Gospodine  Mihailoviću, vi mene nemate šta da molite, ako je vaš problem kako da podelite ovih 3%, jer su promili u pitanju, vi vodite računa o tome, a meni dozvolite da repliciram po Poslovniku, jer se gospodin Rafailović pozvao na član 100, iako ništa nije bilo uvredljivo. Direktno mi se obratio i imam pravo da mu repliciram i da mu kažem.
Apsolutno su isti svi srpski radikali u svim srpskim zemljama. I ovi koji žive u Srbiji, i ovi koji žive u Crnoj Gori, u Republici Srpskoj, i oni koji su nažalost morali da dođu iz okupirane Republike Srpske Krajine. Svi su moralni, časni, pošteni, iskreni rodoljubi, patriote, vredni ljudi, marljivi, ali razlika između srpskih radikala i vas, ali ne vas kao Rafailovića samo, već celokupne garniture kojoj pripadate, a misli se na celokupnu vlast danas u Srbiji, ogromna je, a što ćete videti već na sledećim izborima.
Razlika između vas, kao jednog od poljoprivrednika, i ostalih u zemlji ili u vašem okruženju je takođe velika, ali vi to prepustite za sud vašim komšijama, odnosno ljudima tamo gde se birate da odluče i da procene na sledećim izborima, a verujte mi da će procena biti takva, ne zbog vas kao vas, nego zbog društva u kome se nalazite, i da nećete više moći da govorite sa ove govornice.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 28. Poslovnika i zloupotrebu u vođenju sednice od strane gospodina Mihailovića, iako smo ga i koleginica Radeta i ja upozorile da to ne radi.
Naime, gospodine Mihailoviću, vi treba da se starate o primeni Poslovnika, što vam govori alineja 3. člana 28. To nikako ne radite, iz prostog razloga jer vi ne pratite ni tok sednice ni šta ko kome govori. Verovatno zbog toga što smatrate da je vaša obaveza da još po jednom poslaniku iz vladajuće strukture date reč da bi izneo kontraargumente na račun srpskih radikala.
Niste imali osnova da date reč ni gospodinu Vlaoviću, koji je koristio svoje vreme za načelnu raspravu, a ceo problem je nastao zbog toga što je gospodin Nikolić iz DSS vreme za načelnu raspravu posvetio, ali sasvim pogrešno, SRS. I onda je on otišao toliko daleko da nas ubedi da je Vojislav Koštunica jedan od braće Šumaher. Da li je Ralf ili Mihael, to stvarno ne znam, ali ako je on rekao da je Koštunica sa upravljačem i menjačem sposoban da vozi formulu i da u to veruju građani Srbije, to Koštunica u najboljim snovima ne bi mogao da poveruje da je on sposoban za tako nešto.
Ako već govorite o tome da srpski radikali ne prate šta se događa u oblasti poljoprivrede, ja ću vam reći kako stoje stvari u opštinama i gradovima u Srbiji. Dakle, zbog bankarske politike koju vodi Mlađan Dinkić, zbog činjenice da su nepovoljni još uvek poljoprivredni krediti i tamo gde oni imaju nisku kamatnu stopu na godišnjem nivou, ova vlada nije sposobna da obezbedi plasman tih proizvoda, jer u ukupnoj strukturi izvoza, koji je katastrofalan, a o tome vam govori podatak da je spoljnotrgovinski deficit sada već sedam ili osam milijardi evra, poljoprivreda veoma malo učestvuje, ali ne sa prerađenim, nego sa sirovinama ili poluprerađenim proizvodima.
Onda se vraćamo na ono šta će SRS da radi – da stvori mogućnost da se ti proizvodi prerađuju, a ne da Slovenci kažu da je njihov nacionalni brend "ajvar", kada mi znamo da je to "srpsko nacionalno jelo". Dešava se da vi, dame i gospodo, u skupštinskom restoranu danas ručate i koristite salatu koja je iz uvoza i koja dolazi iz zemalja koje su bile sposobnije da daju mogućnost i kredite svojim poljoprivrednicima ili povrtarima (kako već hoćete) da to proizvedu na vreme, a ne da koristite mogućnost da optužujete SRS i da se skrivate iza sopstvene odgovornosti.
Pogledajte samo kakav je agrarni budžet i koliko učestvuje poljoprivreda u budžetu za 2005. godinu i sve će vam biti jasno. Pogledajte kakvi su agrarni budžeti i koliko ste izdvojili za poljoprivredu u gradovima i opštinama u kojima ste na vlasti, i nemojte onda nekim praznim pričama, frazama i napadima na SRS koja će, to je sasvim sigurno, uskoro da preuzme vlast u Srbiji, da se skrivate iza onoga što vi niste spremni i niste sposobni da uradite.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Krenite od sela do sela, od Vojvodine do juga Srbije, da pitate seljake, poljoprivredne proizvođače, kako žive i reći će vam da je sve gore i gore. I oni koji imaju mogućnost da ostvare neku proizvodnju, nemaju gde to da plasiraju, nema plasmana, jer država nije sposobna to da obezbedi i onda nam ministar finansija poručuje da je bolje da se tržište snabdeva robom iz uvoza jer je jeftinija ovde...
(Predsedavajući: Molim vas, minut ste prekoračili vreme.)
Znate šta, gospodine Mihailoviću, možda jesam prekoračila vreme, ali za razliku od onih kojima ste vi van Poslovnika davali reč, govorim nešto pametno i vezano je za poljoprivredu. Kada već govorimo o poljoprivredi, završavam sa samo delom programa, a to je potpuno restrukturiranje i stvaranje mogućnosti da se neke druge sada zapostavljene privredne grane razvijaju, o tome će, naravno, biti mnogo više reči kada ministar bude iz redova SRS, a poljoprivrednici će za to morati samo par meseci još da sačekaju. Zahvaljujem vam se.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što je gospodin ministar imao neke obaveze i napustio sednicu, jer sam želela na početku svog izlaganja nešto da konstatujem u njegovom prisustvu što je izneo.
On je svedok u poslednjim danima jedne činjenice koja je nažalost bolna za građane, ali poražavajuća za ovakvu skupštinsku većinu. Naime, sada se vidi da su srpski radikali bili u pravu kada su tvrdili pre nekoliko godina, ispostavilo se da je to mnogo zla nanelo građanima Srbije i produbilo kriminal, da je sasvim bilo svejedno da li su Čedomir Jovanović ili Ljubiša Buha Čume potpredsednici Vlade.
Taj organizovani kriminal, povezan sa vrhom državne vlasti, prelivao se od kriminalaca do Republičke vlade i do svih struktura povezanih sa najodgovornijim funkcionerima u našoj zemlji. I na sve to je reagovao ko – Srpska radikalna stranka, njen predsednik, zamenik predsednika, poslanici ovde u Skupštini, svuda i na svakom mestu govoreći građanima Srbije da su, pored bede i nemaštine, i veoma teške ekonomske situacije, koja je urušena dodatno i vašom vladavinom, a naročito prethodne DOS-ovske garniture, najveći problem organizovani kriminal i korupcija.
Ako krenete od grada do grada po Srbiji i pitate građane šta je ono što najviše zameraju aktuelnim vlastodršcima i onim prethodnim, reći će vam, a i neka organizacija se bavila jednom studijom proteklih dana i meseci, u 78% odgovor - organizovani kriminal i korupcija.
Od najnižeg nivoa, od jedinica lokalne samouprave, neki su postali pravi maheri kroz uzimanje provizije od pet, deset, 20 i 30%, preko organizovanog kriminala i ljudi koji su ogrezli u kriminal najgore vrste, povezani sa najvišim nosiocima tužilačkih, odnosno pravosudnih funkcija.
Primera je mnogo u Srbiji, ali ću vam navesti samo neke. Pre svega zbog toga što je gospodin Krasić bio u pravu kada je rekao da ne postoji politička volja da se suzbije organizovani kriminal. Ne samo da ne postoji volja, nego je očigledna nesposobnost.
Ko su ključni ljudi u suzbijanju organizovanog kriminala u jednoj vladi? Ministar pravde, upravo gospodin Stojković, koji nam je predložio izmene ovog zakona kroz dva člana, i ministar policije. Onda se građani s pravom pitaju dokle ide njihova bezbednost, da li je svaki građanin Srbije bezbedan, da li sme da pusti svoje dete da ide normalno u školu. Ispostavilo se da ne, jer i na osnovu poslednjih nemilih događaja na beogradskim ulicama vidi se da nema ozbiljnog pristupa tom problemu kada je u pitanju maloletnička delinkvencija.
Znači, nije urađena ozbiljna analitička predstava o tome šta se to dešava. Da li su to učestala dešavanja? Da li su to počiniocima, među mlađim maloletnicima, prva krivična dela? Da li su učestala? Da li ih regrutuju određeni kriminalni klanovi i kada će država da se obračuna sa organizovanim kriminalom? Odgovor na to pitanje je kod svih anketiranih gotovo u procenat identičan.
Oni koji kažu da je najveći problem organizovani kriminal i korupcija, kažu vam da će se obračunati država onda kada srpski radikali budu na vlasti. S obzirom da će to biti po građane Srbije veliko olakšanje, i sreća za njihovu bezbednost i budućnost srpske dece, za nekoliko meseci, budite sigurni da mi nećemo da čekamo i da nećemo imati vremena ni dana, ni sata da čekamo da se obračunamo sa onima koji su počinioci najvećih krivičnih dela.
Što se tiče konkretnih slučajeva, znate da su građani Srbije 19. septembra prošle godine u mnogim opštinama i u gradovima u Srbiji, poučeni onim što smo im poručili u predizbornoj kampanji, a odlučni da ćemo da se obračunamo sa kriminalcima od lokalnog preko pokrajinskog do republičkog nivoa, izabrali srpske radikale za predsednike opština i gradova.
Danas ću vam, dame i gospodo poslanici, govoriti o slučaju Novog Sada i gradonačelnika Novog Sada, gospođe Maje Gojković, potpredsednika Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke. Ovih dana se na gradonačelnika Novog Sada, gospođu Maju Gojković, vodi neviđena medijska hajka i haranga, na nju i članove njene porodice, njenu majku, njenog brata. Na nju naročito kroz medije koji nisu naklonjeni Srpskoj radikalnoj stranci, ni onome što ona radi.
Ona je, kao izabrani gradonačelnik Novog Sada, drugog po veličini grada u Srbiji, zagazila u osinje gnezdo i krenula da se obračunava sa organizovanim kriminalom, izašla na medije, a to je učinio i gospodin Nikolić u duelu, gde je potpuno i do nogu potukao separatistu Nenada Čanka na državnoj televiziji, rekavši da je jedan od vodećih kriminalaca u Novom Sadu, odnosno u AP Vojvodina, izvesni Đerđ Ozer, tužilaštvu i te kako poznati lik, zbog toga što je počinio, i osnovano se sumnja, a naročito to tvrdi odgovorno gospođa Gojković, mnoga krivična dela.
Sasvim je jasno da je gospodin svoju funkciju u mandatu koristio da se obogati, zajedno sa svojom separatističkom klikom, da je kroz renoviranje osnovnih i srednjih škola fakture za renoviranje tih škola prikazivao tri, pa čak i do pet puta više, znači, fiktivno.
Drugi po redu u tom lancu organizovanog kriminala, koga je javno prozvala gospođa Gojković, danas je ministar za obrazovanje u Pokrajinskoj vladi - Zoltan Bunjik, koji je, takođe, poznat tužilaštvu u Novom Sadu, organima policije takođe, a naročito poznat zbog činjenice da je, povezan sa Ozerom i Branislavom Pomoriškim, počinio mnoga krivična dela i zloupotrebe pri vršenju svoje funkcije.
On je sada, dame i gospodo, u neoslobođenoj Skupštini AP, a verujem da ćemo svešću i savešću, pre svega, određene gospode odavde uskoro osloboditi i Pokrajinsku skupštinu, na čelu jednog od vodećih resora – obrazovanja.
Zašto je ovo sada problem, ne samo problem za medije da o tome pišu i da se određeni mediji tome podsmevaju na jedan neukusan i neozbiljan način, zbog činjenice da svih ovih dana, a to se intenzifikuje u proteklih nekoliko dana, stižu pretnje, i to pretnje fizičkom likvidacijom, pretnje ubistvom gospođi Maji Gojković, gradonačelniku Novog Sada. Zašto je to problem? To je problem zbog toga što tužilaštvo ne reaguje na sve ove očigledne zloupotrebe i na materijalne dokaze koje je dobila. A sa druge strane, postoji opšte odobravanje građana Novog Sada za sve ono što gospođa Gojković i vladajuća garnitura u Novom Sadu radi. Policija, uzgred budi rečeno, ne radi svoj posao, već je prepustila samoj Maji Gojković da vodi istragu o tome ko joj preti i šalje takve anonimne poruke, pretnje ubistvom njoj i članovima njene porodice, a naročito poslednjih dana.
Što je najžalosnije, istraga se i ne vodi i ne dolazi se do onih koji prete, a vi veoma dobro znate da je, ako postoji volje i ako neko želi da zaštiti nosioce javnih funkcija, to moguće učiniti. Ali, nema političke volje. Onda se dolazi do samog vrha i do činjenice da u svom šeretskom maniru Branislav Pomoriški daje izjave, i emituju te izjave svi elektronski i štampani mediji, da je u pitanju obična manipulacija i marketing gradonačelnika Novog Sada.
Sada vas pitam, dame i gospodo narodni poslanici, kako biste vi reagovali, a naročito vi koji imate opravdanja i koji ste u vlasti, u koaliciji sa ovim prozvanim ličnostima, poznatim pravosuđu, odnosno tužilaštvu i policiji, da se to vama desi i da takve pretnje stižu u vaše poštansko sanduče ili na kućnu adresu vaše majke ili vašeg brata.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo poslanici, da nije bilo volje, a na to je takođe trebalo da nam odgovori ministar Stojković, da se mnogi krupni problemi organizovanog kriminala reše, odnosno da bilo ko o njima javno progovori, a da to nisu srpski radikali.
Pre više od šest meseci gospodin Tomislav Nikolić je podneo krivičnu prijavu protiv Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, bliskih prijatelja – inače, ova dvojica su kumovi sadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića – zbog toga što su opljačkali građane Srbije.
A to je učinio na osnovu nepobitnih činjenica i materijala do kojih je došao Anketni odbor, ustanovljen u ovoj skupštini, da ustanovi sve zloupotrebe koje su ti kriminalci počinili i sa koliko stotina miliona evra opljačkali građane Srbije.
Onda, da se vratimo još dve godine unazad. Vi sada posmatrate da je specijalni tužilac Specijalnog suda Jovan Prijić, a moram da vas podsetim da je on bio zamenik Republičkog javnog tužioca kada je SRS njemu lično predala materijal o čuvenoj aferi "Mercedes-benc", u koju su umešani pripadnici bivše DOS-ovske garniture, pa i bivši šef kabineta bivšeg premijera, a onda zamenik ministra unutrašnjih poslova, i tako redom, do mnogih drugih pojedinaca. Vi o tome ćutite ili tome ne smete da se suprotstavite.
Onda, na kraju ovog današnjeg izlaganja, uz još jednu napomenu da razmislite o svemu ovome, a naročito o slučaju gospođe Maje Gojković, kakva vam je savest i šta vi uopšte razmišljate kada vam se spomene reč organizovani kriminal. To pitam vas koji danas vršite vlast. Da li vi imate smelosti i hrabrosti i da li kod vas postoji politička volja? Nema je.
Nemate ni smelosti ni hrabrosti da kriminalcima u lice kažete da su kriminalci, da otpočnete sa procesima koje morate da vodite. Bojite ih se, vi samo znate zbog čega, a mi ćemo ustanoviti to do najsitnijih detalja.
Zato je najpotrebnije da građani imaju priliku da vas, tako nepodobne i nesposobne da se obračunate sa kriminalcima, najgorim mogućim kriminalcima u ovoj zemlji, smene. Što će vam se i desiti na sledećim izborima, a vi ćete onda možda da razmišljate - trebali smo, mogli smo ovo, nije bilo spremnosti, nije nam neko dao, neko nam je zapretio prstom.
Radikalima, a pre svega Tomislavu Nikoliću i svima onima koji će biti spremni da od prvog dana iza rešetaka, na dugogodišnje robije, uz asistenciju svih onih koji moraju da rade taj posao, stave kriminalce, neće niko moći da preti i neće nas niko ucenjivati, zbog toga što je osnovni motiv našeg bavljenja politikom da kriminalci budu tamo gde im je mesto, a da pošteni svet u ovoj zemlji može da živi od svog rada.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, razumem da su kolege iz poslaničke grupe G17 u defanzivi već nekoliko dana, jer oni nemaju nijedan valjani argument na naše tvrdnje koje smo iznosili svih ovih dana - da je ministar finansija Mlađan Dinkić, a kada već govorimo o ovom zakonu o suzbijanju organizovanog kriminala, jedan od ljudi koji je predvodnik organizovanog kriminala u našoj zemlji, jer je upravo on u izuzetno prijateljskim odnosima i vezama...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, upozoravam vas da treba da navedete član.)
Kažem vam da je kolega iz vaše poslaničke grupe, a vi ste član G17 organizacije, govorio ...
(Predsednik: Član Poslovnika?)
Član 100. Poslovnika... u negativnom kontekstu o poslaničkoj grupi SRS, o jednom opštinskom odboru. Ako neko želi da bilo kada u budućnosti, a pretpostavljam i kolega koji je malopre govorio, razmišlja o tome, ali to će njemu biti misaona imenica, da izlazi za govornicu u nekom budućem sazivu, onda to neće moći kao pripadnik organizacije G17. Turistički verovatno, preko razglednice verovatno, preko direktnih skupštinskih prenosa verovatno.
Što se tiče odbora SRS, ne samo da nemamo te pokrete koje je on naveo, o čemu će govoriti i gospodin Stefan Zankov, potpredsednik Skupštine i predsednik našeg Okružnog odbora, već kroz delovanje SRS sasvim je jasno da poljoprivrednici, kao i oni u gradu, tako i oni koje je Dinkić ostavio bez posla, i ova i prethodna vlada, veruju najviše, i taj procenat je preko 40 samo SRS-u.

Gospodine predsedavajući, ako u toku mog govora, kao što se desilo za vreme govora gospodina Krasića, budem čula da neko od verovatno pripitih poslanika iz većine u ovoj skupštini zvižduće na bilo koji način, lično ću da priđem i da mu iščupam bar jedno uvo.
Što se tiče ovog zakona i svega onoga o čemu je danas u višečasovnoj diskusiji govorio gospodin Aleksandar Vučić, moram da vas podsetim, dame i gospodo poslanici, a vi ste svi svedoci toga, pre svega, gospoda iz DSS, koji danas na sve moguće načine trpe, u političkom smislu, u finansijskom i svakom drugom, šamaranje od strane Mlađana Dinkića, koji je ministar finansija, da su i oni tada želeli javnosti, kao nekakvu odstupnicu za opoziciono delovanje, da pokažu da se i te kako solidarišu sa hiljadama onih iz četiri srpske banke koje je jednog dana Mlađan Dinkić odlučio da zatvori.
Danas se ovde ne postavlja pitanje za članove grupacije G17 plus, čiji je Dinkić "ekspert" i ministar - zašto ga oni brane, zašto se trude da opravdaju svaki njegov postupak, nego za samog premijera Vojislava Koštunicu, koga smo mi sa ove govornice upozoravali na dan izbora Mlađana Dinkića za ministra finansija, da to ne čini.
Bilo bi za građane Srbije prihvatljivo da kažu - evo, Skupština je donela jedan od sto pedeset i ne znam koliko zakona u novom sazivu, a da ovaj zakon omogućava da se tih nekoliko hiljada ljudi iz banaka, koje je Dinkić otpustio, vrati na posao.
Mi danas imamo sasvim obrnutu situaciju. Imamo situaciju da im se više ne zna broj, ni u Kragujevcu, u kome je 40.000 ljudi nezaposleno, ne zna se koliko je stranih banaka koje, navodno, posluju kao domaće, a lihvarskim kamatama svu štednju koju kupe od građana i kroz naročito potrošačke kredite, na koje su građani prinuđeni da idu zbog nemaštine i bede, kroz ogromne kamate koje se uzimaju od strane građana Srbije, poslovanjem tih banaka, vrši nova pljačka ionako potpuno ispražnjenih džepova građana Srbije.
O čemu mi onda ovde pričamo? Koja je to velikodušnost sada ministra finansija i države Srbije, pa će da izvrši otpis dugova te četiri banke koje je trebalo da uđu ne u stečaj, nego u proces sanacije, u njihovo ozdravljenje, da mogu da rade i plasiraju u domaću privredu, koja danas uopšte ne funkcioniše. Nasuprot tome, vi govorite o studiji izvodljivosti i o procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji.
Moram da vas podsetim, naročito vas, dame i gospodo, iz ove potpuno destruktivne većine danas u Skupštini Srbije, da se u tom izveštaju Evropske komisije, do čijeg mišljenja vam je i te kako stalo, spominje i slučaj četiri srpske banke, i nešto što oni nikako neće da vam dozvole i neće da vas prime, iako se trudio gospodin Albijanić da nam predstavi kako je Evropa ispred, pa samo što nije oberučke prihvatila da i on kao takav primerak i svi ostali odu tamo.
Neće da vas prime, jer oni strogo sankcionišu nešto u čemu je Mlađan Dinkić ekspert, a to je pranje novca, pranje novca preko Kipra, pranje novca preko banaka koje lično kontroliše Mlađan Dinkić, sa svojom kumovsko-mafijaškom bratijom, pranje novca građana Srbije i pljačka koju on sada radi preko banaka, stranih banaka koje kontroliše u našoj zemlji. Bilo bi dobro da nam bilo ko od vas kaže i nekome od građana Srbije objasni kako je moguće da sa ove skupštinske govornice u lice lažete ljude kada im govorite da su te banke velikodušne, da daju odlične i povoljne kredite, kada znate da to nije tačno, kada znate da se na taj način dodatno ljudi pljačkaju i kada znate i svesni ste toga da branite čoveka koji danas predstavlja najveće zlo. On kontroliše ne samo novčane tokove, nego sve vas, disciplinuje vas načinom na kojim vam se obraća, i preko svojih obraćanja na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, preko svojih medijskih nastupa. Onda nam se podmeće neka priča i bajni ekspertski potezi i G17 i Mlađana Dinkića, koji će državu da izvuku iz krize. Pre svega bih želela uz odbranu ovog amandmana i brisanje člana 1, koji je podneo u ime poslaničke grupe gospodin Zoran Krasić, da poručim vama, gospodo, koji ste iz stranke aktuelnog premijera Vojislava Koštunice, da se prizovete, ako je to još uvek moguće, pameti i da se potrudite da se, ukoliko je moguće što pre, ako želite dobro ovoj državi i ovom narodu, otarasite nekoga kao što je grupacija G17, a pare svega Mlađan Dinkić.
Jer, verujem da i mnogo ljudi koji sede u poslaničkoj grupi G17 plus ne opravdavaju ovakve poteze ogoljenog kriminala i čoveka koji danas na najperfidniji način personifikuje kriminal u ovoj zemlji, a to je, nažalost, ministar finansija u Srbiji Mlađan Dinkić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, neprihvatljivo je što predstavnika Vlade, a naročito ministra, nema ovde, jer rasprava u pojedinostima o predlogu zakona o privatizaciji bi, kroz dodatnu argumentaciju poslanika Srpske radikalne stranke, trebalo da utiče na to da se ovaj zakon poboljša i da bude u funkciji, pre svega, zaposlenih u Srbiji i onih čija preduzeća tek treba da uđu u proces privatizacije.

Moj amandman se odnosi na veliko ovlašćenje koje je još u Zakonu o stečajnom postupku dato Agenciji za privatizaciju, a sada se potvrđuje ovim zakonom kroz činjenicu da se daje mogućnost da Agencija imenuje i obavlja poslove stečajnog upravnika. Postavlja se pitanje odakle Agenciji licenca za obavljanje poslova stečajnog upravnika i kako zaposleni u onim preduzećima kod kojih se pokrene stečajni postupak mogu da veruju Agenciji koja je u više navrata, kroz nekoliko stotina slučajeva u kojima nije postupila i reagovala kako treba, pokazala da nema nikakav kredibilitet i da ljudi, a pre svega direktor Agencije, nisu za tako nešto sposobni i očigledno da nisu imali dobru nameru da pomognu zaposlenima u Srbiji.

Mnogo je preduzeća u kojima je pokrenut stečaj i to su danas krupni problemi za sve veće i manje gradove u Srbiji. Izneću vam samo slučaj Fabrike mesne industrije "Crvena zvezda" - Kragujevac, nekada najpoznatije i veoma profitabilne mesne industrije, koja je imala veliki izvoz u zemlje na zapadu i širom sveta izvozila svoje proizvode, a danas fabrike u koju je pre dve i po godine uveden stečaj, u kojoj radnici sada preko nadležnog trgovinskog suda pokušavaju da zaštite svoja prava.

Mnogo je pitanja vezanih za stečaj u ovom preduzeću i s obzirom da su me radnici, sada potpuno obespravljeni, zamolili da iznesem neke od nepravilnosti kada je stečaj uveden, budite ljubazni i saslušajte bar deo onoga što su oni tražili da čuju i poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Troškove stečajnog postupka za mesnu industriju "Crvena zvezda" - Kragujevac predujmio je dužnik "Zvezde", "Sport" d.d, tada po savetu lokalnih dosovskih vlasti, kako je sam vlasnik naveo, a ne predlagač ZOP, filijala Kragujevac, što je van Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, koji je tada bio na snazi, i van sudske prakse. To je zaista nezabeleženo u dosadašnjoj praksi, ali je, nažalost, istinito. Odluka o stečaju nije doneta u Trgovinskom sudu Kragujevac, kao stvarno i mesno nadležnom, već zamislite, na sednici Socijalno-ekonomskog saveta grada Kragujevca, čak i to postoji. I, zakupac MAP internacional koristio je robnu marku "Zvezde" u proizvodnji i pakovanju svojih proizvoda, iako to ugovorom nije bilo predviđeno.

Međutim, ove obespravljene radnike, koji su kod nadležnog trgovinskog suda zatražili svoja prava, naročito je intrigirala činjenica da ni veterinarska, ni inspekcija rada nisu ništa preduzele, iako im je ta činjenica bila dobro poznata, jer su obišli pogone "Zvezde", ali 26.2.2003. godine u njima nisu zatekle nikoga, dok je 26.3.2003. godine inspekcija rada zatekla, navodno, četiri administrativna radnika bez ugovora. U isto vreme, stečajni upravnik navodi da je tekla proizvodnja paštete pod robnom markom "Zvezde", bez ikakvog nadzora koji je za tako nešto potreban. U toku postupka stečaja je trajao postupak po žalbi pred Višim trgovinskim sudom u Beogradu.

Takođe, njima nije poznato i tražili su u dopisu, koji su uputili i gospodinu ministru i gospođi Zori, objašnjenje kako je moguće da se firma "Zvezda-mesopromet" pojavljuje kao ponudilac sadržane sirovine MAP-a internacional, "Juhor-eksport" a.d. Jagodina. Isti je sirovinu odbio zbog neispravnosti, a radi se o oko 27 tona sirovine. Čija je to sirovina, "Crvene zvezde" ili firme "Zvezda-mesopromet", kada je jasno da je MAP-a internacional zakupila kapacitete "Crvene zvezde"? Kome je ta roba prodata, kada je uništeno samo 9.300 kilograma sirovine?

Mnogo je još pitanja, između ostalih i to šta je sa manjkom, koji je utvrđen prilikom imenovanja stečajnog upravnika u ovom preduzeću, od 814.063 dinara osnovnih sredstava.

Evo, završavam. Radnici kojima su ta sredstva poverena na čuvanje i raspolaganje ili stečajni upravnik moraju da dobiju saznanje o tome. Kako je moguće da neko na takav način barata i operiše, prilikom uvođenja stečajnog postupka, osnovnim sredstvima? Kada je na ovakav način urađen stečaj u nekada najpoznatijoj mesnoj industriji u našoj zemlji, u "Crvenoj zvezdi" iz Kragujevca, možemo samo da zamislimo na koji način će, ako ne prihvatite ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, kriminal, u pravom smislu reči, da cveta i da vlada, dok radnici...

.... nedužni, bez hleba, bez mogućnosti da izdržavaju sebe i svoju decu, stradaju pod ovom i ovakvom vlašću koja nastavlja, nažalost, kontinuitet ove prethodne.

Dame i gospodo narodni poslanici, problem sa deviznim ulozima naših građana u Srbiji je nastao onog trenutka kada je, slučajno prezimenjak gospodina Markovića, po zlu čuven tzv. reformista Ante Marković pokupio sve srpske devize i odneo ih kod svoje bratije u Hrvatsku i Sloveniju, a kakav je on reformista bio i kakva je pustoš ostala posle toga u srpskim bankama i u našoj privredi, svedoci smo i dan-danas.
Ali, ovaj amandman koji je podneo dr Paja Momčilov je zapravo suštinski stav Srpske radikalne stranke od uvođenja višestranačja i od našeg prvog predloga projekta privatizacije u zemlji, znači od onog trenutka kada smo imali i taj Markovićev zakon o privatizaciji, koji je posle zaustavljen uz podršku DS-a, pa se dugo godina ništa nije dešavalo.
Od tog trenutka se zalažemo za to da država može da izvrši tzv. prebijanje dugova po osnovu stare devizne štednje davanjem mogućnosti onima koji su imali (a znate, ne možemo da licitiramo do kog iznosa, ima ljudi sa ogromnim novčanim ulozima) devize u srpskim bankama.
Danas imamo potpuno opustošeno bankarstvo. O tome ćemo da govorimo po sledećoj tački dnevnog reda, ali interesantno je, gospodine ministre, da vi ne pokazujete nimalo dobre volje da se izvučete iz tog ozloglašenog plana.
Jer, znate, ako su banke uništene, iako ćemo mi Dinkiću mnogo toga kasnije da kažemo, kada ta tačka dođe na dnevni red, ako su građani svedoci toga da je on izumeo Nacionalnu štedionicu i da se stara devizna štednja isplaćuje samo i isključivo preko Nacionalne štedionice, zašto ih dodatno kažnjavate i ne dajete im mogućnost da iskoriste ono što su nekada teškom mukom sticali, izdvajali i stavljali na račune banaka, koje su uništene od Markovićevog vremena pa nadalje.
Znate, lako je Bogoljubu Kariću.
Čovek je, osim toga što se obogatio na narodnoj muci – a pravo da vam kažem nešto sa njim i sa druge strane nije u redu, jer kad je on mogao preksinoć da izjavi na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom "sve sam lepši i lepši, sve sam mlađi i mlađi, i to što ne znam sve padeže nije nikakav problem", znate, onda nešto nije u redu sa njim, a drugi ljudi iz te struke bi morali njim da se pozabave, stručni za tu oblast, psihologiju i psihu čoveka uopšte – besan od para, od uživanja u svemu tome što je stekao od zajma za preporod Srbije, od otimanja na sve načine.
Ali, kada znate da jedan takav Bogoljub Karić, koji ne samo da nije lepši i lepši, mlađi i mlađi, nego se zaista sa njim u najmanju ruku nešto čudno dešava, osim toga što je jedan od vodećih pljačkaša naroda i države, zašto onda kažnjavate ljude koji imaju nameru, i posle toga što su prevareni, da se interesuju za neko od preduzeća, a bili su nekada u posedu stare devizne štednje.
Kao što vam je gospodin Krasić lepo rekao o tome - bolja je njihova cena na tržištu, na berzi, nemojte vi da brinete o tome. O tome treba da brine Ministarstvo finansija. Očigledno je da vi ne želite da se zamerate sa kolegama koji vode druge resore, jer svako od vas u Koštuničinoj Vladi gleda svoj atar; ova stranka dobila ovaj resor, ova onaj, vi gledate to što je vaše, ostavio vam u nasleđe Maršićanin, odnosno DSS, i samo u okviru toga posmatrate sva buduća privredna dešavanja.
To svakako nije dobro. To samo pokazuje da vi ne samo da ne želite jedni druge da kritikujete, već ne znate šta jedan radi, a šta radi drugi i kako uopšte dalje treba, a bilo bi bolje i privrednim subjektima i onima koji žele da se udome da nađu nekoga da po normalnoj, tržišnoj ceni kupi njihovu fabriku, da pronađu rešenja za svoje muke.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, ovo vam je prilika da se predomislite i da u ime predlagača - Vlade Republike Srbije prihvatite ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS.
Možda će to da bude dovoljan dokaz da vi navodno imate nameru da sprečite zloupotrebe, naročito kod tenderske privatizacije i privatizacije uopšte. Ovako, ako ostane ovaj zamišljeni član 2, odnosno on se odnosi na član 67. postojećeg zakona, vi stvarate mogućnosti, u obrazloženju koje ste mi dali za neprihvatanje amandmana, za očigledne zloupotrebe. Vi kažete u zadnjoj rečenici obrazloženja za neprihvatanje amandmana: "Potrebno je ostaviti što veći broj mogućih oblika prodaje, pa će nadležni organi u svakom konkretnom slučaju uvek moći da odaberu odgovarajući".
Evo na šta se to odnosi. To se odnosi na akcije, o čemu je govorila koleginica Radeta, koje su prenete Akcijskom fondu, u skladu sa zakonom; akcije čiji je zakoniti imalac Republički fond za PIO zaposlenih, u pitanju je veliki kapital i veliki ulog; akcije čiji je zakoniti imalac Republički fond za razvoj; akcije čiji je zakoniti imalac Republika Srbija, po osnovu konverzije potraživanja u kapital, i naravno, "Vlada Republike Srbije", kaže se u zadnjem stavu člana 52, "bliže propisuje postupak i način prodaje hartija od vrednosti iz stava 1. ovog člana".
Takvo mišljenje ste preneli i kroz obrazloženje da se ne prihvati ovaj amandman.
Moram da vas podsetim i zarad javnosti da kažem koja su to dva prva stava člana 67, za koja vi kažete da se ne odnose na prethodno navedene fondove, odnosno imaoce, prilikom kupovine i prodaje. Član 67. stav 1. kaže: "Lice koje namerava da kupi akcije sa pravom glasa određenog akcionarskog društva po osnovu kojih bi steklo najmanje 25% akcija s pravom glasa tog društva, dužno je da postupi u skladu sa ovim zakonom. Lice iz stava 1. ovog člana koje kupi akcije po osnovu kojih bi se steklo najmanje 25% akcija s pravom glasa društva iz tog stava, a ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona o ponudi za preuzimanja akcija – ne može ostvarivati pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija". Vi kažete da se na ove navedene imaoce akcija to ne odnosi, odnosno brišete 1. i 2. stav postojećeg člana 67.
Mi smo vas upozoravali i u toku načelne rasprave, jer mislimo da to nije dobro rešenje, da treba da ostavite ovako kao što sada stoji, jer ćete time sprečiti mogućnost zloupotreba. Znate, široko tumačenje kako će koja prodaja da se vrši zaista je za nas neprihvatljivo. Koji je to organ koji će to da određuje, naročito kada se ima u vidu, vi to vrlo dobro znate, kada su u pitanju tenderske privatizacije i dogovori, jer su krupni ulozi u pitanju, oko dvojice ili trojice takmaca: koji je taj koji će da ide do kraja, koji odustaje, za koje milionske iznose u evrima ili u dolarima odustaje od daljeg nadmetanja?
Dosadašnje iskustvo, a naročito uz činjenicu da su ovde u pitanju i Fond za PIO i Fond za razvoj Republike Srbije, daju nam otvorenu mogućnost da sumnjamo da će ovde biti sve čisto. Ne da će biti čisto, nego sa ovakvim aždajama koje sede u Vladi Republike Srbije, a koji su ogoljeni kriminalci, to se neće desiti, jer njihov kumovsko-mafijaški lobi je spreman da za takve uloge, a u pitanju je posed od 25% kapitala, znači, četvrtine, uradi sve.
Oni su u stanju i da ljudima prete i da se na najgore moguće načine obračunavaju da bi došli u posed takve količine akcija tako vrednog kapitala. Zato nije dobro da brisanjem ova dva obavezujuća stava iz člana 67. dajete mogućnost da se tako slobodno tumači na koji način će da se vrši kupovina i prodaja, odnosno da to određuje neki nadležni organ. Kažite nam koji nadležni organ.
Ako za vas Komisija za hartije od vrednosti sada, u ovakvoj vladi koja ne uživa nikakvu podršku, ne znači ništa, za nas srpske radikale će i te kako ona da znači kao potpuno nezavisna institucija, koja treba da radi u skladu sa zakonom, bez ikakvih pritisaka, bez ikakvih ucena i pretnji, čak i fizičkom likvidacijom ljudi.
Prema tome, prihvatite ovaj amandman SRS. Svejedno, ako vi to ne uradite, mi ćemo morati na ovakav način i sve predložene amandmane iz ovog seta zakona da promenimo odmah pošto preuzmemo vlast u zemlji, a to je kroz nekoliko meseci, jer ovo je očigledan dokaz da se dalje sprema pljačka građana Srbije i svega onoga u šta su oni celog svog životnog i radnog veka ulagali.

Ne znam zašto se gospodin Vlahović ovoliko zaleće za ovu govornicu, on je tri godine bio ministar za privredu i privatizaciju i rekao je šta je imao. Sad može iz pozicije opozicije, ali znate, ne pije sve vodu.
Htela sam samo da vam kažem, kada je u pitanju ovaj amandman kolege Božidara Koprivice, gospodine ministre, iako je opravdano sprečen kolega, sada da vam da dodatnu argumentaciju, moram da vam kažem da je gospodin Koprivica advokat, inače odličan krivičar, i on je čovek koji je ovim hteo vama kao ministru za privredu da ukaže na to da nije dobra praksa, a to zna i gospodin Vlahović odranije, i njega smo na to upozoravali, i sve druge ministre da se ona oblast koja se tretira i treba da se tretira novim krivičnim zakonim inkorporira u ovaj zakon.
Vi ste malopre rekli, morate preventivno da delujete. To bih mogla da prihvatim, ranije je i Đelić imao istu priču, da se vi ne viđate sa ministrom Stojkovićem i da niste u ovoj istoj Koštuničinoj vladi, ali kako vi imate sednice Vlade, kako građani Srbije na televiziji vide da se vi tamo sastajete, vi povucite za rukav ministra Stojkovića, pa ga pitajte - kolega Stojkoviću, kada će novi krivični zakonik, koji si ti pripremio i poslao ga Skupštini u proceduru pre tri-četiri meseca, da dođe na dnevni red.
Znate, ministar zna po tri-četiri dana u hodniku da sedi, da ispija kafe i da čeka da se par članova izmena i dopuna nekog zakona nađu na dnevnom redu. A bolje bi mu bilo da se time bavi i da vodi računa o tome kako rade i trgovinski sudovi, i sudovi opšte nadležnosti, nego da preti, što čini intenzivno, i juče i prekjuče, zajedno sa Rasimom Ljajićem, haškim optuženicima, odnosno onima koje ganja Karla del Ponte da će da im zamrzne imovinu.
Juče vam je gospodin Vučić rekao da pre svega morate da vodite računa, i kao ministar u Vladi, da se to nikako ne desi; kada su u pitanju oni koje proganja Haški tribunal i kada su u pitanju krivična dela da nema nikakvog smisla da ih na bilo koji način, pa makar i da vam to bude opravdanje da delujete preventivno, stavljate u ovaj zakon o Akcijskom fondu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gotovo da niko nije u toku ove rasprave spomenuo jednu veoma bitnu stvar, a to je da ste vi ministar za privredu i privatizaciju. Ovaj set zakona moramo da posmatramo u kontekstu sveukupne privredne situacije u našoj zemlji i činjenice da od kada ste vi ministar za privredu i privatizaciju, a s obzirom na to da ste u svom načelnom izlaganju izneli na koje ste sve "probleme" naišli zbog usporenog procesa privatizacije, niste nam saopštili podatak, koji nažalost postoji u svim ozbiljnim ekonomskim časopisima ili studijama koje rade ekonomisti u našoj zemlji, a to je da su dnevni gubici srpske privrede gotovo 500.000 dolara.
Taj dug je nešto smanjen u odnosu na prošlu godinu, ali i dalje je to katastrofalno, jer pomislite kolika je to suma za mesec dana, ako smo mi danas, dok razgovaram ovde sa vama o ovom zakonu, ubeđujući vas da prihvatite amandmane, svesni toga da je 500.000 dolara nestalo.
Zaista je vreme kratko i s obzirom na to da ima još nekoliko kolega iz poslaničke grupe SRS koji treba da govore striktno ću da govorim o Zakonu o privatizaciji. Smatramo da je trebalo da prihvatite ključne amandmane SRS-a. Ono na šta vas je upozoravao gospodin Nikolić posebno, a to je retroaktivnost kod ranije zaključenih ugovora koji se ne poštuju.
Sada ćete verovatno da odgovorite da oni slučajevi, a njih je više stotina, i to najbolje znaju kolege u Odboru za privatizaciju i predsednik Odbora, a pre svega srpski radikali članovi Odbora, koji se ne poštuju, a u pitanju su socijalni programi, otpuštanje radnika van ugovora, neisplaćeni celokupni iznos, o čemu je danas govorio gospodin Vučić, onda ćete vi da kažete – to više nije moja nadležnost, to je u okviru pravosuđa, trgovinskih sudova.
Sada se vraćam opet na onu davno ponovljenu priču od strane srpskih radikala i na čuveno ime Marka Kljajevića, koji vedri i oblači po trgovinskim sudovima, ne samo u Beogradu, nego i u Kragujevcu. Prosto je neverovatno da mi ubeđujemo radnike i kada prisustvujemo na Odboru za privatizaciju i kada nam se obrate u gradovima gde žive, a njihov spor se nalazi pred nekim trgovinskim sudom. Konkretno, u Kragujevcu je u pitanju Fabrika mesne industrije "Crvena zvezda", u pitanju je PKB transport, i sa tim ste upoznati, aranđelovački "Venčac"; mnogo problema, a u više navrata ceo dan raspravljaju o tome i nikako da dođu do nekog zaključka.
Kakav zaključak donese Odbor? Odbor donese zaključak da se u roku od 7 dana izjasni Agencija za privatizaciju, koja jeste ili nije, ali uglavnom nije nesporno utvrdila činjenice iza kojih stoje oštećeni radnici i da se da preporuka nadležnom trgovinskom sudu, a obično tom ozloglašenom i samo po zlu poznatom Kljajeviću, da se ti postupci ubrzaju i da se radnici više ne dezavuišu i da se ostvare njihova prava. Pojeo vuk magarca, od toga nema ništa.
Kako znate da sam poslanik Srpske radikalne stranke iz Kragujevca, gde je ključni problem Fabrika automobila grupe "Zastava" i kako je proces restrukturiranja rađen po Vlahovićevom modelu, za vas imam konkretno pitanje i danas želim da mi, odmah ili u toku današnje rasprave, da bi to znali radnici zaposleni u Fabrici automobila "Zastava", odgovorite – šta će biti sa privatizacijom Fabrike automobila.
To je bio ključni adut aktuelnog gradonačelnika Veroljuba Stevanovića. Ništa od ovoga, onoga, vaši poslanici veoma često govore o nekakvom projektu o kome ni kragujevačka, a ni šira javnost puno ne zna. Dajte ljudima neke garancije i pre svega morate da nam kažete da li stojite iza izjave Slobodana Lalovića, ministra za rad, koji je na državnoj televiziji rekao da on jednostavno nema nikakvo rešenje za radnike sa Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje, čuvenog ZZO-a, koji prestaje sa radom u septembru mesecu.
To su ključni problemi za grad koji ima preko 40.000 nezaposlenih ljudi, a od toga je 80% onih koji su ceo radni vek proveli u Fabrici automobila. Tražim od vas konkretan odgovor na to pitanje i da nam kažete kao odgovorni ministar.
Želim još da nam objasnite, kako je moguće da nešto što bi bilo opšteprihvatljivo za jednu državu, u kojoj ima mnogo onih koji su ulagali putem tzv. stare devizne štednje ili čuvenog zajma za preporod Srbije, od koga je najveće koristi imao samo Bogoljub Karić i na njemu se najviše obogatio, kako je moguće da kroz taj vid emitovanja hartija od vrednosti od strane države neko konkuriše da postane vlasnik nekog kapitala.
Toliko za ovih samo šest minuta, pošto kolege imaju još mnogo pitanja za vas. Ovo što sam vas pitala je nešto što, nažalost, nije smešno, kakav je sada vaš izraz lica. Odgovorite građanima Srbije i radnicima Fabrike automobila Grupe "Zastava". Pokušajte bar nekim argumentima da demantujete ono o čemu se priča i u šta otvoreno sumnjaju ljudi kada je u pitanju vaš budući rad i rešavanje tih problema.
Izmene i dopune ovog zakona su mogle da budu bolje po predlogu srpskih radikala. Hajde da krenemo jednom da govorimo o konkretnim stvarima. Vi ste ministar i za privredu i za privatizaciju. Izađite i recite – sposoban sam u ovoj vladi i sa ovom vladom, za koju ne smatram niti da je sposobna niti da ima legitimitet, jer je podržava svega 12-13% građana Srbije, ali dok ste još na tom mestu morate da pošaljete jasnu poruku, a konkretno me zanima za Fabriku automobila "Zastava" i za ove ugovore koji su zaključeni, a koji se ne poštuju. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, gospođo Pop-Lazić, kada je pre mesec dana u dvorani "Sava centra" – u onoj manjoj u koju nije moglo da stane onih 2.000 ljudi, koji su čekali ispred i pokušali da čuju elitu iz naše pravne nauke, cenjene i ugledne naučne radnike i ljude iz javnog života – održan skup pod nazivom: Politički i pravni aspekt optužnice protiv prof. dr Vojislava Šešelja.
Svi ti prisutni gosti, uslovno rečeno, ali pre svega ljudi koji su nesumnjiv doprinos dali u našoj pravnoj teoriji i praksi, naučni radnici su rekli da tom nazivu nedostaje još jedna reč, a to je - moralni aspekt optužnice protiv prof. dr Vojislava Šešelja.
Kada danas govorimo o ovoj rezoluciji, koja ima cilj da potpuno razobliči prirodu današnjeg režima pošto u najvećoj meri predstavlja kontinuitet propale DOS-ovske garniture, mi treba da govorimo o onome šta ova rezolucija zapravo jeste, a što mnogi poslanici, isključujući poslanike SRS i SPS, dakle svi ostali, nisu shvatili.
Ni oni za koje je gospodin Tomislav Nikolić upotrebio pravi narodni izraz – pobegulje, a koji danas nose najveću odgovornost zbog činjenice da su oni na vlasti i da su stožer okupljanja, tu pre svega mislim na DSS i Vojislava Koštunicu, kao premijera svega onoga što nema nikakav potencijal u Srbiji, niti pravi predstavljački kapacitet.
Jer ako pogledate ko su te stranke iz Koštuničinog okruženja, doći ćete do jednostavne činjenice koja bi trebalo njega da zabrine, i treba da ga brine, još od 5. oktobra pa do današnjeg dana, da se našao na čelu jednog nesrećnog konglomerata stranaka, danas podeljenog u nekoliko kolona, koji je personifikovao u to vreme, a i danas kroz izjave njihovih zvaničnika predstavlja najveće zlo za demokratiju, najveće zlo za srpsko društvo u celini, za srpski narod i sve građane Srbije.
Sve ono što smo mogli da čujemo danas i pre deset dana, kada je otpočela rasprava o ovoj rezoluciji, dokaz je da svaka rečenica i svaka reč napisana u ovom tekstu rezolucije zapravo predstavlja jedinu pravu istinu, a to je da je politički progon neistomišljenika posle 5. oktobra i uoči 5. oktobra, od strane onih koji danas predstavljaju poražene i gubitničke opcije u Srbiji, nije prestajao i ne prestaje ni dan-danas, već na ovaj ili onaj način, kroz nedovršene sudske procese, kroz stavljanje krivičnih dela u fioku za predstavnike DOS-ovskog režima, kroz imenovanje najnečasnijih ljudi na sudijske funkcije, zapravo je oličenje svega onoga protiv čega se bori SRS od svog osnivanja.
Moram da vas vratim na sve to kako je počelo, kada je u pitanju bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević. Ono što imam u ruci, dame i gospodo poslanici, jeste stenogram sa sednice Narodne skupštine Republike Srbije od 31. marta 2001. godine.
Tog dana je Đinđićeva vlada, sa onim nesrećnikom Božidarom Đelićem, koji nema ni stida ni obraza kada je juče mogao sa pozornice davno posrnule DS da govori o nekim reformama, dakle, tog dana je usvajan budžet za 2001. godinu i paket poreskih zakona, koji je označavao početak sve veće bede i nemaštine za srpski narod, za sve građane Srbije.
Na toj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, govoreći o tako pogubnoj budžetskoj politici koju je sprovodila i počela da sprovodi DOS-manlijska vlada kroz Đelićeve projekte, prof. dr Vojislav Šešelj je, pošto je čuo, a već se celog dana govorilo o tome da su jake policijske snage oko kuće, odnosno rezidencije bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, veoma jasno i glasno sa skupštinske govornice upozorio DOS-manlije, one koji su par meseci pre toga otpočeli hajku i progon političkih neistomišljenika, da ne čine nova zla po Srbiji.
Rekao im je i poručio to kao političar, kao odgovoran političar na čelu danas najveće političke stranke u Srbiji i kao čovek koji je uvek od početka svoje političke borbe u bilo kakvim kontaktima sa političkim neistomišljenicima, onima koji govore i koji rade bilo šta sa mržnjom, da to ne čine jer će na kraju ta mržnja da ih pojede. U pravom smislu reči to se i desilo, jer je ta mržnja i ostrašćenost pojela DOS i mnoge političke stranke su nestale sa političke scene Srbije.
Ostala je Demokratska stranka koja se, kao što je pokušala juče i danas, hvali time da ima nekakav kapacitet i snagu. Međutim, sasvim je očigledno, a dokaz za to je i njihova snaga koju su imali, o čemu su govorili juče, između dva svetska rata, da su uvek bili daleko iza Srpske radikalne stranke.
Predsednik naše stranke je posle tako ostrašćenih istupa i očigledne namere da se uhapsi Slobodan Milošević sa skupštinske govornice poručio: "Pozivam državno rukovodstvo, znam koliko ste vi neozbiljni i vama mnogo i ne govorim (govorio je poslanicima u sali, koji su u istom maniru kao i mnogi danas dobacivali iz klupa), na razum i trezvenost. Ako se prolije krv, onda se može desiti da krvavom kolu ne bude kraja.
Znate, to je opasno i zato pozivam na razum i trezvenost. Vi koji nemate razuma, ništa vam tu nije ni jasno. Nadam se da ima onih koji su razumni, a trenutno raspolažu sredstvima sile u svojim rukama. Zbog toga ovo govorim. Biće veoma loše ako padne krv.
Nemam nikakvih ličnih razloga da branim Miloševića, ali ovo što vi radite večeras je na štetu državnih interesa".
Naravno, predsedavajuća Nataša Mićić ga je sve vreme prekidala i govorila mu da on nije ovlašćen da o tome govori. Predsednik naše stranke je nastavio dalje i rekao: "Želim da moja savest bude mirna. Ovde sam naciji, a ne parlamentu, saopštio šta se dešava i moja je savest mirna. Za sve ono što se eventualno mnogo gore desi snosiće odgovornost oni koji su to organizovali".
Nastavlja se sednica i predsednik naše stranke je, govoreći o tako pogubnom budžetskom projektu i poreskim zakonima, još jednom upozorio i rekao, s obzirom na to da su svi mediji javljali o dramatičnoj situaciji oko rezidencije Slobodana Miloševića: "Sve ovo što se događa je veoma ozbiljno. Vi pravite haos na svim područjima, a uopšte ne razmišljate o posledicama. Vaša nervoza, vaša mržnja koju ovde ispoljavate samo je za mene dodatni argument da sam potpuno u pravu. Vi niste ovde došli zato što mislite svojom glavom, nego zato što ste poslušni NATO paktu. Vi ste ovde izabranici NATO pakta. Vi činite sve ono što je protiv vašeg naroda".
Predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj je nažalost tog dana bio u pravu zato što se drama nastavila i zbog toga što su tog dana preduzeli Čedomir Jovanović, uz pomoć Dušana Mihajlovića, Gorana Vesića i svih onih koji su personifikovali zlo dosmanlijskog režima i Demokratske stranke, danas razbijeni po nekakvim frakcijama.
Naš predsednik i mi, poslanici Srpske radikalne stranke, napustili smo sednicu i otišli na plato ispred Predsedništva Srbije, gde nam je protivzakonito i protivpravno oduzet džip u vlasništvu Srpske radikalne stranke.
Dok je kordon policije kroz nasilje koje su primenili, najbrutalnije moguće nad poslanicima Srpske radikalne stranke, vodio brigu o tome da nam oduzima naše vlasništvo i našu imovinu, policijske snage, kao i narod koji se okupljao oko rezidencije Slobodana Miloševića, bili su sve brojniji.
I, desilo se to da on 31. marta uveče bude uhapšen, sproveden u Centralni zatvor, a zatim 28. juna te iste godine odveden u Haški kazamat, kada je prekršen Ustav ove zemlje i kada je sasvim mirno Koštunica neobavešten o tome prisustvovao koncertu Jovana Kolundžije ili nekog sličnog.
Mi smo danas kao, pre svega, visokomoralni i odgovorni ljudi, i političari koji su spremni da vode ovu zemlju i ovaj narod u bolju budućnost, da se poštuju Ustav i zakoni ove zemlje, podneli pred vas, pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, rezoluciju kojom smo hteli da ispravimo jednu nepravdu. Ovde se samo spominje porodica Slobodana Miloševića. Uopšte se ne govori o tome kako se zove njegov sin, kako se zove njegova supruga.
U pitanju su njegovi najbliži, u pitanju je porodica bivšeg predsednika Srbije i SRJ, koji ne brani danas sebe, kao što je to danas neuko, da ne kažem zlonamerno, izrekao jedan poslanik Demokratske stranke, nego čitav srpski narod i sve ono što smo radili braneći se od agresije, NATO pakta i spasavajući srpske zemlje zapadno od Drine i Dunava.
Onda se postavlja to pitanje, i vraćam se na reč moral koja se potencira u ovoj rezoluciji, koja je na tom visokom naučnom skupu nedostajala kada se govorilo o političkoj optužnici protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja. Postavlja se pitanje da li narodni predstavnici u najvišem skupštinskom domu, oni koji su bili ogorčeni protivnici Slobodana Miloševića, imaju imalo ljudskosti i morala kod sebe.
Ispostavlja se da nemaju, jer je njima danas 31. mart smešan, smešan im je i 28. jun, naš najveći praznik Vidovdan, kada je protiv Ustava i zakona odveden u Haški kazamat predsednik Srbije i SRJ. Smešno im je u poslaničkim klupama dok ovo govorim, ali neka se sete onoga što im je Slobodan Milošević uputio, ma koliko da imaju samosvest o tome da im je nekada bio politički protivnik.
Tog dana, pošto je na tako ponižavajući način, kao bivši predsednik ove države, odveden u Hag, opet ponavljam, optužen po nekakvoj komandnoj odgovornosti koja nigde ne postoji, koja je ustanovljena u tom ad hok tribunalu, rekao je i poručio – braćo Srbi, vi ste danas svoj posao završili, ali ne zaboravite – danas je Vidovdan.
Onda vas vraćam na reči koje je sa ove govornice uputio tada poslanicima vladajućeg DOS-a prof. dr Vojislav Šešelj. Upozoravao vas je, obraćam se vama koji ste nekada bili predstavnici tog režima koji je mnogo zla naneo ovoj državi i narodu, obratio vam se i rekao – svako onaj ko počini greh, a najveći je greh veleizdaja, da izda svoju državu i svoj narod kroz služenje zapadnim srpskim ucenjivačima ili vašim mentorima, kako god hoćete, stići će ga prokletstvo do 11. kolena.
Naravno, to je prof. dr Vojislav Šešelj rekao ne želeći da se to bilo kome od vas ili od onih koji su sedeli sa ove strane desi, ali desilo se to da vas više srpski narod nije želeo. Vi govorite o nekakvoj toleranciji, nama spočitavate da smo primitivni, ovakvi ili onakvi.
Treba li da vas podsećam na slučaj danas prisutnog kolege Živojina Stefanovića, koji sedi ispred vas, nekada predsednika opštine Leskovac i načelnika Jablaničkog okruga. Treba li da vas podsećam na to da on nikada nije izašao bilo šta da vam kaže sa ove govornice, a dva puta su vam vaši aktivisti i vaši sledbenici u poslepetooktobarskoj euforiji spalili kuću, uništili sve, opljačkali. Horda došla na vrata, bez obzira da li su tu žena, deca, unučići, izađi napolje. Vaš obračun i vaš linč političkih protivnika bio je više nego očigledan u prvim danima novog saziva Skupštine posle 5. oktobra, kada su u pitanju moje kolege iz Srpske radikalne stranke.
Setite se samo svih gnusnih laži lansiranih protiv žene koja je, a eto vidite kako se sve to vrati kao bumerang, imala posle tri godine tu čast da obori vaš dosmanlijski režim, protiv gospođe Gordane Pop-Lazić. Setite se samo koliko ste dugo mahali nekakvim, blago rečeno, besmislenim prijavama i optužnicama protiv bivših ministara iz redova Srpske radikalne stranke. Da vam ne govorim o svom slučaju i o činjenici da sam doživela i to da, posle najčasnijeg dela koje sam uradila u Skupštini Srbije i pokazalo se da sam bila u pravu, na svim informativnim emisijama, na svim centralnim televizijama, glavna vest bude izjava tadašnjeg ministra Vladana Batića i šefa poslaničke grupe koji vam sada rovari po stranci Čedomira Jovanovića, o tome da treba da snosim najgoru moguću kaznu zbog polivanja tadašnje predsednice Skupštine Nataše Mićić.
Vidite kako narod razmišlja svojom glavom i vidite kako se sve na kraju složi, kockice dođu na svoje mesto, i kako je razuman srpski narod i kako zna pravilno da odluči. Tako će znati i da odluči i u drugoj polovini ove godine, kada budu raspisani vanredni parlamentarni izbori, građani Srbije će, pored sveg zla koje ste naneli, a mislim vi kao bivši režim, da se sete toga i da su za vreme vašeg režima ostali bez posla, i da su bili ponižavani, i da su imali akciju "Sablja", i da ste jednu ženu koja nije imala veze ni sa čim u svom životu, podmetnuli da sa tašnom preko ruke kaže: odlučila sam da uvedem vanredno stanje.
Iako vas je tog dana gospodin Tomislav Nikolić upozorio da je to protivustavno i da ne možete tako da se ponašate. Setićete se tog dana građani kada mu se budu nudile opcije između SRS i ostatka vas iz dosmanlijskog propalog režima, da ste hapsili ljude, da ste upadali ljudima noću u kuću, da ste najgore moguće laži širili, i to i dan-danas radite protiv političkih neistomišljenika, a pre svega SRS.
Setiće se i toga, da niste imali ničeg ljudskog kod sebe kada ste se podsmevali svemu onome što je pretrpela porodica, ne Slobodana Miloševića po imenu i prezimenu, nego za vas koji morate da budete svesni toga da ste rođeni u Srbiji i da ste izabrani po zakonima ove zemlje, bivšeg predsednika Srbije i SRJ.
Šta da govorim vama, odnosno svima vama za koje je pre nekoliko dana predsednik Izvršnog odbora SRS, gospodin Dragan Todorović, lepo rekao, da ste pod jednom neverovatnom groznicom, pod jednom bolešću koja samo vas napada, pod groznicom SRS, pa kako ko izađe za govornicu, sve su mu veći i veći plavi pečati na licu, sve veći bes i gnev izbija. Pozivam vas na razum i na toleranciju, i tu reč koju vi tako često koristite u samo vaše marketinške i promotivne svrhe.
Pogledajte opet, jer imam utisak da vi niste čitali od početka do kraja šta piše u tekstu ove rezolucije. Nemojte da nam nudite nekakav drugi memorandum, da nam nudite neke druge opcije, jer vi da ste imali šta normalno, posle svega što ste uradili za tri godine vaše vladavine, da ponudite srpskom narodu i građanima Srbije, vi biste ostali na vlasti.
Ovako, ostaje vam samo žal za tim vremenom, jer vam je bilo udobno, jer ste se lepo nauživali i vi i vaši sledbenici, do najsitnijeg činovnika koga ste imali u svom okruženju. Građanima Srbije ostaje da posle ove diskusije i posle argumenata koje su izneli poslanici, pre svega SRS, a onda i SPS, vide ko je bio u pravu.
Treba da budete svesni toga da svaki građanin Srbije, pre svega, pripadnik srpskog naroda, kada gleda prenos suđenja i procesa protiv Slobodana Miloševića, kao bivšeg predsednika Srbije i SRJ, ima osećaj pripadnosti svom narodu i svojoj državi, i zna da bi ova rezolucija i mogućnost da bivši predsednik Srbije i SRJ vidi svoju porodicu i da ostvari sa njom kontakt posle toliko godina, pomogla njemu još više da odbrani interes naše države i našeg naroda.
Ako vam nije bilo dovoljno to što on govori, zašto niste obratili pažnju na svedočenja u procesu odbrane onih koji pomažu odbranu Slobodana Miloševića, i da vidite kako mu se obraćaju, a nisu državljani Srbije i SRJ, već su visoki zvaničnici, a pre svega Ruske federacije. Zašto vama nije palo na pamet da obratite pažnju na to da se i bivši ministar inostranih poslova i premijer Ruske federacije Primakov obraća sa gospodine predsedniče, da mu se na isti način obraća i general Ivašov i drugi zvaničnici.
Mi, dakle, govorimo o tome da je u pitanju politički progon bivšeg predsednika Srbije i SRJ. Mislim da vi niste želeli, a i naravno zbog vaše političke ostrašćenosti i svega onoga što predstavlja vaša politika, a što ne ide u smeru demokratije i normalnog razvoja ovog društva, da vidite kakav je zapravo i šta predstavlja tekst ove rezolucije.
Da ste svesni toga da ste vi izabrani na tim vašim listama, a to se odnosi i na vladajuću garnituru, znali biste da danas, odnosno koliko večeras ili narednog dana za ovu rezoluciju treba da glasaju svi predstavnici bilo koje stranke, izabrani u parlament, u Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer se u njoj govori o bivšem predsedniku Srbije i SRJ. Vama ostaje na vašoj svesti i savesti da o tome dugo razmišljate, a zbog toga će da vas opominju kada to shvate, posle vas, naravno, i vaša buduća pokolenja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo i kada hoćemo da pomognemo ministru u okviru njegovog delokruga u ministarstvu on to neće da prihvati. Zato je i odbio ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS. Nije u pitanju samo ministarstvo gospodina Lalovića, već principijelni stav i zalaganje SRS da kada je reč o pravilnicima i drugim podzakonskim aktima o tome treba da vode računa nadležne službe, odnosno načelnici zaposleni u ministarstvima, a ne ministar.
Pozvali smo gospodina Lalovića, i kod mnogih drugih zakona, evo imamo i kod Zakona o privatizaciji, koji će da dođe na dnevni red, na član 71. Zakona o državnoj upravi. SRS nije glasala za taj zakon i zaista je naš savet vama a i svakom drugom ministru, a i namera da to ispravimo, pre svega Zakon o državnoj upravi, koji je promenjen za vreme prethodne DOS-ovske vlasti, koji je dao takvu mogućnost, samo u mnogo većoj meri, ministru finansija, a to je sada nasledio Dinkić. Smatramo da tu može da dođe do mnogobrojnih zloupotreba od strane ministra, a i nepotrebno je.
Ovde se govori o organu starateljstva, pa ću da iskoristim ovu priliku... Mislim da vam je ova jasna i razložna argumentacija za član 3. dovoljna da na kraju možete da prihvatite ovaj moj amandman. Kada je u pitanju organ starateljstva i poslovi zaštite porodice, pomoći porodici i starateljstva, koje u smislu ovog zakona vrši centar za socijalni rad, iskoristila bih priliku da nešto kažem o stanju u Kragujevcu, iz koga dolazim, pa onda o Centru za socijalni rad na području grada Beograda.
Ima nekih primera koji nisu pravilo, ali su zabrinjavajući, a tiču se rada centara za socijalni rad. Što god da uzmete, a da je predmet razmatranja, kao organa starateljstva, centra za socijalni rad, gospodine ministre, i u jednom delu ako postoje zloupotrebe, a zaista postoje, mi nikada ne možemo da kažemo, imamo mnogobrojne primedbe na pravosuđe, da su sve sudije loše, taman posla; najveći broj njih su odgovorni, časni i pošteni ljudi. Tako vam je i ovde, kada je ova oblast u pitanju, dolazimo do nekih frapantnih saznanja, o čemu neretko piše i naša štampa.
To je ono čime bi vi trebalo da se pozabavite, kao resorni ministar, pre nego da vodite računa o podzakonskim aktima, što vam predlažem da prebacite na Ministarstvo u celini.
Izneću vam jedan od primera. Recimo, dete koje nema roditelje, koje je iz Kragujevca prebačeno u Zvečansku u Beograd, zbog raznoraznih načina opstrukcije i nesavesnog ponašanja (to je samo primer, znači, hipotetički pričamo, možda i ne postoji takav slučaj da je iz Kragujevca dovedeno u Zvečansku), zbog raznoraznih zloupotreba, koje su neretke, to podvlačim, od strane zaposlenih u Centru za socijalni rad, zbog toga što Centar za socijalni rad u Kragujevcu treba da da saglasnost kod usvojenja takvog deteta, a vrši opstrukciju, čeka ko zna koliko meseci, a nekada i godina.
Isti je slučaj kada je u pitanju jedan od poslova zaštite porodice, pomoći i starateljstva, što ovde vrši organ starateljstva; u kasnijem članu 21. dr Miroslav Nedeljković predložio je, kada je u pitanju brak između tazbinskih srodnika, da se prethodno pribavi mišljenje organa starateljstva, odnosno centra za socijalni rad.
Vi ste rekli da je to potpuno nepotrebno, zato što su to punoletni, odrasli ljudi i mogu sami o tome da odlučuju. Nije to baš tako, zato što i vi znate da to nije normalna situacija.
U stavu 2. stoji da sud može izuzetno, u određenim okolnostima, da odluči da se odobri sklapanje takvog braka. Sami znate da su u pitanju ili ekstremni slučajevi, koji se tiču koristoljublja, pre svega, kada su u pitanju prinadležnosti, obično devizne penzije ili teški psihički problemi između lica koja se odlučuju na takav korak.
Zato je neverovatno zašto nisu, prvo, definisani zakonom osnovni pojmovi – šta je to porodica, kao što vam je to predložila SRS, a kod organa starateljstva – zašto ne uzima ulogu pri rešavanju ovako krupnih problema koji se dešavaju u praksi.
Znate šta su bila obrazloženja vaših saradnica – znate, to su tako retke pojave da je bespotrebno i bespredmetno da o tome razgovaramo.
Svaka takva pojava, sama za sebe, predstavlja ekstremni slučaj, ali da vam kažem, situacija je takva u mnogim centrima za socijalni rad, u celoj Srbiji.
Navela sam samo primer Centra za socijalni rad opštine Rakovica, ili Novi Beograd, znam za neka dva svežija slučaja, koja se tiču starateljstva, gde se centar pojavljuje kao organ starateljstva.
Pojedini zaposleni ljudi, navodni stručnjaci za tu oblast, rutinski rešavaju probleme koje pred njih donose članovi porodice, veoma zabrinuti za dalji opstanak porodice.
Zašto to dalje da vam objašnjavam, kada vi ni samom sebi niste hteli da pomognete prihvatanjem ovog amandmana.
Kako to da vam objasnim, kada vi niste želeli da prihvatite amandman SRS da se u startu definiše šta je to porodica, pa bismo onda kasnije mogli da nastavimo da pričamo o tome kakvu ulogu ima organ starateljstva u porodici, koja ima uređene i definisane odnose, što ovaj zakon na samom početku nije uradio.

Pre nekoliko dana, kada je bio Zakon o radu na dnevnom redu, ministar je zamerio poslanicima SRS, a nije bio u pravu, da ne posmatraju zakon u celini. Sada se to vama ovde dešava, ministre. Vi, očigledno, ili ne želite da pratite ono što je vaša namera ili ste prevideli da se kod sklapanja braka između tazbinskih srodnika i maloletnih lica u tim članovima druga tačka ili drugi stav ponavljaju, u neku ruku.
Vi ste usvojili (mislite da je to neki veliki domet vaše velikodušnosti ili ne znam čega) amandman koji sam, u ime SRS, podnela na član 37. Predloga zakona, a on se nadovezuje na član 23. U amandmanu se kaže: "Brak maloletnika ne mora se poništiti ako se zadovolje uslovi iz člana 23. stav 2. ovog zakona".
Kada je u pitanju sklapanje braka između tazbinskih srodnika, uz svu ovu argumentaciju da su veoma često u pitanju ne samo koristoljublje nego i određeni psihički poremećaji lica koja se upuštaju u sklapanje braka a tazbinski su srodnici, i to dovodi do skrnavljenja svega onoga što je pozitivno i vredno u našem društvu i u porodici uopšte, vi niste prihvatili amandman prof. dr Milete Poskurice, gde vam on traži da član 35. precizira ono isto što ste prihvatili kod mene u članu 37.
Dakle, prosto je neverovatno da kada je u pitanju brak maloletnika idete u jednom smeru i kažete da je to dobro, a kada je u pitanju amandman dr Poskurice kažete da je neprihvatljivo, jer ne znate šta su to opravdani razlozi. Da bi se utvrdili opravdani razlozi, pored odluke suda, koji mora da sagleda sve te okolnosti pod kojima dozvoljava da se sklopi brak između tazbinskih srodnika, valjda je neophodno da se pribavi mišljenje organa starateljstva.
Da li je za vas normalna situacija kada tazbinski srodnici dođu sa zahtevom da sklope brak? Recite mi da li je to normalna pojava u društvu. Nije normalna. Ako krenemo tako, onda ćete u sledećoj izmeni i dopuni zakona da kažete da homoseksualci mogu da sklapaju brak, mogu bez pribavljenog mišljenja suda i maloletna lica. Dokle će to da nas odvede?
Dakle, ako centar za socijalni rad, kao organ starateljstva, ima mogućnost da sagleda, da pruža stručnu i svaku drugu pomoć porodici, onda dozvolite da on to radi i da on da mišljenje sudu, jer kada to već dođe pred sud, sud će sam da utvrdi činjenično stanje: ovaj je svekar, ova je snaha, i razmišljaće o tome šta se tu zapravo desilo.
Zaista su opravdani oni razlozi koje je izneo dr Nedeljković. Ako hoćete ozbiljno, to je sociološki problem, nije to samo problem za sud, pa su napravili jedan građanski ugovor, koji neko ovde naziva sklapanjem, odnosno zaključivanjem braka. To treba da ima jednu malo veću dimenziju.
Mi smo, pre svega, hrišćani ili većinski pravoslavne veroispovesti. Pa i oni drugi, koji su drugih veroispovesti, vode računa o tome kada su u pitanju takve veze.
Prema tome, dozvolite da onaj organ koji za to dobija prinadležnosti od građana Srbije i iz budžeta, koji treba da ima, po prirodi svog postojanja, kvalifikovane ljude, stručne za to, daje stručno mišljenje, a ne – odosmo na sud, sud će da donese ili neće da donese i šta koga briga. Onda ćete doći u situaciju da vidite da je logičan amandman na član 35. prof. Poskurice, gde vam on kaže da ako se ispune uslovi iz ovog drugog stava, i ako ugradite da postoji organ starateljstva, onda je bespotrebno da poništavate takav brak.