Gospodine predsedniče, moj vam je savet da se koncentrišete na vođenje sednice, a ne da takve pridike delite poslanicima SRS koji su ovde veoma odgovorni ljudi, časni, koji štite interese radnika i koji danima pokušavaju da ubede ministra, koga nema ovde i molim vas da mi na kraju kažete gde je ministar Lalović, da li u trenutku dok raspravljamo o ovome znate gde je ministar Lalović!?
To tražim od vas da mi odgovorite, pošto vam iznesem gde ste povredili Poslovnik.
Ako ne znate, pokušajte preko nadležne službe da saznate da li je ministar u zgradi i to je moje drugo pitanje!?
Ako je u zgradi, ako dobijete potvrdan odgovor, zašto nije u sali kada je u pitanju rasprava o ključnom amandmanu na član 243. bez koga, odnosno ovako kako ga je on predložio, zakon nema svrhe! Sve je isto kao što je bilo.
Povredili ste član 99. koji kaže: "Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu", a vi ste prigovorili poslanicima SRS da ne govore o tome. Govore i oni su nam lepo rekli, i gospodin Stevanović i gospodin Četrović, da govore o amandmanu koji je suštinski isti kao onaj koji su podnela gospoda Dušan Mrvoš i Žarko Obradović, a da je amandman SRS, čiji sam ja podnosilac, u suštini isti.
Možda ste vi zaboravili da je Ustavni sud, na čijem čelu je još uvek ovaj vaš Vučetić, bajni ekspert iz G17, doneo odluku, posle više od godinu ili dve dana, poslanici mogu, a to je član 137. Poslovnika, da govore i o drugim amandmanima podnosilaca iz drugih poslaničkih grupa.
Još, uzgred budi rečeno, kao predsednik Skupštine, niste se potrudili za godinu dana da nam posle te informacije koju nam je dostavio Ustavni sud, a tiče se i amandmana i nekih drugih stvari, da dostavite prečišćeni tekst Poslovnika – tek toliko o vama i vašoj brizi za poštovanje Poslovnika.

Gospodine predsedniče, ne negoduju poslanici iz klupa zbog toga što se ponovo javljam, po drugom članu, nego zato što vam je nesuvislo obrazloženje. Oni negoduju na vaše obrazloženje, a ne na to što se ja ponovo javljam.
Član 28. Poslovnika kaže da ste vi kao predsednik Skupštine dužni da se starate o primeni Poslovnika Narodne skupštine, da ste vi kao predsednik Skupštine, kako kažete, manje od godinu dana, da vam računam onaj jedan dan kada niste znali da li ste više predsednik Skupštine, možda sa tim danom ima 365 dana, a možda nema, nije važno.
Postoji jedan dan u godini 2004. kada ste imali dilemu da li ćete da budete ili nećete predsednik Skupštine, možda ste to zaboravili.
Dakle, vi ste dužni da se starate o primeni Poslovnika Narodne skupštine i potpuno je licemerno i nekorektno da čoveku kao što je doajen ove Skupštine – od početka višestranačja, gospodinu Tomislavu Nikoliću, koji je na svu sreću predsednik Administrativnog odbora, pa može da ukaže na greške kada ih pravite, prebacujete u njegovom odsustvu, "nije uradio to Administrativni odbor"!!
Ja sam se vama lično obratila i rekla da se ni vi kao predsednik Skupštine niste potrudili da se to desi, a inače, bez obzira na to što sada demantuje, vi ste se obratili poslanicima posle izlaganja poslanika Četrovića, i rekli da treba da se skoncentrišu na ono što govore.
Ja vam kažem da po članu 99. poslanik ima pravo da govori samo o onome što je na dnevnom redu, a gospodin Četrović je to upravo radio, kao i gospodin Stevanović pre njega.
Znači, vi niste pratili o čemu se radi ili ne znate šta je na dnevnom redu i ostali ste mi dužni odgovor gde je u ovom trenutku ministar Lalović, želim kao poslanik Narodne skupštine da znam, da li predsednik Skupštine ima informaciju gde se nalazi ministar, da li je u zgradi i ako jeste, zašto nije ušao u salu?

Iako je gospodin Ristić mnogobrojne stvari grešio kada je bio predsednik Administrativnog odbora, on za razliku od vas ipak zna šta je red i da, kada date odgovor i objašnjenje na povredu Poslovnika narodnom poslaniku, vi morate da pitate da li je poslanik zadovoljan odgovorom.
Pošto mi nismo vaši đačići u klupi, ja sam dužna kao poslanik da izađem za govornicu i da vam kažem da li sam zadovoljna odgovorom ili nisam, pa vi budite toliko ljubazni i saslušajte šta ću vam reći.
Nisam zadovoljna odgovorom, pre svega, što se tiče člana 28. i ja sam njega reklamirala, a vi ste se pozvali na član koji govori o tome šta je nadležnost Administrativnog odbora i nisam zadovoljna vašim indiferentnim stavom kada je u pitanju prisustvo ili ne prisustvo ministra.
Tačno je to da vi niste u direktnoj obavezi da mi to kažete, ali ja sam vas kao prvog među jednakima i kao predsednika najvišeg zakonodavnog tela pitala da li vi imate ta saznanja. Rekli ste da imate: sada recite lepo javnosti i poslanicima da je ministar ispred, da pije kafu kada se razgovara o članu 243. i o opštem kolektivnom ugovoru i opravdajte to pred građanima Srbije da vi to posmatrate mirno.

Dame i gospodo poslanici, ovo poglavlje 9, kao što vam je rekao gospodin Krasić, tiče se stečaja i likvidacije. On je već poznat kao likvidacioni upravnik Demokratske stranke, tako ga šira javnost poznaje u Srbiji.
Govori se u članu 125, na koji je kolega Branislav Rankić podneo amandman, o periodu koji se tiče zdravstvenog osiguranja, da li je to 9 ili 12 meseci, kako to predlažu srpski radikali za one ljude čije se preduzeće eventualno nađe u stečajnom postupku. Mi smo prošle godine, u stvari vi ste, usvojili Zakon o stečaju, na koji je SRS imala mnogobrojne primedbe i sada će, kao što čujem od kolega iz DSS-a, samo u martu, da dođe do usklađivanja tog zakona sa kasnije usvojenim Zakonom o privrednim društvima.
Vi sami znate, svako od vas iz bilo koje sredine da dođe, da je moguće da se još neko preduzeće nađe u stečaju, kao što je slučaj u Kragujevcu sa fabrikom hrane "Crvena zvezda", nekada jako poznatom mesnom industrijom. Dakle, suočeni ste sa činjenicom da ima mnogo takvih preduzeća i mnogo radnika kojima bi ova izmena značila.
Kolega Momir Marković je prokomentarisao obrazloženje od strane Vlade, odnosno ministra, koji ne prihvata ništa od ovoga, i ministar je dao odgovor na amandman koleginice Stojačić iz Demokratske stranke. Sličan je amandman. Sada je tu Vlada htela da nas ubedi kako budžet nema raspoložive mogućnosti, a koliko juče se Dinkić hvalio da je deficit umanjen, da ima potpunu saradnju sa MMF-om, da su prihvaćene sve izmene koje je on kao veliki reformator predložio.
A vidim kako, sve nas je u veću bedu i nemaštinu ubacio, i sada se postavlja za vas jedno pitanje, zašto niste prilikom usvajanja budžeta, deme i gospodo poslanici iz vladajućih struktura, razmišljali o ovim radnicima.
Kada smo vas mi na to upozoravali, da ne treba da dajete toliki novac i da bacate u bunar, a u pitanju su tri milijarde, da pomognete Srbima sa Kosova, ali da ne dajete Čoviću, da ne dajete za takozvane nevladine organizacije, za ovog potencijalnog prestolonaslednika, o kome je govorio gospodin Marković, za raznorazne specijalizovane ugovore, za putne troškove, za toliko raskalašno ponašanje pojedinih ministarstava, projekte za koje nemamo kasnije kroz završni račun budžeta ni informaciju ni gde su pare trošene ni kako, vi nas niste slušali. A sada dođe jedan ministar, a još ga nema danas ovde, i kaže, nema sredstava u budžetu Republike Srbije.
Potpuno je nesuvislo, gospođo sada vama da kažem, jer ministra nema ovde, vi mu prenesite, ovo obrazloženje u nastavku, i za amandman koleginice Stojčić, i za amandman kolege Rankića i Tome Bušetića. Svi su tu negde isto, znači, govori se o periodu koji treba da se produži na 12 meseci.
Vi kažete, pored toga rešenje u Predlogu zakona, ovo od devet meseci koje ste vi dali – pa da pročitam opet zbog građana Srbije i ovih koji, nažalost, rade u preduzećima koja će da dođu pod stečaj ili su već.
Ta tačka glasi: 1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio dužan da isplati poslodavac, u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci pre pokretanja stečajnog postupka.
Taj period može da bude čak i duži od 12 meseci, a koliko predlaže SRS. Mi onda moramo da uputimo državu na taj problem koji radnici imaju, a ne, vi se pozivate na direktivu Evropske unije broj taj, a to sada nije važno, u vezi sa zaštitom zaposlenih u slučaju bankrota njihovog poslodavca, prema kojoj državi imaju "mogućnost" da ograniče jemstvo, institucija garanta, zavisno od svojih mogućnosti.
Koja je to mogućnost države? Ona koja je sadržana u budžetu, odnosno samo pomenutim ovim stavkama koje je trebalo da preusmerite ili da razmišljate o tome kada ste govorili o rashodima na strani zdravstva, odnosno zdravstvenog osiguranja, i da unapred znate da je budžet, kao najvažniji zakon jedne zemlje, koji se donosi na kraju godine, povezan sa svim kasnijim dešavanjima.
Ako u ovoj godini dođu pod stečajni postupak mnogobrojni zaposleni u mnogim preduzećima, a kažu da ih ima nekoliko stotina kojima je to, nažalost, put daljeg njihovog dešavanja ili onoga šta će sa njima da bude, i što jedino mora na način na koji ste vi to zamislili po Zakonu o stečaju, onda se stvara veliki problem, što vi ograničavate to samo na devet meseci i kažete – to je mogućnost države.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Završavam. Znate, Bogoljub Karić, koji misli samo na sebe i ima platu od 300.000 evra mesečno, kaže, nema veze kolika će da mi bude sledećeg meseca, jer on je, zaboga, a čuli ste i to, potomak Nemanjića, i svakog dana izmišlja još kojekakvu glupost. Kaže, moje mogućnosti su toliko i nemam više, plata 300.000 evra, pa da li ću zaposlenima u svojoj kompaniji da isplatim na vreme, to koga briga. Ovih koji rade na televiziji, i tamo koje sve ima zaposlene ...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Evo, završavam. Dakle, ne možete da se ponašate kao Bogoljub Karić ili ti osioni i silni, koji ne znaju šta će od besa više, i koji uživaju na muci naroda, nego preuzmite odgovornost i recite, uštedećemo na drugoj strani. Kada je u pitanju zdravstveni fond, odnosno ta stavka u budžetu, obezbedićemo ove ljude, a čak i duže možda od 12 meseci, jer se ne zna sa ovakvom situacijom u privredi koliko nažalost preduzeća čeka na stečaj ili je već doživelo stečaj, da li je taj period mnogo duži, a ima onih gde je taj period i duži od 12 meseci.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnela koleginica Vjerica Radeta za vas, koji ne znate, možda ste se zapitali da li je to slučajno ili namerno.
A svakako da bi neko od poslanika SRS insistirao na ovome da učesnici odbrane zapadnih srpskih zemalja u periodu od 1990. godine ne mogu da ostanu bez posla, a nije slučajno, već je namerno da je taj amandman podnela žena čije je poreklo iz Livna, a koje je sada pod ustaškom okupacijom. Žena koja ne može da ode na grob svog oca i svojih predaka, žena koja najbolje zna kakva je herojska bila borba svakog Srbina koji se odazvao da ide da brani zapadno od Drine i Dunava srpski narod i srpske zemlje.
Ako vam nije bila dovoljna njena argumentacija i ono što ste čuli do sada, ako vam nije dovoljno i to da i među vama ima onih koji su bili učesnici odbrane zemlje, a verovatno u redovima SRS i među poslanicima ima ih mnogo, neki su, nažalost, položili život na oltar otadžbine i koji su bili u ranijim sazivima – pomislite da vi možete da se nađete u toj koži i mnogi od vas, jer pripadaju strankama koje će svakako da gube na izborima i neće biti ponovo izabrani, možete da budete ti koji će da ostanu bez posla – a učestvovali su u odbrani zapadnih srpskih zemalja ili u odbrani našeg naroda na Kosovu i Metohiji.
Pomislite na ljude koji su zaposleni u mnogobrojnim fabrikama u našoj zemlji i na one koji su već do sada ostali bez posla, a bili su učesnici odbrane zapadnih srpskih zemalja.
Ko zna koliko ih je, a mogla bih da dođem do tog podatka iz 2001. godine, a u jednom danu je otpušteno 15.000 ljudi u grupi "Zastava" u Kragujevcu, ostali su bez posla, a branili su srpski narod i srpsku zemlju.
To je već uobičajena praksa da vam mi sa ove govornice putem medijskih nastupa, u kontaktima sa vama, na bilo koji način govorimo i podsećamo vas na to šta je najvažnije za jedan narod i jednu državu.
Ako se povedete za slučajem koleginice Radete i činjenicom da ona ne može da ode na svoje vekovno ognjište i da poseti grobove svojih najmilijih, vi ćete onda da znate da je ona ovde već pronašla svoj dom, ovde kod nas u Srbiji.
Ljudske žrtve su nenadoknadive, a sa druge strane, čovek sebi može da obezbedi krov nad glavom, zaposlenje i da nastavi, kao što ona to radi, da se bori za interes srpskog naroda i srpske države. Ali, pomislite na te ljude koji nemaju priliku da tako javno iskažu svoj stav, kao što to može koleginica Radeta, koja je srpski radikal.
Pomislite na te radnike koji će se sutra naći pod udarom zakona, jednostavno, kao što su one noći došla tri DOS-ovska ministra u Kragujevac i ostavili 15.000 ljudi bez posla. Doći će neki novi ministar iz ovog reciklovanog DOS-a i reći će: ti ostaješ bez posla, a taj čovek zna da je nesebičan doprinos pružio za odbranu srpskog naroda i srpske države.
Šta da kažete za invalide, šta da kažete za one koji su invalidi otadžbinskog rata od devedesetih godina? U Kragujevcu imate slučaj da je, posle usvajanja onog fantomskog zakona o radu, o kome se govorilo u načelnoj raspravi, karticom iz Soluna, Borislava Novakovića, pa dolaskom ove trojice omraženih DOS-ovskih ministara u Kragujevac, mnogo ljudi koji su invalidi rada očekivalo da će tadašnja DOS-ovska garnitura da bar započne ono što im je obećala, odnosno da će da im omogući da nesmetano rade u tzv. zaštitnim radionicama.
Niti je to slučaj u Fabrici "Zastava - namenski proizvodi", niti je to slučaj u Fabrici automobila i nema zaštitnih radionica u mnogobrojnim fabrikama, pa ni u ovoj U.S. "Steel", bivšem "Sartidu" u Smederevu. Objasnite tim ljudima kako ćete vi da brinete za njih, ako se ne obavežemo mi ovde, kroz usvajanje ovog amandmana i izmenu zakona, odnosno propusta, jer nije hteo zakonodavac da misli na te ljude, da oni neće da ostanu bez posla.
Nije samo problem Kragujevac, gde u septembru, po ugovoru koji je potpisan, prestaje sa radom tzv. Zavod za zapošljavanje i obrazovanje. Problem je sa mnogim preduzećima o kojima država ne vodi brigu i u kojima ljudi čekaju šta će se dalje desiti.
(Predsedavajući: Vreme.)
Pre sedam dana, kada je jedan od srpskih heroja i časni general, iako smo mi srpski radikali imali drugačije mišljenje, general Lazarević, odlučio da ode u Haški tribunal, mnogi od vas, narodni poslanici, predsednici vaših stranaka i funkcioneri vaših stranaka, izašli su u javnost sa onim što je zaista tačno - da je on herojski branio narod i državu, da je on jedan od srpskih heroja, general koji je častan i koji je znao da se stavi u službu otadžbine i službu svog naroda. Postavlja se pitanje zašto to niste govorili do trenutka dok on nije odlučio da se dobrovoljno preda i ode u Haški kazamat.
Ako imate savesti i ako imate odgovornost prema ljudima koji su činili ono najbolje i najsvetlije u srpskoj tradiciji i u istoriji, glasajte za amandman koleginice Radete. Time ćete da pokažete i date primer i budućim generacijama da ćete da mislite, uvek kada je to potrebno, na odbranu onoga što je naše, jer nikada ništa tuđe nismo tražili.

Gospodine predsedavajući, primetila sam da ste vi danas veoma indisponirani u popodnevnom delu zasedanja. Umešali ste se u nešto što je stvar poslanika u raspravi u pojedinostima.
Moram da primetim da niste baš pažljivi u praćenju onoga što je na dnevnom redu, odnosno koji amandman je na dnevnom redu i šta poslanici povodom tih amandmana mogu da govore.
Najpre ste kolegi iz DSS-a...

Od prvog do poslednjeg člana ste sve povredili, jer vi ste kao predsedavajući dužni da poštujete Poslovnik, jer ste prvi među jednakima, i da koristite samo ona prava koja imate.
Dakle, da li zbog umora, zamora, već kako god hoćete, dekoncentrisanosti, počeli ste poslanicima sa mesta predesedavajućeg, kada zatraže reč, da govorite - ajde, ajde, izađi za govornicu, kao da je ovo neki neobavezni forum, a ne najviše zakonodavno telo.
Kolegi poslaniku iz DSS-a, principijelno vam govorim kao srpski radikal, ali i neko ko se zalaže za demokratska prava narodnih predstavnika, da ne može da govori o onome što nije na dnevnom redu, a on je pokušao ovu neistinu koju je izneo iz Gornjeg Milanovca da veže za ovaj član zakona, odnosno amandman.
Dakle, to je princip, bez obzira to što je kolega iz druge stranke.
Onda kada je doktor Nedeljković, prepoznavši tu za nas neistinu koju je kolega izneo, izašao, pošto mu niste dali pravo na repliku, a znate da je funkcioner SRS i da smo mi učesnici u koalicionoj vlasti u Gornjem Milanovcu, mogao da koristi repliku, vi ste mu, doduše potpuno nevoljno, dali da obrazlaže to isto po amandmanu i onda ga prekinuli u pola rečenice.
Tu se onda vidi kako ste danas, po ko zna koji put, ali doduše u poodmaklom vremenu popodnevnog zasedanja, pokazali da vi niste baš predsedavajući i predsednik Skupštine kakvim nekada želite da se predstavite javnosti: da ste tolerantni, da ste čovek koji može da shvati situaciju da se poslanici putem dijaloga sa skupštinske govornice ubeđuju, odnosno da iznose argumente, već u trenutku kada to vama, iz ne znam kojih razloga ne odgovara, pokazujete zapravo da to nije vaše pravo lice, ona tolerantnost i sve ono kakvim se predstavljate, i onda, neću reći osiono, ali u najmanju ruku nekorektno, kršeći ovaj poslovnik, uskraćujete pravo poslanicima da govore ono što im je važno i što iznose kao problem iz svojih sredina kada se govori o zakonu o radu.
Da ste sve vreme dok je trajala rasprava u pojedinostima u kontinuitetu, a veoma važan zakon je na dnevnom redu, kao predsednik Skupštine, bili na mestu predsedavajućeg, a veoma često ste ga ustupali jednom, drugom ili trećem kolegi, vi biste shvatili da je suština ovog našeg izlaganja i iznošenja pojedinačnih primera iz sredina odakle poslanici dolaze veoma važna da bi vladajuća garnitura, naročito ministar, shvatili našu argumentaciju u prilogu pojedinačnom obrazloženju svakog od amandmana.
Prema tome, potrudite se, pa makar i farse radi, da budete tolerantni i korektni do 18,00 časova dokle traje ovo popodnevno zasedanje.

Dame i gospodo poslanici, prilika mi je da govorim o amandmanu koji su podnele kolege Mrvoš i Žarko Obradović i Milisav Petronijević iz SPS, odnosno NS.
Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS na isti član zakona, koji je sledeći po nekom redosledu, meni bar čudnom, jer i u odgovoru Vlade Republike Srbije meni je stigao najpre odgovor na amandman koji sam podnela, zato što sam tražila da se iza reči – zaključuju, dodaju – Vlada Republike Srbije, a onda je po Poslovniku trebalo da ide sledeći kojim se potpuno menja član.
Svejedno, meni je sad prilika da govorim o tome, jer rizikujem da sutra ujutru ministar ne bude u 10 sati ovde, kada i većina narodnih poslanika, a ovo je ključni amandman za zakon o radu. Dakle, SRS, baš kao i pomenute kolege, u potpunosti podržava ovaj ključni amandman za zakon o radu.
Moram da podsetim, pre svega, kolege iz DSS šta se desilo pre dve godine kada je lažiranim izglasavanjem zakona u Narodnoj skupštini, što je organizovala prethodna DOS-ovska garnitura, u čemu je aktivno učestvovala DS, glasanjem karticom iz Soluna Borislava Novakovića, izglasan tadašnji zakon o radu.
To je bio period udaljavanja, uslovno rečeno, DSS od tadašnje DOS-ovske garniture i tadašnje republičke vlade, i DSS, njeni poslanici i tadašnji šef poslaničke grupe Dejan Mihajlov su rekli da oni neće glasati za takav zakon o radu koji je tako nelegitimno izglasan u Narodnoj skupštini, krađom, pljačkom, otimačinom najgore moguće vrste, jer kad kradete u Skupštini to je najteže delo koje neko može da počini.
Tada nije Vlada saslušala mišljenje većine poslanika, u šta ubrajam i SRS u tadašnjem sazivu, kao i DSS, da Vlada stoji iza zaključivanja opšteg kolektivnog ugovora.
Sada postavljam pitanje ovoj vladi, koja je prihvatila Lalovića, i SDP, i Čovića i već koga, to je pitanje Koštunici i DSS-u, šta se to promenilo posle dve godine i zašto, zbog čega sada nema pozitivnog odgovora na ovakav naš amandman.
Doduše, to nije isti član što se tiče rednog broja, to je bio otprilike član 96. ili 196, nemojte da mi zamerite, a sada je 243, ali mi smatramo da je neophodno, kao što smo tada tvrdili, suprotstavljeni DOS-ovskoj većini, koja je počinila zaista negativne uticaje na privredu, produkovala krizu, bedu, nemaštinu, da radnici ostaju bez posla, kao što smo tada to tvrdili, a tada je to tvrdila DSS, govorimo vam i danas.
Veoma je važno da Vlada stoji iza svakog kolektivnog ugovora, a ne samo, kao što je dato u obrazloženju, da je potpisnik kolektivnog ugovora za javne službe, javna preduzeća, čiji je osnivač Republika. Šta ćemo sa drugim velikim sistemima koji nisu privatizovani, sa Fabrikom automobila "Zastava" u Kragujevcu, šta ćemo sa Fabrikom namenskih proizvoda, sa drugim sistemima koji čekaju šta će to Vlada da uradi i kako će da uđe u proces tzv. prestrukturiranja, a onda privatizacija.
Mislim da je neophodno da svaki poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ne pripada poslaničkoj grupi SRS koja traži ovakvu izmenu, da dobro razmisli o tome.
Uostalom, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, po još uvek važećem Ustavu Republike Srbije, kolektivni ugovor je sadržan u članu 35. Ustava. Govorivši tada o tome kakve će nedaće da zadese radnike širom Srbije, što se nažalost i desilo zbog takve DOS-ovske politike, tada vas je, vas koji ste bili u tom DOS-ovskom sazivu i celu javnost, prof. dr Vojislav Šešelj upozoravao sa ove govornice da član 35. Ustava Republike Srbije sadrži u sebi kolektivni ugovor.
Znači, kolektivni ugovor je opšta ustavna kategorija. Vi ne možete sada, u kontekstu važećeg Ustava, da kažete, Vlada će da ga poštuje samo kada su u pitanju, kao što ste to dali u obrazloženju, evo, završavam, preduzeća čiji je ona osnivač, odnosno Republika, već mora da preuzme odgovornost za sva druga preduzeća, sve druge sisteme, kako bi se radnici u Srbiji zaštitili. I potrebno je da nam, pre svega kolege iz DSS-a, kažu, šta se to posle dve godine promenilo, a njihov je sada premijer i on je sada vršilac vlasti.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali smatramo i zato upozoravamo da je veoma važno da obratite pažnju u danu za glasanje na ovaj amandman, da je ovo jedan od ključnih amandmana u predloženom zakonu o radu.
Mi smo u toku načelne rasprave puno govorili o socijalnom aspektu, kada je u pitanju zakon o radu i tekst koji mora da se popravi, ako ima dobre volje. A, očigledno je da ne postoji od strane gospodina ministra i aktuelne Vlade.
Ovo je nešto što bi naišlo na opšte odobravanje od strane svih građana Srbije, s obzirom na to da se već dugo godina u Srbiji, zbog populacione politike, zbog nataliteta, vodi velika rasprava. Zaista smo kao država i kao narod zabrinuti zbog niske stope nataliteta, a ovim zakonom bismo dali dodatni stimulans svim mladim ženama, majkama koje žele ili mogu da rode treće dete, da im se omogući da koriste porodiljsko odsustvo od dve godine.
Vidite kakvo je obrazloženje dao ministar Lalović, odnosno Vlada, da se ne prihvati amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS. Prosto je neverovatno, naročito zbog toga što ovaj amandman nema ama baš nikakve veze sa obrazloženjima na koja se pozvao ministar.
Ministar je rekao da postoji Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, doduše on postoji, ali mi smo ga oštro kritikovali u prošlom DOS-ovskom sazivu kada je DOS bio na vlasti i dali smo takođe amandman na taj član na koji se poziva ministar, i on kaže da postoji pomoć koja je utvrđena, odnosno roditeljski dodatak, u znatno većem iznosu za treće i četvrto dete, kao i pravo na dečiji dodatak i druge mere. Prvo, taj znatno veći iznos, tako definisan u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, potpuno je deplasiran sada kada je kurs dinara u odnosu na evro, odnosno obrnuto, mnogo veći i nominalna vrednost je ista, a mnogo manje može da se kupi za dete za taj iznos.
Mi smo i onda govorili i preračunavali koliko je to za dečija kolica, koliko je to za ono što je potrebno za novorođenče, za obuću, za odeću, međutim nije bilo sluha ni tada, kao ni sada kada se govori o dužini odsustvovanja zaposlene žene. Da li postoji racionalno i razumno objašnjenje da se kaže da Vlada ne prihvata da žena koja ima jedno dete pa rodi blizance ili ima dvoje dece pa rodi treće dete ili četvrto dete ne odsustvuje dve godine sa posla, odnosno ne koristi porodiljsko bolovanje.
Nema opravdanja za tako nešto i zato je potrebno da u danu za glasanje obratite pažnju na ovaj amandman i da vi odlučite da se on prihvati i da se da mogućnost tim ženama da koriste porodiljsko odsustvo.
Neverovatno je da se još uz to, a svakako i licemerno, ministar poziva na zakon koji sam vam malopre spomenula, finansijska podrška porodici sa decom, i na tu samo jednokratnu pomoć za treće i četvrto dete, a da nam ne kaže šta je on to uradio i šta je uradila ova republička vlada, čiji je premijer Koštunica, za prvo i drugo dete. Zašto tu nema nikakvog stimulansa i zašto nema brige države kada je u pitanju prvo i drugo dete?
Jednostavno, vi ste u situaciji da odlučite da li ćete na takav način, vašim glasom i pritiskom na dugme "za" u danu za glasanje, da pomognete ženama u Srbiji ili vi to ne želite, ili se slažete sa ovakvim obrazloženjem ministra. Mislim da bi trebalo da preovlada ova druga argumentacija koju vam iznosimo ovde i naročito zbog toga što svi politički činioci u Srbiji, a to će svakako uraditi svojim inicijativama SRS, treba da razmišljaju o pomoći za prvo i drugo dete.
Nije dovoljno što pojedine jedinice lokalnih samouprava daju tu jednokratnu pomoć. Jednokratna pomoć sama po sebi nije dovoljna briga države da bismo rešili ovaj, za nas i za naš narod, veoma veliki problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Vjerica Radeta je podnela još jedan u nizu ključnih amandmana za koje SRS smatra da treba da ih prihvate poslanici u danu za glasanje, jer smo od resornog ministra gospodina Lalovića i Vlade Republike Srbije dobili negativan odgovor.
Ovde se radi u članu 108. o kojem je koleginica Radeta pažljivo i brižljivo razmišljala, o naknadi za utvrđenu zaradu u visini utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu, i to za slučaj za rad na dan praznika koji je neradni dan. Vlada predlaže najmanje 110%, a gospođa Radeta 150%, odnosno SRS. Za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade, najmanje 26% od osnovice, a mi predlažemo 35%. Za prekovremeni rad je takođe Vlada predložila 26%, a mi 35%.
Zašto mi insistiramo na tome, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, da ovaj procenat bude veći? Zato što nam nije logično obrazloženje u opštoj situaciji u kojoj se nalaze zaposleni u Srbiji, imajući u vidu kolike su plate zaposlenih, a mi ovde sve ovo radimo i taj socijalni aspekt zakona potenciramo zbog te armije ljudi, najpre onih koji su bez posla, a naročito onih koji rade, a plate su im nikakve, jer nije u redu ovo što ste dali kao obrazloženje.
Vi ste rekli da se to ne prihvata zato što se amandmanom predlažu procenti koji su bili utvrđeni u periodu kada se uvećana zarada obračunavala u odnosu na neto zaradu. Uvođenjem u sistem bruto zarade ti procenti su smanjeni, ali je nominalna vrednost ostala ista.
Problem je u tome što je sistem bruto zarade naišao na veoma negativne reakcije, koje se već duže vreme primenjuju kod zaposlenih, i oni se prisećaju kako je to ranije bilo i dolaze do fantastičnog podatka, da su imali pravo i na topli obrok i na regres, što je sada sve u okviru bruto zarade, ali to više nije to. To više nisu te kategorije, plate su mnogo manje, cene su mnogo veće, i cene životnih namirnica i cene energenata i komunalija.
Prosečna plata koju uopšte ljudi u Srbiji primaju ne može da zadovolji minimum za egzistenciju, još kada dođu pod udar ove tri tačke člana 108. zakona, odnosno da su na prekovremenom radu ili da rade noću, za vreme praznika, a vi sami znate da je veliki broj službi organizovan u svim tim danima. Prekovremeni rad je i te kako poznata kategorija za mnoge zaposlene u Srbiji, obično one čije su plate najminimalnije.
Ne shvatamo zašto Vlada beži od ovoga. I vi kažete da je Predlogom zakonom utvrđen minimum prava koji sadrži opšti kolektivni ugovor, a poslodavac može opštim aktom i ugovorom o radu da utvrdi veći procenat. Zašto Vlada, odnosno Narodna skupština sada, prihvatanjem ovog amandmana, kada ministar i Vlada nisu o tome razmišljali, ne obaveže poslodavca. To je mnogo bolji put i mnogo bolji način da se pomogne zaposlenima u Srbiji.
To nisu mnogo veći procenti da bi vi na takav način trebalo da štitite poslodavca, već radnike koji treba da koriste ova prava i one koji teškom mukom dolaze do potrebnog dinara za osnovnu egzistenciju.
Nema obrazloženja za ovako nešto, zbog toga što je taj nominalni iznos prosečne zarade u Srbiji veoma, veoma mali i, kao što sam rekla na početku, ne zadovoljava ni polovinu, ni trećinu od minimuma za egzistenciju u Srbiji danas za jednu prosečnu porodicu.

Poštovani predsedniče, mislila sam da ministar neće, pošto je bio veoma uzbuđen, vikao je i govorio je o nečemu što baš nije imalo veze sa našim primedbama, da me sasluša i želim da dam još nešto u prilog argumentaciji koju je izneo kolega Nikola Todorović, govorivši o amandmanu kolege dr Gorana Cvetanovića.
Kao i više puta do sada, nema racionalnog i razložnog obrazloženja osim ovog ovako napisano, a koje mi ne prihvatamo, da se ne prihvati neki amandman SRS. Uvek, kao da je pod indigo stavio sva obrazloženja, i nemoguće mi je da je bilo ko od predstavnika većinskog sindikata mogao to da prihvati, ministar se poziva na neki prethodni zakon ili na ono što se tretira nekim drugim zakonom.
Mnogobrojne zloupotrebe se dešavaju danas kod prekida rada iz objektivnih ili raznoraznih drugih razloga, jer smo svedoci toga da su pritužbe radnika koji se obraćaju poslanicima SRS uglavnom u onim slučajevima gde se ta obustava rada i neopravdano dešava. Ima mnogobrojnih slučajeva u Kragujevcu, mnoga preduzeća i mnogi zaposleni su u takvoj situaciji.
Tražili smo, odnosno kolega Goran Cvetanović, da se iznos 60% od osnovne zarade zameni rečima 80% od prosečne zarade u prethodna tri meseca, a da se reči najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini brišu.
Amandman, a rekao je ministar, odnosno Vlada čiji je on predlagač, ne prihvata se zato što je minimum prava naknade zarade po ovom osnovu utvrđen i nema smetnje da poslodavac ovu naknadu utvrdi u većem procentu. To je suštinsko nerazumevanje celog prepodneva i prethodnih dana između ministra i poslanika SRS, koji dosledno i jedini u ovoj sali brane interese radnika u Srbiji.
Ono što je za vas neobavezno, odnosno dato fakultativno poslodavcu da kroz ugovor o radu definiše sa zaposlenim, za nas je nešto što biste vi, kao zakonodavac, odnosno Narodna skupština kao najviše zakonodavno telo, trebalo da obaveže poslodavca. Bilo je takvih amandmana i gde vi kažete, znate, to se ne prihvata zato što to ne poznaje praksa u zemljama Evropske unije. Mi smo sada u Evropskoj uniji? Kada ćemo da uđemo u Evropsku uniju? Da li će to biti za 15, 20 ili već više koliko godina? Nemojte, gospodine ministre, vratite se u sadašnje vreme i u sadašnji trenutak.
Danas ste, navodno, bili u akciji da rešavate jedan od gorućih problema sa zaposlenima u JAT-u. Prvo, konferencija za novinare koju možete da držite u Vladi, u pres-centru, treba da vam služi da objasnite građanima ili zaposlenima u JAT-u šta ste tamo radili, a ne govornica Narodne skupštine.
Kada već govorite o zaštiti radničkih prava i o tome da ste vi neko drugi, a da niste onaj propali sindikalac Dragan Milovanović, onda obratite pažnju na sve procente. Nećete kod prekovremenog rada, nećete kod rada noću, nećete za porodilje, nećete da se smanji probni rad, ništa nećete, nećete da se da procenat od 80%, a šta hoćete. Da nas tom praznom pričom ubedite da štitite radnike.
Nemojte, jer vam ovi ljudi koji sede na galeriji i mnogi drugi nemaju mogućnosti, ili pitanje da li su ikada došli u Beogradu i ne znaju gde je Narodna skupština, ali znaju da ovde sedi ministar, poslanik sa novom dupliranom platom, a njima neće da da ovaj procenat koji traže.

Dame i gospodo poslanici, od sada ću samo vama da se obraćam, a ne ministru koji je fizički prisutan ovde, jer on uopšte ne haje za sve ove argumente koje mi dajemo u prilog poboljšanja materijalnog i socijalnog položaja radnika, pa s obzirom na to da ću da apelujem na vašu svest i savest da u danu za glasanje prihvatite amandmane koje su podneli srpski radikali, verujem da ćete do kraja rasprave u pojedinostima da uvažite ovu našu argumentaciju.
Gospodine ministre, kada je pitanju naknada troškova, a poslanik Branislav Stevanović u članu 118. predložio je tri nove tačke, te tri tačke se uglavnom tiču radnika, onih koji su na minimumu egzistencije. Male su im plate, visoke cene komunalija, struje, cene odeće, obuće za decu, hrane, svega. Znači, to je onaj najugroženiji sloj našeg društva. Vi nećete da prihvatite te tri tačke, a sebe ste lepo namirili, i vas, i ministre iz Vlade i sve one koji spadaju tu, u pitanju je naknada troškova, tačke 2) i tačka 3).
Tačka 2) vreme provedeno na službenom putu u zemlji, ili ono što još više vi mnogo volite, vi i vaše kolege iz Vlade Republike Srbije, a Boris Tadić naročito, o Vuku Draškoviću da ne pričam, to je tačka 3) vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrđenoj posebnim propisima. Znači, u pitanju su visoke devizne dnevnice. Sebi ste to lepo obezbedili, a kada se dođe do prava radnika, do regresa, do procenta koji je potreban, do ishrane, vi kažete da to ne može, to je već sve regulisano kroz obračun bruto zarade.
Vi kao da ste sa nekim pomešali, gospodine ministre, poslanike SRS. Mi smo, da vas podsetim, oni koji se borimo za socijalnu pravdu i za bolji život radnika u ovoj zemlji, penzionera, đaka, studenata i svih onih na koje očigledno ni ova vlada ne misli. Nemojte onda nama da dajete ta obrazloženja da je to sadržano kroz zakon, odnosno obračun bruto zarade, jer mi smo bili protiv toga da se ukinu topli obrok i regres.
Ovaj način obračuna je kao što je način obračuna penzija, jedna velika obmana, i vi kada ste došli na vlast, odnosno gospodin Koštunica i ova vlada, ako je htela da napravi, kao što to vi volite mnogo da kažete, diskontinuitet, često upotrebljavate tu reč, sa prethodnom DOS-ovskom garniturom, zašto niste promenili sve ono protiv čega su se radnici bunili, zbog čega su oterali DOS-ovce sa vlasti?
Zašto niste vratili stari obračun, provereni i bolji način obračuna zarada, i da ostanu te kategorije, a to su hrana, regres, sve ono što mi tražimo kroz ove tri tačke u amandmanu gospodina Stevanovića?
Znači da vi niste, kao čovek koji je i u ovoj vladi Republike Srbije nastavio kontinuitet one bivše DOS-ovske garniture i vlade, spremni da pomognete radnicima u Srbiji. To nam otvoreno recite.
Može da se začudi neko od kolega iz ove kakve-takve vladajuće grupacije zašto mi ovako argumentovano i, zaista, možda bi se nekome učinilo, duže vreme diskutujemo, ali mi ne mislimo da je dugačko vreme, ili više javljanja poslanika uz onog koji je podneo amandman, za ovako krupne stvari; moram da vam kažem da je bilo mnogo bolje da ste se i vi u ovo uključili, da ste prelistali, da ste videli i da pratite šta mi to zapravo hoćemo.
Neverovatno je da se slažete sa ovim što je predložio ministar Lalović, jer sa nekim od vas kada pričam pojedinačno, neformalno ili bilo ko od nas, shvatite da smo mi u pravu. Ispravna je argumentacija od prvog do poslednjeg člana i amandmana koji smo podneli. Šta to sada znači? Mislite da ćete da nam zamažete oči kroz prihvatanje nekoliko amandmana, kao što je ovaj Arsićev, i namerno to potencirate, jer je to samo jedan od nekoliko prihvaćenih amandmana SRS, i sada provlačite to i kažete u nekoliko navrata - zato što je prihvaćen amandman Veroljuba Arsića.
Smislite nešto originalnije ministre, nemojte da nas obmanjujete, a pre svega radnike i građane. Jasno im recite - nisam ja taj čovek, ja sam isti kao i onaj prethodni ministar, onaj propali sindikalac Milovanović, neću da uradim ništa što bi bilo bolje, nastavljam sa starom politikom, hoću da se zadrži isti sistem. Radnici to neće i zato ćete da prođete kao i oni, možda i mnogo gore, a izbori se bliže. Razmislite o tome šta radite.

Dame i gospodo poslanici, potrebno je da saslušate još neku argumentaciju, mada je ova koju je izneo Dragoljub Stamenković, koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman, dovoljna da biste shvatili da je neophodno da pomognete ljudima koji će da traže posao ili onima koji su već u procesu da su na probnom radu, da im se skrate muke i da im omogućite da taj period njihovog probnog rada bude, umesto predloženih šest, tri meseca.
Ministar nam je mnogo govorio o raznim potezima vlada zapadnih zemalja kada je u pitanju proces zapošljavanja i morate da se složite sa time, gospodine Laloviću, da je kod nas takva situacija da mahom, zbog pre svega urušene privrede, zbog činjenice da neke privredne grane ne funkcionišu, obrazovani kadar za pojedine oblasti u privredi ne može da nađe zaposlenje, ljudi su prinuđeni da idu sa jedne na drugu profesiju, i to je karakteristično i u onim zemljama na koje ste se pozivali kada ste govorili o procentu zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti.
U svom odgovoru ste dali da je za određenu vrstu posla, profesiju, potreban duži period da bi poslodavac video da li je neko osposobljen. Međutim, to na Zapadu, na koji se vi pozivate, nije slučaj. Čak je taj stepen prelaska iz jednog obrazovnog profila u drugi jako izražen zbog, na kraju krajeva, recesije sa kojom se suočava i njihova privreda.
Recimo, u pitanju je Nemačka, ako se već pozivate na te statističke podatke. Ljudi moraju da pribegavaju tome da ne rade u svojoj struci, i veoma je često to problem i kod nas, zbog toga što nema posla za sve mašinske inženjere, za sve diplomirane pravnike, za ekonomiste, za ljude koji su završili određenu srednju školu, i moraju da se na taj način prekvalifikuju, hteli ili ne, uslovno rečeno prekvalifikuju, i sada ih vi terate da njihov probni rad, i pored te njihove muke koja ih je zadesila, bude duži od optimalnih tri meseca.
Mislimo da to nije dobro rešenje i smatramo da će zbog toga, a verujemo da bi se i predstavnici sindikata složili sa nama, doći do mnogobrojnih zloupotreba od strane poslodavaca, jer na taj način će koristiti period od šest meseci da navodno isprobaju radne i profesionalne sposobnosti zaposlenog i kažu jednostavno - ne odgovara nam. Veoma je čest slučaj, to se dešava kada su u pitanju neke proizvodne delatnosti, zloupotreba takve vrste, i kada je u pitanju posao najčešće u trgovini.
Prema tome, poslušajte sve ovo što smo vam rekli i prihvatite amandman. Naići ćete na veliko odobravanje kod građana Srbije, a naročito onih koji su u potrazi za poslom, jer ćete im na taj način omogućiti da sigurnije gledaju u svoju budućnost tako osposobljeni i sigurni verovatno u te kvalitete koje mogu da pruže, da će posle tri meseca, ako ispune sve uslove, moći da ostanu za stalno na svom radnom mestu.

Dame i gospodo narodni poslanici, videli ste da je amandman Zlatka Radića, poslanika SRS, gospodine ministre, veoma smislen i, pravo da vam kažem, toliko ga je dobro obrazložio, pa prosto nisam mogla da odolim na izgovaranje imena Bogoljuba Karića i njegovog udruženja, i poslodavaca koje on okuplja.
Jer, kao što reče gospodin Zlatko Radić, on ne samo da ne može da bude reprezentativno udruženje poslodavaca, već on zaista predstavlja jednu veliku obmanu za građane Srbije svojom demagoškom pričom.
Čovek uljuškan u ogroman kapital, stečen na sumnjiv način, i čovek koji kroz političke i demagoške priče, koje se mogu najmanje nazvati političkim, obmanjuje građane Srbije.
Zato je potpuno neprihvatljivo da u Predlogu zakona za nekoga kao što je Bogoljub Karić, koji na način kupovine i otimanja poslanika, odnosno to je njegova namera, ali čujemo da ima možda takvih koji su spremni da prihvate takvu ponudu, želi da stvori sebi političku stranku u ovom sazivu parlamenta, verovatno svestan činjenice da na izborima koji će uslediti, kako stvari stoje u toku ove godine, ne može da zadobije poverenje građana, jer dotle će radikali, poput Zlatka Radića i svih ostalih, da raskrinkaju njegove nečasne namere.
Ali nije samo slučaj na nivou Republike Bogoljuba Karića, jer ima takvih primera i u mnogim drugim gradovima i opštinama. Naime, kada je otpočela kampanja za lokalne izbore u gradovima Srbije, ta manja udruženja preduzetnika i poslodavaca su se orijentisala na ovu ili na onu stranu. Takav je slučaj bio i u gradu Kragujevcu i u mnogim drugim gradovima u Srbiji, i u Čačku, i u Nišu, i to jednostavno nije dobro.
Oni koji žele da stvore uslove i privredni ambijent, i pre svega zakonske okvire, a odnosi se na poslodavce koji imaju najčasnije namere, moraju toga da se drže i da u skladu sa svojim mogućnostima i sa mogućnostima koje im diktira tržište, a koje su zaista veoma loše zbog opšteg privrednog ambijenta, pruže radnicima nadoknadu za njihov rad, odnosno za kvalifikaciju koju imaju zaposleni u njihovim preduzećima.
Da se deklarišu kao demokratska udruženja, pa da im ta odrednica posluži da sutra trče na ovu ili onu stranu, pa da budu mali Karići, koji obmanjuju i radnike i sve birače u Srbiji. To je prosto neprihvatljivo i zato je potrebno da prihvatite amandman poslanika Zlatka Radića, kako bi i ovaj član zakona dobio odgovarajuću formu.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, potrebno je da prihvatite amandman koji je podneo na član 11. kolega Nemanja Šarović, zbog toga što i prvi i drugi stav je konstatacija, priča za sebe, pravo da se zahteva utvrđivanje ništavosti ne zastareva. Ali, šta ako se to desi?

U pravu su kolege koje su govorile pre mene kada kažu da prvi stav zapravo podstiče poslodavca da ne poštuje ugovor. To je danas najveći problem u Srbiji. U svim gradovima u Srbiji, gde se vode radni sporovi između zaposlenog i poslodavca, tema je nepoštovanje ugovora, s tim što su priče za sebe nepoštovanje ugovora, odnosno odredbi posle procesa privatizacije, onakve pljačkaške kakva je ona u Srbiji bila, zbog nepoštovanja socijalnog ugovora i onoga što su poslodavci obećali.

Da biste bar nekako bili ovim predlogom zakona melem na ranu radnicima, koji izuzetno danas u Srbiji i stradaju i pate zbog neimanja posla, jer oni koji rade stalno su u strahu šta će se desiti sa njihovim zaposlenjem, da li će opstati ta firma, da li će oni moći da rade, prihvatite amandman Nemanje Šarovića, time će da se poboljša ovakav tekst zakona i da se stvori mogućnost da ljudi koji su radno angažovani budu bolje zaštićeni.

Mi smo potencirali inspekciju rada, njeno delovanje i veću prisutnost, koju mi zapravo tražimo i kroz brisanje ovog člana i kroz raspravu u načelu. Ali, imajući u vidu stepen angažovanja inspekcije rada, koja je prisutna u okruzima, odnosno gradovima, u opštinama, kroz ovakav dosadašnji angažman inspekcije rada neće biti moguć, zato što nema dovoljno inspektora rada, a i oni obično ne stignu na vreme i ne urade svoj posao kako treba.

Onda me to asocira na odgovor Mlađana Dinkića, kada je u pitanju budžetska inspekcija. Mi mu kažemo da su veliki problemi u opštinama i gradovima gde su radikali preuzeli vlast, velike su indicije da su predstavnici uglavnom DS-a izvršili zloupotrebu službenog položaja, opljačkali tu opštinu, odnosno taj grad, i predsednici novi, izabrani, pozvali inspektora da dođe, a onda nam on kaže - nemam ih dovoljno, a i oni su slabo plaćeni, pa nisu motivisani da rade taj posao.

Dakle, resorno ministarstvo, Vlada i država treba mnogo više da učine da bi se radnička prava zaštitila. A opet vam ponavljam, ovaj prvi stav ovako predloženog člana 11. prosto motiviše poslodavca da krši ugovor koji je potpisao sa zaposlenim.