Dame i gospode narodni poslanici, gospodine Laloviću, politička stranka kojoj vi pripadate do sada je najviše ukazivala na zloupotrebu od strane poslodavca kada je u pitanju odnos poslodavca muškog pola u odnosu na neku devojku ili ženu koja radi u tom preduzeću. Ali, vidim da vi niste skloni, s obzirom na sva obrazloženja koja su druge prirode, da prihvatite ovaj amandman gospođe Pop-Lazić, jer da ste imali tu volju, vi biste nam rekli kao ovlašćeni predlagač u obrazloženju koje ste dali.
Zato apelujem na kolege narodne poslanike, bez obzira na to kojoj političkoj stranci pripadaju, da u danu za glasanje prihvate ovaj amandman. Reč - zahtevi je metod najveće i najšire zloupotrebe kada su u pitanju mlade devojke i žene koje rade u, pre svega, privatnim preduzećima ili bilo kojim firmama gde je poslodavac taj koji može bar da zloupotrebi i ovu odredbu zakona. I nisu retka, već veoma česta pojava napisi u štampi i u dnevnim i nedeljnim novinama kada su u pitanju ispovesti takvih pripadnica, uslovno rečeno, nežnijeg pola, odnosno dama, odnosa njihovih poslodavaca prema njima.
U Skupštini Srbije imamo formiran Odbor za ravnopravnost polova, čiji sam, između ostalih članova SRS, i ja član. Nije danas gospođa koja je predsednik Odbora tu, a ukazivali smo joj i kada je u pitanju taj segment koji tretira Odbor za ravnopravnost polova na mogućnost te vrste zloupotrebe kada je ovaj član zakona u pitanju, na koji je amandman podnela gospođa Pop-Lazić.
Uz sve ovo drugo što je naveo kao primer gospodin Krasić, što može poslodavac da traži, odnosno da zahteva, izričito se kaže zahteva, bolje reći - naredi nekom ko radi kod njega da ispunjava, a taj neko se podvodi pod ono što je obavezan da uradi po ugovoru o radu potpisanom sa poslodavcem.
Najčešći problemi koji se javljaju kod zaposlenih, stresne situacije kod onih koji rade u zemlji, da ne govorim o onih milion koji nemaju posao, koji su u teškom zdravstvenom i pre svega psihičkom stanju zbog toga, ali kod ovih koji rade je zloupotreba od strane poslodavaca. Bilo bi degutantno da kažemo - većina poslodavaca su takvi, ali ne možemo da licitiramo koliko je potencijalno takvih koji će sve ove odredbe iz zakona, kao što su član 9. i član 11, a naročito član 15. tačka 2), da zloupotrebljavaju.
I zato, uz ovaj široki spektar primera iz različitih oblasti koje su se desile, prihvatite, gospodine Laloviću, ako ne, onda narodni poslanici obratite pažnju u danu za glasanje i prihvatite amandman koji je podnela koleginica, gospođa Pop-Lazić. Hvala.

Pročitali ste kako je napisano, tačno je, amandman na član 24. stav 1. Predloga zakona, uvaženog kolege Božidara Koprivice.
Tražiću od vas, gospodine Markoviću, da intervenišete kada bilo koji ministar iz Vlade Republike Srbije dođe i u odgovoru na postavljena pitanja od strane poslanika koristi ton koji može nama da zvuči kao omalovažavanje. Naime, gospodin Anđelković je predsedavao kada nam se obratio ministar Lalović i, govorivši o amandmanima koje su poslanici, ne samo SRS, nego pretpostavljam da je na sve mislio, podneli na Predlog zakona, rekao da bi poslanici ubuduće trebalo da vode računa u koju formu stavljaju amandmane i na koji način ih podnose, kao da je to posao ministra i kao da je Slobodan Lalović taj spasilac koji treba posle toliko godina da dođe i nekima od nas, koji smo u Skupštini po 10 i više godina, da govori na koji način da podnosimo amandmane. To ne samo da nije korektno, nego nije ni posao ministra, kojeg, da podsetim, Narodna skupština bira, odnosno vi ste ga kao takvog izabrali, kao i sve druge.
Što se tiče amandmana, ministar je sam sebi, što bi se reklo, uskočio u usta i kada je potencirao obrazloženje za neprihvatanje amandmana gospodina Božidara Koprivice, pozvao se na mišljenje Međunarodne organizacije rada i rekao da se to odnosi na lica preko 18 godina. A mi ovde govorimo, da to ponovim i zbog vas i zbog građana koji sada prate prenos Skupštine, gospodin Koprivica u amandmanu na član 24. zakona zahteva da se za maloletnu decu, koja kreću sa radnim odnosom od 15 do 18 godina, doda da je potrebno da se utvrdi opšta zdravstvena sposobnost.
Kada smo govorili o amandmanu gospodina Koprivice, izašla je koleginica Radeta sa neverovatnim podatkom na koji način se zloupotrebljava radno vreme zaposlenih u Lutriji Srbije. Ono što je žalosno danas u Srbiji, zbog potpuno urušene privrede, mnogo su veći redovi za loto nego na mestima gde bi ljudi trebalo da nađu posao. Verovatno da u magičnoj sedmici ljudi vide svoju dobitnu kombinaciju i neko rešenje ili nadu da mogu da reše životni problem.
Ali, još tragičnije je to što veliki broj dece od 15 do 18 godina, onih koji jesu ili nisu završili osnovnu školu, traže zaposlenje da bi pomogli svojim roditeljima, onima koji su ostali u najboljim godinama svog života bez posla, ili oni koji su bez roditeljskog staranja, a moraju sebi da obezbede egzistenciju i mogućnost da nešto zarade.
Kako je onda za vas, gospodine Laloviću, neprihvatljivo da, kao što je to kolega Koprivica predložio, u član zakona dodate ove tri reči koje on tražio, da je potrebno da se utvrdi opšta zdravstvena sposobnost.
Zamislite kakav je to posao i šta može da radi nekvalifikovani mladić od 15 do 18 godina, to su obično teški ili fizički poslovi ili, u svakom slučaju, neki koji zahtevaju da se utvrdi opšta zdravstvena sposobnost te veoma mlade populacije koja mora da traži zaposlenje.
Uostalom, moram da vas podsetim i na to da i po članu 28. stav 2. Ustava posebnu zaštitu imaju maloletnici o kojima se roditelji ne staraju, kao i lica koja nisu u mogućnosti da sama brinu o sebi i zaštiti svojih prava i interesa.
Ako Ustav kroz ovaj član vodi računa o maloletnim licima, a rekla sam vam da su uglavnom to oni koji pomažu svojim roditeljima ili moraju da rade zato što nemaju drugu mogućnost da se izdržavaju i sami brinu o sebi, prihvatite ovaj amandman gospodina Koprivice – naravno, uz praktično obrazloženje, ovde ga očigledno nema, zašto nećete da ga prihvatite – kao i korektniji način obraćanja prema narodnim predstavnicima, koji su ovde između ostalog da vas kritikuju i da vas kontrolišu kako radite, a ne vi njih, i da im na takav način dajete pouke u koju formi treba i kako da stave svoj amandman. Hvala.

Nema problema, mogu da sačekam, jer vreme SRS tek dolazi. Što se vas tiče, gospodine Markoviću, da vam dam jedno objašnjenje. Nemojte da brinete zbog sutrašnjeg dana.
U nastavku sednice kvorum za sutrašnji rad, po mojoj proceni, možete da utvrdite, kako stvari stoje u vašoj poslaničkoj kvazivećini, oko 17,00 časova. Ako koncert traje od 15,00 do 17,00 časova, u nastavku ćemo imati direktan prenos, što znači u pet popodne.
Što se tiče moje replike na izlaganje ministra Lalovića, gospodine Laloviću, sad sam uverena u to da vi niste pisali ovaj predlog zakona; ili gospođa pored vas ili neko od vaših saradnika, jer vi opet sami sebi uskačete u usta. Kažete da vi ne prihvatate amandman gospodina Božidara Koprivice i naše objašnjenje za to, zaboga, mi nismo sagledali celinu zakona, pa nam govorite šta se dalje nastavlja i kako vi tretirate lica mlađa od 18 godina u članu 18. i u članu 84.
Ako govorimo o prethodnom članu, znači, mi smo u pravu. Vi niste čitali zakon ili ga čitate kada su u pitanju maloletna lica od člana 25. Razumela bih da vi nama dajete takvu primedbu i da pokušavate da nas edukujete, da smo vam mi sada rekli, posle ovakvog vašeg člana 25, da je gospodin Koprivica tek u nekom kasnijem članu intervenisao, ali on vrši intervenciju u zakonu za maloletna lica i za obaveznu zdravstvenu zaštitu u prethodnom članu. Dakle, mi smo u pravu i mi smo sagledali celinu zakona.
Osim činjenica da vam je digitron možda bio ispravan, a možda i nije, u to imam pravo da sumnjam, u celokupnoj vašoj elaboraciji malopre samo je nedostajala Milka Planinc, pa da upotpunite sliku svega što se dešavalo od osamdesetih godina pa naovamo. Da ne pominjem sve ove pogrešne poteze bivše DOS-ovske vlasti.
Ali, ni poslanici SRS, ni zaposleni u Srbiji, a najmanje predstavnici sindikata ne traže od vas statističke podatke, koji možda jesu, a možda nisu. Izostavili ste, čudi me, to bi bio vaš manir, jer vi ste, kao neko ko pripada takvoj stranci i uz vaše zalaganje, neko ko zadržava razmišljanje iz daleke prošlosti, koja nas je skupo koštala, naročito našu privredu.
Ali, vi treba ovde, kao ministar koji je odgovoran za rad i zapošljavanje, da objasnite nama šta će da bude sutra, 2005. godina, februar mesec, šta će da se dešava februara, marta i nadalje. Teško da ćete moći sa nekom jasnom slikom i projektom da izađete, kada već do sada niste ni vi ni cela Koštuničina Vlada, i verovatno nećete ni stići ni da nam ispričate šta eventualno planirate, a imaćemo nove izbore i novu vlast u kojoj će radikali imati primat.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. predloženog zakona.
Dobila sam obrazloženje od Vlade Republike Srbije, o čijem radu je veoma dobro poznat stav Srpske radikalne stranke, imamo kritički stav i jako loše mišljenje.
Dokaz za to je rad Ministarstva gospodina Ilića i obrazloženje koje je, u najmanju ruku, uvredljivo za mene kao narodnog predstavnika, i za građane Srbije, da se bilo koji organ Vlade, a naročito Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo na takav način dopisuju sa nama poslanicima, odnosno daju nam odgovor na podneti amandman.
Amandman je odbijen zbog toga što Vlada Republike Srbije kaže da bi prihvatanjem mog amandmana, zamislite, molim vas, dovelo do državne izolacije. Opet ponavljam, amandman na zakon o poštanskim uslugama i prihvatanje amandmana narodnog poslanika Nataše Jovanović dovelo bi do državne izolacije.
Pitam vas, da li ste vi poprimili manire Vuka Draškovića, koji je potpuno sluđen čovek i više ne zna šta priča, što smo mogli da vidimo juče putem svih medija, šta je kao ministar inostranih poslova govorio u sedištu NATO pakta.
Pitam vas da li takvo obrazloženje Vlade ima nekakve veze, ili ste poprimili manire Ričarda Baučera, onog koji je u ime američke administracije otpozdravio vama u Vladi Republike Srbije, kada je rekao da se zbog, kako oni kažu, nesaradnje sa Haškim tribunalom, a traže da se četvorica srpskih generala i svi viđeniji Srbi isporuče antisrpskom Haškom tribunalu, uskraćuje izvesna pomoć od 10 miliona dolara, namenjena, uglavnom, za Kandićke, Biserko i ostale iz takozvanih nevladinih organizacija.
Šta sam tražila amandmanom?
(Sa mesta: Tema.)
Taj što sa mesta viče "tema", "tema", neka se spremi za ovu temu, neka se urazumi, opameti i neka shvati da mu predsednik stranke, a u pitanju je Srpski pokret obnove, Vuk Drašković nije normalan čovek i da se stidi ogromna većina građana što je takav ministar inostranih poslova, što nas tako bruka i što prima platu ovde i u NATO paktu, i od Amerikanaca, da radi to sve što radi protiv interesa srpske države i naroda.
Što se tiče teme, želela sam, dame i gospodo poslanici, u članu 2. da se ovim zakonom direktno ne implementiraju međunarodni sporazumi, konvencije i ugovori. Za sve ljude koji iole prate oblast međunarodnih sporazuma, ratifikacije konvencija i ugovora, takvo iskustvo imam kao učesnik rada u radu Savezne skupštine, koja je sada Skupština državne zajednice, jasno je da naša država, kada se izvrši ratifikacija određenog sporazuma, odnosno ugovora pribegava tome, naravno, jer je to i sama potpisala, da određene odredbe primeni i da to poštuje.
Moja namera je bila da to ne bude striktno uvršteno u ovaj zakon o poštanskim uslugama, jer se to podrazumeva u onom delu gde su ti ugovori i sporazumi potpisani.
Zbog toga što sam razumno to obrazložila u svom amandmanu, želeći da se mi striktno držimo naših pozitivnih zakonskih propisa, onoga na koji način mi treba da ustanovljamo naše zakone iz bilo koje oblasti.
Dakle, u pitanju je i principijelni stav Srpske radikalne stranke i nešto što je za nas bolje u budućnosti, a doživela sam takvu uvredu, da mi na ovakav način odgovara Vlada Republike Srbije i kaže – "došlo bi do državne izolacije"; i zamislite, molim vas, ne bi mogla da ide pošta van naše zemlje, nego bi samo poštari raznosili pisma od Kragujevca do Beograda i od Subotice do Pirota.
Ko iole normalan može da poveruje u ovakvo obrazloženje? To bi zaista teško pogodilo neke, naročito one koji su spremni da i dalje rovare i da fotokopiraju falsifikovana dokumenta u prilog Karli del Ponte i Haškom tribunalu, da šalju kamione i tovare lažne dokumentacije, kako bi se Srbi čerečili i slali u antisrpski Haški tribunal.
Mislim da svi vi treba da obratite pažnju, naročito vi koji ste u Odboru, koji je razmatrao pitanje mog amandmana i drugih amandmana, da se ubuduće ovako nešto ne dešava i da se na ovakav način predstavnici Vlade, odnosno resorno ministarstvo ne obraćaju poslanicima, jer to ne samo da nema nikakve veze sa istinom, već je istina sve ono što sam vam rekla malopre, a sa čime je naš narod u ovim teškim trenucima suočen. A ne da ovakvim obrazloženjima narodni poslanici, zbog toga što traže nešto što je bolje i što je normalnija praksa u našem zakonodavstvu, na ovakav način budu, blago rečeno, žigosani. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, obraćam se predstavniku Vlade, s obzirom na to da Velimir Ilić, ministar koji nam je predložio ovaj zakon, nije ovde.
Kao i svi ostali i ja sam saznala da je profesor Velimir Simonović, naš uvaženi kolega, podneo amandman kada je video da je Vlada predložila zakon po kome predsednik saveta – kako to stoji u članu 75. koji je sledeći, ali vezan je za amandman na član 74. gospodina Đorđevića i tu se utvrđuje finansijski plan – ima 10, a član saveta osam prosečnih mesečnih zarada u privredi Republike Srbije.
Privreda je u katastrofalnom stanju i ovaj prosek zarada se utvrđuje na osnovu privredne aktivnosti i relativno stvarnog stanja. To je pitanje kako to Republički statistički zavod radi i obračunava. Za informaciju i za one građane koji ne znaju, ali uglavnom svi znaju, mnogima je, milionima je to nedostižna cifra, taj prosek od 15.000 dinara mesečno.
Profesor Simonović je videvši to verovatno želeo da u skladu sa svojom savešću apeluje na vas, podneo je amandman, ali žalosno je što ne želite da prihvatite nijedan amandman SRS. Mi ukazujemo na to da je potpuno bespotrebno da postoji agencija i ne da se smanji taj broj, nego da ne postoji savet, a naročito zbog toga što rad ove agencije ne možemo ni mi, srpski radikali, a ni vi ostali da kontrolišemo.
To nikako ne ide u pravcu smanjenja javne potrošnje, a što ste vi obećali građanima, već njenog povećanja i kada znate da se time građani Srbije dodatno iritiraju, jer ni kod mene u Kragujevcu 40.000 ljudi nema posao i po celoj Srbiji stotine hiljada ljudi čeka zaposlenje, neprihvatljivo je da se na ovakav način, raskalašno, ponaša Vlada, kao pijani milijarder, da rasipa pare na sve strane i osniva potpuno bespotrebne agencije, jedan aparat koji se samo množi.
Mi smo to govorili o agencijama od zakona do zakona, a setite se samo Zakona o privatizaciji i prve osnovane agencije koja je formirana u Srbiji. Ukazivali smo na to od aprila meseca 2001. godine. Ako pogledate malo po arhivi i vidite, oni su govorili, to je sistemski zakon, neophodna je agencija, ona i ljudi koji su zaposleni u njoj, iako mi ukazujemo da je to glomazan aparat, kontrolisaće, a sada sferu poštanskih usluga. To nije moglo da naiđe na opravdanje kod zaposlenih u Srbiji.
Vidite sa čime se vi suočavate zbog toga. Prethodna DOS-ovska garnitura, koja je zbog takvog ponašanja raskalašnosti i zbog činjenica da je prihvatila takav model da se ustanovljavaju agencije i proizvode za sve i svašta, oterana je voljom građana sa vlasti. U nasleđe vam je ostavila jednu od agencija. Vi mislite da nećete imati problem sa zaposlenima u poštama širom Srbije i da ta agencija i da taj savet neće dobijati pritužbe od ljudi koji su zaposleni u ovoj sferi.
Kao što je u Agenciji za privatizaciju, a ona je zatrpana i ne reaguje u najvećem broju slučajeva, to zna i gospodin Novaković, koji je predsednik Odbora za privatizaciju, na mnogobrojne zloupotrebe koje su se desile u procesu privatizacije. Oni se pojave, dođu na sednice Odbora, tako će da dođu i ovi, uopšte ne poštujući ono što im govore narodni poslanici. Vi ste ti koji ćete da ih osnivate ovakvim zakonom, a mi imamo iskustvo da se ti ljudi pojavljuju, i direktor Đorđević i drugi predstavnici iz Agencije, kada je u pitanju privatizacija, uopšte ne konstatuju ni poslanike, ni ljude koji dolaze iz raznih preduzeća.
Kažu oni - oglasićemo se mi za sedam dana. Prođe i po nekoliko meseci, mi tražimo obnovu postupka, to znam i zbog kragujevačkog PKB i aranđelovačkog "Venčaca". Svako od vas ima poneki primer iz svog grada. Prouzrokovaćete velike probleme i, pre svega, gnev zaposlenih u ovoj službi.
Znate, nekada je zaista bila stvar prestiža da neko radi u Pošti, odnosno u "Telekomu". Ti ljudi su imali koliko-toliko pristojne plate i mnogo bolje plate u odnosu na cene životnih namirnica i troškova, nego što je to slučaj otkako ste vi, odnosno prethodna garnitura na vlasti, a dajete mogućnost, kroz osnivanje agencija, onima koji, navodno, treba da kontrolišu njihov rad, da imaju mnogo veće plate nego ti ljudi koji ceo svoj životni vek provode u poštanskoj službi.

Gospodine Mihajloviću, reklamiram Poslovnik u delu koji se odnosi na javnost sednice Skupštine, ali celokupni duh Poslovnika nema smisla ako nas je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije pre pola sata obmanuo, rekavši poslanicima na početku, odnosno nastavku popodnevnog dela zasedanja da će prenos Skupštine putem državne televizije biti obezbeđen za 10 minuta. To jednostavno nije tačno, zato što je u toku prenos rukometne utakmice koja će, po informacijama koje imam, kao i drugi poslanici, trajati do 17,30 časova najmanje.
Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, potpuno je besmisleno bez javnosti rada da raspravljamo o zakonu za koji govorite da je sistemskog karaktera, da je veoma važan, a na koji imamo ozbiljne zamerke, vidite iz diskusija poslanika SRS. Gospodin Marković trenutno nije u sali, ali gospodine, evo, došao je, gospodine Markoviću, sada vam je uloga neobavezna pošto niste na mestu predsedavajućeg.
Moram da vas podsetim na to šta ste izjavili sa ove govornice pre nešto više od mesec dana. Vi, Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine, doslovce ste rekli, dokle god predsedavam ovim sazivom Skupštine, uvek će biti obezbeđen prenos i nastojaću da bude, inače nema svrhe da se nastavi rad Skupštine. Sećate se, isto je bila u pitanju jedna utakmica, fudbal je bio u pitanju.
Tražim dodatno objašnjenje i da nam kažete, uz konsultacije sa gospodom iz državne televizije, a usput da utvrdimo koliko je poslanika u sali, da li imamo kvorum za rad i bez prenosa, mada je potpuno besmisleno da nastavimo dalje sednicu dok nam vi, kao predsednik Skupštine, a i nadležnom ministru i nama poslanicima, ne obezbedite javnost rada.

Hvala. Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, iako je ovo jedan od dugo najavljivanih tzv. sistemskih zakona, mi znamo da je on u pripremi, sada, doduše, u nešto izmenjenom obliku, došao još u vreme bivše DOS-ovske garniture, kada je iz tog perioda omiljeni ministar gospodina Velje Ilića, Marija Rašeta-Vukosavljević, izvršila pripremu ovakvog zakona.
Taj zakon je nešto što uglavnom propisuje i daje smernice diktirane od strane Evropske unije, a i sam gospodin Ilić je juče rekao da nam je železnički transport spor, prevaziđen, i da treba da uhvatimo poslednji voz za Evropsku uniju. Ako hoćemo da govorimo o tome kada mi uskačemo u vagon, onda razmišljajte, bar po onom što kažu zvaničnici iz Evropske unije, o 2024. godini, a dotle će neki biti sposobni da uskaču, neki će ići uz pomoć štapa, neki će biti možda u dobroj kondiciji, ali u svakom slučaju daleko je 2024. godina.
Sam zakon po sebi ima cilj da se nešto suštinski promeni, naročito kada je u pitanju kompletno restrukturiranje ovakve železnice kakva jeste, ali to neće biti, a to zna i sam ministar Ilić, ni jednostavno ni lako. Jer, zakon, sam po sebi, ovako kako je napisan, uz prihvatanje svega onoga što se želi da se prihvati od direktiva Evropske unije, u mnogim svojim segmentima i te kako je neprimenljiv na veoma finansijski lošu i urušenu jugoslovensku železnicu, a naročito kada se ima u vidu, a taj podatak je juče precizno izneo gospodin Stamenković, kako je to išlo od 1990. do 2004. godine samo kada su zaposleni u pitanju.
Ono što i mene kao poslanika SRS najviše muči u ovom trenutku, a naročito ljude koji rade na železnici, jeste šta će biti sa njima u daljem procesu otpuštanja, jer ovaj zakon nije na pravi način definisao socijalni program za ljude koji će ostati bez posla.
Znate, gospodine Iliću, ljudi koji su mašinovođe, otpravnici ili oni koji rade taj tzv. izvršni deo, ta ciljna grupa u našoj železnici zgradu u Nemanjinoj zove gumena zgrada, jer non-stop se useljavaju oni koji su administrativci tamo, pa se broj penje od 2.000 do 3.000. Neki su čak skloni tome da kažu da tamo ima čak i 4.000 zaposlenih, hajde da ne preteramo, i oni su svi sebi obezbedili neke pozicije, a šta ćemo sa jednim Lapovom, gde 50% muškog stanovništva radi na železnici.
Sada treba da se pitaju, kao u ono vreme kada je bilo otpuštanja radnika u "Zastavi", kako će oni kada ostanu bez posla, gde će i šta će. Njihov radni staž u proseku je od 25 do 30 godina, oni samo to rade, otpravnici, mašinovođe, pregledači kola, celog života to rade. Nasledili od oca, od dede, iz železničkih porodica i nemaju šta drugo da rade.
Taj socijalni program nije dobro urađen, a naročito niste obratili pažnju na invalide koji su zaposleni na železnici. Govorilo se, a te podatke su izneli rukovodeći ljudi iz naše železnice, da je tzv. tranzicioni fond iz koga je trebalo da se finansira najvećim delom taj socijalni program prošle godine je bio 280 miliona, ako se ne varam, dinara, a mislim da sam u pravu, da je ta cifra blizu 300 miliona. Odjednom se pokazalo da ni tih para nema i da se nije ni otpočelo sa sprovođenjem toga.
Vi sada kažete, inače cela situacija u kojoj se nalazila bivša DOS-ovska vlast i ova sada vaša, uz ovo ovakvo skupljanje većine i dogovora od zakona do zakona, od prečestih pretnji onih koji vas podržavaju, zaista podseća na one scene iz čuvenog orijent ekspresa i nikada se ne zna čija je glava u pitanju i kako će da završi, u političkom smislu mislim, da li će da ostane sa funkcijom ministra ili ne. Ali, ako je stvar ozbiljna, a ona to zaista jeste, najveći problem će zapravo biti posle usvajanja ovog zakona, jer verujem da ste obezbedili većinu, kako će proces restrukturiranja da se izvrši.
Ono što zaposleni traže i što je Vlada nama dužna da pruži kao odgovor, i vi kao resorni ministar, jeste kako će da se uradi program finansijske konsolidacije železnice u ovom trenutku. To vam je isti slučaj sa kragujevačkom "Zastavom", ovde je u pitanju industrija automobila, ovde je u pitanju železnica.
Ako se taj gigant na neki način tamo finansijski ne pomogne i ne oporavi, ako se to ovde ne uradi sa železnicom, ona neće biti atraktivna za strane ulagače i ponuđače, verovatno. Hoće za Austrijance koji imaju novu opremu, nove lokomotive, putničke vagone da krenu od Beča, pa idu do Atine tim koridorom 10, a šta ćemo da radimo za ove tzv. sporedne i regionalne.
Znate, država je do 2000. godine iz poreza na promet izdvajala oko 3%, mislim da je 3%, za finansiranje železnice i to je prestalo dolaskom DOS-a na vlast. Sada ako treba da se uđe u proces restrukturiranja onda država jasno mora da se odredi i da kaže šta u sveukupnom saobraćajnom sistemu naše zemlje očekuje od železnice.
Ovo nije jednom, pa zasvagda, doneli smo zakon, stavili tačku na njega i po njemu ćemo dalje da radimo. U veoma razvijenim i u zemljama za primer sa njihovom železnicom, kao što je recimo Francuska, uz one primedbe koje ste vi izneli kod privatizacije železnice u Velikoj Britaniji, ali recimo da uzmemo Francuze za primer, mi koji smo bilo kada otišli tamo i vozili se francuskim vozovima, znamo kako to funkcioniše. Recimo da svake godine koriguju nešto u svom sistemu poslovanja i uvek hoće bolje, ali naravno za sve to imaju ogromnu podršku države.
Dakle, definisanje bitnosti i regionalnih trasa je nešto što je veoma važno. Nije dovoljno samo bilo da se u zakonu uvede mogućnost da jedinice lokalne samouprave te lokalne trase mogu da koriste, jer evo reći ću vam, a ništa se nije promenila situacija ni iz tog perioda kada smo bili pod sankcijama.
Skoro, pre 10 godina, nije se našalio, nego ozbiljno je sa ove govornice gospodin Tomislav Nikolić, za koga svi znate da je doajen Narodne skupštine Republike Srbije, danas najpopularniji političar u zemlji, rekao da mala deca koja stanuju blizu železničke stanice u Kragujevcu kada vide železničku lokomotivu misle da je prošao gvozdeni konj. Zaista nije šala, ali je tako, jer od tog danskog kraljevskog voza i od činjenice da mi imamo veoma nerentabilan i putnički i transportni železnički saobraćaj, mi i dalje nismo odmakli.
Zato je ključno pitanje za Vladu i za vas kao ministra za kapitalne investicije da nam kažete, i samim tim poručite ljudima zaposlenim u železnici pre procesa restrukturiranja, šta je država spremna da uradi. Ako smo mi kao ona SRJ, gospodine Iliću, godinama iz budžeta, što na nagovor Radoja Kontića, što onih drugih koji su bili premijeri tadašnje Savezne vlade, svake godine u saveznom budžetu izdvajali ogromna sredstva za remont dela pruge Podgorica - Rožaje, zamislite za prugu koja ne funkcioniše od 1966. godine, onda nam vi recite pošto je pouka jasna šta će Vlada Republike Srbije da uradi i za oblast Banata, i za kraljevački, i za Loznički region, kako će one to da podstaknu, jedinice lokalne samouprave, da se upuste u ovo što im sada izvorno zakon dozvoljava.
Vreme koje ima poslanička grupa SRS, nažalost, ne dozvoljava mi više o ovome da govorim, govoriću o amandmanima svojih kolega, ali to su zapravo ključna pitanja, a ne ono što je samo definisano zakonom, uz prihvatanje direktive EU.
Jer i uz prihvatanje svih tih njihovih usvojenih direktiva i Francuska, i Velika Britanija i Nemačka, u skladu sa svojim mogućnostima i sa stanjem u svojim železnicama, koriguju i zakone, i njihove vlade donose uredbe, kako bi se to poboljšalo.
Sveukupna privredna situacija u zemlji koja je potpuno urušena, jer mi svakoga dana imamo dnevne gubitke od gotovo 500 hiljada dolara zbog nefunkcionisanja naše privrede, ne daje nam baš puno mogućnosti za optimizam kada je u pitanju ulaganje u železnicu Srbije, a u stvari to je ono što oni traže, da država aktivno učestvuje u programu finansijske konsolidacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, šteta što ministar Ilić nije tu. Tu je jedan od njegovih zamenika ili saradnika, ali ovo je još jedno upozorenje za sve one iz Vlade Srbije koji nameravaju tek da nam dostavljaju određene predloge zakona.
Kolege pravnici iz redova SRS, a i ja, skloni su tome da to potvrde kao tačno, da je direktni krivac za pisanje ovakvog trećeg stava u ovom članu zakona, a to se ponavlja, republički sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo, a to je gospodin Zoran Balinovac.
U nekoliko navrata smo imali povodom predloga raznih zakona na sednicama odbora raspravu o tome, a sada nema ministra da nam odgovori kakvo je njegovo mišljenje po tom pitanju, da li je moguće da ministar koji je određen za poslove nekog resora, u ovom slučaju gospodin Ilić je objedinio nekadašnja četiri ministarstva, može da bude stručan za sve ovo i da on bliže određuje propise.
Svačega smo se naslušali od Velimira Ilića, i o izgradnji autoputa Beograd-Bar i o kapitalnim investicijama, otvaranju novih radnih mesta, nema od toga ništa, ali i da on hoće da pokrene neke projekte.
Nemojte, molim vas, da nas ubeđujete, a on je predlagač ovog zakona, da je on spreman da se brine o elementima železničke infrastrukture, a to obuhvata.
Pazite šta bi sve morao Velja Ilić da zna i da odlučuje o tome u trećem stavu, za koji kolega traži da se tu stavi ministarstvo, jer tamo su ljudi iz struke.
Ako bi ostalo ovako, onda bi Velimir Ilić morao sve ovo dobro da prouči, da se razume u sledeće i da vidi šta to obuhvata železnička infrastruktura: donji i gornji stroj pruge, objekte na pruzi, stanične koloseke, telekomunikaciona, signalno-sigurnosna, elektrovučna, elektroenergetska i ostala postrojenja i uređaje na pruzi, opremu pruge, zgrade železničkih službenih mesta i ostale objekte na železničkim službenim mestima, koji su u funkciji organizovanja i regulisanja železničkog saobraćaja, sa zemljištem koje služi tim zgradama, pružni pojas i vazdušni prostor iznad pruge.
Pa, to je stvarno, ako je za Velju Ilića, premnogo. Dosta mu je ove muke oko događaja u JAT-u i oko pilota. Ako bi trebalo sve ovo da zna i dalje što sledi, bilo bi neverovatno.
I nije važno da li je u pitanju on, Velimir Ilić, imenom i prezimenom, ili sutra neki drugi ministar, a sledeći će biti za tu oblast iz redova SRS, neko stručan za poslove saobraćaja, ali baš da mora u detalje da zna sve i da propisuje uslove za infrastrukturu železnice.
Prema tome, prekinite sa tim i nemojte da nam dajete ovakvo obrazloženje. Sada ste vi gospodin predstavnik Vlade i ova vladajuća garnitura, koja se ponavlja od resora do resora, od zakona do zakona, kao da mi ništa o tome ne znamo, a u pravu smo mi, a ne vi, jer oni u obrazloženju za neprihvatanje dobronamernog amandmana gospodina Đorđevića, koji vas lepo upućuje na to da stručni ljudi iz ministarstva to rade, kažu – amandman se ne prihvata, jer je to suštinski isto.
Ministar je lice koje rukovodi ministarstvom (to je tačno), a čak i kada je zakonom definisano da akt donosi ministarstvo, ministar ga potpisuje i on je odgovoran za njegovo sprovođenje.
I to je tačno, ali da ministar utvrđuje bliže i do detalja stvari koje se tiču struke u ovom pitanju železničke infrastrukture, to je apsolutno neprihvatljivo, takoreći smešno.

Gospodine Anđelkoviću, želela sam da objasnim, pošto je gospodin Baralić pogrešno protumačio moje izlaganje, da je tim pre gore što je ovde reč o četiri ministarstva kojima rukovodi gospodin Velimir Ilić.
To se zove Ministarstvo za kapitalne investicije, koje obuhvata nekadašnja četiri, i to ste vi prihvatili Zakonom o Vladi, tako da to nije argument da se ne prihvati amandman za koji ste sami rekli da je dobar.
Ali je nemoguće, pošto se gospodin Ilić bavi tim sveobuhvatnim poslom (bavi ili ne bavi, to ćemo da vidimo), da vam mi sada kažemo da je on toliko stručan i za infrastrukturu i za pilote, pa ako mu se sutra kaže, a to je bio manir jedne vlasti, neću da spominjem kada i u kom periodu višestranačja, da pokažu prstom na nekoga i kažu - e ti si od sutra pilot, ajde sedi i vozi avion. Ne može to više tako.
Ako je on ministar, to je u redu, on je odgovoran, on to potpisuje, ali zna se šta su ljudi iz struke. I mi poslanici možemo različitim stvarima da se bavimo. Zakonodavna vlast je u pitanju, a kada nam servira zakon, to mora da bude stručna služba i da stoji iza toga.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, na početku izlaganja o zakonu koji je neophodan, ne samo Srbiji kao jednoj od članica tzv. državne zajednice nego srpskom narodu koji živi na prostoru Srbije i Crne Gore, podsetiću sve vas i one koji su bili učesnici tih najmračnijih događaja u istoriji srpskog parlamentarizma, a i vas koji ste došli kasnije sa ovim sazivom Skupštine, na jedan nemio događaj koji mi se desio u aprilu 2002. godine.
Naime, na mestu gde sada sedi gospodin ministar Zoran Lončar, sedeo je tada potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, pored pokojni premijer Zoran Đinđić i ta tačka dnevnog reda je bila usvajanje tzv. Beogradskog sporazuma, što je bila prethodnica Ustavnoj povelji, protiv koje je glasala SRS.
Na toj sednici sam iznela ocenu, ne samo Beogradskog sporazuma kao potpuno nefunkcionalnog i veoma štetnog po srpski narod u Srbiji i Crnoj Gori i kao prethodnicu Ustavne povelje, i zbog tog takvog svog stava i zbog onoga što ću vam ponoviti danas, a sa čime se slaže danas većina poslanika iz drugih političkih stranaka, od predsedavajuće tada, Nataše Mićić, dobila sam dve opomene, isključena sa sednice Skupštine i udaljena 30 dana. Šta sam tada rekla, a što govore danas i predstavnici DS-a, DSS-a i na šta su ukazivali srpski radikali.
Dakle, da je Beogradski sporazum ništa drugo nego poligon za nesmetano funkcionisanje i lobiranje separatističkog režima u Crnoj Gori. Da on neće doneti ništa dobro. Da tzv. Ustavna povelja, koja je tada bila u pripremi, predstavlja podizanje novog Berlinskog zida između dve, nekada jedinstvene republike, odnosno jedinstvene države. Da srpski radikali, kao pre svega nacionalno odgovorni ljudi, ali pre svega kao političari koji se zalažu za to da nesmetano funkcioniše tada SRJ, imaju i te kako protiv usvajanja Beogradskog sporazuma i kasnije Ustavne povelje kao takve, koja se pokazala kao produkt neke političko-pravne, potpuno nove i do sada nigde u svetu neprimenjene forme, i ispostavilo se da smo bili u pravu.
To ne govorim zbog toga što je vreme u protekle dve godine poboljšalo funkcionisanje tzv. državne zajednice, već naprotiv, mi smo tada nažalost bili u pravu kada smo rekli da će separatistički režim u Crnoj Gori, na čelu sa Milom Đukanovićem, a i takvi potezi koje je tada vodio predsednik SRJ Vojislav Koštunica i u tome ga pratio tada aktuelni DOS-ovski režim, dovesti dotle da se danas mnogi zapitaju, gde smo mi to, i u političko-pravnom sistemu kao državna zajednica SCG, i u ekonomskom sistemu i u svakom drugom, i to je pitanje o kome danas treba da razgovaramo, pre svega imajući u vidu ovaj predlog zakona.
Zašto to kažem? Zbog toga što je ovaj predlog zakona čisto tehničke prirode, doduše, neurađen do kraja kako treba i zbog toga smo mi srpski radikali podneli amandmane, naročito kada je u pitanju raspodela mandata po Dontovom sistemu. Kao što ste čuli od prethodnih poslanika SRS, to je jedan opšteprihvaćeni metod raspodele poslaničkih mandata.
A ne samo da sam uverena kao poslanik SRS, već to znaju i građani Srbije, a naročito oni koji se danas u Skupštini zalažu protiv održavanja neposrednih izbora, neće ni morati da razmišljaju o Dontovom sistemu, jer oni neće imati šta da raspoređuju. Ostaće bez ijednog mandata i činjenica je da će odnos političkih snaga, kao što je promenjen posle pada DOS-ovog režima, biti i te kako promenjen posle održavanja neposrednih izbora za Skupštinu državne zajednice SCG.
Kada se govori o članu koji tretira nacionalne manjine, njihov položaj u našem izbornom zakonodavstvu i eventualne primedbe koje imaju, u protekle dve godine i od usvajanja Ustavne povelje, i posle održanih izbora prošle godine, i posle usvajanja Zakona o izboru narodnih poslanika, na koji smo mi srpski radikali takođe imali primedbe, sam gospodin ministar to zna, bilo je mnogo razgovora na tu temu i najjasniju sliku o tome šta to zapravo znači i kako treba definisati položaj nacionalnih manjina u budućoj raspodeli njihovih mandata i učešća u političkom životu je dao prilikom jednog okruglog stola na državnoj televiziji zamenik predsednika naše stranke i šef poslaničke grupe gospodin Tomislav Nikolić.
Rasprava je trajala gotovo dva sata. Učesnici su bili Jožef Kasa i Rasim Ljajić i kada se razgovaralo o tome da li je pozitivna diskriminacija vid diskriminacije, ona to jeste, gospodin Nikolić je to kroz više primera objasnio, i rekao i gospodinu Kasi i gospodinu Ljajiću - ako ne mogu samostalno da obezbede sebi prostor u delovanju političkih stranaka koje predstavljaju, treba da se ugledaju na ono što čini SRS, a to se sada pokazalo od lokalnog, preko pokrajinskog, do republičkog nivoa, da se inkorporiraju, da se tako izrazim, u politički život, odnosno sistem velikih stranaka koje su evidentno sada, uz neprikosnoveno vođstvo na političkoj sceni SRS, sebi obezbedile politički prostor za delovanje na duži rok.
Ono što je evidentno da mnoge stranke, one koje su prevarom biračkog tela prošle godine 28. decembra došle u poslaničke klupe, na Trgu Nikole Pašića u novom sazivu Skupštine državne zajednice SCG neće imati šta da traže. Narod ih jednostavno neće hteti i za njih je cenzus od 5% jedna nepremostiva barijera, a takođe su toga svesni separatisti, pre svega iz SDP-a Crne Gore, pa i oni koji predstavljaju režim oličen u liku i delu Mila Đukanovića iz DPS-a, svesni činjenice da sve više jača svest o tome kod našeg naroda u Crnoj Gori, o neophodnosti opstajanja državne zajednice ovakve kakva jeste.
Drugo je pitanje zašto mi danas, Srbi koji živimo u Srbiji i Srbi koji žive u Crnoj Gori i drugi građani koji pripadaju drugim nacionalnostima, imamo nešto što se zove Ustavna povelja, koja je u mnogim njenim segmentima, u 80% nefunkcionalna, prouzrokuje mnoge probleme za građane i zašto se sve to dešava kada mi znamo, kao državotvoran narod, od Sretenjskog ustava pa sve do donošenja Ustavne povelje, pa preko onih komunističkih ustava, da smo imali ustav kakav-takav, ali ustav je postojao.
Neko je hteo da se poigra sa nama. Najpre prethodni DOS-ovski režim i svi oni koji su sedeli u prvoj klupi, na mestu vladajuće garniture u aprilu, kada se desilo to da zbog ovakvih mojih ocena budem udaljena sa sednice Skupštine na 30 dana. Neko se poigrao sa time i rekla bih da to nisu samo neodgovorni političari, nego ljudi koji ne uzimaju u obzir, pre svega, moralna i sva druga htenja Srba u Srbiji i Crnoj Gori i koji nemaju osećaj za to šta je potrebno nama ovde i našoj braći koji žive u nekad drugoj republici, odnosno sada u republici članici nekog nus-proizvoda, tzv. državne zajednice SCG.
Kako mi to možemo da ispravimo? Kako da pomognemo i da ohrabrimo Srbe u Crnoj Gori posle, u pravom smislu reči, debakla koji se desio pre mesec dana, kada se o sličnom predlogu zakona raspravljalo u toj republici članici? Tako što ćemo, pre svega, mi srpski radikali insistirati do kraja da se ovi neposredni izbori održe u februaru, tako što ćemo kroz kampanju koju budemo vodili staviti do znanja i Srbima i drugim građanima, pripadnicima nacionalnih manjina u Srbiji, kao i našoj braći u Crnoj Gori, da nam je stalo kao ljudima koji kroz celokupni politički angažman, od osnivanja SRS žele da živimo u čvrstoj zajednici.
Da to tako bude i da samo imamo za cilj da pozivom na takve izbore i jačanjem naših međusobnih odnosa jačamo i naše istorijsko-kulturne, ekonomske i sve druge veze, jer oni koji su smogli hrabrost, a njih je preko 30% na poslednjem popisu u Crnoj Gori, rekli su da su pripadnici jednog te istog srpskog naroda.
A tek možete da zamislite koliko je taj broj veći zbog činjenice da neki možda to, zbog progona koji imaju od strane separatističkog režima, nisu smeli da navedu u upitniku koji im je dostavljen od nadležnog državnog organa.
Mi ćemo sa naše strane, u kampanji koju budemo vodili, učiniti sve da kažemo da su ljudi koji su protiv neposrednih izbora, ljudi koji se licemerno zalažu za zajedništvo SCG, zapravo ljudi koji idu na ruku ne samo separatističkoj bratiji u Crnoj Gori, već i Havijeru Solani ili nekom drugom gaulajteru, nazovite ga kako hoćete, pre svega NATO snagama na području naše južne pokrajine.
Jer, ne zaboravite, Kosovo i Metohija kao sastavni deo Srbije, odnosno državne zajednice SCG, i njen opstanak su direktno uslovljeni kroz jačanje našeg zajedništva, pre svega kroz odgovornost ljudi koji danas predstavljaju najveće političke stranke u Srbiji.
Da su separatisti iz Crne Gore i tzv. ministar inostranih poslova, Vlahović, Milo Đukanović i svi ostali, i Ranko Krivokapić, koristili sve ovo vreme, odnosno ovaj vakuum prostor koji im je dat usvajanjem ovako nakaradne Ustavne povelje, apsolutno je tačno zbog toga što im je Ustavna povelja omogućila i tzv. rotirajuću stolicu u Ujedinjenim nacijama, zbog toga što nemamo jedinstveno ekonomsko, odnosno monetarno tržište, zbog toga što ne jačamo ni kulturne ni istorijske veze i zbog činjenice da su njima njihovi lični interesi i njihovi računi u inostranim bankama i slepo izvršavanje naloga prioritet, a nikako interesi građana koji žive u Crnoj Gori, a kamoli nas koji živimo u Srbiji.
Mi smo srpski radikali u kampanji, a to je činio i gospodin Tomislav Nikolić za predsednika Republike Srbije i prošle godine u kampanji za republičke izbore, rekli da će se umnogome posle održavanja tih izbora promeniti situacija u funkcionisanju državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Znate kako se promenila? Promenila se tako što su neke ljude zamenili oni drugi koji imaju apsolutno identične težnje i shvatanja i da je to tako pokazao je i današnji "ekspoze" ministra inostranih poslova Vuka Draškovića, koji je umesto koalicije DOS-a, odnosno DPS-SDP, izabran na tu funkciju kroz koaliciju koju predvodi Koštunica iz Srbije i Milo Đukanović iz Crne Gore, a ta politika, njegova zalaganja i njegova stremljenja naravno mogu da se podvedu pod istu normu kao što to čini Vlahović u Crnoj Gori.
Možda vam izgleda da dajem preoštre kritike za pojedine nosioce tada visokih državnih funkcija, a pre svega onih iz Demokratske stranke, ali verujte mi tada sam ih upozoravala, kao i svaki srpski radikal i to činim i danas, ne samo njih nego pre svega ovu vladu, koja ima i te kako problema u funkcionisanju.
Upozoravala sam ih da se uozbilje i da shvate da je zajedništvo Srba iz Srbije i Srba iz Crne Gore i svih građana koji žive u Srbiji i u Crnoj Gori prioritet za svakog političara, i to je nešto što treba da nas rukovodi i da bude u pravom smislu reči državni i nacionalni interes iznad svakog stranačkog.
Kako to da objasnim jednom Bojanu Pajtiću, potpredsedniku Demokratske stranke, koji danas nije ovde, a to vam govorim ilustracije radi, kada pre nekoliko meseci na anketu jednih nedeljnih novina nije znao odgovor na tri pitanja. Od toga je bilo jedno koliko poslanika iz republike članice Srbije ima u državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Pokušao je da se seti, išao je do broja čak 100, ali nije mogao da pogodi. Nije znao odgovor ni na drugo pitanje, ko je Kondoliza Rajs, i na treće pitanje, ko je generalni sekretar NATO pakta.
Kako da razgovaramo ozbiljno sa takvim ljudima koji su bili najviši nosioci državnih funkcija, koji to nisu želeli da slušaju kada smo im davali jasna upozorenja. Ne samo mi političari nego ljudi iz struke, istoričari, jedno priznato ime u svetu srpske nauke, kao što je gospođa Smilja Avramov, koja je više puta upozoravala da Ustavna povelja ne može da funkcioniše za dobrobit građana na ovakav način, ali pošto ona de fakto postoji mi smo svesni toga, moramo da je poštujemo i moramo da insistiramo na tome da u februaru mesecu imamo neposredne izbore za Skupštinu državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Jedino tako ćemo da pokažemo da smo odgovorni ljudi, odgovorni političari, a budite sigurni u to da zbog takvog našeg doslednog stava i pre svega zbog toga što ne samo da građani Srbije prepoznaju taj naš državotvorni odnos prema funkcionisanju ove sada državne zajednice, glasaće za nas svuda, od Subotice do Bujanovca, od istočne do zapadne Srbije, i ako to nekoga plaši nema razloga za tim, jer i u novom sazivu gde ćemo biti mnogo brojniji, srpski radikali će učiniti na jačanju naše kulturne i istorijske veze. Jedan smo narod i mi želimo da to pokažemo kroz naše dalje učešće, ali verujem u mnogo većem broju po broju poslanika u budućem sazivu Skupštine Srbije i Crne Gore.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašla sam zbog diskusije gospođe Stojačić.
Ona verovatno ne želi da prihvati činjenicu koja je obradovala ne samo građane Novog Sada, već građane čitave Srbije.
Sada ću vam reći, gospođo Stojačić, pošto ste spomenuli način i dan glasanja, izbor hvala bogu predsednika gradske skupštine Novog Sada iz redova SRS-a. Posle izbora gospođe Maje Gojković od strane građana za gradonačelnika, ako vi to ne znate i ako to vama ne odgovara, vama ću reći ono što znaju Novosađani i što zna ogromna većina građana Srbije, Novi Sad je ponovo slobodan.
Novi Sad je oslobođen posle osam godina haranja i vladavine Demokratske stranke i svih onih koji su je podržavali u pljački Novosađana, u svemu onome što su radili da se dodvore onima koji nikako ne žele dobro ni Srbiji, ni AP Vojvodina.
Ako je i taj jedan odbornik, koga ste vi spomenuli, u danu izbora predsednika novosadske gradske skupštine u novom sazivu glasao za radikalskog kandidata koji je izabran za predsednika gradske skupštine, budite sigurni da je on za razliku od vas sa svešću o tome kakva mu je odgovornost i kakav je interes Novog Sada, Vojvodine i Srbije, učinio ono što je najbolje za Novi Sad i to će građani znati i videti u narednom periodu. A vama kao novom članu iz Građanskog saveza Srbije, preletaču u Demokratsku stranku, ostalo je da posle budućih izbora tražite neku novu stranku, jer Demokratska stranka će posle sledećih izbora biti ono što je danas Građanski savez Srbije.

Dame i gospodo poslanici, gospodine Anđelkoviću, javljam se po bilo kom članu Poslovnika zato što nas Poslovnik obavezuje da u Narodnoj skupštini Republike Srbije govorimo istinu i samo istinu, od prvog do poslednjeg člana. Kao što smo dužni da poštujemo Poslovnik o radu, moramo kada se obraćamo jedni drugima, a naročito građanima Srbije, da baratamo samo činjenicama.
Javljam se da upozorim gospođu Stojačić da ubuduće govori samo istinu. Rekli ste samo jednu stranku iz koje ste prešli u drugu, a ja ću vam gospođo Stojačić reći da više imate članskih karata raznih stranaka nego što je olimpijskih zastava.

Razumem, gospodine Markoviću, da vam nije lako, vreme vam ističe, a očigledno je da Vlada nema 126 poslanika, jer da biste izglasali neki predlog potrebno je da vas ima najmanje toliko.
Međutim, moj kolega Rankić neće naravno da mi zameri, odnosno ne vama, jer ste vi napravili zabunu, a ja ću ovo malo vremena što je ostalo da iskoristim da nešto kažem o ovom predlogu zakona.
Danas smo imali prilike da čujemo poslanike iz raznih krajeva Srbije. I, amandmani koji su podneti, a većinu njih je, gotovo sve, povukla poslanička grupa DSS-a, odnosno svaki poslanik pojedinačno, ticao se određene opštine, određenog grada i zahteva od ministra Dinkića da poveća sredstva za te opštine i za te gradove.
Nefunkcionisanje i nesinhronizovanost u nastupu kod vladajuće koalicije pokazala se i prilikom ovog zakona. Očigledno je bilo da on nije bio spreman da udovolji pojedinačnim zahtevima poslanika iz određenih poslaničkih grupa, ali je zato građanima Srbije i prilikom promovisanja ovih zakona, kao i kod ovih poreskih, izrekao nešto što jednostavno nije istina.
Naime, on je rekao, i to su danas skoro svi mediji preneli, jednu tešku kvalifikaciju za Srbe. I, rekao je – Srbi imaju urođeni defetizam. Pazite, kako je ministar Dinkić došao do toga da je u Srbiji defetistički raspoložen narod. Možda on stiče takav utisak zbog načina na koji vlada i Koštuničina Vlada i on kao ministar finansija, ali vam odgovorno tvrdim da Srbi nisu, niti u bilo kom pogledu predstavljaju narod koji je suočen sa bilo kojom vrstom defetizma.
Pre bih rekla da ste vi u takvoj i sada defanzivnoj poziciji, iz prostog razloga što nemanje skupštinske većine, rad i način na koji funkcioniše Vlada, Narodna skupština, upravo to pokazuju.
Kako bi bilo sada da poslanici SRS krenu da pričaju o problemima jednog, drugog ili trećeg grada? Znate, dolazim iz Kragujevca i evidentno je, a to su govorile kolege iz drugih stranaka, da je došlo do povećanja sredstava, na insistiranje gospodina Veroljuba Stevanovića, u iznosu od 200 miliona za grad Kragujevac.
I, možemo da pričamo, ali mi ćemo u toku sledeće nedelje, to će biti priča za Skupštini grada Kragujevca, videti kako će da se troše ta budžetska sredstva, pod kakvom će kontrolom biti i da li će građani Kragujevca imati direktne koristi od toga.
Ali, zaista nam nije bila namera da govorimo pojedinačno o gradu iz koga dolazimo, jer to nije ni naš manir, i pravo da vam kažem, iako dolazim iz grada koji je socijalno jedan od najugroženijih, ne mogu da kažem da u istoj situaciji nisu i Pirot, Subotica i Vranje, Bujanovac, a da ne govorim o nebrizi ministra Dinkića za opštine na Kosovu i Metohiji.
Više je nego skandalozno da se naša južna pokrajina u ovom predlogu zakona spominje tek u članu 5, gde se kaže da su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, i sad zamislite to – "Službeni glasnik
Republike Srbije", broj .... i nema broja. Vi ste propustili da stavite pod kojim brojem zaveden, odnosno objavljen u "Službenom glasniku" budžet, koji ste opet noću izglasali, u četiri sata ujutru, u noći između 18. i 19. novembra.
To pokazuje i kakve nam predloge zakona daje vaše ministarstvo, jer ministra nema, i to pokazuje krajnju neozbiljnost, a o čemu dalje da pričamo. Malo je vremena da se dotaknemo svih problema koje opštine i gradovi u Srbiji imaju, ali budite sigurni u domaćinsko poslovanje organa lokalne samouprave u opštinama i gradovima, ma koliko da se osamostale, a jedino je moguće da se opštine decentralizuju, jer mnogi su na neuki način to pogrešno predstavljali i u kampanji za lokalne izbore, i to jeste način na koji će da koriste ta sredstva.
Da li će biti investicija u ono što je građanima najpotrebnije, a kada to kažem imam u vidu grad u kome živim i činjenicu da preko 20 naselja nema ni vodovodnu ni kanalizacionu mrežu, i u situaciji smo da moramo da tražimo mogućnost da se tim ljudima pomogne, mi u Kragujevcu sada SRS kao opoziciona politička stranka.
Zato budite sigurni da bez obzira na to i možda na primedbe od strane svakog poslanika SRS pojedinačno, a da je negde neki iznos smanjen za neki grad ili opštinu, u opštinama i u gradovima gde su izabrani predsednici skupština opština, odnosno grada Novog Sada gradonačelnik i gde vrše vlast srpski radikali, a u to građani moraju da budu sigurni, svaki dinar koji bude došao po osnovu ovog zakona i od lokalnih prihoda i taksi biće utrošen na najracionalniji i najdomaćinskiji način, i mi ćemo to pokazati u toku narednih meseci, odnosno u godini koja je pred nama.

Gospodine predsedavajući, gospođa koja je govorila o SRS, zloupotrebila je Poslovnik Narodne skupštine uz vaše odobrenje, jer ste joj vi dali da govori o Poslovniku i samim tim da iznosi neistine i da kleveta najveću, buduću vladajuću stranku u Srbiji, SRS.
Koliko čujem, negde je na Paliću vežbala da bude srpski radikal. Moraćete još mnogo da vežbate, jer vidim da vam je težnja da budete srpski radikal. Ali znate, to ne može da se vežba, jer da biste došli u ovako elitno društvo, kao što su srpski radikali, morali biste, gospođice, da naučite još mnogo toga.
Kada je u pitanju SRS i to koji su birači za nas glasali i kakvo su nam poverenje dali, vi morate da vodite računa o tome da su ljudi svojom glavom, na osnovu svoje svesti i savesti izabrali bilo kog odbornika u bilo kom gradu, pa i u Subotici, koji je iz redova SRS.
Ali, znate, ima mnogo opština i gradova u kojima nisu hteli da biraju nikoga iz G17. U Kragujevcu niste prošli cenzus. Malo razgovarajte o tome koliko vas ima, vidite o čemu se tu radi, zašto u jednom takvom gradu ne možete ni na razglednici da vidite zgradu gradske skupštine, pa onda izađite i pričajte nešto, uz podsećanje, gospođice Momirov, je l' tako, da morate da prođete kroz radikalski Novi Sad da biste došli u Suboticu.

Pa, još uvek je dan, gospodine Markoviću, a očekujem da ćete da nas obavestite da treba da ostanemo do noćas ovde i da je Dinkić navikao da radi noću. Jer, kada mu je bilo potrebno da raspravljamo o budžetu, koji je usvojen u 4 sata ujutru, kroz skupljanje poslanika iz vladajuće grupacije, mi smo vredno i marljivo, kao što to sada činimo, radili, ali je potpuno besmisleno da govorimo o predlozima ovih zakona u objedinjenoj raspravi za ovoliko tačaka dnevnog reda, a ministra ovde nema.
Za to nema nikakvog opravdanja. On može da pošalje pet ili deset svojih zamenika, nema ih toliko, a to nije ni važno, ali da ne sasluša kritike i upozorenje poslanika, sada najveće opozicione stranke, ali verujemo već 2005. godine vladajuće SRS, za nas je neprihvatljivo i nema opravdanja.
Ali, to dovoljno govori o njemu i o načinu rada ovog ministarstva, o obećanjima i više promotivnim stvarima koje se tiču predloženih zakona, nego stvarne slike onoga što će oni da pruže u poreskoj politici Srbije za 2005. godinu.
Najskandaloznija stvar se zapravo desila pre nekoliko meseci, kada smo imali Zakon o porezu na promet i kroz usvajanje jednog člana koji je do maksimuma povećao diskreciono pravo ministra Dinkića, ministra finansija, da se podzakonskim aktima odredi koje će grupe obveznika biti oslobođene korišćenja, odnosno upotrebe fiskalnih kasa.
Mi danas pred Skupštinom Srbije imamo nekoliko grupa nezadovoljnika, a najveći problem je davanje obećanja, i od strane Dinkića i pojedinih predsednika opština i gradova u Srbiji, da će pijačni prodavci biti oslobođeni obavezne upotrebe fiskalnih kasa.
Ako želite da razgovarate sa ljudima koji na takav način i na ovo hladno vreme, i kada je kiša, sneg i kada je 40 stepeni napolju koriste mogućnost i tu pijačnu tezgu, a obično su to ljudi koji su ostali bez posla u svojim fabrikama, jer ih je prethodna DOS-ovska vlast ostavila na ulici, ako to jedini način da oni prehrane sebe i svoju porodicu, onda vi poslanici, sada se vama obraćam, jer vam ministar nije tu, budite iskreni, pa im recite da je to jedna obmana.
Ono što ne stoji u zakonu može slobodno da se tumači jedino ispravno, da nije obavezujuće ni za koga. Otkud mi znamo šta će sutra da padne Dinkiću na pamet i da li će on da koristi ta, uzgred budi rečeno, veoma visoka diskreciona prava koja je sam sebi dao kroz predloge zakona i da prevari te ljude. Oni nemaju nikakve garancije, ni oni ni bilo ko kome bilo šta obećate.
Inače, nezabeleženo je i takva praksa ne postoji nigde u svetu, a naročito u zemljama na koje se vi pozivate i preuzimate od njih mnogobrojna zakonska rešenja, da se potencijalna grupa onih koji neće da plaćaju porez po bilo kom osnovu definiše podzakonskim aktima, a da to ne stoji u zakonu. A da je ministar ovde, prozvala bih ga i pitala da mi navede u kojoj to zemlji u Evropi, na koju se on često poziva, ima i na koji način se to radi.
S druge strane, kada je reč o poreskim zakonima i o tome da li su oni dobri ili nisu, shvatam ovo zalaganje, ali dosta neuverljivo, rekla bih po mojoj skromnoj oceni, poslanika iz vladajuće grupacije, a naročito iz stranke G17 plus da promovišu ove zakone, ali da li su neki zakoni dobri ili nisu kada su poreski zakoni u pitanju, o tome vam najbolje govori prihodna strana u budžetu.
Da li ste sposobni da od poreskih obveznika naplatite ono što ste planirali u zakonu, odnosno da li će da dožive u praksi svoju pravu impelentaciju. Kažem vam da neće i koliko god da se upinjete i da promovišete smanjenje, koje ništa značajno neće doprineti u pokretanju proizvodnje, u stvaranju nove vrednosti, vi ćete videti da se zapravo u Srbiji sve svodi na to da obični ljudi, a kada kažem ljudi koji su i preduzetnici i imaju samostalne trgovinske radnje, i ovi jadni ljudi koji se smrzavaju ispred zgrade Skupštine, a predstavljaju pijačne prodavce, najviše ispaštaju, a dok s druge strane miljenici režima, ekonomsko-finansijska mafija i raznorazni lobiji čine sve da vrše najveću evaziju poreza i da posluju kroz razne dilove sa miljenicima iz vlasti.
Korupcija, toliko prisutna u svim porama i strukturama našeg društva, jeste ono što najobičnijeg građanina i onog ko ima samostalnu trgovinsku radnju, i koji radi na pijaci i koji se bavi poljoprivrednom, onoga koji čeka da primi penziju, neku crkavicu, najviše boli.
Idite ka tome da iskorenite korupciju i pokažite nam to na nekim primerima, jer Dinkić ne može da bude dobar primer za to da kaže da je u državi sve u redu i da će poreski zakoni da doprinesu stabilnijim ekonomskim i finansijskim prilikama, kada znamo, a i pokazalo se kroz rad anketnog odbora, a kada je bila u pitanju energetska mafija, da tu nisu čista posla.
Sve dok država i nadležno tužilaštvo ne reaguju na takve očigledne i najveće kriminalne afere u zemlji, nemoguće je da ubedite običnog građanina, poreskog obveznika, da je zaštićen potpuno i da je sve regularno u zemlji i da on samo treba da dođe određenog dana u mesecu i da plati porez.
Dinkićeve haračlije u svim gradovima Srbije, evo, u mom Kragujevcu, u svim opštinama u Šumadiji, a čujem i po celoj Srbiji, namerile su da do kraja godine verovatno neki bonus koji im je dat ili normu, kako god hoćete, ispune i da nakupe što više para u budžet, odnosno da se na taj način prevaziđe očigledna teškoća koju Vlada Republike Srbije ima.
Da li je onda normalno da nam se to promoviše kroz udar na estradu, a onda bi ljudi rekli i pomislili, pa, dobro, oni imaju mnogo para. Ako neko hoće, a to treba objasniti građanima Srbije, da organizuje porodično veselje, svadbu, ispraćaj sinu u vojsku, da organizuje to i da angažuje nekog estradnog izvođača, ili pravog ili pod znacima navoda, mora mnogo toga da plati državi, odnosno 40%, i da prijavi do petog u mesecu kakav je ugovor sklopio sa tim izvođačem.
Kroz ovakvo oporezivanje, a o tome su govorili i koleginica Radeta, kroz nove akcize za alkoholna pića, kroz nemogućnost da se narod i proveseli i da i za to mora da mnogo više da plati, zapravo pokazujete svako odsustvo realnosti i činjenicu da nema tog stimulansa za novo zapošljavanje u Srbiji kroz ovakvu selekciju po godinama starosti, dok se zaista ne stvore pravi uslovi da dođe do otvaranja novih radnih mesta.
Neće da se stimulišu preduzetnici samo kroz smanjenje od 4%. Morate da im date povoljne kredite, mnogo povoljniji privredni ambijent da bi mogli da rade, a naročito zbog toga što je u duhu našeg srpskog naroda da neguje preduzetništvo, i da podstičemo tu granu i da koristimo mogućnost da se ljudi zaposle.
Nemojte na ovakav način da obmanjujete građane Srbije i da im govorite da će mnogo bolje da žive u 2005. godini, jer imaju vajne i tobož velike poreske olakšice, kada niste ni krenuli da se obračunavate sa kriminalom i korupcijom, i kada niste krenuli da stvarate mogućnost pre svega kroz direktne strane investicije i da se pokreće proizvodnja, da se otvaraju nova radna mesta i da se strateške stvari u našoj privredi i industriji Srbije rešavaju.
Sve ovo njima neće ništa da znači, a svakako će mnoge strukture biti pogođene zbog ovakvog načina, a pre svega zbog činjenice da tzv. poreska uprava od onih najsitnijih ovih dana i do kraja decembra, nažalost, želi da ubere najveći deo prihoda kroz enormne kazne koje su propisane prethodnim zakonima. Hvala.