Dame i gospodo narodni poslanici, izašla sam zbog diskusije gospođe Stojačić.
Ona verovatno ne želi da prihvati činjenicu koja je obradovala ne samo građane Novog Sada, već građane čitave Srbije.
Sada ću vam reći, gospođo Stojačić, pošto ste spomenuli način i dan glasanja, izbor hvala bogu predsednika gradske skupštine Novog Sada iz redova SRS-a. Posle izbora gospođe Maje Gojković od strane građana za gradonačelnika, ako vi to ne znate i ako to vama ne odgovara, vama ću reći ono što znaju Novosađani i što zna ogromna većina građana Srbije, Novi Sad je ponovo slobodan.
Novi Sad je oslobođen posle osam godina haranja i vladavine Demokratske stranke i svih onih koji su je podržavali u pljački Novosađana, u svemu onome što su radili da se dodvore onima koji nikako ne žele dobro ni Srbiji, ni AP Vojvodina.
Ako je i taj jedan odbornik, koga ste vi spomenuli, u danu izbora predsednika novosadske gradske skupštine u novom sazivu glasao za radikalskog kandidata koji je izabran za predsednika gradske skupštine, budite sigurni da je on za razliku od vas sa svešću o tome kakva mu je odgovornost i kakav je interes Novog Sada, Vojvodine i Srbije, učinio ono što je najbolje za Novi Sad i to će građani znati i videti u narednom periodu. A vama kao novom članu iz Građanskog saveza Srbije, preletaču u Demokratsku stranku, ostalo je da posle budućih izbora tražite neku novu stranku, jer Demokratska stranka će posle sledećih izbora biti ono što je danas Građanski savez Srbije.

Dame i gospodo poslanici, gospodine Anđelkoviću, javljam se po bilo kom članu Poslovnika zato što nas Poslovnik obavezuje da u Narodnoj skupštini Republike Srbije govorimo istinu i samo istinu, od prvog do poslednjeg člana. Kao što smo dužni da poštujemo Poslovnik o radu, moramo kada se obraćamo jedni drugima, a naročito građanima Srbije, da baratamo samo činjenicama.
Javljam se da upozorim gospođu Stojačić da ubuduće govori samo istinu. Rekli ste samo jednu stranku iz koje ste prešli u drugu, a ja ću vam gospođo Stojačić reći da više imate članskih karata raznih stranaka nego što je olimpijskih zastava.

Razumem, gospodine Markoviću, da vam nije lako, vreme vam ističe, a očigledno je da Vlada nema 126 poslanika, jer da biste izglasali neki predlog potrebno je da vas ima najmanje toliko.
Međutim, moj kolega Rankić neće naravno da mi zameri, odnosno ne vama, jer ste vi napravili zabunu, a ja ću ovo malo vremena što je ostalo da iskoristim da nešto kažem o ovom predlogu zakona.
Danas smo imali prilike da čujemo poslanike iz raznih krajeva Srbije. I, amandmani koji su podneti, a većinu njih je, gotovo sve, povukla poslanička grupa DSS-a, odnosno svaki poslanik pojedinačno, ticao se određene opštine, određenog grada i zahteva od ministra Dinkića da poveća sredstva za te opštine i za te gradove.
Nefunkcionisanje i nesinhronizovanost u nastupu kod vladajuće koalicije pokazala se i prilikom ovog zakona. Očigledno je bilo da on nije bio spreman da udovolji pojedinačnim zahtevima poslanika iz određenih poslaničkih grupa, ali je zato građanima Srbije i prilikom promovisanja ovih zakona, kao i kod ovih poreskih, izrekao nešto što jednostavno nije istina.
Naime, on je rekao, i to su danas skoro svi mediji preneli, jednu tešku kvalifikaciju za Srbe. I, rekao je – Srbi imaju urođeni defetizam. Pazite, kako je ministar Dinkić došao do toga da je u Srbiji defetistički raspoložen narod. Možda on stiče takav utisak zbog načina na koji vlada i Koštuničina Vlada i on kao ministar finansija, ali vam odgovorno tvrdim da Srbi nisu, niti u bilo kom pogledu predstavljaju narod koji je suočen sa bilo kojom vrstom defetizma.
Pre bih rekla da ste vi u takvoj i sada defanzivnoj poziciji, iz prostog razloga što nemanje skupštinske većine, rad i način na koji funkcioniše Vlada, Narodna skupština, upravo to pokazuju.
Kako bi bilo sada da poslanici SRS krenu da pričaju o problemima jednog, drugog ili trećeg grada? Znate, dolazim iz Kragujevca i evidentno je, a to su govorile kolege iz drugih stranaka, da je došlo do povećanja sredstava, na insistiranje gospodina Veroljuba Stevanovića, u iznosu od 200 miliona za grad Kragujevac.
I, možemo da pričamo, ali mi ćemo u toku sledeće nedelje, to će biti priča za Skupštini grada Kragujevca, videti kako će da se troše ta budžetska sredstva, pod kakvom će kontrolom biti i da li će građani Kragujevca imati direktne koristi od toga.
Ali, zaista nam nije bila namera da govorimo pojedinačno o gradu iz koga dolazimo, jer to nije ni naš manir, i pravo da vam kažem, iako dolazim iz grada koji je socijalno jedan od najugroženijih, ne mogu da kažem da u istoj situaciji nisu i Pirot, Subotica i Vranje, Bujanovac, a da ne govorim o nebrizi ministra Dinkića za opštine na Kosovu i Metohiji.
Više je nego skandalozno da se naša južna pokrajina u ovom predlogu zakona spominje tek u članu 5, gde se kaže da su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, i sad zamislite to – "Službeni glasnik
Republike Srbije", broj .... i nema broja. Vi ste propustili da stavite pod kojim brojem zaveden, odnosno objavljen u "Službenom glasniku" budžet, koji ste opet noću izglasali, u četiri sata ujutru, u noći između 18. i 19. novembra.
To pokazuje i kakve nam predloge zakona daje vaše ministarstvo, jer ministra nema, i to pokazuje krajnju neozbiljnost, a o čemu dalje da pričamo. Malo je vremena da se dotaknemo svih problema koje opštine i gradovi u Srbiji imaju, ali budite sigurni u domaćinsko poslovanje organa lokalne samouprave u opštinama i gradovima, ma koliko da se osamostale, a jedino je moguće da se opštine decentralizuju, jer mnogi su na neuki način to pogrešno predstavljali i u kampanji za lokalne izbore, i to jeste način na koji će da koriste ta sredstva.
Da li će biti investicija u ono što je građanima najpotrebnije, a kada to kažem imam u vidu grad u kome živim i činjenicu da preko 20 naselja nema ni vodovodnu ni kanalizacionu mrežu, i u situaciji smo da moramo da tražimo mogućnost da se tim ljudima pomogne, mi u Kragujevcu sada SRS kao opoziciona politička stranka.
Zato budite sigurni da bez obzira na to i možda na primedbe od strane svakog poslanika SRS pojedinačno, a da je negde neki iznos smanjen za neki grad ili opštinu, u opštinama i u gradovima gde su izabrani predsednici skupština opština, odnosno grada Novog Sada gradonačelnik i gde vrše vlast srpski radikali, a u to građani moraju da budu sigurni, svaki dinar koji bude došao po osnovu ovog zakona i od lokalnih prihoda i taksi biće utrošen na najracionalniji i najdomaćinskiji način, i mi ćemo to pokazati u toku narednih meseci, odnosno u godini koja je pred nama.

Gospodine predsedavajući, gospođa koja je govorila o SRS, zloupotrebila je Poslovnik Narodne skupštine uz vaše odobrenje, jer ste joj vi dali da govori o Poslovniku i samim tim da iznosi neistine i da kleveta najveću, buduću vladajuću stranku u Srbiji, SRS.
Koliko čujem, negde je na Paliću vežbala da bude srpski radikal. Moraćete još mnogo da vežbate, jer vidim da vam je težnja da budete srpski radikal. Ali znate, to ne može da se vežba, jer da biste došli u ovako elitno društvo, kao što su srpski radikali, morali biste, gospođice, da naučite još mnogo toga.
Kada je u pitanju SRS i to koji su birači za nas glasali i kakvo su nam poverenje dali, vi morate da vodite računa o tome da su ljudi svojom glavom, na osnovu svoje svesti i savesti izabrali bilo kog odbornika u bilo kom gradu, pa i u Subotici, koji je iz redova SRS.
Ali, znate, ima mnogo opština i gradova u kojima nisu hteli da biraju nikoga iz G17. U Kragujevcu niste prošli cenzus. Malo razgovarajte o tome koliko vas ima, vidite o čemu se tu radi, zašto u jednom takvom gradu ne možete ni na razglednici da vidite zgradu gradske skupštine, pa onda izađite i pričajte nešto, uz podsećanje, gospođice Momirov, je l' tako, da morate da prođete kroz radikalski Novi Sad da biste došli u Suboticu.

Pa, još uvek je dan, gospodine Markoviću, a očekujem da ćete da nas obavestite da treba da ostanemo do noćas ovde i da je Dinkić navikao da radi noću. Jer, kada mu je bilo potrebno da raspravljamo o budžetu, koji je usvojen u 4 sata ujutru, kroz skupljanje poslanika iz vladajuće grupacije, mi smo vredno i marljivo, kao što to sada činimo, radili, ali je potpuno besmisleno da govorimo o predlozima ovih zakona u objedinjenoj raspravi za ovoliko tačaka dnevnog reda, a ministra ovde nema.
Za to nema nikakvog opravdanja. On može da pošalje pet ili deset svojih zamenika, nema ih toliko, a to nije ni važno, ali da ne sasluša kritike i upozorenje poslanika, sada najveće opozicione stranke, ali verujemo već 2005. godine vladajuće SRS, za nas je neprihvatljivo i nema opravdanja.
Ali, to dovoljno govori o njemu i o načinu rada ovog ministarstva, o obećanjima i više promotivnim stvarima koje se tiču predloženih zakona, nego stvarne slike onoga što će oni da pruže u poreskoj politici Srbije za 2005. godinu.
Najskandaloznija stvar se zapravo desila pre nekoliko meseci, kada smo imali Zakon o porezu na promet i kroz usvajanje jednog člana koji je do maksimuma povećao diskreciono pravo ministra Dinkića, ministra finansija, da se podzakonskim aktima odredi koje će grupe obveznika biti oslobođene korišćenja, odnosno upotrebe fiskalnih kasa.
Mi danas pred Skupštinom Srbije imamo nekoliko grupa nezadovoljnika, a najveći problem je davanje obećanja, i od strane Dinkića i pojedinih predsednika opština i gradova u Srbiji, da će pijačni prodavci biti oslobođeni obavezne upotrebe fiskalnih kasa.
Ako želite da razgovarate sa ljudima koji na takav način i na ovo hladno vreme, i kada je kiša, sneg i kada je 40 stepeni napolju koriste mogućnost i tu pijačnu tezgu, a obično su to ljudi koji su ostali bez posla u svojim fabrikama, jer ih je prethodna DOS-ovska vlast ostavila na ulici, ako to jedini način da oni prehrane sebe i svoju porodicu, onda vi poslanici, sada se vama obraćam, jer vam ministar nije tu, budite iskreni, pa im recite da je to jedna obmana.
Ono što ne stoji u zakonu može slobodno da se tumači jedino ispravno, da nije obavezujuće ni za koga. Otkud mi znamo šta će sutra da padne Dinkiću na pamet i da li će on da koristi ta, uzgred budi rečeno, veoma visoka diskreciona prava koja je sam sebi dao kroz predloge zakona i da prevari te ljude. Oni nemaju nikakve garancije, ni oni ni bilo ko kome bilo šta obećate.
Inače, nezabeleženo je i takva praksa ne postoji nigde u svetu, a naročito u zemljama na koje se vi pozivate i preuzimate od njih mnogobrojna zakonska rešenja, da se potencijalna grupa onih koji neće da plaćaju porez po bilo kom osnovu definiše podzakonskim aktima, a da to ne stoji u zakonu. A da je ministar ovde, prozvala bih ga i pitala da mi navede u kojoj to zemlji u Evropi, na koju se on često poziva, ima i na koji način se to radi.
S druge strane, kada je reč o poreskim zakonima i o tome da li su oni dobri ili nisu, shvatam ovo zalaganje, ali dosta neuverljivo, rekla bih po mojoj skromnoj oceni, poslanika iz vladajuće grupacije, a naročito iz stranke G17 plus da promovišu ove zakone, ali da li su neki zakoni dobri ili nisu kada su poreski zakoni u pitanju, o tome vam najbolje govori prihodna strana u budžetu.
Da li ste sposobni da od poreskih obveznika naplatite ono što ste planirali u zakonu, odnosno da li će da dožive u praksi svoju pravu impelentaciju. Kažem vam da neće i koliko god da se upinjete i da promovišete smanjenje, koje ništa značajno neće doprineti u pokretanju proizvodnje, u stvaranju nove vrednosti, vi ćete videti da se zapravo u Srbiji sve svodi na to da obični ljudi, a kada kažem ljudi koji su i preduzetnici i imaju samostalne trgovinske radnje, i ovi jadni ljudi koji se smrzavaju ispred zgrade Skupštine, a predstavljaju pijačne prodavce, najviše ispaštaju, a dok s druge strane miljenici režima, ekonomsko-finansijska mafija i raznorazni lobiji čine sve da vrše najveću evaziju poreza i da posluju kroz razne dilove sa miljenicima iz vlasti.
Korupcija, toliko prisutna u svim porama i strukturama našeg društva, jeste ono što najobičnijeg građanina i onog ko ima samostalnu trgovinsku radnju, i koji radi na pijaci i koji se bavi poljoprivrednom, onoga koji čeka da primi penziju, neku crkavicu, najviše boli.
Idite ka tome da iskorenite korupciju i pokažite nam to na nekim primerima, jer Dinkić ne može da bude dobar primer za to da kaže da je u državi sve u redu i da će poreski zakoni da doprinesu stabilnijim ekonomskim i finansijskim prilikama, kada znamo, a i pokazalo se kroz rad anketnog odbora, a kada je bila u pitanju energetska mafija, da tu nisu čista posla.
Sve dok država i nadležno tužilaštvo ne reaguju na takve očigledne i najveće kriminalne afere u zemlji, nemoguće je da ubedite običnog građanina, poreskog obveznika, da je zaštićen potpuno i da je sve regularno u zemlji i da on samo treba da dođe određenog dana u mesecu i da plati porez.
Dinkićeve haračlije u svim gradovima Srbije, evo, u mom Kragujevcu, u svim opštinama u Šumadiji, a čujem i po celoj Srbiji, namerile su da do kraja godine verovatno neki bonus koji im je dat ili normu, kako god hoćete, ispune i da nakupe što više para u budžet, odnosno da se na taj način prevaziđe očigledna teškoća koju Vlada Republike Srbije ima.
Da li je onda normalno da nam se to promoviše kroz udar na estradu, a onda bi ljudi rekli i pomislili, pa, dobro, oni imaju mnogo para. Ako neko hoće, a to treba objasniti građanima Srbije, da organizuje porodično veselje, svadbu, ispraćaj sinu u vojsku, da organizuje to i da angažuje nekog estradnog izvođača, ili pravog ili pod znacima navoda, mora mnogo toga da plati državi, odnosno 40%, i da prijavi do petog u mesecu kakav je ugovor sklopio sa tim izvođačem.
Kroz ovakvo oporezivanje, a o tome su govorili i koleginica Radeta, kroz nove akcize za alkoholna pića, kroz nemogućnost da se narod i proveseli i da i za to mora da mnogo više da plati, zapravo pokazujete svako odsustvo realnosti i činjenicu da nema tog stimulansa za novo zapošljavanje u Srbiji kroz ovakvu selekciju po godinama starosti, dok se zaista ne stvore pravi uslovi da dođe do otvaranja novih radnih mesta.
Neće da se stimulišu preduzetnici samo kroz smanjenje od 4%. Morate da im date povoljne kredite, mnogo povoljniji privredni ambijent da bi mogli da rade, a naročito zbog toga što je u duhu našeg srpskog naroda da neguje preduzetništvo, i da podstičemo tu granu i da koristimo mogućnost da se ljudi zaposle.
Nemojte na ovakav način da obmanjujete građane Srbije i da im govorite da će mnogo bolje da žive u 2005. godini, jer imaju vajne i tobož velike poreske olakšice, kada niste ni krenuli da se obračunavate sa kriminalom i korupcijom, i kada niste krenuli da stvarate mogućnost pre svega kroz direktne strane investicije i da se pokreće proizvodnja, da se otvaraju nova radna mesta i da se strateške stvari u našoj privredi i industriji Srbije rešavaju.
Sve ovo njima neće ništa da znači, a svakako će mnoge strukture biti pogođene zbog ovakvog načina, a pre svega zbog činjenice da tzv. poreska uprava od onih najsitnijih ovih dana i do kraja decembra, nažalost, želi da ubere najveći deo prihoda kroz enormne kazne koje su propisane prethodnim zakonima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u pitanju je ekološki znak, pa sam podnela amandman u ime poslaničke grupe SRS na član 53.
Naime, mi smo, gospodine ministre, imali nameru da preciznije definišemo pojam ekološkog znaka i da dodavanjem praktično tri nova stava poboljšamo ovaj tekst zakona.
Predložila sam da se u članu 53. doda novi stav koji će zameniti postojeći prvi i koji će da glasi: "Cilj ekološkog označavanja zaštite životne sredine postiže se unapređenjem svesti potrošača o ekološkim posledicama koje pojedini proizvodi prouzrokuju i usmeravanjem potrošača ka ekološkim proizvodima i tehnologijama". Tako bi taj stav bio prvi, a dosadašnji bi postao stav 2.
Dakle, posle drugog stava dodao bi se novi koji bi glasio: "Na ambalaži proizvoda obavezno se upisuju razlozi zbog kojih je dodeljen ekološki znak".
Na kraju bi, posle četvrtog, dodali peti stav koji glasi: "Određivanje ekoloških proizvoda, procesa i usluga vrši se na bazi ekoloških ciljeva prema proizvodnim, odnosno robnim grupama. Ti ciljevi su sledeći: 1) zatvoreni proizvodni ciklus od sirovine do finalnog proizvoda; 2) ušteda energije sa povećanom efikasnošću i korišćenjem obnovljenih energetskih izvora; 3) poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga; 4) poboljšavanje proizvodnih procesa i smanjenje emisije štetnih i opasnih materija; i 5) smanjenje obima otpada i drugo".
Dakle, ekološko obeležavanje na ovaj način bi bilo definisano striktnim kriterijumima, koje smo mi i kao stranka kroz ovaj koncept dali.
Mislim da vaše obrazloženje da je na ovakav način poboljšanje člana 53. kroz ova tri nova stava - član 53. bio preopširan, neprihvatljivo, jer ono što ne stoji u zakonu a što smo mi ovim amandmanom hteli da učinimo, svakako ne bi bio višak. I te kako ne bi bio, već bi se jasno, naročito kroz prvi i peti stav, definisalo šta je to ekološki znak i zbog toga vam preporučujem da prihvatite ovaj amandman SRS.
On ne ruši ni vaš koncept zakona, na koji mi imamo zamerke, a što smo izneli i u debati u toku načelne rasprave, ni kroz ove druge amandmane za koje ste vi rekli da ne želite da ih prihvatite.
Ali, ovo je zaista jedno stručno i kvalitetno poboljšanje zakona i zato vam preporučujem, kao i narodnim poslanicima, da u danu za glasanje prihvatite amandman na član 53. zakona kada je u pitanju ekološki znak. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, za nas je bilo apsolutno neprihvatljivo traženje predlagača, gospodina Albijanića, da se objedine ove tačke dnevnog reda, zato što se radi o jednoj veoma važnoj temi.
Ona je usko povezana i sa životnim standardom ljudi, sa ekonomijom i sa održivim razvojem, koji mnogi građani ne znaju šta u pravom smislu reči znači, a veoma često se taj termin pominje. Građanima se šalju poruke da ekonomija i privredni tokovi treba da budu u jednom skladu sa životnom sredinom i našim okruženjem.
Na svu sreću, pored onoga što je naš narod kroz nesreću koja nas je zadesila 1999. godine doživeo, mi smo i dalje zdrava nacija sa zdravom klimom, sa zdravom zemljom, vazduhom, veoma bogatim vodnim resursima. Ako već govorite o održivom razvoju, onda bih kao prioritet, a to je najveća boljka mnogih lokalnih samouprava, upravo potencirala vodu kao neophodni resurs za održivi razvoj, koji nije problem kod nas u zemlji, ali bi u toj oblasti mnogo toga trebalo još da se unapredi i time bi trebalo da se bave jedinice lokalne samouprave.
Zaista je ovo jedna veoma široka tema. Zakon je napisan u nekom knjiškom smislu, tako da kažem, definisani su pojmovi, a naše osnovne zamerke su na član 86. i 87. kada su u pitanju naknade koje mogu da propišu jedinice lokalne samouprave. Ono na šta jedinice lokalne samouprave, a od kojih treba sve treba da potiče, pa do organa koji treba o tome da se stara, Vlada Republike Srbije, odnosno ministarstvo, ne rade, jer sve se svodi na prazna predizborna obećanja.
Budite sigurni, u opštinama i u gradovima u kojima su srpski radikali na poslednjim izborima osvojili vlast to neće ostati samo obećanja. Evo, na primeru u Kikindi i gradonačelnika Kikinde, gospodina dr Blažića, koji je bio ministar za zaštitu životne sredine, pa i drugih gradova, videćete da ćemo tom segmentu posvetiti veliku pažnju.
Zašto vam to, gospodine ministre, kažem. To vam govorim iz razloga što ste i vi, baš kao i oni koji podržavaju ovaj zakon, zaboravili da kažete jednu veoma važnu stvar, a da tako uputite lokalne samouprave na njihovu svrhu postojanja, pored razvoja komunalne infrastrukture, pored poslova koje je zakon dao u nadležnost, da one treba da slede put koji je definisan još 1992. godine na svetskom samitu u Rio de Žaneiru, kada je usvojena Agenda 21 i kada je svim zemljama u svetu koje žele da vode računa o zdravlju svog stanovništva, o razvoju svoje opštine, data jasna smernica da moraju da urade lokalne agende.
Ako ste vi sada ministar već devet meseci, pretpostavljam da vi uopšte nemate jasni uvid, a naročito što vam je široko ministarstvo, nije striktno vezano samo za zaštitu životne sredine, koliko je jedinica lokalne samouprave koje imaju definisane lokalne agende i koje su definisale pojmove i način kako da reše pitanja očuvanja eko-sistema, unapređenja životne sredine i ostalog?
Ti osnovni, ključni problemi vezani za ekologiju, za zdravlje i život ljudi, pre svega zdravlje dece, zbog kojih moramo da očuvamo naše eko-sisteme, da ih unapređujemo i da, prateći sve tokove, sa pozicije ekonomskog razvoja koji nije prisutan u našoj zemlji, zaštitimo životnu sredinu. Ključni poslovi su i neažurnost lokalnih organa vlasti, najveća boljka prema našem stanovništvu.
Znate, gospodine ministre, da se u Omoljici desio jedan blago rečeno incident i da do dana današnjeg, koliko je meni poznato, nije identifikovana firma koja je u kanalu omoljičke deponije izlila ogroman otpad koji je veoma opasan po zdravlje ljudi. Da ne govorimo o tome da vaša vlada, a i vaše ministarstvo, pre svega su dijametralno od srpskih radikala suprotan stav prikazali predstavnici onih stranaka koje se ne slažu sa nama u tome, nije ništa uradilo da pomogne opštinama i gradovima.
A tu su tri ključna problema, u pitanju su Novi Sad, Beograd i Niš, a što se tiče naše južne pokrajine, mada to ove iz DS uopšte ne dotiče, jer njihov predsednik je pozvao Srbe da izađu na okupatorske izbore, ne vodeći računa u kakvim uslovima žive, da ne govorim o okupiranom području gde je najveći problem Kosovsko Pomoravlje, a radi se o avio bombama, posledicama besomučne NATO agresije, da i dan-danas te opštine i ti gradovi imaju samo nekakvu pomoć od nekih nevladinih organizacija, a ne pomoć države u pravom smislu reči.
Još je nekom palo na pamet, ni manje ni više nego ministru inostranih poslova, da traži da se odreknemo tužbe protiv NATO pakta. To je zaista jedan skandal i ako mi na tom primeru ne pokazujemo koliko nam je stalo do zdravlja ljudi, ako se ne setimo one nesrećne žene koja je ostala da živi na svom ognjištu u selu Klokot u Kosovskom Pomoravlju, koja je izašla na svoju njivu pre godinu i po dana i stradala od jedne takve mine, onda mi ne možemo da govorimo o svetskim tokovima, o trendovima, o usaglašavanju zakona i o onome što su ključni problemi za našu državu i naš narod.
Mi možemo, odnosno vi to da uradite, da se deklarativno zalažete za poboljšanje uslova i života i rada, kada je u pitanju ekologija i kada je u pitanju ono što je ingerencija Vlade Republike Srbije, ali džaba nama sve to ako nema para. Vi znate da i održivi razvoj koji mora da bude, te prirode i ekonomskih tokova, zahteva da građani imaju, pre svega, životni standard, da bi mogli da se zaštite od raznih ekoloških udara i od svega onoga što doživljavaju svakodnevno u sredinama u kojima žive.
Ljudi u gradovima i opštinama, u opštinama gde su radikali preuzeli vlast veoma brzo će to da se menja, nemaju put, nemaju kišnu kanalizaciju, nemaju kanalizaciju u 21. veku. Gospodinu koji je vaš zamenik ili pomoćnik je to smešno, ali to je zaista žalosno.
U Kragujevcu, u gradu iz koga dolazim, ima 22 naselja u 21. veku koja nemaju vodovod, nemaju kišnu kanalizaciju, o čemu onda da govorimo.
Vi još tražite članom 87. zakona da se pored svih tih prihoda koje ubiraju jedinice lokalne samouprave daju mogućnosti da propisuju lokalne takse, kako bi unapredili životnu sredinu i kako bi se stanovništvo zaštitilo. Ono što je najveći problem za ovu vladu i za vaše ministarstvo, za oblast ekologije, za bilo koju oblast, za oblast ekonomije, socijalne politike, jeste nepostojanje, zato što je vlada napravljena tako, skupljena s' koca i konopca, nepostojanje nacionalne strategije, šta treba da se radi i kada je u pitanju ekologija. Zbog toga su i u ovoj oblasti veoma veliki problemi. Hvala.

 Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što gospodin Dinkić, ministar finansija, nije u ovom trenutku u sali, zato što je malopre izrekao ovu stvar, sebe smatra finansijskim ekspertom, koji u zdravoj logici o ekonomiji nema nikakvo utemeljenje, ali to je potpredsednik Vlade, gospodin Labus. U jednom delu ću se i njemu direktno obratiti, jer se ovde radi o kreditima, gospodine Labus se time bavio, a to tražim amandmanom koji sam podnela u ime SRS da se briše.
Kada je pre nešto više od mesec dana na dnevnom redu Skupštine bio predloženi rebalans i jedva izglasan u Skupštini, uz sva ona natezanja od strane gospodina Dinkića, upozorila sam ga na istu stvar. Naime, ovde je očigledna jedna stvar. Da ste od rebalansa za 2004. godinu, pa sada predlogom za 2005. godinu, doduše nemate u tom smislu ograničenje u Zakonu o budžetskom sistemu, počeli da spajate kredite i donacije.
Malopre je, pre nešto više od sat vremena, gospodin Dinkić rekao da je kredit realan izvor finansiranja. Znate, davljenik se za slamku hvata, ali prosto je neverovatno da vi bilo koga, evo nekom poljoprivredniku kome Vlada Srbije duguje za dve godine poljoprivrednu penziju, da mu kažete da u neki novi agrarni projekat može da uđe tako što će da se zaduži, što će da uzme neki kredit.
On to treba da objasni kao domaćin članovima svoje porodice i vi njega ubeđujete da je to realni izvor finansiranja.
Ne samo da krediti, a taj manir ste vi uveli pre toga u DOS-ovsku vladu kao potpredsednik Savezne vlade i obnovili na izvestan način dužničko ropstvo u našoj zemlji, a zatim i gospodin Dinkić u ovakvim promovisanjem kredita, koji su veoma nepovoljni u situaciji kada smo kao država 9,7 milijardi evra zaduženi, kada nam se za kraj godine predviđa spoljnotrgovinski deficit od 7 milijardi, ne samo da su nepovoljni, već ekonomisti, vaše kolege koje nemaju ružičaste prognoze što se Srbije tiče, zbog ovakve projekcije i zbog toga što želite kroz kredite i donacije da finansirate četvrtinu deficita od 20 milijardi, već će to skupo da nas košta svake naredne godine.
Kada sam vam rekla da je trenutna zaduženost 9,7 milijardi evra i toliko spoljnotrgovinski deficit, onda je svim građanima Srbije jasno koliki je taj dug po glavi stanovnika, a on nije mali. Kada se uzme u obzir da mi gotovo da nemamo proizvodnju, da je ona uništena, da ne stvaramo nikakvu novu vrednost, da nema otvaranja novih radih mesta, kao što je to promovišući sebe za ambasadora privrede obećao Boris Tadić u predsedničkoj kampanji, i kada imamo u vidu da je ovako nerealan budžet, sa ovolikim deficitom, projektovan za 2005. godinu za raskalašne stavke, pre svega predsednika Republike, a zatim i mnogih drugih koji su veliki potrošači budžetskih stavki, onda kako možete da opravdate činjenicu da se zalažete i dalje za takve kredite pred građanima Srbije.
Ako sam tražila da se u amandmanu reč "krediti" briše, onda morate da shvatite to kao moju dobru nameru u ime SRS, ne prema vama, jer je ograničen i oročen rok trajanja vašoj vladi, već prema građanima Srbije. Ako se izbriše reč "krediti", a počeli ste da spajate kredite i donacije u ovom iznosu od 5 milijardi 700 miliona od prošlog rebalansa, onda ostaju samo donacije, a ako obećavate građanima Srbije da će biti donacija, onda ih i donesite, a nemojte dalje da nas zadužujete kroz takve kredite i kroz takve kamate, i kroz takve dugove koji će da ostanu mnogim budućim generacijama.
Da tih donacija neće biti i da je u pravu bio pre mnogo godina gospodin Tomislav Nikolić, kada vam je rekao i poručio da je besplatni sir samo u mišolovci, to znate i vi. Svaki od ovih kredita, koji će skupo da košta građane, a neće da pospeši proizvodnju, neće biti otvaranja novih radnih mesta, već nam je ministar sam rekao da će biti otpuštanja, samo će Tadiću i njegovima da bude dobro, uz 8 automobila i uz sve ono raskalašno što on ima kao predsednik Republike, kako ćete to onda da opravdate.
Kada ste bili u kampanji i vi, zajedno sa prethodnom DOS-ovskom garniturom, gospodine Labus, vi ste obećali, i sadašnji premijer koji je bio nosilac te liste, da će u Srbiju doći dolaskom DOS-a na vlast 6 milijardi dolara bespovratne pomoći. Gde je ta pomoć, gde su te donacije, gde su radnici; na ulici, preko milion nezaposlenih, sve veća beda i veće siromaštvo.
Dakle, ako izbrišemo amandmanom kojim sam predložila "krediti" ostaće donacije, borite se za njih ili nemojte na ovakav način da pokrivate budžetski deficit, jer će to mnogo da nas košta. I pored toga što se takav luksuzni vozni park predsednika Republike iz ovog deficita i kroz ovakav budžet finansira, finansiraju se njegovi troškovi putovanja, i zbog moje reakcije na njegovo sinoćno izlaganje, htela sam da preporučim ministru Dinkiću, ali reći ću mu svejedno kasnije, da budžetsku inspekciju pošalje na Andrićev venac, preko puta, i da vidi o čijem trošku je aktuelni predsednik Republike pre 7 dana putovao u Rusku federaciju, jer ste u budžetu predsednika za 2005. godinu predvideli 35 miliona dinara za troškove putovanja, a on je sinoć pred čitavom nacijom izjavio da je u Rusku federaciju išao kao privatno lice.
Ponavljam, kao privatno lice, i onda bi on morao da objasni, odnosno ministar Dinkić, koji je poslušao Borisa Tadića, ali ga srećom nisu poslušali Srbi sa Kosova i Metohije, poslao je budžetsku inspekciju da istražuje kako su ti jadni i napaćeni ljudi došli u Beograd, a Tadić ih sačekao žandarmerijom, da traže svoja prava i da mu poruče da neće da žive u okupaciji i u onakvim uslovima. Ja vam se zahvaljujem.

Profesore Anđelkoviću ...

Zašto se meni zahvaljujete, to je vaše zvanično prijavljeno zvanje.

Želim da vam kažem da ne samo ja, nego svaki poslanik SRS i te kako zna koji je zakon kada na dnevnom redu. Pokušala sam, ali vaša malicioznost vam nije dozvolila da to prihvatite džentlmenski, kao pomoć, da vam dobacim iz klupe koji je zakon na dnevnom redu, jer mi se učinilo, kada ste prekinuli kolegu Ostoju, da vi niste bili u toku o čemu se ovde radi.
Reklamiram povredu Poslovnika, jer na funkciji potpredsednika Skupštine vaše je da rukovodite njenim radom u odsustvu predsedavajućeg. Pokušali ste na taj način da budete duhoviti, ja vam istom merom vraćam.
Što se tiče poslanika SRS, razume ih i ministar Bubalo, ne samo da znaju kakav zakon se predlaže, već smo dobili informaciju da je Vlada bila spremna, odnosno sam predlagač da prihvati neke od naših amandmana. Znači da smo bili u pravu kada smo kritikovali pojedine odredbe, a nastojaćemo da u toku rasprave o amandmanima ubedimo gospodina Bubala da prihvati još neki od naših, veoma kvalitetnih, amandmana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 22. se odnosi na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima kod poslovnog društva.
Ja sam vam predložila, u ime SRS, da jednu veoma bitnu stvar dodate u tački 1. odnosno u prvom stavu, kako god želite, da posle reči "broj registracije društva" stavite "i matični broj organizacije nadležne za poslove statistike".
Naime, vi znate da je redosled bio, a to vas je i sačekalo kada ste izabrani za ministra za privredu, da posle Zakona o registraciji preduzeća... Upravo vam u obrazloženju amandmana stoji da treba da se uskladi sa već postojećim zakonskim propisima; propisane su određene odredbe koje se, dakle, tiču i ovog zakona i zbog toga je potrebno da stavite i matični broj organizacije nadležne za poslove statistike. Republički zavod za statistiku je neko ko vodi taj registar.
Moram da vas upozorim, kao i sve poslanike kojima predlažem da u danu za glasanje prihvate ovaj amandman, da on nije samo tehničke prirode, već zaista u cilju da se uskladi sa Zakonom o registraciji preduzeća, zbog toga što pravno lice, odnosno društvo ima matični broj kod Zavoda kao što mi građani imamo svoj matični broj od rođenja.
Upravo je zbog toga i ranijim zakonima uveden poreski identifikacioni broj, a ako biste prihvatili ovaj amandman taman bi se to dopunilo. Otklonila bi se svaka mogućnost zloupotrebe. I, kao što za svakoga postoji taj jedinstveni, poseban poreski identifikacioni broj, koji je sada lako proverljiv i tu ne može da dođe više ni do kakvih mahinacija i zloupotreba, isti slučaj bi bio ako biste prihvatili ovaj amandman. Postojao bi taj registarski broj i, prema tome, mnogo bi se poboljšao zakon, a onda bi to usledilo i kod ovih drugih amandmana.
Eto, u tom smislu može da vam se učini da je samo tehničke prirode, ali zaista nije. Veoma je važno, ako već želite da donesete zakon, da se eliminišu te zloupotrebe, da se to na ovakav način uradi. Hvala.

Gospodine Anđelkoviću, vi znate da meni nikada nije problem, i da me u tri sata noću prozovete da izađem za govornicu da ću ja da znam o kom zakonu pričam...
(Predsedavajući: U to nisam ni sumnjao i zato sam vas bez najave prozvao.)
Odjednom sam se iznenadila, vidim prozivate mene, a jedan kolega je bio ranije najavljen. Kako smo i rekli u uvodnom izlaganju, tj. ovlašćeni predstavnik SRS gospodin Zoran Krasić, koji je inače svedok svih izmena Zakona o preduzećima u Srbiji na saveznom nivou, od kada je uvedeno višestranačje, jer je aktivni učesnik u donošenju zakona u smislu glasanja protiv njih i kroz predloge amandmana, ovo je potpuno nerazumljiv zakon, harmonizovan sa zemljama EU, zakon Aleksandra Vlahovića.
Lepo je Vlahoviću da se smeška, kao što je to činio i pre mesec dana, jer je on u navodnoj opoziciji, njegov predsednik u kohabitaciji sa DSS-om i ostalima koji podržavaju koalicionu vladu, ali mesec po mesec, dan po dan i dođe jedan po jedan Vlahovićev predlog na dnevni red.
Razumem da su vaša mišljenja istovetna kada se radi o pitanju kuda ide privreda Srbije ubuduće, a naša su suprotstavljena. Eksperti iz ove oblasti iz redova SRS i mi kao kandidati za poslanike, nudeći u kampanji prošle godine sasvim druga rešenja, stavili smo vam do znanja da ovi knjiški primeri zakona ne mogu da nas odvedu daleko i da nikakvi rokovi, pa i ovaj do 15. novembra, za koji vam se žuri da se usvoji ovaj zakon o privrednim društvima (i da obavestimo, ministre, građane Srbije da će oni od sada imati društva, a ne preduzeća) neće poboljšati sveukupnu situaciju.
Iskrena da budem, ministre Bubalo, očekivala sam da ćete vi kao prvo, pošto ste preuzeli funkciju koju ste neformalno i obavljali od ostavke Dragana Maršićanina, da nam predložite izmene i dopune Zakona o privatizaciji, kao što je i sam paralelni predlagač to obrazložio, gospodin Vlahović, jer on je predlagač jedan ili dva, kako god hoćete, uslovljene usvajanjem ovog zakona sa određenim kreditnim aranžmanima, a isto tako i budžet.
Međutim, ovde se postavlja jedno sasvim drugo pitanje. Ako je to uz takvu saglasnost, odobravanje i glasanje DS-a i samog Vlahovića došlo na dnevni red, ako se i DS slaže sa tim, a vi to predlažete jer vas je nacrt tog zakona sačekao, šta će biti posle usvajanja ovog zakona i budžeta (za koji je veliko pitanje da li ćete moći da ga usvojite i da li ćete imati većinu u Skupštini) sa društvima, odnosno preduzećima u budućem periodu, odnosno u 2005. godini.
Ne slučajno i danas se u jednom nedeljniku pojavio tekst koji svedoči o tome da će u najvećoj meri, ma koliko da opstane ova vlada, a ograničen joj je rok trajanja, te "trendove", kako vi to kažete u obrazloženju zakona o privrednim društvima, u velikoj meri da vam diktira sam Boris Tadić.
On se promovisao u kampanji za ambasadora srpske privrede i najnormalnije je, pošto je ovaj zakon prošao i dali su određena mišljenja i ljudi iz regionalnih privrednih komora, da će na dnevni red da dođe izbor predsednika Privredne komore Srbije.
Radi se o tome da je to jedan orkestrirani potez koji je pod direktnom palicom Borisa Tadića, koji ćete vi da prihvatite ili ne, jer od Slobodana Milosavljevića, propalog ministra za trgovinu i turizam, preko menadžera preduzeća "Metalac" iz Gornjeg Milanovca gospodina Vukadinovića i neke treće opcije, očigledno je da to DS i samog Tadića veoma interesuje.
Kod pisanja amandmana na vaš predlog zakona, gospodine Bubalo, nas je interesovalo, kao ljude koji se bave problematikom srpske privrede i svim izmenama i dopunama Zakona o preduzećima koji u mnogim oblastima sada praktično prestaje da postoji, šta je to što će moći vlasnici preduzeća bilo kog oblika da prihvate iz ovog zakona, šta će im biti nerazumljivo.
Ortačko društvo, komanditno društvo, akcionarsko društvo sa članstvom od 100 članova, za koje mi tražimo da se smanji na 50. Što se tiče statusa pojedinih privrednih subjekata i mnogih društava sa ograničenom odgovornošću za koje takođe tražimo, pošto je sa ograničenom odgovornošću, da se broj smanji sa 50 na 30, mnoge nerazumljive pravne formulacije, sve do obrazloženja koja su verovatno vama, ministre Bubalo, jasne, a nama nisu.
Dok je trajala ova rasprava, odnosno dok su se javljali šefovi poslaničkih grupa, ovlašćeni predstavnici, u međuvremenu sam pokušala od kolega poslanika, ali i pravnika da saznam, pa molim sve one koji su pravnici, a koji razumeju taj termin, jer kolege pravnici iz redova SRS su se grohotom nasmejali, da nam objasnite, gospodine Bubalo, šta vam u Predlogu zakona znači...
A inače moram radi slikovitosti da vam pročitam celu rečenicu. Dakle, kako vi obrazlažete i kako će to da razumeju ljudi koji su vlasnici društava, odnosno preduzeća.
Na strani 2. obrazloženja zakona se kaže: "Iskustva uporedne pravne prakse i potreba maksimalno moguće kompatibilnosti sa takvom praksom (ipak kopija nikada nije i ne treba da bude verna originalu)", kako originalno napisano, "nalagali su potrebu donošenja ovog zakona, čija je osnovna odlika adekvatna normiranost, koja neće sputavati bogatstvo statusnog privrednog života i koja će uz odgovarajuću institucionalnu instrumentalizaciju uklanjati potencijalne breše pravne nesigurnosti", a sada ključno pitanje za pravnike, ovim su mogli i novinari da se bave kao anketom u Skupštini, "i uspešno izlaziti na kraj sa fenomenom sunđerastog prava." Fenomen sunđerastog prava i ovo što stoji u obrazloženju zakona, uz sve ove trendove koji su napisani ovde – gospodine Bubalo, da nije smešno, zaista bi bilo žalosno.
Sa druge strane, amandmani koje smo podneli na Predlog zakona, kao što ste sami videli, striktno se tiču pravne formulacije i poboljšanja kod društva sa ograničenom odgovornošću, ortačkog, komanditnog društva. Postoje neki članovi koji su prosto u nesaglasju sa drugim zakonima koji ostaju u pravnom prometu, pa je i kolega Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik, bio toliko slobodan da vam ukaže na to kao svedok svih ovih dešavanja i izmena zakona.
Možda je vaša namera, sa pozicije na kojoj se nalazite - premijera i Vlade, bila dobra. Ja u to neću da ulazim, kao i nijedan poslanik SRS, ali dozvolite nam da vam kažemo da je ovo objašnjenje potpuno nerazumljivo i zato ste vi, gospodine ministre, samo segmente koristili. A pošto je po hitnom postupku, zaista smo se trudili da u ovom kratkom vremenu do detalja analiziramo obrazloženje, jer iz obrazloženja predlagača svakako možemo uputnije da posmatramo odeljke, odnosno glavu po glavu zakona.
Kada ste navodili načela rekli ste – načelo harmonizacije, kompletnosti, bitnosti ciljne funkcije za određenje pojma itd, a kada uđete u suštinu svih tih rečenica vidite ono što vam je rekao Zoran Krasić na početku, da je mnogim ljudima koji se bave privredom, i onima koji su iz SRS i iz drugih stranaka, koji imaju privatna preduzeća, nerazumljivo šta tu piše i zaista im je potrebno da se to prevede.
Opet dolazimo do onoga kada su u pitanju ovako obimni zakonski propisi, a videćete kroz raspravu u pojedinostima, da vam sada ne nabrajam koje su to striktne stručne formulacije, samo sam navela neke od njih na koje imamo primedbe, da smo zaista u pravu i da je potrebno da prihvatite naše amandmane da bi koliko-toliko građanima Srbije, onima kojih se ovo tiče ovo bilo razumljivo.
Na kraju, biće lakše i Borisu Tadiću. Ako je on ambasador privrede, ako mu dajete da ubuduće on komanduje i diktira taj resor, kao što se sada svojski trudi da izabere svog predsednika Privredne komore Srbije, olakšajte čoveku kada ste već sa njim u kohabitaciji, prihvatite ove amandmane SRS.
Kada je gostovao u emisiji na jednoj beogradskoj televiziji on je govorio i odgovarao na pitanja da bi približio građanima Srbije u kakvom ste odnosu vi i on. Ne mislimo vi kao Bubalo, nego Koštunica i Vlada, pa je kod reči kohabitacija i njenog izvornog značenja koristio dve države, odnosno dva porekla.
Setio se na kraju da je to ipak reč izvornog značenja iz druge zemlje. Ispravio se, doduše, a vi budite toliko ljubazni - prihvatite ove amandmane da bi bili razumljiviji i vama u vlasti, a i Borisu Tadiću, koji očigledno hoće da diktira privredne tokove posle usvajanja zakona o privrednim društvima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, i pored najbolje namere ne mogu da razumem ovakvu reakciju ministra: usred priče o jednom od ključnih amandmana i članova zakona, članu 30, odjednom ustade čovek i ode. Možda će da posluša predlog kolege Markovića, da napiše ostavku ili da povuče zakon. Nešto od toga bi valjalo da se danas desi.
Pošto ministar nije tu, moram da vam kažem da su veoma loše reakcije zaposlenih u Srbiji na ovaj zakon. Pošto radnici mogu da čuju i da slušaju... (Dobacivanje iz sale: Ajde.) Taj koji dobacuje "ajde, ajde" neka izađe za govornicu, pa neka nešto pametno kaže, a ne da kao miš dobacuje iz klupe i da ništa ne zna, ni o čemu se radi, ni šta mi ovde štitimo i u kakvoj su poziciji radnici u Srbiji.
Što se tiče zaposlenih u Srbiji, reakcije su takve da smo mi juče ovde, naročito poslanici Srpske radikalne stranke, spominjali mnoga preduzeća. Koliki je to broj radnika, ne možete ni da zamislite, znači, na desetine hiljada, koji se nalaze već u sudskom sporu, traže minimalnu zaradu, poštovanje ugovora, poštovanje socijalnog programa.
Juče sam vam rekla da je u Kragujevcu ekstremni slučaj kod preduzeća PKB. Evo, kolega Arsić kaže da je to slučaj u Požarevcu i sa preduzećem "Morava", i sa Mesnom industrijom. U Kuršumliji, juče nam je koleginica Radeta rekla, "Autoprevoz" Vrnjačka Banja, pitanje je šta će se desiti.
Sa druge strane, ministar je juče izašao ovde u 17,45 sati, ja sam doduše nešto ranije izašla sa sednice, ali su mi rekle kolege da je održao pravi politički govor po sistemu promovisanja ovoga kao Zakona o udruženom radu. Zaista se vidi i pozicija te nazovistranke kojoj on pripada, i samo njegovo izlaganje i sve ono što on poručuje radnicima sa ove pozicije je odraz jednog, pre svega, totalitarnog režima, komunističkog, svega onoga što se dešavalo u tom vremenu.
Mi danas trpimo posledice, naročito zbog činjenice da imamo takav model te društvene svojine i zbog činjenice da su mnogi direktori iz tog vremena, taj direktorski lobi, ne želeći da prihvate stanje koje treba da se desi, stvorili sebi mogućnost i uslove (i zbog toga se radnici sa njima spore) da za male pare, gotovo za bagatelu, pokupuju sva preduzeća po Srbiji.
Ovde je ključni problem, ne samo u ministru koji ima takvo stanje svesti, to je njegovo komunističko, realsocijalističko uverenje.
On je spreman to ovde da promoviše, a Srpska radikalna stranka je njemu dijametralno suprotstavljena, naravno, i kroz koncept koji mi zagovaramo što se tiče privrede i kroz zaštitu radnika, što nije slučaj kod ministra Lalovića. Dame i gospodo poslanici, ovde je veliki problem i kod Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, odnosno kod gospodina Zorana Balinovca.
Ranije smo imali probleme kod prethodne DOS-ovske vlade sa ovakvim neusaglašenim zakonima, kada je sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo bila supruga Zorana Živkovića, Biserka Živković. Sada je to problem evidentno kod gospodina Balinovca, ako on nije znao – a čovek je prošao nekoliko režima, znači iskusan je, i bio je sposoban sebe da obezbedi i da se uvek snađe, da bude na određenoj poziciji – da je ovaj član 30. direktno u suprotnosti sa zakonom, odnosno stanjem mirovanja, za koje su mnoge kolege ovde rekle da ne postoji u Zakonu o parničnom postupku, a ministar to post festum saznao, pa sad gleda u nebo i kaže - videćemo da li će zakon o parničnom postupku da bude usvojen.
Radije će da pogodi kakvo će vreme da bude nego da predvidi šta će ovde sutra da se desi sa skupštinskom većinom. Ona je toliko neizvesna od samog početka da i razumem gospodina Lalovića što on licitira da li će da bude većine za parnični postupak, ali nemoj onda ovakvim predlogom i ovim na šta tera radnike po članu 30. da dovodi još u goru poziciju sve te ljudi koji su u beznađu i koji se vrte iz meseca u mesec, iz godine u godinu.
Vi morate da budete svesni toga da ti ljudi ne primaju plate. Neki po 15 meseci ili više. Hajde vas da ostavimo 15 meseci da ne primite ni jedan jedini dinar, ovde provodite vreme, neki kradu bogu dane, neki nešto rade, neki pritiskaju tastere, ali zamislite kako bi to izgledalo sada da ne primite platu 15 meseci i da ste prinuđeni da se tužite sa državom, a ovi ljudi moraju da idu na sud. Šta onda da rade? Sada im zakon poručuje da moraju to da obustave, imenovan neki arbitar koga oni nisu birali, birali ga narodni predstavnici, a pitanje je koliko su oni odgovorni za to.
Izabrali ga kroz ovakvo izglasavanje Predloga zakona. Stvar je mnogo više ozbiljna nego što mislite i kako dani budu prolazili danas, i videćete sutra reakcije. Već se danas i u štampi pojavljuju, i po lokalnim medijima ljudi se anketiraju, veoma loše reakcije, jer znaju da ih ovo još dodatno pogađa, pored onakvog Zakona o radu i Zakona o privatizaciji. Desila se pljačka, otimačina mnogih preduzeća, radnici ostali bez posla, ne poštuje se ugovor o radu, ne poštuje se isplata minimalne zarade, pa šta hoćete više, da ljudima uzmemo dušu. Umesto da im pomognemo, vi sa ovakvim predlogom zakona još im pogoršavate situaciju. Prema tome, bilo bi dobro da i vi apelujete na ministra da se ovaj predlog zakona povuče.

Samo jedno objašnjenje kolegi Bušetiću. Od 1. člana, na koji je amandman predložila gospođa Gordana Pop-Lazić, pa do kraja zakona mi smo pokušali da ministru dokažemo da je nepotrebno osnivanje agencije, da je nepotrebno množenje birokratskog aparata, da će to mnogo da košta građane Srbije i da je služba pravne pomoći u lokalnoj samoupravi, koja je dobro organizovana, i te kako sposobna da obavlja ove poslove koji su predviđeni zakonom.
Izbori za lokalnu samoupravu su bili 19. septembra i mi iz SRS, kao odgovorni ljudi, kandidujući naše predstavnike, koji su u mnogim opštinama i gradovima dobili poverenje naroda da vladaju, znamo da je uz reorganizaciju i pospešivanje rada te službe to moguće i da radnici ne moraju zato da obijaju od jednog do drugog praga, da traže neku pomoć, već da to može služba pravne pomoći na nivou lokalne samouprave da radi.
Takođe smo izneli stav od početka da je neophodno, prvi smo ukazali na to i žalili se Ustavnom sudu, koji naravno nije odlučivo po tom pitanju ko zna koliko dugo, jer je politički sud, da se promeni Zakon o radu. Insistirali smo na tome od konstituisanja novog saziva.
Dakle, moguće je da služba pravne pomoći to radi i do kraja će svaki srpski radikal po amandmanu to da obrazlaže, naročito zbog činjenice što znamo da su, bar što se SRS tiče, u mnogim opštinama i gradovima na čelu tih opština sve sami eksperti. Dovoljno je da vam kažem za pravnog eksperta, gradonačelnika Novog Sada – gospođu Maju Gojković, za pravnog eksperta, predsednika Opštine Zemun – Gordanu Pop-Lazić i tako redom. Sposobni smo, mi to možemo i zato su građani za nas i glasali.