta ponovio predsednik naše stranke od 1990. godine pa nadalje, živote ljudi ne možete da vratite. One najmilije, one koji su postradali u tom revolucionarnom zanosu i sve onoga što su pretrpeli, ne možete da vratite.
Sada se postavlja pitanje: zašto vi ovo stavljate na dnevni red? Da biste se dodvorili i vratili dug iz predizborne kampanje određenim grupacijama koje to od vas očekuju, a znate da je ovo samo jedna anketa koja ne znači ništa, znate da je put do toga mukotrpan i da on nikada ne bi bio pravičan, i znate da je to suprotstavljeno Ustavu i pozitivnim pravnim normama koje važe u svakom društvu.
Zna to i ministar Parivodić, koji je morao da uskoči umesto Mlađana Dinkića. Trebalo bi da vodite računa o tome, kada dođe zakon na glasanje, ništa to nije strašno što je on prošao odbor i što ga je predložila vaša vlada, da se tome suprotstavite i da glasate po savesti, koja vam jedino daje mogućnost da pravilno postupite, ako želite da vidite dokle bi nas odveo takav način razmišljanja i nemogućnost da se ovo sprovede u delo.
Sam zakon ovako napisan, opet ponavljam to nije zakon, nego jedan anketni list, u situaciji kada su ugrožena sva prava Srba na Kosovu i Metohiji, kojim kao političkim pamfletom danas mašete u Skupštini, a znate da preko pola miliona ljudi proteranih iz zapadne srpske republike, Republike Srpske Krajine, danas ovde obespravljeno živi, vama je na savest.
Ali, trebalo bi da razmislite, zbog budućnosti generacija koje stasavaju, da se ne vraćate na ono što je prošlost, naročito zbog toga što nemate nikakvog ni pravnog ni ustavnog osnova, a pre svega ni moralnog, do kraja sprovedenog u delo, da tako nešto uradite.
Ujedno bih želela u svoje ime da pozdravim i dolazak u skupštinske klupe Narodne skupštine Republike Srbije poslanika SRS, gospodina Buhe, koji nije, nažalost, mogao više da zastupa interese svog naroda kao poslanik u Skupštini Republike Srpske Krajine. Zato i na tom primeru, samo sada vašeg kolege, i muka ljudi koji su morali da ostave svoju imovinu i koji su teško postradali, i ako se osvrnete na aktuelnu situaciju na Kosovu i Metohiji, videćete da je ovaj zakon potpuno besmislen.

Dame i gospodo narodni poslanici, proizvodnja semena je oblast koju tretira član 6. zakona na koji je amandman podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Svako ko želi da se upusti u sadržinu ovog amandmana... a verujem da 90% poslanika iz vladajuće većine ispred sebe nema ovaj amandman i zato napamet govore, samo da bi osujetili nameru SRS, što je apsolutno neverovatno i nemoguće, da pokuša da vas ubedi da se poboljša.
Zaista ne znam kako je moguće da kažete da je ovo amandman samo radi amandmana, kada on jasno i precizno definiše proizvodnju semena u članu 6. Gospodin Plužarević je lepo napisao da se u članu 6. stav 2. tačka 3) posle reči "podatke" dodaju reči "površini zemljišta i osnovu korišćenja zemljišta o", a posle tačke 5) nova tačka. Znači, on čak nije išao ni na izmenu postojeće, nego je, da bi preciznije definisao ko je taj ko može da se bavi proizvodnjom semena, stavio da tačka 6) glasi: "podatke o opremi, mehanizaciji i prostorijama, prema vrsti semenske proizvodnje za koju podnosi zahtev."
Stav 4. je promenio i on glasi: "Ministarstvo donosi rešenje o upisu u Registar ako proizvođač ispunjava propisane uslove iz stava 2. ovog člana." Šta je onda tu sporno, kada je on apsolutno išao na poboljšanje, da ne dođe do zloupotrebe i da se definiše ko su ti ljudi koji su spremni, i sa površinom zemlje i sa mehanizacijom i opremom koju imaju.
Dakle, uopšte nije tačna vaša priča da mi želimo da podnosimo amandmane na ovaj nedorađeni i loše urađeni predlog zakona samo da bismo ih podnosili. Ako pratite sled od prvog amandmana poslanika SRS do poslednjeg, videćete da mi, za razliku od vas, iako još uvek nismo na vlasti, a bićemo za par meseci, imamo nacionalnu strategiju razvoja poljoprivrede.
To se nije pokazalo samo na ovom zakonu. Setite se, kada smo u prošlom mandatu imali predlog zakona o sirku, čiji je predlagač bio poslanik Lazar Marjanski, istaknuti poljoprivrednik, između ostalog, a čovek je i inženjer i rukovodilac u Energogasu, vi ste se tome ismevali. Vi ste tada podržavali i ministra Vitoševića, a ne mislim samo na vas, gospodine Rafailoviću, već na većinu poslanika koji sada sede ovde, a ponovo su u sazivu Skupštine. Rekli ste da to nije dobro. Kako nije dobro, ako mi hoćemo da pomognemo, za razliku od ovakvog zakona, poljoprivrednim proizvođačima.
Uz sve ono što su rekli gospodin Plužarević i ostali srpski radikali dokazala sam još jednom argumentovano da je bolji član zakona sa amandmanom gospodina Plužarevića. Govorite o nekom periodu od pre pet godina, a onda mogu da se vratim na period iz 2003. godine i da postavim otvoreno pitanje oko načina interventnog uvoza 100.000 tona pšenice u proleće-leto 2003. godine, odnosno 2002. godine, kada je bila ona nezabeležena suša i kada je pad žetve bio 30 - 40% i kada je isti taj ministar iz iste ekspertske organizacije, iz iste vlade koju smo najoštrije kritikovali, pod, najblaže rečeno, sumnjivim okolnostima izvršio interventni uvoz 100.000 tona pšenice.
Kod nas toga nema, niti će moći da se desi. Naravno, uvažavam ono što vi radite, jer želite da nam kažete da ste autentični predstavnik poljoprivrednih proizvođača. Ali, izađe neko od poslanika iz vladajuće strukture, pa nam tako nešto priča, a uopšte nema pojma o čemu priča ili ko zna kada je bio na selu, ili se susreo sa tim, nikada nije bio ni u jednom institutu, ili za strna žita; jedan od najpoznatijih takvih instituta je u Kragujevcu, i to znaju kolege; sada ti ljudi imaju problem zbog lošeg rada nove gradske vlasti i zbog izmeštanja Instituta. Ljudi koji nemaju veze sa poljoprivrednom strukom, ali su se na raznorazne načine ili kroz svoj politički ili drugi angažman susretali sa tim, znaju i veruju da je ovo što radi SRS u cilju popravljanja ovog zakona.
Svi drugi koji žele da nam kažu drugačije, ili se javljaju, a nisu spremni za raspravu o ovom zakonu, mene podsećaju na Čedomira Jovanovića i na onu njegovu čuvenu ulogu (između ostalih njegovih uloga) u harmonizaciji odnosa između Srbije i Crne Gore, kada je on bio taj koji je trebalo da izvrši harmonizaciju za 54 poljoprivredna proizvoda, pa se drznuo da sa ove govornice kaže, primera radi, da je holandski krompir bolji od onog iz Prilika.
Nemojte da obmanjujemo javnost i da omalovažavamo i naše cenjene poljoprivredne proizvođače i sve ljude ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... koji eventualno imaju nameru, ali nemaju podsticaj od države, da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Ako se giganti gase, ako ima manje ljudi na selu, ako su uglavnom u šumadijskim selima staračka domaćinstva prisutna, nažalost, ako se posle 100 godina u jednom selu pored Topole, u selu Božurnja gasi škola zato što je selo zamrlo, onda dajte da razgovaramo o tome kako to može da se poboljša.
Budite sigurni da će poljoprivrednici u Srbiji ovakve namere i gospodina Plužarevića i SRS-a shvatiti upravo na taj način da želimo dobro srpskoj poljoprivredi i učinićemo sve, u periodu kada budemo na vlasti, da se to i desi. Hvala.

Jeste srpsko selo u velikom problemu, kao i poljoprivredni proizvođači, ali oni ne vide nikakav spas niti budućnost sa ovakvim ministrom i ovakvom vladom. To su reakcije na ovaj predlog zakona i na raspravu koju smo imali prošle nedelje, a što bi rekli ljudi sa terena, odnosno reakcije iz pojedinih šumadijskih sela – ne radi se o tome da li je nečija namera dobra, nego da li je neko sposoban nešto da uradi ili nije sposoban.
Kada sam govorila o amandmanu na član 1. ovog zakona (tog dana ministar nije bila prisutna) rekla sam nešto što nisam ja izmislila, niti sam mogla sama da dođem do tih saznanja, jer se ne bavim time, kao što se ne bavi ni većina narodnih poslanika izrazito poljoprivredom, već kroz jednu studiju koji su stručni ljudi u našoj zemlji uradili, ne pre dve ili tri godine, nego čak još pre sedam godina. Pokazalo se da nemamo dovoljno razvijene određene grane poljoprivrede.
Drugi je problem što seljaci danas u Srbiji ne veruju uopšte ni ovoj vladi, niti imaju mogućnost da bolje žive i da privređuju, a kamoli da pokušaju da zadrže svoju decu i da se vrate i da krenu nešto da rade.
Spomenuli ste malopre da većina opština u Srbiji sa pozicije lokalne samouprave nema jasnu viziju o tome kako treba da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima. Kako da ih ima kada, izuzimajući AP Vojvodina, 25% opština u Srbiji ima jedan način, praktično, preživljavanja, bez ikakvog razvojnog programa, bez ikakve strategije kako može selo da se oživi.
U Šumadiji ima četiri izrazito agrarne opštine i niko se od čelnika lokalne samouprave, počev od grada Kragujevca, preko Knića, Rače ili Topole, nije još oglasio da kaže kako može da pomogne tim poljoprivrednim proizvođačima. Ovaj koji dobacuje – Aranđelovca trebalo bi da zna da to nije tipično agrarna opština. Ove zaista jesu, s tim što su neke od pomenutih veoma razuđene. Sela su ostavljena na milost i nemilost poljoprivrednim proizvođačima. Da uđete sada u neko račansko selo pomislićete da je 1948. godina, ništa se nije promenilo. Tamo nema ničega, nema ni lokalnih puteva, nema razvoja.
Zbog toga tvrdim odgovorno, a to danas poljoprivrednici znaju, zbog programa koji ima SRS, počev od lokalne samouprave, preko programa za poljoprivredu i za strategiju razvoja ovih zapostavljenih poljoprivrednih grana, da ćemo mi uspeti da pomognemo poljoprivrednim proizvođačima u momentu kada dođemo na vlast, zato što lokalna samouprava, u onoj meri u kojoj treba da brine, ne brine o tome. Nema fonda za razvoj poljoprivrede.
Jedini svetao primer, što se Vojvodine tiče, ali to je tek u začetku, jeste opština Kikinda, čiji je predsednik dr Branislav Blažić, koji je u predizbornoj kampanji obećao da će da osnuje fond za poljoprivredu, i on je to uradio, i da se pomogne onima koji žele da proizvode zdravu hranu.
Ali, kako vi da promovišete (mislim na vladajuću većinu) zdravu hranu i proizvodnju onoga što može da ima siguran plasman i poboljšanje strukture izvoza u oblasti poljoprivrede, kada vam je gospodin Momir Marković danima (i može da nastavi tako i pet narednih dana) iznosio rešenja po kojima lično ministar odobrava uvoz na hiljade tona genetski modifikovane soje. Nema tu onda razgovora sa takvom vlašću i sa takvim ljudima. Suštinske promene su potrebne, a narod njih vidi u srpskim radikalima.

Javljam se na repliku kolegi Kurjačkom, zbog toga što je on koristio skupštinsku govornicu, a da nije znao o čemu govori, jer mi govorimo o amandmanu na član 6. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Ne da niko nije pisao amandmane SRS, nego u ovoj skupštini, bez obzira na to da li je radnik, poljoprivrednik, profesor univerziteta, pravnik, električar, ne postoji niko kompetentniji od srpskih radikala da vam u lice kaže kakvo je stanje u srpskoj poljoprivredi danas, zbog toga što vi, zasenjeni ulogom koju ima i ministar i Vlada, niste u stanju to da vidite.
Gospodine Kurjački, da ste imali tu moć ubeđivanja i argumentaciju, vi biste (ali, hvala Bogu, to se nije desilo) ubedili matični odbor da postupi drugačije, ali ljudi su bili toliko razumni da su poslušali gospodina Mikavicu, pravilno su postupili, oslobodili grad Novi Sad.
To je grad koji sada ide progresijom, ima gradonačelnika koji odlično sarađuje sa skupštinskom većinom i ako tamo ne možete da ubedite svoje stranačke kolege nemojte onda da dolazite da ubeđujete srpsku javnost ili poslanike da menjaju stav, a naročito kada je u pitanju amandman gospodina Plužarevića.
Šta bi to sada trebalo da znači? Da li bi to trebalo da znači da u Narodnoj skupštini Republike Srbije, teorijski gledano, nema nijednog lekara, a ima ih dosta, i to iz svih političkih stranaka, a ima ih dosta i u SRS; ima i profesora univerziteta, kao što je profesor Poskurica, koji inače vodi poreklo sa sela i ima obradivu zemlju i tamo mu žive roditelji, ili kao što je kolega Marjanski, o kome smo već govorili, ili kolega Krstin, koji se takođe bavi poljoprivredom, ali radi i neki drugi posao.
Šta vi hoćete da kažete – da mi koji imamo rodbinu na selu ili imamo neku površinu obradive zemlje ne znamo ništa samo zato što se ne bavimo aktivno poljoprivredom?
To je stvarno drskost i bezobrazluk, zbog toga što na taj način želite da omalovažite narodne predstavnike, bez obzira na to iz koje stranke dolaze, i to baš vi koji apsolutno nemate pravo da pričate o tome. Uopšte ne znam kako je došla ta stranka na ideju da vas ovlasti da bilo šta govorite o Predlogu ovog zakona. Uporno se pozivate na Mićovića. To znači da je vama bliža, kao članu DSS-a, Demokratska stranka nego vaša matična stranka.
Zašto pričate o Mićoviću, koji je povukao svoje amandmane, a nije imao amandman na član 6, o kome se sada govori? To je zbog toga što su rešenja sadržana u nekom drugom zakonu. Ko kaže da ta rešenja ne mogu da budu inkorporisana i u zakon o semenu? Vi imate neki čudan stav. Da li Odbor za privatizaciju ili možda Odbor za poljoprivredu to ne može da uradi?
Vi treba da vodite računa o tome da ključni zakon, zakon koji vrši kodifikaciju krivičnih dela, Krivični zakonik...
(Predsednik: Vreme.)
... dođe što pre na dnevni red Skupštine, pa ćemo onda da vam kažemo, ali poimenično, za sve ministre koji će morati da odgovaraju po Krivičnom zakoniku. Nemojte da brinete o tome što su neka rešenja, da bi se zakonski predlog poboljšao, kao što to mi radimo, sadržana i u ovom zakonu. (Aplauz.)

Dame i gospodo poslanici, amandman na član 38. se odnosi na deklaraciju. Ovaj predloženi član zakona, koji nam je dala odsutni ministar Dulić-Marković, ima četiri stava. Umesto toga mi tražimo, i to sam učinila u ime poslaničke grupe SRS, da se samo kroz jednu rečenicu i jedan stav definiše ko izdaje deklaraciju i etiketu, a to je dorađivač – uvoznik semena.
Ovo obrazloženje je dato u amandmanu, za koji vam predlažem da ga usvojite u danu za glasanje, i to je jedini način da se spreči monopol, manipulacije i od strane ministra, a otvoreno sumnjamo da će takvih zloupotreba biti od strane onih koji su zaposleni u Ministarstvu poljoprivrede.
O čemu se ovde radi? Ministarstvo nam predlaže da etiketu izdaje stručna organizacija koju ovlasti ministar, a pri tome nam to stvara sumnje da špekulišemo ko su te stručne organizacije, jer nema nikakve naznake ko bi to mogao da bude.
Ako postoji kontrola rada dorađivača kroz inspekcijski nadzor i ako kroz materijalnu odgovornost dorađivača za štetu pričinjenu krajnjem korisniku, a kroz njegovu ugovornu odgovornost prema vlasniku sorte čije seme umnožava, to je već na ovakav način, kao što smo predložili, obezbeđeno i onda ne vidimo zašto vi buduće monopoliste, ili one koji pod pukom štampom ili umnožavanjem mogu kroz ovlašćenje ministra da rade, činite ovakvim predlogom člana 38.
Kako se bližimo kraju raspravi u pojedinostima o ovom predlogu zakona, situacije koje smo danas konstatovali uz naš predlog za razrešenje vlade Vojislava Koštunice, zbog toga što ste oteli generala Sretena Lukića i isporučili ga u Haški tribunal, mi na ovim drugim poljima, odnosno segmentima vašeg vladanja vidimo da tu nema nikakvog prosperiteta i da vi samo čekate da jedan po jedan amandman ili zakon prođu, da to otaljate i svuda dajete isto obrazloženje.
Uopšte se ni resorno ministarstvo ne upušta u suštinu obrazloženja, kao što je to slučaj sa ovim članom 38. koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS.
U prilog ovakvoj izmeni člana zakona, gde sam predložila da se menja i da stoji "deklaraciju i etiketu izdaje dorađivač – uvoznik semena", upravo navodim razloge da može da dođe do zloupotrebe, a po nekom šablonu ištancovano obrazloženje za neke druge amandmane, Vlada odnosno resorno ministarstvo daje mi odgovor koji je apsolutno neprihvatljiv, da je to tako u zemljama članicama Evropske unije, pa zbog toga i vi meni dajete takav odgovor i ne prihvatate ovaj amandman.
Kada se već pozivate na to, kada u pidžami hapsite bolesnog generala Lukića i odvodite ga, odnosno kidnapujete i odvodite u haški kazamat, onda budite toliko sposobni, ako već niste sposobni da vladate, da obrazložite, u susret Studiji izvodljivosti, srpskim seljacima šta ih to čeka ulaskom u Evropsku uniju i šta će da dobiju, a šta će da izgubi.
Mi smo vam i rekli kada je nekakva rezolucija ovde bila na dnevnom redu i da mi nismo protiv nikakvih integracionih procesa, ali ne na štetu građana Srbije, a naročito ne na štetu srpskih seljaka.
Ako vi ovim želite da štitite monopoliste i da vršite negativan uticaj na proizvodnju i distribuciju semenske robe, onda ne želite dobro građanima Srbije i to je sasvim očigledno.
Budite sigurni, a da ste želeli da se malo oko toga raspitate i da to proučite, u Italiji koja je nekada bila nama susedna zemlja, semenska roba i iznošenje, dorada i promet semenske robe spada u red najzaštićenijih poslova od strane njihove vlade zbog činjenice da oni tako štite svoj interes i proizvodnju koju stvaraju po regijama i izvoz, koji je kod njih u mnogo većem obimu nego što je to kod nas.
Kada su naši stručnjaci sa fakulteta tzv. agrozajednice Srbije odlazili na određene sajamske manifestacije, a jedna od njih je Fiera agricola, koja se održava svakog marta u Italiji, bili su suočeni sa činjenicom da oni zapravo nemaju mogućnost da im država pomogne. Imaju sve. Imaju potrebnu opremu, imaju volju, nemaju podsticaj države, nemaju povoljne kredite, mogli bi da izvoze.
Ali, vi na ovakav način želite i to da sputavate i da kažete i poručite jasno proizvođaču, odnosno dorađivaču, da sve mora da bude pod šapom jednog neodgovornog ministra, odnosno Vlade koja ne vodi računa o poljoprivrednicima, a moglo bi da bude drugačije, i biće, pošto neko uporno dobacuje vreme, vreme, uskoro u vremenu u kome će vladati srpski radikali. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, sve je to povezano. Ako je ministar zdravstva iz jedne političke grupacije i ministar poljoprivrede iz iste, i ako je tačno sve ovo što je govorio predsednik skupštinskog Odbora za zdravstvo, uvaženi kolega dr Paja Momčilov, a vi znate da je to tako, onda nama nije ... (dobacivanje iz sale).         Nešto nije u redu, gospođo? Nije uvaženi kolega ili šta? Doktore, jedna vaša koleginica je nešto pokušala da dobaci neumesno, ali pošto čitava srbijanska zdravstvena javnost zna da ste vi čovek od digniteta, pre svega, ugleda i morala, i da uvek govorite istinu, i da ste spremni da kažete aktuelnom ministru za zdravstvo kakav je i šta je sve uradio u vašoj oblasti, tako ste i danas, kao čovek koji je, pre svega, srpski radikal, a zatim i predsednik Odbora za zdravlje, upozorili javnost na štetnost ovakvog člana zakona.
Prof dr Zoran Mašić je, kao profesor na Agronomskom fakultetu i kao poslanik SRS, brisanjem ovog stava u članu 2. želeo da vam kaže da je u pitanju ne samo nešto što je pogubno za zdravlje ljudi, nego i veliki kriminal. Ovi dokumenti koje je izneo kolega Momir Marković su autentični. Sabirajući hiljade i hiljade tona došli smo do fantastične cifre od 50.000. Možete da zamislite samo kolika je provizija na jedan takav posao za jednu ženu i za kliku oko nje.
Drugo je pitanje, ako govorimo u kontekstu neistine koju je ministarka plasirala srpskoj javnosti, kojoj ona, inače, intimno ne pripada, što može da se vidi iz drugog dela njene izjave - kolika je struktura učešća u poljoprivrede spoljnotrgovinskom deficitu u onih sedam do devet milijardi evra, a onda genetski modifikovane soje.
Pogledajte malo i pozabavite se time vi u Ministarstvu poljoprivrede, sad moram vama gospođo i gospodine da se obraćam, jer i danas ministar nije udostojila Narodnu skupštinu Republike Srbije da dođe i da joj se obrati. Mi srpski radikali ćemo do kraja rasprave u pojedinostima o ovom zakonu da vam kažemo da je ne samo ministar Dulić-Marković, nego i Tomica Milosavljević – direktno trebalo da bude zainteresovan za ovaj član, za ono što građani Srbije jedu i da li su zdravi; usput, ako imaju šta da jedu, jer je takva beda i nemaština, a vi ste nesposobni da to popravite i poboljšate to stanje.
Moramo onda sve u paketu da vas oduvamo i da vas zbrišemo, jer vas narod više neće. Neće Koštunicu i takve oko njega, neće tako nesposobne ljude i prevarante, neće one koji se prodaju za šačicu evra, a neki za veće devizne račune na raznoraznim ostrvima. Neće poslanike koji su spremni, zarad boravka i nemog posmatranja ovog ovde što se dešava, da podržavaju takvu vladu.
Vlada u kojoj je uvažena ministar i sprovodi ovakav, odnosno namerava da sprovede ovakav zakon i da se dalje tako ponaša, ne zaslužuje ni zbog srpskih poljoprivrednika, ni zbog dece u Srbiji da opstane jedan jedini dan, a budite sigurni da vam je toliko oročen vek trajanja da ćete se čuditi šta vas je snašlo kroz izvesno vreme.
Na svu sreću građana Srbije, rešenje za to postoji. Mi nećemo nikada dovesti bilo kog pojedinca u situaciju da se zamisli nad sobom ili nad članom svoje porodice da li će da jede zdravu hranu, da živi normalno u ovoj zemlji ili da li će neko da ga pljačka preko poreza, koji sa teškom mukom ovom vašem Dinkiću sada plaća.
Učinićemo sve da vas što pre više ne bude u ovoj skupštini, a gde ćete vi da šetate i šta ćete u privatnom životu da radite, to nas ne zanima. Vi ste politička prošlost i to se pre svega odnosi na Vladu i na stranku koja je stožer okupljanja, a koja se ništa ne pita, jer ovakvi kao što su Marković, Tomica Milosavljević, Dinkić i ostali zapravo kroje sudbinu srpskog naroda, nažalost.

Gospodine Mihailoviću, Srpske radikalne stranke ...

Nema veze, gospodine Mihailoviću...

Gospodine Mihailoviću, sada bi trebalo vas da pitam: čiji ste vi ovlašćeni predstavnik, jer verovatno ne predstavljate nikoga što se tiče vaše stranke, ali vidite da sam fina i kulturna osoba, pa neću to da vam kažem. Vi se zamislite nad činjenicom koju stranku vi predstavljate.
Predstavljam SRS, ali nisam se javila kao ovlašćeni predlagač, nego, ako mi dozvolite, da repliciram kolegi koji se javio, Vojkanu. Dakle, Vojkan, član stranke koja zapravo ne postoji, novorođenče u DSS-u, zato ne mogu odmah da se setim vašeg prezimena. Gospodine Tomiću, što se vas tiče i što se tiče onoga što je program SRS, nemojte vi za to da brinete. Vi ste čovek koji voli da bude informisan, a uglavnom za vreme skupštinskog zasedanja pročitate svu dnevnu i nedeljnu štampu. Ako otvorite bilo koju od tih novina, a veoma ste revnosni u čitanju štampe svakog dana, to vam je posao u toj vašoj grupi, možete da vidite da rejting SRS-a iz dana u dan sve više i više raste. Preko 40% građana Srbije, sada kada nismo krenuli u obaranje vaše vlade, a oborićemo je sigurno, spremno je da ukaže poverenje SRS-u.
Što se vas tiče i onoga što je vaš program i vaša stranka, neka vam to kažu kolege koje su vas velikodušno prihvatile, nemojte vi da brinete. Najbolje bi bilo da brinete o mestu iz koga ste došli, o vašem rodnom gradu, u koji inače ne idete i odakle ste kandidovani na izbornu listu nepostojeće stranke, a kasnije našli uhlebljenje samo da biste ostali poslanik.
O tome kakav je program srpskih radikala za poljoprivrednike najbolje govore reakcije na sve ono što smo uradili u toku prošle nedelje – ukazujući argumentovano, kao što smo to i od jutros činili, odnosno već od popodneva kako vaš kvorum stoji – šta je program SRS-a. Ne samo to, nisam govorila samo o ministru poljoprivrede, nego i o ministru finansija.
Mislim da je za normalnog i pametnog čoveka dovoljan govor od dva i nešto sata, a koji vam je održao gospodin Vučić, da znate u kakvom ste društvu i kakvu vladu podržavate.

Gospodine Mihailoviću, kao što me vi sada vidite, tako me je i on video na tri metra od govornice i ne pričinjavam se vama, pa ni njemu. Dakle, rekao je opet koleginica, prethodni govornik, odnosno zamerio je da, navodno, nisam govorila o članu zakona i o zakonu o semenu, već sam govorila samo u negativnom kontekstu o DSS, čiji je sada član Vojkan Tomić.
Gospodine Tomiću, kritikujući Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo zdravstva i Koštunicu, koji ih je sve okupio, jer je on premijer, rekla sam samo ono što ste vi i par vaših stranačkih kolega govorili pre nego što ste došli u novo jato, u DSS, onda dok ste bili kod Vuksanovića u stranci, i ne mogu da zamislim kako ste za tri ili četiri meseca tako drastično promenili stav i mišljenje i sada osporavate meni ono što je apsolutna istina.
Ono što ste vi govorili, i da je ta vlada takva, da je Koštunica takav, da su ti ljudi koji su u ministarstvima, pre svega iz grupacije G-17, ne nesposobni, nego počinili mnoga dela protiv naroda i zakona, samo sam iznela apsolutno istinu koja je vas zabolela u jednom trenutku. Zašto ste se onda vi našli prozvanim, zašto nije izašao neko silniji iz DSS? Niste valjda vi i dalje na probnom radu, sa novom članskom kartom, da morate da dokazujete lojalnost. Ne morate, jer ono što sam rekla apsolutno je tačno i pokazaće se da je tačno.

Dame i gospodo narodni poslanici, potrebno je da prihvatite ovaj amandman koji je u ime poslaničke grupe SRS  podneo gospodin Milorad Krstin, zbog toga što je on na mnogo bolji način nego što je to predlagač – Ministarstvo, na čijem čelu je ministar koja ne poštuje Narodnu skupštinu i narodne poslanike, što smo videli iz njenog malopređašnjeg izlaganja – regulisao u Predlogu zakona.
Proizvodnja, promet i zaštita semena u našoj zemlji je svakako oblast koja treba da se reguliše i o tome smo dosta govorili u načelnoj diskusiji.
Imajte obzira prema ovom amandmanu, jer će on, u svakom slučaju, da zaštiti domaće proizvođače i da uvede mnogo veću kontrolu.
Ne znam kome da se obraćam kada poslanici skupštinske većine ne da nisu zainteresovani, nego uopšte ne prate ovu raspravu.
Da bih vas razbudila i trgla, reći ću gospodi iz Ministarstva – a ni vas gospođa ministar ne poštuje jer vas je ostavila ovde iako zna da nemate mogućnost da izlazite i da dajete kontraargumente – da se danas, zbog svega ovoga što se dešava u Srbiji i zbog načina na koji se ministar ophodi prema narodnim predstavnicima (a svi smo mi ovde da štitimo i poljoprivrednike, i penzionere, i studente, i radnike i nezaposlene), oseća postiđenim svaki čestiti seljak u Srbiji.
Neverovatno je da bilo ko danas, da zna da je ovakva žena ministar poljoprivrede, može da prihvati bilo koji zakonski predlog, pa i da je najbolje sačinjen.
A nije, i to se vidi iz amandmana gospodina Krstina, i zbog činjenice da je gospođa ministar umešana u najveće malverzacije u ovoj zemlji.
Vi ćutite, vi to posmatrate i nemate nikakve kontraargumente.
Zašto ona nije ostala, odgovor je veoma jednostavan.
Ono što ćemo mi reći o njoj i o njenim mahinacijama još dok je bila direktor Saveznog zavoda za zaštitu bilja, kao ekspert G17, koristićemo do kraja ove diskusije.
Možda ubedimo i vas. koji ste stožer ovakve koalicije, a koji ćutite i ne smete da pisnete na sve ovo što vam poručuju vaši koalicioni partneri iz G17, da je bruka i sramota da je ovakva žena ministar za poljoprivredu.
Gospodine, vi koji kažete da smete da pisnete, vi ste ih upozorili da ne koriste skupštinsku govornicu za samoreklamiranje, a naročito za nešto što nije istina i što zna svaki pošteni građanin ove zemlje i svaki srpski seljak.
Nemojte mene da ubeđujete da je danas jedno od najvećih zala to što predstavlja politika te grupacije i gospođa koja je ministar iz te grupacije, ubedite sami sebe i svog premijera.
Tada ćete mi dati znak da ste spremni da se otarasite nečega što personifikuje pljačku, krađu, otimačinu i obmanu poštenih ljudi, dok za to vreme vi koristite, svi koji ste lepo uhlebljeni u ovoj skupštini i u drugim mestima, mogućnost da veoma lagodno i ugodno živite.
A za to vreme je ovakva žena na mestu ministra poljoprivrede, dok srpski seljak strada sve više i više.
Ne da nemamo perspektivu, nego nam sistematski ubija i ono za šta su se ljudi školovali i što žele da zaštite ovakvim predlogom zakona; i onim što ona radi sa, u najmanju ruku, sumnjivim preduzećima i organizacijama, sa kojima je do sada veoma uspešno poslovala na svoju korist i korist organizacije kojoj pripada.

Na izlaganje gospodina Rafailovića, koji nije gospodin Škorić, nego je gospodin Rafailović, a javio se kao da je gospodin Škorić! Škorića još uvek nemamo u Narodnoj skupštini, možda bude u nekom sledećem sazivu. Ja njemu repliciram, zato što ste vi, gospodine potpredsedniče, ne slušajući uopšte ono što je govorio, kao ekspert za poljoprivredu, za šumarstvo i za ovaj zakon o kome danas govorimo, gospodin Vitomir Plužarević, srpski radikal, sasvim van Poslovnika dali repliku gospodinu Rafailoviću. Gospodine Rafailoviću, možete da idete na mesto, jer nije po Poslovniku ni da stojite tu tako bez veze, a niste Škorić.
Kad ste mi već rekli da vam odgovorim, reći ću vam da stvarno ne znam čije vi stavove ovde zastupate. Kažete da ste poljoprivrednik i govorite o poljoprivredi, ali jednom iz Batićeve perspektive, a sada iz perspektive ove poslaničke grupe u kojoj ste. Ako već hoćete da replicirate bilo kom srspkom radikalu, ne nama koji se ne bavimo poljoprivredom, ali imamo rođake ili vodimo poreklo sa sela, ili ekspertu kao što je gospodin Plužarević, govorite jezikom činjenica.
Nemojte da izvrćete teze i nemojte da zloupotrebljavate govornicu, samo zato što vi smatrate da je ovaj zakon pogodan da se vi kao veliki poljoprivrednik, zamislite, Rafailović, pojavite! Neka vas stavi na listu vaša poslanička grupa, pa koristite svoje izlaganje u načelu, kao što ću ja po amandmanima, a neću u načelu da obrazlažem i da kažem da ovaj zakon nije dobar.
To ide na dušu potpredsedniku, koji vam je sasvim van poslovnika dao mogućnost da izađete i da pokušate da osporite nešto što se osporiti ne može, jer sve što je rekao gospodin Vitomir Plužarević, od prvog do poslednjeg slova je tačno. Iza toga stoji cela SRS, a verujte mi i ogroman broj poljoprivrednika u našoj zemlji.