Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 13. Predloga zakona.
Potpuno je neprihvatljivo ovakvo obrazloženje, gospodine ministre, za neprihvatanje amandmana na član 13, mislim na obrazloženje Vlade Republike Srbije, zato što upravo moj glavni argument i nas srpskih radikala jeste da preciznije definišemo ovaj član, a vi kažete u svom obrazloženju da se amandman ne prihvata zbog toga što je predlagač to bolje definisao. Vidite, SRS i ja kao podnosilac amandmana smatramo da nije tako i objasniću vam to na nekoliko primera.
U članu 13. zakona rekli ste da: "Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako tražilac zloupotrebljava prava na pristup informacijama od javnog značaja, naročito ako je traženje nerazumno, često, kada se ponavlja zahtev za istim ili već dobijenim informacijama ili kada se traži preveliki broj informacija".
Ko je taj ko će da procenjuje, a u pitanju su državni organi i pojedinci, službenici koji moraju da daju te informacije, šta je to nerazumno, šta je često i koliki je broj informacija potreban?
Ako neki tražilac dođe kod državnog organa, koji sada po ovakvom vašem članu ima diskreciona ovlašćenja da se bahato ponaša u pravom smislu reči, i zatraži pet informacija, recimo, vi onda procenjujete koji je to gornji limit; za vas, odnosno za nekog državnog službenika broj od pet ili deset može da bude preveliki broj, a možda je to samo početak u postupku gde tražilac ima nameru da nastavi, dakle, da potraži neku informaciju.
Vi sada imate regionalne agencije za privatizaciju u mnogim gradovima u Srbiji. Slučaj je takav i u Kragujevcu. To je regionalna agencija za Šumadijski okrug. Dođe neko od ojađenih radnika iz preduzeća "Venčac" iz Aranđelovca, dođe neko od radnika iz PKB-a iz Kragujevca, dođe neko od radnika "Knjaza Miloša" i traži od nadležnog organa, od predstavnika Agencije za privatizaciju, informaciju kako je izvršena privatizacija - time se najviše i najčešće u poslednje vreme bavi skupštinski Odbor za privatizaciju, zatrpan je gomilom tog materijala – a onaj tamo mu kaže, znate, ne mogu da vam dam preveliki broj informacija, odnosno jednog dana mu odloži, daće mu sledećeg dana i tako dalje, a od pet koje on zatraži dobije dve ili ne dobije nijednu informaciju.
Uz to, zaista, stvara se pravna nesigurnost, jer vi dajete ovim i ovakvim članom mogućnost da ti državni službenici zloupotrebljavaju taj svoj položaj, odnosno da kažu - za mene je to veliki broj informacija i zašto ti dolaziš tako često. On mora da dolazi često ako je opljačkan, odnosno ako je fabrika nakaradno privatizovana.
Na primer, ja sada dođem i zatražim informaciju o tome kako je Cementara u Popovcu privatizovana i meni nadležni državni organ kaže – ne mogu da ti dam te informacije, to je preveliki broj informacija. A ako u kontinuitetu treba da se dođe do nekog saznanja, onda je bolje da se prihvati ovo rešenje koje sam ja dala, da ne može da se da odjednom toliki broj informacija, a postepeno da dođemo do prave istine, odnosno do onoga što je tražiocu važno.
Dakle, bilo bi dobro da se umesto ovih potpuno neprihvatljivih reči, često i nerazumno, predloži bolje rešenje. Tako sam stavila u svom amandmanu da to ne bude ponavljanje zahteva za istim brojem informacija i da se definiše šta je to i koliki broj informacija, odnosno da se prihvati da u zadnjoj rečenici, kao što sam predložila, bude da ne može tražilac da zahteva odjednom toliki broj informacija. Koliki će taj broj na kraju da bude, to se ne zna, jer sve zavisi od slučaja do slučaja.
Prosto je neverovatno da se unapred na ovakav način oduzima pravo nekome, a navodno mu po zakonu dajete to pravo da dođe do informacija, sa tim što ga ograničavate i ne dajete mu mogućnost da na kraju dođe do potpune istine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela u ime SRS na član 48. zakona treba danas ponovo ministar, gospodin Kojadinović, da uzme u razmatranje, s obzirom na to da je nejasno obrazloženje Vlade zbog čega se amandman odbija. On je vezan za obrazloženje Predloga zakona. Pošto nije tu ni predlagač, dakle, gospodin Dragan Kojadinović, a nije tu ni zamenik predlagača, predsednik Skupštine gospodin Marković koji se celog dana i u toku diskusije o amandmanima ponašao kao ovlašćeni predlagač, ja ću onda vama narodnim poslanicima....
(Predsedavajući: Oprostite što vas prekidam, vi pričate o narednom amandmanu?)
... da objasnim o čemu se zapravo radi i šta je suština onoga što vi treba da shvatite da biste videli besmislenost ovog zakona, ustanovljavanje ovakvog poverenika, sa ovakvim ovlašćenjima, njegov izbor na ovakav način i kroz činjenicu da je Ustav Republike Srbije obavezujući za sve, a najviše za Vladu Republike Srbije i za predlagača.
Član 68. Ustava kaže: "Sredstva za ostvarivanje Ustavom zajamčenih prava građana i zakonom utvrđenog opšteg interesa u oblastima zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite, društvene brige o deci i drugih oblika socijalne sigurnosti, obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, kao i u drugim oblastima koje su utvrđene zakonom, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije."
Član 48. predviđa kazne za nepodnošenje izveštaja u određenom roku i na način kako je to utvrđeno članom 43. Mi smatramo da su ove kazne od 5.000 do 50.000 male, zbog činjenice da neko tendenciozno i namerno može da prikriva informacije i neko od državnih organa da opstruiše tražioca informacije u procesu koji on pokušava da razreši.
Sa druge strane, zašto sam vam pročitala član 68. Ustava? Zato što je i gospodin Marković pokušao da odbrani predlagača, i rekla sam da se u tom svojstvu predstavlja kao zamenik predlagača; po članu 132. Poslovnika o radu Narodne skupštine predlagač je dužan da navede koja su sredstva potrebna, koja bi se obezbedila u budžetu Republike Srbije, da bi se jedan zakon sproveo.
Ne samo da nisu navedena sredstva projektovana za poverenika i sve organe koje će on da formira, već se kaže, možete da zamislite koja je to kontradiktornost, da je od dana stupanja na snagu ovog zakona... A nije to baš tako, jer dan stupanja na snagu ovog zakona je 10. novembar, a posle toga treba još mesec dana da bi se organi po zakonu izabrali, a onda ostaje - šta? Ostaje svega 10 dana da bi neko potrošio, predlagač je to nama dao u obrazloženju potrebnih finansijskih sredstava, pet miliona dinara.
I još kažu da ta sredstva inače nisu projektovana budžetom za 2004. godinu; a kako i da budu kada ste jedva namakli većinu da izglasate onakav Dinkićev rebalans pre nekoliko dana. A onda ne znate koliko je sredstava potrebno za 2005. godinu da bi se zakon sproveo.
Mi smo danas, pošto se privodi kraju ova rasprava o amandmanima, ukazivali na to da je zakon u suštini besmislen. Nama srpskim radikalima zasmetalo je to što se juče u prvoj informativnoj emisiji u osam sati ujutru kao promoter ovog zakona nije pojavio ministar Kojadinović, što bismo mogli da razumemo na nacionalnoj televiziji, nego se pojavio izvesni Vladimir Vodinelić, istrošeni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, mislim da je član DSS-a, koji je ubeđivao javnost, odnosno pokušao to da uradi, gostujući u jutarnjem dnevniku, da su neki amandmani dobri i suvisli, a neki nisu. Ko uopšte pita Vodinelića koji su amandmani dobri, a koji nisu.
Zbog toga smatramo, pošto predlagača ovde nema, da vi kao ozbiljni ljudi (ako to jeste, ja pretpostavljam da svi koji su izabrani za narodne poslanike to moraju da budu) u danu za glasanje treba da odlučite šta ćete sa amandmanima SRS, koji su smisleni, koji su veoma korektno napisani u cilju da se ovaj zakon popravi.
Od svega ovoga što je nama Dragan Kojadinović u ime Vlade predložio dobar je samo naslov, odnosno naziv zakona koji nam se predlaže, a sve ostalo mora da bude podložno promeni na način na koji smo vam mi to predložili, a na vašoj savesti je da odlučite i pozivam vas da to uradite u danu, odnosno trenutku i satu za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, bio je red da pred premijerom i prisutnim članovima Vlade izvršimo svođenje računa.
To je sada za Vladu i za samog Koštunicu splet nesrećnih okolnosti, da jednom novom kombinacijom u svom kabinetu, imenovanjem tri nova stara ministra, jer gospodin Bubalo, koji je i neformalno bio ministar privrede, od odlaska Dragana Maršićanina sada to zvanično i postaje, zapravo je bio povod da nam se danas premijer obrati, da neki od ministara dođu ovde i da vidimo šta je Vlada, koju smo kritikovali prilikom njenog konstituisanja, uradila za proteklih osam meseci.
Jasno je bilo iz ekspozea Vojislava Koštunice u martu da sastavljanje Vlade na takav način, sakupljanje koalicionih partnera koje smo mi pravim imenom nazvali "s koca i konopca", uz jednu fluktuirajuću većinu Vlade na staklenim nogama, posle ucena i pritisaka, nije bilo olakšanje za građane Srbije.
Mi srpski radikali nismo maliciozni ljudi, ali imamo veoma bogato istančano političko iskustvo.
Gospodine Petroviću, mi smo znali onda, kao što i sada znamo, da bilo kakav vid saradnje sa Demokratskom stranom, a naročito posle održanih predsedničkih izbora, direktne podrške Borisu Tadiću i nažalost njegove kakve-takve pobede i njegovog ovakvog načina vladanja danas u Srbiji, nije dobro ni za Koštunicu, ni za ovu vladu, a ponajmanje za građane Srbije.
U tom kontekstu vi iz Demokratske stranke nemate mogućnosti da nekim argumentima osporite ono što mi pričamo već nekoliko meseci, od kada ste vi u kohabitaciji, a tu reč su sada građani dobro razumeli i vide o čemu se tu radi, sa Koštunicom i njegovom ovakvom Vladom.
Što se tiče politike na nacionalnom, na ekonomskom i na socijalnom planu, nije tu bilo nikakvih povoljnih pomaka, onih koji utiču bitno na životni standard naših građana. Naime, iako je juče Mlađan Dinkić rekao da je broj onih koji su pronašli zaposlenje u ovoj godini 21.000 na preko milion nezaposlenih, to je samo stvar administrativnog prikaza, taj podatak koji je Dinkić juče izneo. Činjenica je da je skoro 3% stanovništva u Srbiji potpuno gladno, bez mogućnosti da sebi obezbedi normalnu egzistenciju.
Više nije samo u pitanju Kragujevac, koji je bio sinonim za gladne, za nezaposlene, takva vam je danas cela Srbija i svaki grad gde god da pođete. Prosto neshvatljivo da bez skrupula Aleksandar Vlahović, kao bivši ministar privatizcije, govori da su radnici ostavljeni bez posla u pljačkaškoj privatizaciji za vreme DOS-ove vladavine, kada je Vlahović bio ministar, da ste sa Novakovićevom kartom iz Soluna izglasali Zakon o radu, koji je ostavio toliko ljudi bez posla i da niste prihvatili, mislim pre svega na one koji čine okosnicu u ovoj vladi i na Koštunicu, i na DSS, i na njegove koalicione partnere.
Zahtev srpskih radikala u februaru da se Zakon o privatizaciji hitno promeni, Zakon o radu i naročito da se mnogo veća pažnja obrati na ono što je danas najveća boljka svih naših građana, a to je kako će da prežive, kako će da pronađu posao, kako će da izdržavaju decu, kako da dočekaju zimu i kako da se obračunaju ti ljudi, prosečni stanovnici, sa nečim sa čime bi državni aparat trebalo da se oštro obračuna, a to je nagomilani kriminal, korupcija koja je uzela maha, počev od mesne zajednice, nivoa jednog naseljenog mesta, preko opštine, odnosno grada.
Ako danas pitate nekog stanovnika u Srbiji kako on to zamišlja da bi bilo bolje, bez obzira na to kako ko se prekomponuje, ko je premijer i kakva je buduća vlada, reći će vam da bi bilo bolje svim građanima Srbije kada bi bilo manje lopova, kada ne bi bilo finansijske oligarhije, kada ne bi bilo srpskih tajkuna.
A jedan od takvih ljudi, navodno poslovan čovek i kandidat za gradonačelnika na proteklim izborima, ovih dana je izjavio da on aludira da bude drugi ili treći čovek u DSS-u, i nije mu važno koje je to mesto, važno je da bude tu negde.
Ako je DSS na čelu sa Koštunicom i sa takvim koalicionim partnerima u kohabitaciji sa DS-om, čija je najbolja pojava njen predsednik Boris Tadić, oličenje zla, ne samo za Srbe sa Kosova i Metohije, već za celokupni srpski narod koji jasno zna šta su državni i nacionalni interesi, za šta Boris Tadić, onako narcisoidan, u tri radna dana, koliko je imao na mestu predsednika Republike, nije imao vremena da razmišlja, ako je DSS sa Koštunicom kao premijerom republičke Vlade u kohabitaciji sa Tadićem, koji za potpredsednika ima Dušana Petrovića, Bojana Pajtića, Nenada Bogdanovića, teško onda Srbima koji su navikli jedva na taj termin šta je to kohabitacija.
Teško onda nama, ako nam se što pre ne ukaže prilika da kao zaista odgovorni ljudi, koji smo neokaljana obraza izašli na sve izbore i sami protiv svih ostvarili takav rezultat, ako ne budemo uskoro imali priliku da građanima Srbije pokažemo da je zaista pravi izbor da što veći procenat glasova dobije upravo SRS.
Zbog takve situacije, a ovde je ipak potpredsednik Vlade, gospodin Labus, koji je bio sinonim za ulazak naše zemlje u tzv. međunarodne institucije, pa se pokazalo da nam nisu baš tako naklonjeni, a i sam Koštunica je kao predsednik Jugoslavije rekao - više svet duguje nama, nego što mi dugujemo svetu.
Pokazalo se da on sa pozicije premijera sada više nema nameru da onima koji nas bezuslovno ucenjuju upućuje takve poruke, zbog toga što Vlada nema nikakav legitimitet utemeljen u biračkom telu u Srbiji, zbog toga što je u kohabitaciji sa onima koji su se, poput gospodina Petrovića, fotokopirali i faksirali.
Jer, gospodine Petroviću, vas u Šapcu zovu "Dule 5%", i bolje bi vam bilo da objasnite nama zašto se niste kandidovali za predsednika opštine, kada već imate takav ugled i autoritet koji očigledno nemate, nego da držite pridike onima koji sami protiv svih pobeđuju, gotovo da pobeđuju, a budite sigurni da će 2005. godina biti samo pobeda srpskih radikala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dobro što ste se ipak u 12,20 časova pojavili. Te replike i ovaj sukob koji ste imali sa govornice sa gospodinom Vlahovićem, sve ste to u petak uveče mogli da završite na Televiziji "Politika".
Istinu ste i tada, a i danas, rekli jedan o drugom. Niste valjali ni onda kada ste bili njihov kadar, kada ste bili guverner NBJ, a onda NBS, DOS na vlasti, sa Vlahovićem na čelu ministarstva koje je izvršilo enormnu pljačku naših preduzeća, kao što ni vi danas niste dobar izbor od strane Vojislava Koštunice, na šta smo ga upozorili onog dana kada je podnosio ekspoze kao mandatar za sastav Vlade u ovoj skupštini.
Ako se sećate šta su govorili poslanici SRS i kakva su upozorenja slali Koštunici, uglavnom su se ticala vas lično, počev od moje malenkosti, preko šefa naše poslaničke grupe i svih ostalih. Naše jasno upozorenje je bilo da, pored jedne veoma delikatne situacije u kojoj se država nalazi, zbog neshvatanja šta je nacionalno i državno jedinstvo, a ticalo se, kasnije se i pokazalo da smo bili u pravu kroz događaje u martu mesecu, opstanka naših sunarodnika u južnoj pokrajini. Drugi i ključni aspekt vaše vladavine i lutanja mesecima po bespućima, na čelu sa Koštunicom, sa vama kao jednim od ministara u toj vladi, jeste ekonomski i socijalni položaj naših sugrađana.
Zaista ne mogu da prihvatim i da shvatim, kao običan posmatrač, a ne kao poslanik, kako vi možete sa tolikom samouverenošću da nastupate u promociji ovakvog predloga rebalansa budžeta, kada znate da su jedni, pa drugi izbori pokazali da vi nemate nikakvo uporište u narodu i da vam građani ne veruju. Da oni veruju više vama kao Mlađanu Dinkiću, kao ministru finansija, kao nekom vajnom ekspertu za tu oblast, vi biste bolje prošli na izborima i pokazalo bi se da je ta politika koju vi zagovarate nešto što građani prihvataju. Ovako, kako koji mesec pređe, vi se survate sve više i više, a onda potpuno samouvereno predlažete nešto što za nas nije prihvatljivo.
Vlahović vam je predložio da isplatu duga izvršite iz tekućih budžetskih rezervi. Da sam u pravu kada kažem da nije valjao ni on, kao ni DS koju sada personifikuje ovde, onda kao neki nezavisni ekspert-ministar, zaista ima osnova za to, jer manir vašeg bivšeg prijatelja i bivšeg ministra finansija Božidara Đelića je bio da, recimo, iz tekućih budžetskih rezervi, najpre 600.000, a zatim 1.300.000 da za finansiranje RTS-a.
Šta kaže Vlahović - kada smo mogli mi to da radimo, da prebacujemo, mi smo mu zbog toga zamerali, i njemu i toj vladi, zbog velikog deficita, sa jedne stavke na drugu, zašto i mi ne bismo mogli? Budžet i budžetska politika, fiskalna politika, politika smanjenja javnih troškova, na šta smo mi takođe upozoravali onda kada je Koštunica podnosio ekspoze, pa vi sa predlogom budžeta došli ovde, nisu bili uravnoteženi kod vas. Činjenica da ste vi sada došli u ovakvu situaciju i zapleli se kao pile u kučine, ne daje nam apel da mi treba da vam pomažemo u nečemu što smo oštro kritikovali.
Razumem koliko-toliko poslaničku većinu, jer pitanje izglasavanja ovog rebalansa je i pitanje vašeg opstanka. Gospodine ministre, vi ste rekli da ukoliko Skupština ne izglasa ovaj rebalans koji ste predložili vi više nećete biti na tom mestu. Sa druge strane, delikatno pitanje je i pred samim Koštunicom i pred Vladom sa ovakvom fluktuirajućom većinom. Naša upozorenja su bila upućena tada Koštunici zbog toga što ste vi njegov loš izbor i zbog činjenice da mi uopšte ne bismo imali ovaj projekt, ne bi imala Skupština ovaj problem i građani ne bi imali ovaj problem, ne zato što ste vi taj ministar, nego zato što je Vlada trebalo da izgleda sasvim drugačije.
Ljute se poslanici DSS, naročito njihov šef poslaničke grupe koji u ovom trenutku nije ovde, kada mu kažemo - da je slušao savete Tomislava Nikolića, da je to radio njegov predsednik i njegova stranka, mnogo bi bolje prošli, a stabilnija bi bila Vlada, Vlada u kojoj bismo mi bili stožer okupljanja onoga što je zaista demokratski blok, a ne vi kvazidemokrate, koja bi znala na mnogo pravičniji način da raspolaže sredstvima građana.
Ne bi se ovako poigravala sa njihovom potpuno neizvesnom sudbinom, posle osam meseci lutanja po bespućima sa vama kao ministrom i sa takvom Koštuničinom vladom.
Za nas je potpuno neprihvatljivo, gospodine Dinkiću, ovo što se sada dešava, a što vi pokušavate da zavijete u neku formu navodnog privrednog razvoja, politike zapošljavanja. Kako ste ono rekli kada ste nam obrazlagali ovaj rebalans – "izvlačenje privrede iz recesije, nastavljanje pojačane privatizacije...". Zašto je bila usporena sve ovo vreme, zašto od propalog kandidata Maršićanina i njegove ostavke na mesto ministra privrede mi nemamo ministra na tom mestu?
Kažete – "...zapošljavanja i budućih investicija". Celog dana, a naročito juče uoči dolaska grupe italijanskih privrednika, vi brujite o tome i dajete podstrek i nadu ljudima koji možda žele da se okrenu nečemu što je naša budućnost - mala i srednja preduzeća, da su italijanski investitori spremni. Ne znam koliko njih u ovom trenutku da dođe i da krenu da finansiraju kroz te direktne strane investicije, to uopšte nije dovoljno, zato što je procenat onih koji su nezaposleni porastao otkako ste vi došli na vlast.
Naročito zbog činjenice da su građani poverovali na predsedničkim izborima Borisu Tadiću, koji sada nije predsednik Srbije nego predsednik svoje DS, sa tri radna dana na mestu predsednika Srbije, da će odmah da krenu preduzeća, on će da ih prima, da se suočava sa njihovim nedaćama, otvaraće se nova radna mesta. Nema ništa od toga.
Šta je sada vaš najveći problem sa ovolikim deficitom i sa predloženim rebalansom? Vi ste skrojili jedan budžet koji mora da brine o tome koliki je broj poverilaca, a sa druge strane se suočavate, to su rekle i neke kolege, a i vaši poslanici za govornicom, sa nemogućnošću da više dobijate donacije. Ko da vam da donacije kada je proces korupcije sve veći i veći, kada ni ti donatori potencijalni više nemaju poverenja u vaš tzv. demokratski blok, koji se deklarativno izjašnjavaju da su demokrate, a na delu se pokazuje da oni to nisu.
Ako se sećate vaših izjava prilikom promocije budžete koje ste dali novinarima prilikom izlaska iz skupštinske sale u martu, osnovna stvar kojom ste se dičili – uz sve one napade koje ste pokušali da amortizujete, da vi niste dobro rešenje, i danas stojimo na stanovištu da niste, da ste kao kadar iz NBJ, odnosno Srbije, a znamo kako ste na to mesto došli, sada preuzeti od strane Koštunice zbog politike ucena i optuživanja – ono čime ste se najviše hvalili bio je iznos planiran za poljoprivredu. Tada ste rekli – tri puta sam povećao u nominalnom iznosu stavke za poljoprivredu, i za sve korisnike i za subvencije u poljoprivredi, a sada su oni prvi na udaru.
Da li znate kakve ste probleme imali sa proizvođačima jagodičastog voća, koliko se to dugo dešavalo, koliko je ta agonija trajala, koliko je izgubila naša zemlja zbog činjenice koju je iznela i gospođa Pop-Lazić, da smo u alarmantnoj situaciji jer nam je spoljnotrgovinski deficit sedam milijardi iz Đelićevih vremena, iz bivše DOS-ovske vlasti tri i po milijarde dolara na godišnjem nivou.
Sada zbog takve politike enormnog uvoza, zbog dospelih kamata, zbog politike cena koja se vodi, pa i politike kursa dinara, koji ste vi zagovarali sa pozicije dok vas nisu na ovakav način iz Bodruma smenili, nekog fleksibilnijeg pristupa kursu dinara. I danas, za vašu informaciju, kupovni kurs je već 76,2.
Kada se sve to ima u vidu i kada se ima u vidu da mi nemamo privatizaciju, a kamoli njen nastavak na način na koji to treba da se radi, kada se ima u vidu da niste imali sluha za predloge nas srpskih radikala, da se uzme u razmatranje postojeći zakon koji je počinio mnogo nepravilnosti, mnoga preduzeća opljačkana, ljudi ostali bez posla, u februaru smo dali u skupštinsku proceduru izmenu i dopunu Zakona o privatizaciji, kada se ima u vidu da vi nemate osećaja za poljoprivrednike, već se samo deklarativno izjašnjavate da ovakvim budžetom oni imaju mnogo veću mogućnost za nabavku mašina i opreme preko poslovnih banaka.
Nisu to naše domaće banke, vi ste ih lično upropastili. To su strane banke koje posluju kao domaće i koje naizgled daju poljoprivrednicima mogućnost da po povoljnim kreditima kupe mašine i opremu sa svega 1,5% kamate na godišnjem nivou. Zauzvrat se traži velika hipoteka, negarantovani plasman i činjenica da ste ih ostavili na cedilu.
Prema tome, nadamo se i verujemo, zbog takve vaše politike i zbog činjenica da se tu više ništa ni Labus ne pita i da ne može da izaziva nikoga i da govori, a naročito gospodin Nikolić koji predvodi najveću poslaničku grupu u ovoj skupštini, šta treba da radi i koji mu je put. Zbog činjenice da se tako ponaša i vaš bivši koalicioni partner, a sada navodni oštri kritičari Boris Tadić i DS, znamo da 2005. godina mora da bude odlučujuća.
Da se građani zaista opredele da suštinski nešto menjaju i da izberu vlast koja neće da luta po bespućima i koja neće da ulazi u ovakve rizične budžetske korekcije, nego će biti spremna i odgovorna da kroz stvaranje mogućnosti da ljudi rade i zarade, a ne da budu socijala, ne da bude toliko gladi i toliko siromaštva, a da privatizacija bude pravičnija i da odgovorni ljudi budu na ministarskim mestima, pre svega na mestu ministra finansija, stvorimo uslove da ova država krene putem oporavka. To nam je zaista potrebno.
Puke priče, vaša optuživanja sa Vlahovićem, sa ostalima iz DS, sve što ste jedni o drugima rekli je zaista tačno, niste valjali ni jedni ni drugi, treba da dođe vreme SRS, pokazali su i lokalni izbori da je to tako, verujem da će to biti slučaj 2005. godine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS su pretpostavljali da će predlog ovakve rezolucije doći na dnevni red na početku jesenjeg zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije.
To sam zaključila iz jedne izjave koju je mnogo ranije nego što je ona usaglašena na ovakav način od strane predlagača, dala gospođica Milivojević, gostujući na prvom programu Televizije Crne Gore, na okruglom stolu, gde je govorila, kao predsednik nadležnog skupštinskog odbora, sa sagovornicima iz druge republike naše državne zajednice, o pitanjima koja se tiču pre svega odnosa Srbije i Crne Gore u ovako ustanovljenom uređenju po Povelji koja je stupila na snagu u februaru 2003. godine i o tek pristiglom izveštaju Evropske komisije.
Imam ga ovde, nosi naslov ''Radni dokument komisije. Srbija i Crna Gora: izveštaj o stabilizaciji i pridruživanju za 2004. godinu''.
Mnogo se govorilo o ovome ovih dana, i koleginica Pop-Lazić je bila u pravu kada je ovu rezoluciju i od strane ovakvog broja predlagača, a bez konsenzusa svih političkih činilaca u ovom parlamentu, naročito najveće političke stranke, što se tiče samog teksta rezolucije, namera predlagača i obaveza koje u njoj stoje, a koje mi ne možemo da prihvatimo, kada je rekla da je u pitanju jedan politički pamflet. Da je u pravu, govori i činjenica da rezolucija i njen tekst nisu ništa drugo nego zahtevi koji se nalaze u pomenutom izveštaju Komisije Evropske zajednice.
Očigledno je da između nas i predlagača, kao i prethodnog govornika gospođe Čomić, mislim na nas srpske radikale, a rekla bih i velikog broja naroda koji se nalazi u teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, koji ne prihvata na nacionalnom polju takve političke poteze ni sadašnje aktuelne vlasti, pre svega Borisa Tadića, ni prethodne DOS-ovske vlasti, postoji zaista fundamentalna politička razlika. Ne zbog toga što mi srpski radikali nismo za evropske integracije.
Naprotiv, mi to zagovaramo i od postojanja naše stranke i zbog činjenice da nam je to zaista potrebno, jer mi ne možemo na drugi način da težimo ka ekonomskom i privrednom oporavku, ne možemo da težimo na drugi način ka poboljšanju životnog standarda našeg društva, ali je činjenica da to ne može da se radi na ovakav način.
Ako kažete da postoje određeni uslovi, a i sama gospođica Milivojević je juče rekla – znate, kad ste član neke organizacije, morate da prihvatite te uslove. To bi moglo da se prihvati samo ako nisu u pitanju ucene i jasno servirani nalozi šta treba da se radi. Ne može niko da prenebregne činjenicu da ova pomenuta komisija tesno sarađuje sa određenim strukturama u našoj zemlji i sa aktuelnom vladom, pretpostavljam i sa nadležnim skupštinskim odborom i zbog toga je ovo dala na uvid narodnim poslanicima, koliko se sećam, u maju ili junu mesecu.
To je bilo tri meseca pošto je izabrana ovakva Koštuničina vlada, sa osvrtom na to šta je bilo prethodne tri godine, u periodu od 2000. do 2003. godine, kada su "reformatori" u ovoj istoj skupštini izglasali zakon glasanjem poslanika iz Soluna, izabrali guvernera "glasanjem" iz Bodruma, kroz izbacivanje poslanika, kroz nepoštovanje demokratskih prava i kroz nepostojanje legalne i legitimne skupštinske većine.
Naravno, oni su za sve to dali svoje mišljenje, udarili packe prethodnoj DOS-ovskoj garnituri a bogami i upozorili Koštunicu i njegove koalicione partnere da moraju strogo da se drže onoga što su njihovi osvrti, njihove kritike i jasni stavovi po pojedinim pitanjima.
Kada vi kažete da morate da prihvatite neka pravila, onda je to za vas verovatno tako, po sistemu uzmi ili ostavi, kako vam oni serviraju. Za nas su evropske integracije, ako se mi nešto pitamo, ako se pita najviše zakonodavno telo, ako se pitaju građani Srbije i ako ljudi koji su nosioci najviših organa vlasti postupaju u skladu sa odlukama, pre svega, Narodne skupštine Republike Srbije, samim tim i nadležnih odbora i ako govorite sve to u kontekstu, pa i ova rezolucija, što je meni više nego sumnjivo, opstanak državne zajednice Srbije i Crne Gore, koju ste vi zagovarali na ovakav način.
Jer potpisnik tog sporazuma, pre svega Beogradskog, jeste Miroljub Labus, a zatim i Ustavne povelje, koja je stupila na snagu. Činjenica je da vi ne možete afirmativno da govorite o takvom procesu unapređenja naših odnosa sa zapadnom Evropom, a da nemate u vidu to da nas oni jasno uslovljavaju, pre svega, po pitanju Kosova i Metohije. U tom kontekstu je, i zbog takvih naloga, prekjučerašnji istup u 20,05 časova Borisa Tadića. Zbog toga smo pokrenuli inicijativu i apelujemo na savest i svest svih vas poslanika, i vas iz DS-a, da se pridružite toj našoj inicijativi.
Ako je više vaših poslanika, pre svega mislim na poslanike DS-a, promovišući ovakav politički pamflet ovde reklo da je ono što Skupština Srbije izglasa, a sada je u pitanju nešto što se zove rezolucija, obavezujuće za sve nas, kao najviše zakonodavno telo mi time obavezujemo izvršnu vlast i predsednika Republike, kako ćete da ubedite građane, a naročito Srbe na Kosovu i Metohiji da je bilo šta što se u ovoj skupštini izglasa više obavezujuće za takvog predsednika Republike koji, verovatno uz opsežne razgovore i komunikaciju koju je imao sa Bušom, sa Karlom del Ponte, sa Solanom, izlazi pred građane Srbije prekjuče i poziva Srbe, potpuno nezaštićene, potpuno obespravljene, na okupiranom području naše južne pokrajine, da izađu na izbore.
Ovde, u ovom izveštaju, dame i gospodo narodni poslanici, Komisije za evropske integracije, jasno se koriste neki termini koji, ne da nisu smešni, nego su žalosni. Kosovo i Metohija se uopšte ne spominju decidno u kontekstu Srbije, odnosno državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Pročitaću vam šta stoji na strani 20. pomenutog izveštaja. Oni kažu, sa svojim osvrtom - dodatno pitanje vezano je za Kosovo - ne kažu Kosovo i Metohija - na osnovu Rezolucije 1244 SB, UNMIK se obavezao na primenu memoranduma o saglasnosti Pakta za stabilnost u februaru 2003. godine, uključujući zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa zainteresovanim stranama u regionu. Dalje kažu - partneri u relevantnim radnim grupama, Paktu za stabilnost, primili su k znanju namere UNMIK-a kako bi se obezbedilo da ne bude praznina u prostoru slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi.
Naravno, njihov ekonomski interes, naročito na ovom području je za njih takođe veoma važan, ali vi sa druge strane zaboravljate, ako želite put ka evropskim integracijama, koji je ekonomski interes Srbije. Da li će oni želeti da nas prime ili bilo ko sa nama da razgovara? Ako imamo ovakav Zakon o privatizaciji, ako imamo takav skandal koji se desio prošle nedelje sa kompanijom "Knjaz Miloš" sa drugim preduzećima, sa onakvom privatizacijom po tom istom zakonu i šećerana i cementara - sa kime da razgovara?
Onda je lako reći - zakon nije dobar, mi ćemo to da preispitamo, da se umire radnici, da se pojavi predsednik države, potpredsednik Vlade. Resornog ministra nemate. Kako ćete da ubedite njih, a čitavo jedno poglavlje govori o tome koliki nam je budžetski deficit koji ste, navodno, uspeli da smanjite. Videćemo kako ćete uspeti da iskotrljate do kraja ove godine.
Idete na to da smanjujete javnu potrošnju, ali se po raskalašnom ponašanju pojedinih ministara to ne vidi. Već je prošlo dosta vremena od kako je ustanovljena nova Vlada. Kako ćete da ih ubedite da će proces proizvodnje da se pokrene, da će da se smanji nezaposlenost, kada je Slovenija, vama draga republika sa kojom imate odlične odnose, da vas podsetim na njihov akt secesije i na činjenicu da su ostali nekažnjeni zbog toga što je ubijeno 80 srpskih vojnika, spremila nekoliko stotina miliona evra da pokupuju sve što vredi ovde u Srbiji i onda ona da od toga izvlače maksimalni profit.
Na primer, to možete da vidite u mešetarenju kod kompanije "Knjaz Miloš", kod "C marketa", kod svih preduzeća u našoj zemlji. Ako već govorite o evropskim integracijama, morate da budete svesni činjenica, a to niste spomenuli ni vi iz bivšeg DOS-a, ni iz aktuelnog od kada ste u ovoj skupštini i to nije spominjala ni prethodna, ni aktuelna vlast.
Kakav je odnos naše zemlje na polju spoljnotrgovinske razmene i privredne saradnje sa Ruskom Federacijom? Da li je vama poznato koliki je spoljnotrgovinski suficit te zemlje? Da li vam je poznato koliko je ona uznapredovala proteklih nekoliko godina i kako stoji njihova privreda, kolike su im devizne rezerve? Da li vam je poznata činjenica da SRJ, naravno, to je kao međunarodno pravni priznati subjekt sada na sebe preuzela i ova aktuelna državna zajednica Srbije i Crne Gore, potpisala sa Ruskom Federacijom ugovor o slobodnoj trgovini odmah posle bombardovanja 1999. godine.
Da li bilo ko iz Vlade Republike Srbije i aktuelni premijer mogu da nam kažu koliko se to koristi i da nam objasne u kakvom je stanju naša proizvodnja i šta sve možemo da proizvedemo, a da izvezemo na široko i veliko rusko tržište?
Niste vi za to zainteresovani iz prostog razloga što ste obuzeti svim ovim što treba da radite, a što je ovde jasno naznačeno.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, to je antisrpski Haški tribunal u kome se nalaze srpski junaci, a pre svega najveći srpski junak, predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj. Takođe je jedno pitanje kojim se juče bavila Parlamentarna skupština Saveta Evrope, što je gospođa Čomić spomenula, kroz donošenje jedne rezolucije koja ne da ne ide u prilog nama, kako je ona to htela ovde da predstavi, nije nas pohvalila nego nam je samo putokaz, odnosno njihov plan - šta dalje sa srpskim generalima i sa svima onima koji su branili državni i nacionalni interes.
Moram da kažem da je ta ista Parlamentarna skupština Saveta Evrope čije je jesenje zasedanje otpočelo pre tri dana u Strazburu, u kome učestvuju i poslanici SRS, u delegaciji koju predvodi gospodin Tomislav Nikolić, juče izglasala još jednu rezoluciju u kojoj nam se udaraju packe zbog nedovoljno unapređenih demokratskih odnosa i poštovanja demokratskih prava u našoj zemlji. Ko je kriv za to? Srpski radikali ili vi iz bivšeg i aktuelnog DOS-a?
Kakav je vaš odnos prema političkim neistomišljenicima? Kakav je odnos aktuelnog predsednika prema polovini biračkog tela, a to su svi oni ljudi koji glasaju za SRS? Odnos pojedinca koji predstavlja svoju političku stranku i koji je imao tri radna dana od kako je izabran, a u trećem radnom danu, ako može tako da se nazove njegovo preksinoćno obraćanje u 20,05 časova, on je naše napaćene sunarodnike pozvao da izađu na okupatorske izbore. Ništa za njega nije obavezujuće, tako ništa neće da bude obavezujuće ni za vas.
Ako je takav predsednik Republike za koga ste vi glasali, a mi smo, i milion i po građana Srbije, imali bolje rešenje, pravog čoveka. Čoveka koji bi državnički mudro, kao što nastupa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, mnogo bolje i mnogo brže mogao da nas integriše u Evropu. Vi ste izabrali Borisa Tadića i sada ćete i vi i on morati da snosite konsekvence zbog takvih vaših poteza.
On se ponaša gore nego ona šačica samoproklamovanih predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji koje plaćaju okupatori. Ide čak i korak dalje i u svom obraćaju i u svojoj servilnosti. Znate, u ono vreme čelično-komunističkog doba u istočno-evropskim zemljama, lideri ili liderčići tih komunističkih zemalja nisu Brežnjevu pisali onako snishodljiva pisma, kao što se Boris Tadić obratio Džordžu Bušu pre petnaestak dana.
O čemu mi onda govorimo? Ko štiti srpske, nacionalne i državne interes? Ne samo Srba, nego svih predstavnika pripadnika nacionalnih manjina u našoj zemlji.
Da vas vratim opet na ono što je gorući problem za svakoga ko hoće normalno da razmišlja i za svakoga ko misli o budućnosti sve naše dece i svih generacija koje trebaju da se školuju u ovoj zemlji, da osnuju porodice i da žive, šta oni kažu kada je u pitanju Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju.
Kažu - Srbija i Crna Gora još uvek nije ispunila svoje međunarodne obaveze u vezi sa saradnjom sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Izveštaj SB UN iz oktobra 2003. godine od strane glavnog tužioca za saradnju okarakterisao ju je kao tešku i veoma ispolitizovanu.
Celokupna situacija i politička nestabilnost i takav odnos prema stranci koja je u opoziciji, a koja ima gotovo polovinu biračkog tela, što su pokazali i završeni lokalni izbori, tu celu politizaciju preko Borisa Tadića i preko svih vas koji želite da slušate, takve naloge vrši Karla del Ponte i njoj slični, svi oni koji ne žele ništa dobro ni Srbiji ni srpskom narodu. Nije to nikakva teorija zavere. Ovde su jasno precizirani uslovi. Ovo su ucene.
Ovo nisu uslovi za normalnu državu i za ljude koji žele ekonomski prosperitet, napredak u svakom pogledu za sebe i za svoj narod. Ovo su uslovi koji će skupo da vas koštaju, pre svega vas iz DSS, koji prihvatate da budete takvi činioci u ovakvoj Vladi, koji niste imali sluha da se u decembru mesecu, sa početkom ove godine, okrenete tamo gde ste trebali da gledate.
A da ste slušali savete Tomislava Nikolića, i vi i vaš Vojislav Koštunica, ne bi vam se toliko urušila stranka. Da ste slušali naše savete ne bi se desilo da isti čovek samo malo preobučen i navodno demokratski ulickan i našminkan Boris Tadić, koji je svoje pravo lice pokazao preksinoć, postigne takav uspeh koji nije uspeh za sve one koji žele ovoj državi i ovom narodu dobro, i ne bi se desilo da vas tako prešiša Demokratska stranka iz koje ste se izdvojili davne 1992. godine.
Prema tome, dobićete repliku gospodine Aligrudiću, ove su nepobitne činjenice. S obzirom na to da aktuelna Vlada koju sada predvodi Vojislav Koštunica, koji kohabitira sa Borisom Tadićem, koji je pozvao Srbe da izađu na okupatorske izbore i oglušio se o tri rezolucije i o jednu deklaraciju bez obzira što je izglasana u prošlom sazivu Skupštine, ako nastavi ovako da vlada i ako nastavi ovako da se oglušuje o sve ono na šta vas upozorava SRS neće da bude dobro.
Mene baš briga što će vaša stranka da propadne i što ćete vi da na sledećim izborima dobijete 3 ili 4% glasova ako tako nastavite da se ponašate, ako se Srbiji i srpskom narodu desi nešto još gore i gore. Nama srpskim radikalima je cilj da uvek državne interese stavimo iznad stranačkih.
Mi smo to uradili kada je u ovoj skupštini u vreme našeg najljućeg obračuna sa 176 poslanika DOS-a bila na dnevnom redu deklaracija o tzv. Hakerupovim ustavnim okvirima, a koji je postao kasnije šiptarski ustav, a koji je dao legitimitet šiptarskim terorističkim vlastodršcima, njihovim teroristima, i koji je onemogućio da 1600 porodica sazna gde su njihovi najmiliji.
Posle toga ste pozvali Srbe na okupatorske izbore. Jednom dali legitimitet šiptarskim vlastima. Pa što se onda ljutite što vam i Rugova i Tači i Haradinaj dele packe preko ovih iz tzv. međunarodne zajednice. Jednom ste pristali na te njihove i takve uslove, a oni sada od vas traže da to isto uradite.
Boris Tadić bio je maksimalno servilan, to je radio bez problema, to je njegova politika, i to je razlika između nas i njega i onda i sada, a mislim na njegove predstavnike. Vi koji ste ovde glasali za rezoluciju, koji ste sa SRS-om i sa našim predstavnikom vodili razgovore o tome da nam je potreban konsenzus, da nam je potrebno da imamo i da podržimo, a znate da smo sa malom zadrškom uradili Vladin program za zaštitu našeg stanovništva na Kosovu i Metohiji, niste bili spremni da se koliko juče izjasnite o tome da se, ako treba, prekine ova sednica i da to energično tražite, na kojoj se govori o pamfletu, a uslovi pravi i ucene su u ovom dokumentu.
I da odmah krenemo kao ozbiljni ljudi sa svešću o tome u kakvoj se situaciji nalazi narod na Kosovu i Metohiji i kakva nas budućnost čeka, da raspravljamo o mogućnosti da dve trećine poslanika opozove Borisa Tadića, odnosno da samim tim stvorimo uslove da to narod uradi na referendumu.
Koristim mogućnost, ma koliko vi sada bili možda spokojni i mirni bez dizanja tenzija, ali zbog činjenice da nam se dobro ništa ne piše zbog ovakvih uslovljavanja, da pozovem sve vas poslanike, predstavnike svih političkih stranaka da se pridružite našoj inicijativi i da se Boris Tadić opozove sa mesta predsednika Republike zbog toga što je on postupio protivno važećem Ustavu.
Zbog toga što iako izglasate ovu rezoluciju, opet ponavljam, mi nismo protiv evropskih integracija, ali smo protiv svakih vrsta ucena, i da onda jednom za svagda svakome ko bude bio izabran na bilo koju visoku državnu funkciju stavite do znanja da ono što ova skupština i narodni predstavnici izglasaju mora da bude obavezujuća za sve.
Nemate vi, gospodo, a sada se i na kraju vama obraćam iz DSS-a, uopšte razloga da se ljutite ni zbog ovoga što sam vam ja rekla, a ni bilo koji predstavnik SRS-a. Vi znate, možda ste duboko svesni toga, ali ne želite da priznate, ili ne želite da se suočite sa tim, možda zbog nedostatka hrabrosti, možda zbog nekih ucena kojima ste izloženi, da je put koji zagovara SRS jedini ispravan put.
A da smo mi u pravu, potvrđuju nam od izbora do izbora građani. Kakva je satisfakcija za jednu političku stranku da dobije toliko poverenje birača ako nestane država u kojoj ti građani treba da žive i uživaju sva demokratska prava i ako ona ne bude mogla da radi i da sama odlučuje.
Razmislite o tome i apelujte na vaše predstavnike i na predsednike vaših stranaka da se spasi ono što se spasiti može, jer zaista je poslednji trenutak da odgovorni ljudi nešto urade kako bi nam bilo bolje. Hvala.

Gospodine Tomiću, ne može da bude demagogija ono što priča jedna, doduše najveća opoziciona stranka koja ima 50% biračkog tela, nego ono što radi aktuelna vlada. Ovo što ste stavili u tekst ove rezolucije je u najmanju ruku sramno.
Pogledajte šta stoji kada su u pitanju Srbi optuženi pred tzv. Međunarodnim sudom za ratne zločine. Da li je vama jasno u kakvoj se situaciji nalaze i kako se tretiraju Srbi koji su se dobrovoljno predali, kakva im je garancija i kakvu pomoć je dala aktuelna vlada, a da ne govorimo o onoj prethodnoj DOS-ovskoj i o činjenici da je ovde bez trunke srama danas izašao bivši ministar inostranih poslova, onaj koji je vukao za rukav Karlu del Ponte da napiše optužnicu protiv predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja.
Da glasa neko od predstavnika SRS-a za rezoluciju u kojoj stoji – za ispunjenje svih međunarodnih obaveza Republike Srbije, i koja odlučno podržava stav da se sva lica osumnjičena za zločine počinjene tokom oružanih sukoba u periodu od 1991. do 2000. godine na teritoriji bivše SFRJ privedu pravdi u skladu sa pozitivno-pravnim propisima i međunarodnim obavezama. Vaše obaveze i vaša jednostrana saradnja sa Karlom del Ponte nije obaveza ni jednog srpskog patriote, ni jednog srpskog radikala.
Od onog trenutka kada je predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, koga je ispratilo 100.000 ljudi na beogradskim ulicama, pošao u antisrpski Haški tribunal, gde je bio potpuno izolovan šest meseci protivno svim međunarodnim pravima, standardima i poveljama, on je rekao da nijedan srpski vojnik, nijedan srpski general više ne treba da ide tamo. On će, budite sigurni, bez obzira na to što ga tamo utamničenog drže godinu i osam meseci, odbraniti interes svakog Srbina, srpskog naroda i srpske države, vratiće se hvala Bogu živ i zdrav ovde, a dotle će već naveliko da vladaju srpski radikali na svim nivoima vlasti. Taj trend ne može da se zaustavi.
Kada već govorite o tome šta ste radili i gde ste bili gospodine Tomiću, bolje bi bilo da podnesete taj izveštaj o vašem radu vašoj Narodnoj demokratskoj stranci i vašem Vuksanoviću koji je dobio celih 1,5% na izborima za gradonačelnika.

Gospodine Markoviću, za razliku od gospodina Omeragića, ne želim da zloupotrebljavam Poslovnik i Skupštinu i ne bih mogla da se javim za repliku, zato što on nije direktno spomenuo moje ime, ali je zato, po članu 100. Poslovnika, uvredio dostojanstvo Skupštine.
Najpre niste ni mogli da mu date reč, da se javi za repliku gospođi Gordani Pop-Lazić – trebalo je da mu izreknete prvo jednom opomenu, zatim drugi put – naročito zbog činjenice da je, kada je izašao za govornicu, počeo svojim nastupom da vređa najbrojniju poslaničku grupu - 82 poslanika SRS, licitirajući kakve boje odela ko nosi, govoreći da su to poslanici Radikalne, a ne Srpske radikalne stranke.
A onda, u ne znam kakvoj euforiji i iz kog razloga – iz svojih promotivnih, zbog toga što je želeo nešto da postigne, a očigledno nije uspeo, jer su poslanici sasvim mirno saslušali šta je želeo da kaže – počeo je da koristi reči "gluposti", "nebuloza", "izmišljati", reči koje su zabranjene Poslovnikom i koje ne bi trebalo jedan poslanik u jednoj demokratskoj atmosferi da upotrebljava.
Gospodine Omeragiću, Vi ste iz konteksta, a da biste stvorili sebi prostor za manipulisanje, želeli da izvučete samo dve reči. Iz jednog sveobuhvatnog i brilijantnog govora gospođe Pop-Lazić izvukli ste reči "zelena transverzala" da sa time pokušate da ostvarite neki efekat, da govorite o vama i nama. Ko ste vi, a ko smo mi?
Govorili ste o činjeničnom stanju u jednom delu Republike Srbije – Raškoj oblasti – koji niko ne spori. Da govorite o činjenicama koje se tiču vašeg života i života muslimanske manjine u tom delu Srbije zaista je na krajnji način drsko, da ne upotrebim neku drugu reč, kroz manipulisanje onoga što je živa istorijska činjenica, a što je gospođa Pop-Lazić, kao poslanik i kao političar vredan pažnje, pre svega kao pravnik, želela da objasni, ne obraćajući se Vama, nego pre svega predlagaču ove rezolucije.
Nisu srpski radikali od 1990. ili 1991. godine do današnjeg dana izmišljali nekakve teorije zavere već je činjenično stanje da smo mi kao država i kao narod, uključujući i pripadnike svih nacionalnih manjina koje sada žive u Srbiji i u Crnoj Gori, postradali zbog takve politike, politike dvostrukih aršina i politike koja nas je skupo koštala. Osvrćem se i na žrtve koje je srpski narod podneo i u Republici Srpskoj Krajini, u Republici Srpskoj, i pre svega, na činjenično stanje na Kosovu i Metohiji i onakvog sinoćnog istupa aktuelnog predsednika Republike Srbije.
Niste imali nikakvog razloga, ni kao kolega, ni kao poslanik, ni kao pripadnik jedne poslaničke grupe, da na takav bezobziran način manipulišete sa dve reči iz njenog govora, izvučene iz konteksta, iz konteksta koji nas upozorava da sa mnogo većom svešću i sa savešću moramo da pristupimo svemu onome što radi zakonodavna vlast i što mi kao poslanici moramo da uradimo ubuduće, da bismo bolje živeli i da bi država imala prosperitet.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, afirmativno govoreći o onome što su naše obaveze, ali pre svega se osvrnuvši na neosporne istorijske činjenice, želela je da se obrati svim poslanicima, ne vama lično, taman posla, tako da ni ona sama nije razumela po kom osnovu ste vi dobili reč. Sledeći put kada izađete za govornicu sa malo manje tenzija, pažljivo slušajte o čemu se govori, a nemojte onda na takav način da zloupotrebljavate ono što je bio predmet jedne zaista opsežne diskusije žene koja je poslanik najveće i najbrojnije stranke i u ovom parlamentu, a i u celom biračkom telu u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je od svog osnivanja pokazala da je državotvorna politička stranka, izrazito patriotska, nacionalna, da vodi računa, pre svega o srpskom narodu, zatim o svim drugim građanima Srbije, i to smo konkretno pokazali na delu, a imali smo priliku da tako delujemo i da nas građani kao takve vide i prepoznaju tu snagu i odlučnost u nama i u periodu od dolaska petooktobarskih pučista, onih koje su Amerikanci, ne teorijom zavere, nego sa ogromnim materijalnim sredstvima, uz veoma sinhronizovanu akciju drugih zapadnih zemalja, pripremali da pučem 5. oktobra preuzmu vlast u našoj zemlji.
Radi podsećanja reći ću vam da smo glasali za tri rezolucije koje se tiču odbrane državnog i nacionalnog interesa. U pitanju su rezolucije i jedna deklaracija o Kosovu i Metohiji. Ovim našim predlogom, odnosno rezolucijom koju smo vam dali, a tiče se nepovlačenja, odnosno obavezujuće rezolucije za sve državne organe i za sve sada političare na vlasti i buduće, da nikako ne povučemo tužbu protiv zemalja članica NATO, koje su izvele besomučnu agresiju na našu državu i naš narod.
Želeli smo još jednom da pokažemo da su nam državni i nacionalni interesi iznad svega i da smo uvek pozivali narod na državno i nacionalno jedinstvo. To nije samo floskula i to nije neki termin u nizu besmislenih termina koje upotrebljavaju pojedini poslanici za ovom govornicom u protekla tri dana rasprave.
Jer, znate, kad neko nema argumente, a kad ništa ne zna o tome, pa kaže - to je teorija zavere, a ne zna ni plan ni cilj Amerike i najveće vojne alijanse, i pre svega američke administracije, o njihovim političkim, o njihovim vojnim, geostrateškim ciljevima, kada se uz to ima u vidu da je taj neko tada išao u osnovnu ili u srednju školu kada je bio period raspada bivše Jugoslavije, onda je besmisleno da kao ozbiljni i odgovorni ljudi, političari sa ozbiljnom argumentacijom, razgovaramo sa takvim osobama.
Izrazi kao što su "odluka", "prosto", "naprosto", "jednostavno" itd. nisu argumentacija za ozbiljne razgovore nas ovde danas, predstavnika najviše zakonodavne vlasti u zemlji.
I, podsetiću vas na to, naročito vas iz ove kakve-takve, klimave koalicije. Stalno govorite o tome da ste vi predstavnici naroda, narod je zaista preneo deo suvereniteta na vas, a vi ne želite da preuzmete tu odgovornost, da u ime naroda ubuduće štitite interese države i njenih građana.
Bombardovanje srpskog naroda i agresija od strane zapadne vojne alijanse nije počela 1999. godine nezapamćenom agresijom na jedan narod i državu, koja se desila ovde u Srbiji. Za vas koji nemate osećaj pripadnosti srpskom narodu i ne znate da je naš narod kroz vekove pokušao da ostvari svoja prava, a to je pravo koje treba da bude zagarantovano svima, da žive na svojoj teritoriji, reći ću vam da je srpski narod prvi put bombardovan kada su prve bombe sa osiromašenim uranijumom pale na aerodrom Udbine pored Knina, 1994. godine.
Vi koji nikada niste želeli da imate taj osećaj pripadnosti narodu našem srpskom, koji živi zapadno od Drine i Dunava, tada ste verovatno pomišljali i rekli - šta se to nas tiče, to je daleko, neće biti ovde.
Nažalost, desilo se zbog činjenice da su Amerikanci sistematski, sa jedne strane, uz ogromnu materijalnu, logističku i svaku drugu podršku, pripremali svoje miljenike da dođu na vlast, a sa druge strane da nas kazne, kao što to niko nigde u svetu nije uradio, zbog toga što smo želeli da branimo svoju teritoriju, pravo na opstanak i na slobodan život koji, nažalost, sada Srbiji nemaju u našoj južnoj pokrajini, na Kosovu i Metohiji, vi ste onda koristili sve medije pod direktnom nadležnošću lokalnih samouprava, a tada ste bili na vlasti u tim opštinama i gradovima, da se dodvoravate Amerikancima i zapadnim silama, da im idete na ruku i da im služite.
A to je obilato koristio i SPO, i Vuk Drašković, i DS, a o vama koji ste na neki način došli u tu šifrovanu organizaciju, kao što je G17 plus, i pojavili se na političkoj sceni, ne samo da ne znamo ništa u tom periodu oko javnog izjašnjavanja, jer jednostavno vi ne postojite, niti ćete ubuduće postojati, kao relevantan politički faktor u Srbiji, koji će nešto da se pita i odlučuje.
Zbog toga ti izrazi "odluka", "prosto", "jednostavno", ne znate ništa o tome, a mi koji smo zaista učesnici svih tih događaja, što kroz direktnu odbranu naroda i države, onako kao što to čestiti i pravi Srbi rade, a ne da se kriju i gase svetla od pozivara i da defetistički i dezerterski beže od svojih obaveza, kao što su to radili predstavnici SPO, mi smo pokazali da ćemo mi ubuduće štititi interes naroda i države.
To sada želimo da uradimo po svim međunarodno-javnim konvencijama, standardima priznatim svuda u svetu.
To što su ovih dana Boris Tadić i Vuk Drašković izjavili, naša država nije tužila SAD i Španiju, čuli ste u prvom izlaganju gospodina Tomislava Nikolića da jednostavno nije tačno.
Tužba je odbačena protiv njih, a pojedinačno je ostala na snazi za ovih osam drugih članica, iz jednostavnog razloga što su oni podneli prigovor na član 9. međunarodne konvencije koja se tiče genocida. Vas mora da upozorim, genocid nad srpskim narodom se nad onim nezaštićenim življem na Kosovu i Metohiji i dalje nastavlja, a da dosovska vlada na čelu sa Koštunicom, Svilanovićem, a sada i sa Tadićem, ne želi da poveže takvu ulogu zapadne vojne alijanse i tzv. OVK, terorista i balista, koji uništavaju sve srpsko pred sobom.
Podsetiću vas još i na to, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorite o činjenici da mi, pre svega, treba da negujemo dobre međunarodne odnose kojima se vi hvalite, a ništa niste uradili ni na ekonomskom, ni političkom planu da naš narod oseti te posledice te takve vaše dobre saradnje kao uvaženih partnera od strane Amerike i zapadnih sila, da je jedan general, inače Francuz, iz zapadne vojne alijanse, general Žofre, izjavio, kada su vaši prijatelji bombardovanje i sistematsko uništavanje civila tokom agresije NATO pakta nazvali humanitarna intervencija Milosrdni anđeo, da je on kao general NATO pakta dobio naređenje da avijacija uništi kompletan život u Srbiji.
Zbog toga je nama važno da insistiramo i na činjenici da je izvršen genocid nad našim narodom. Mnogi su ovde govorili i pominjali iznos, jedan od iznosa procenjene ratne štete, na kojem mi insistiramo i treba da insistiramo, od 100 milijardi dolara. Taj materijalni iznos nije ništa u odnosu na žrtve koje smo podneli, na civilne žrtve i na činjenicu da je ubijeno skoro 3.000 ljudi, a od toga 30% su deca.
Izvršen je genocid nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji posle dolaska NATO pakta, a tu je ta direktna veza genocida NATO pakta i šiptarskih terorista na Kosovu i Metohiji, posle usvajanja plana Černomirdin-Ahtisari, a protiv koga su jedino bili srpski radikali u ovoj skupštini; doživeo je najveća stradanja. Time se nastavila agresija na narod i državu.
Agresija na srpski narod i državu se nastavila i posle dolaska petooktobarskih pučista u svakom pogledu, a kroz dolazak takvih ljudi iz takvih organizacija, iz takvih stranaka koje su uvele dužničko ropstvo u našu zemlju, kroz sistematsko uništavanje privrednih subjekata, nemogućnosti da građani žive normalno i da rade, da privređuju za sebe i za svoju decu, a da ne govorimo o činjenici da smo kao država i kao narod potpuno poniženi, a pre svega Srbi na Kosovu i Metohiji, koje ste ostavili na cedilu.
Sada ste još tako glasni u podržavanju Vuka Draškovića, a koji se drznuo posle svega toga, i posle činjenja i kao vajni opozicionar i kada je bio potpredsednik Savezne vlade, da u noći između 18. i 19. marta ove godine u najnovijem stradanju Srba na Kosovu i Metohiji, kaže da su Srbi za vreme vladavine Slobodana Miloševića, naša policija i naša vojska vršile nad Šiptarima etničko čišćenje. Gde je tu obraz? Gde je moral? Da li znate kakav čovek i ko je vašom voljom i vašim izborom na mestu ministra inostranih poslova?
Ekspertski tim SRS-a, a koji zna delovanje Vuka Draškovića od početka višestranačja u našoj zemlji, na preko 1.000 strana dao je veoma jasnu i detaljnu analizu, koja je bila predmet i jednog sudskog spora, da se objasni i stručnoj javnosti i svim građanima Srbije o kakvom je čoveku reč. Posle pobede SRS-a u decembru na parlamentarnim izborima i posle nepristajanja i nemogućnosti DSS-a da shvati da je rejting Vojislava Koštunice, zbog mnogi poteza pogrešnih sa pozicije saveznog predsednika, urušen, da su druga stranka po snazi.
Dakle, neprihvatanje da se napravi koalicija sa najjačom SRS, došli smo u situaciju da kroz vašu politiku ucena, optuživanja i kombinatorike ko će na koje mesto, jedan ne samo neuračunljiv čovek, nego naučno dokazano poremećen čovek, dođe na mesto ministra inostranih poslova.
Kada to kažem, imam u vidu činjenicu da se on u tom smislu ponašao i dok je boravio kao poslanik mesec dana ovde u skupštinskim klupama Narodne skupštine Republike Srbije. To neuračunljivo ponašanje, ono što je on govorio u skupštinskim kuloarima, izjave koje je davao novinarima, hod, na kraju krajeva, koji je sve samo nije ponašanje i koračanje normalnog čoveka, a pre svega ono što je radio kao predsednik SPO u proteklih 14 godina, nisu vam bili dovoljan signal da ne samo da ga ne predvidite za tu veoma važnu ulogu, kao što je ministar inostranih poslova, nego ga sada više nego srdačno podržavate.
Ne možemo da u ovom trenutku prenebregnemo odgovornost Borisa Tadića, a čiji je Vuk Drašković samo glasnogovornik, a pouzdano se zna, i o tome govore ljudi iz tima koji su pisali ovu tužbu protiv NATO pakta, a mi smo vam rekli koji su to ljudi i međunarodni i domaći stručnjaci, da je Boris Tadić, takođe, u svojim poslednjim razgovorima sa pozicije predsednika Republike Srbije od Amerikanaca dobio jasno upozorenje da tužba mora da se povuče. Takva politika i ponašanje, otvoreno izdajničko ponašanje od početka delovanja SPO-a, Vuka Draškovića, ide vam na ruku, a nimalo se i ne razlikuje od onoga što je DS i od onoga što je Boris Tadić.
Međutim, kakva god da bude odluka a, pre svega, DSS-a, evo, reći ću vam gospodine Aligrudiću, gospodine Prorokoviću i ostala gospodo iz DSS-a, i naknadna pamet može da bude pamet.
Celokupna srpska javnost je juče videla da je Tomislav Nikolić hitrim korakom izašao iz zgrade Vlade Republike Srbije i rekao novinarima da se dogovorio sa Vojislavom Koštunicom da se uz vaše primedbe i na vaš zahtev uvaži tekst rezolucije.
Ukoliko shvatite danas, ako danas bude dan za glasanje, da je važno da ostanete pri tome što je juče vaš predsednik prihvatio kao moguće, a ne da podležete ucenama i pritiscima neke strančice ili organizacije koja više nikada ne može da prebaci cenzus na izborima u Srbiji, vi ćete znati da ste odgovorni ljudi, da ste ljudi koji hoće da zadrže jedinstvo države i naroda.
I znaćete da ćemo mi, kao država i kao političari, da koristimo mogućnost da se po svim međunarodno-javnim priznatim pravima i obavezama koristimo u budućnosti da nadoknadimo neprocenjivu, a još uvek se ne zna koji je to tačan iznos, ratnu štetu. Bićemo sigurni da ćemo takvim svojim stavom nastojati da očuvamo i državu i narod od daljih nasrtaja onih čiji cilj nije svakako ni da nas ekonomski oporave, ni da nam pomognu da opstanemo, već imaju druge jasno izražene ciljeve. To su pokazali i svojom silom i svojom ekonomskom moći, i kroz eksponente takve politike koja je sprovođena ovde od činilaca koji su danas vlast, i u proteklih 15 godina.
Iluzorno je da dalje više pričamo, jer toj priči ne bi bilo kraja, o tome da li je uračunljiv ili nije uračunljiv Vuk Drašković. Tomove knjiga prof. dr Vojislav Šešelj i SRS su o Draškovićevoj neuračunljivosti objavili, i rekla sam vam, ponavljam opet, ekspertski tim se time bavio i sud dokazao da čovek nije uračunljiv.
Dajte, pogledajte istini u oči i videćete da Tomislav Nikolić nije svih ovih dana govorio samo o milion i po ljudi, građana Srbije koji su mu ukazali poverenje na proteklim izborima. Taj broj je mnogo veći. Dodajte tome još milion, dva ili tri, jer od najmanjeg deteta do najstarijeg građanina Srbije, dakle, tu spadaju i oni koji nisu koristili svoje izborno pravo da izađu na protekle predsedničke izbore.
Svako će vam reći, povlačenje tužbe protiv NATO pakta u ime bilo koga, odnosno u svoje lično ime nije povlačenje u ime građana Srbije, koji žele da znaju zbog čega su na takav način sistematski uništavani, pre svega civili ubijeni, naši privredni, vojni objekti rušeni, i da jednom zasvagda postignemo kao ljudi, kao političari, konsenzus, ako imate razuma, oko ključnih, nacionalnih i državnih pitanja.
Džaba vam je onda da obmanjujete građane, i sa vašim predsedničkim kandidaturama po opštinama i gradovima u Srbiji, i sa vašim odborničkim listama, da im obećavate komunalnu infrastrukturu, da ćete da napravite ovo ili ono, kad ne vodite računa o tome šta su država i narod, kuda Srbija treba da ide dalje i kako da sačuvamo ono što je naše i obezbedimo sigurnu budućnost za decu u Srbiji. Hvala.

Gospodine Mihajloviću, ne javljam se po Poslovniku, nego imam pravo na repliku, jer je prethodna gospođica govorila o navodnom nepristojnom ponašanju prethodnog govornika, a da zaštitim gospodina Aligrudića, verovatno je na njega mislila.
Što se tiče onoga šta je radila ta šifrovana G17 organizacija, to sam rekla u kontekstu svog izlaganja, jer ozbiljno i argumentovano sam želela da ukažem na naše insistiranje da ostanete pri našoj rezoluciji i po predlogu, zbog činjenice da je to sve pravno utemeljeno i zbog činjenice da je to jedina budućnost za srpski narod i za decu koja ovde žive, pre svega zbog nadoknade te materijalne štete, koja je 100 milijardi dolara.
Složili se vi sa tim ili ne, dužničko ropstvo koje je Labus obnovio, krediti, zaduživanja, rasprodaja naših fabrika, gašenje nacionalnih banaka, nije politika koja može da nas odvede u Evropu i evropske integracije i da ponudi narodu što mu treba, a to je da izdržava svoju decu i da ima osnovne životne namirnice. To danas preko dva miliona ljudi u Srbiji nema.
Vi ste svesni činjenice da su vaši timovi - timovi za otimačinu i za pljačku. A imali ste jedan tim za Evropu, G17 plus, i ova fotografija to pokazuje (drži papir), sa leva na desno, sa fotografijom Predraga Markovića, predsednika Skupštine, pokojnog Radovana Stojčića - Badže, takođe pokojnog Željka Ražnatovića - Arkana i Edvarda Limonova, zvanog Edička, u centru za specijalnu obuku srpskih dobrovoljaca, zbog toga što su Srbi morali da se brane zapadno od Drine i od Dunava.
To je radio svaki pošteni Srbin - onaj koji ima osećaj pripadnosti svom narodu. Dok ste vi bili školarka u osnovnoj ili srednjoj školi, u vreme raspada bivše Jugoslavije, dok je narod ginuo pod ustaškim nožem, dok su ljudi spasavali svoju decu i svoja ognjišta, ozbiljni ljudi i ozbiljni političari su štitili državu i narod. To ćemo da radimo i ubuduće.
Nikada nismo želeli ništa tuđe. Džabe vam je, gospođice Milivojević, da vam pet hiljada puta Tomislav Nikolić kaže da se vi ništa niste pitali, nego su se 1990. godine pitala samo trojica političara kako treba da izgleda država i šta ćemo da radimo, jer je bilo očigledno da hoće da nam proteraju narod i da nam otmu ono što je naše.
To su bili: Milošević, Vuk Drašković i naš uvaženi predsednik profesor dr Vojislav Šešelj.
Sva trojica su se saglasila u stavu gde su zapadne granice srpskih zemalja. Vuk Drašković je takođe slao svoje dobrovoljce na obuku i upućivao ih da brane srpska ognjišta. Nemate vi o tome šta ovde da pričate vašom terminologijom – prosto, jednostavno i odluka. To možete da govorite na razgovorima i konsultacijama, nažalost po Demokratsku stranku Srbije, sa gospodinom Aligrudićem, koji pristaje na takve ucene, da se oglašavate u vidu nekog saopštenja, a ne da se izglasa obavezujuća rezolucija.
Koliko god puta da se javite i da izađete za ovu govornicu, vi, kao Ksenija Milivojević i kao predstavnik te organizacije G17, nemate legitimitet da pričate o tome, pre svega zato što ste trenutno ispod cenzusa u biračkom telu, a naročito zbog činjenice što ne znate ništa o periodu tih dešavanja, o onome što je imperativ za svakog časnog Srbina, da brani svoju zemlju i svoj narod. (Gromoglasan aplauz.)

Gospodine predsedavajući, ne znam ako vam je ovaj vaš, uslovno rečeno, možda budući ili prethodni koalicioni partner nervozan, iskolačio je oči na gospođu Radetu i na poslanike izvesni Petrović. Gospodine Petroviću, lično sam uverena da je član Visokog saveta pravosuđa, kada je rekao – neki Petrović, mislio na vas. Eto, ubeđena sam u to i verujem da mi građani Srbije veruju da ste to vi baš.
Javljam se po Poslovniku, po onom istom članu po kome je predsednik Predrag Marković zakazao Skupštinu. Pošto je ovo nepostojeća sednica, javljam se i po nepostojećem članu Poslovnika, navodno, ali imam mogućnost i pravo da se javim i po članu 1. i po članu 100. Poslovnika, i da kažem gospodinu Petroviću, umesto što je iskolačio oči na poslanike i na gospođu Radetu, da mu je bolje, pošto je ubeđen u to da ima nekakve šanse, vas u Šapcu zovu: Petrović – šest procenata. Da li je tako?
Borite se za šest posto. Sa šest posto glasova možete da dobijete neku grupu odbornika, predsednik SO Šabac sigurno nećete biti. Što se tiče SRS, bez obzira na razna podmetanja, na razne finansijske, kriminalne lobije, na koje vi takođe niste imuni, i u Šapcu, i u Kragujevcu, i u Beogradu, i u Novom Sadu, i u Nišu, i u Pirotu, i u Subotici pobediće SRS.

Jeste u strahu, gospodine Petroviću, pa zato su vam i velike oči i zato ih kolačite na poslanike SRS. Što se tiče ovog vašeg izraza, rekli ste, a navodim vaše reči – laže, nije pristojno da se tako ponašate u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Vi pretendujete da ponovo budete predsednik opštine Šabac, nećete biti, ali zbog političke kulture, zbog toga što će verovatno građani da vas kazne zbog politike koju ste vodili kao predsednik opštine Šabac.
I verovatno pretendujete, i sa pozicije koju imate u vašoj stranci, da ostanete u političkom životu: onda malo kulture, malo tolerancije, malo demokratskog nastupa, bez vike, bez kolačenja očiju i bez takvih povika, a naročito na pripadnice nežnijeg pola, odnosno na dame u Skupštini, kao što je to gospođa Radeta. Hvala najlepše.

Gospodine Markoviću, vi znate da meni nikakva buka i halabuka ne smeta, evo odjednom su se umirili, ali da vam kažem, član Poslovnika koji govori o redu na sednici upućuje vas kao predsedavajućeg, ako nemate dovoljno autoriteta da obezbedite mir u sali, dvesta i neki član Poslovnika, ne moram ja baš svaki da znam, imate pravo i mogućnost da prekinete sednicu do uspostavljanja mira i reda.
Mi smo ovde malopre čuli, i nije se to odnosilo samo na predsednika naše poslaničke grupe gospodina Tomislava Nikolića, koji je do detalja i razložno juče i danas objašnjavao zbog čega ne treba ovaj zakon da se prihvati, nego i na nas druge poslanike, da mi ne radimo ništa drugo nego pišemo amandmane kojima tražimo da se neki član briše. Za one koji nisu želeli da shvate suštinu naše koncepcije i razlike između nas i onoga što vi nameravate da uradite, suština je u tome da se krene od prvog amandmana, odnosno prvog člana i drugog stava i od zahteva kolege Krasića da se taj stav briše i da ne postoji agencija.
Juče smo izneli stav koji je zaista potkrepljen i videće se u kasnijoj raspravi o pojedinostima da je zakon veoma konfuzan, da stvara veliki osnov za manipulaciju između dobavljača, odnosno kupca; nejasni su odnosi, uloga agencije kao takve, uloga te dve agencije koja ne samo da nije (ne mogu taj DSS-ovski termin da koristim koji je manir gospodina Naumova – upodobljen sa našim pravnim sistemom) upodobljena, kako biste vi voleli da kažete, nego nema nikakvo uporište.
Dakle, kako je moguće, a to znaju i pravnici iz redova SRS i svi drugi koji poznaju naš pravni sistem, da Ministarstvo za energetiku prenese svoje nadležnosti - počev od člana 1. osnivanjem agencije, preko člana 15. i tako redom - na posebno preduzeće, odnosno na agenciju kao takvu.
Vi ste verovatno mislili da će to što stoji u obrazloženju biti dovoljno, pročitaće to drugi poslanici, pročitaće Zoran Krasić, i vaša je sreća što on danas nije ovde, jer biste videli, počev od svih zakona o preduzećima koji su doneti i svih izmena i dopuna, kako to nema veze sa Zakonom o preduzećima.
Dakle, mislili ste da će to biti dovoljno, da se na ovoj jednoj i po strani napiše obrazloženje i da to bude unificirani stav vas kao predlagača i da mi svi drugi zaćutimo i kažemo - nećemo više da se javljamo, nije u skladu sa onim što Vlada traži i predlaže.
Direktiva i propisi Evropske unije i obrazloženja... a vi ste pre neko veče kada ste kroz iglene uši prošli na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, a možda vas je i vlasnik televizije umilostivio iz nekih svojih razloga da ne prođete gore, rekli kako to nije strašno i da je potrebna agencija, novi način upravljanja elektroenergetskim sistemima i da mi treba da budemo srećni, to ste već nekoliko puta izjavili, što je cena električne energije niža nego u zemljama u okruženju. Samo ne znam u kojoj to zemlji, ne znam kako se kreću cene električne energije u Albaniji, ali sigurno je mnogo više nego što je u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i taj prosek je za one koji koriste struju kao mogućnost da zagreju svoje stanove i za građane koji žive sa mnogo manjim primanjima nego vi narodni poslanici 10 centi u proseku.
Dakle, vi morate da budete svesni toga da će osnivanjem agencije razni lobisti i kumovi, bez obzira na njihovo kumovsko i porodično stablo, imati mogućnost da enormno profitiraju, da stiču basnoslovno bogatstvo, a da mi narodni poslanici budemo svedoci svega toga, da mi kao zakonodavno telo koje bira članove agencije ne možemo na to da utičemo, jer biće po onoj narodnoj "ne lipši magarče do zelene trave". Dok dođe izveštaj ovde, Hamović, Lazarević i svi drugi koji su imali jednu mašnu i jednu tašnu, obogatiće se sa desetinama miliona evra.
Vi se smejte, u Kragujevcu je prosek dugovanja za struju stanovnika preko 20.000 dinara sa raznim reprogramima. Vama opet to neka bude smešno, smejte sve dotle dok vam oni, ti kriminalci na kašičicu daju, upravljaju agencijom, upravljaju ministarstvom i vama kao Vladom.
Mi nećemo direktive, jer vi možete da kažete pet hiljada puta da je u drugim zemljama, to ste dali u obrazloženju, čak primenjen mnogo veći uticaj iz direktiva Evropske unije na njihove zakonske propise, nego što je to kod nas slučaj. Ne samo da nisu dobre te direktive koje vi dobijate, već će se jasno pokazati da niste bili u pravu, a za to vreme će građani plaćati toliku cenu električne energije dok se mafija u našoj zemlji bogati. Hvala.

Gospodine Markoviću, dame i gospodo poslanici, postavljena su konkretna i jasna pitanja vezana za zakon o energetici i ja pretpostavljam da se ministar Naumov pripremio da nam odgovori. Već smo kod 13. člana, i nekoliko puta poslanici SRS, ne o tome kakvo je vreme napolju, jer mi to ne vidimo iz ove atmosfere ovde, ili o nečem drugom, pitaju ministra Naumova gde je utemeljenje u našim pozitivnim zakonskim propisima da se formira agencija. Pozvao se na Zakon o preduzećima. Na Zakon o državnoj upravi se pozvao, dajući potpuno isto obrazloženje, ministar Tomica Milosavljević, kao što je to u obrazloženju Predloga zakona. Da li je to prepisano iz direktive EU, ali ja vam tvrdim da je apsolutno iste termine, istu rečenicu sa istim redom reči upotrebio i ministar Milosavljević kada je obrazlagao neophodnost postojanja agencije kada su bili u pitanju lekovi i medicinska sredstva.
Drugo, kao što je rekao poslanik Perić, postavlja se pitanje samostalnosti agencije; kako ona može da bude samostalna kao pravni subjekt kada su za njeno osnivanje, odnosno za njen rad i delokrug poslova koje će da obavlja potrebna određena sredstva. Verujem da vi nećete da shvatite ozbiljnost amandmana gospodina Plužarevića, kada je on govorio o sredstvima koja se tiču člana 12. koji se nadovezuje na ovaj član 13. i kada je govorio o donacijama.
Moram da vas podsetim, gospodine Naumov, da ste vi već bili, kao član DSS-a, u nekoj kobajagi opoziciji kada je ova skupština usvojila jedan zakon, odnosno kontragaranciju kada je bio u pitanju remont naših elektroenergetskih postrojenja, vrlo nepovoljan kredit nemačke banke za remont EPS-a, pre dve godine, i da je tada vaša poslanička grupa, navodno, digla glas protiv toga.
Da li vi sada hoćete sa pozicije ministra za rudarstvo i energetiku da poručite građanima Srbije da će i agencija, odnosno ljudi koji će njom da rukovode da ulaze u takve rizične aranžmane.
Kada kažem rizične, mislim rizične za građane Srbije, koji će sve to morati da plate preko visoke i već sada neizdržive cene električne energije. Nije u pitanju ničija zluradost, niti pogrešno tumačenje, već konkretan odgovor koji se od vas traži na pitanje koje su vam postavili poslanici Perić, Momir Marković i gospođa Pop-Lazić. Hvala vam.

Gospodine Anđelkoviću, dobro je što ste tu došli, predsednik se ponašao kao da je imao strujni udar. Malo je i smešno, ali i žalosno zbog demokratskih principa u ovoj skupštini.
Gospodine ministre, što se tiče člana 67. vi ste videli da sam amandmanom, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, tražila da se stav 4. briše, zbog činjenice da tarifni sistem, ovakav kakav jeste danas u Srbiji, pogađa široki sloj našeg stanovništva.
Činjenica je to, pogotovo ove najnovije izmene u tarifnom sistemu i smanjenje broja kilovata kod tzv. plave zone, sa ranijih 600 kilovat sati na 300.
Zatim uvođenje noćne tarife, odnosno jeftinije potrošnje samo u noćnim satima za vreme DOS-ovske vladavine, velika potraživanja od strane EPS-a prema građanima, govori se da je taj iznos oko 16 milijardi dinara.
Rekla sam vam da je, to je sasvim pouzdan podatak, u Kragujevcu taj prosek oko 20.000 dinara za stanovništvo, a za privredu i veći. Ima domaćinstava koja, ne zbog svoje nebrige, nego zbog nemanja novca za egzistenciju, nikakvih primanja, neostvarenih primanja, imaju čak i dugovanja od 150-200 hiljada dinara.
Najdrastičniji primer za to je grad Niš. Znate, čak je jedno vreme taj izvesni gospodin bio i premijer Vlade Republike Srbije, pozivao je građane da dođu na mesto gde su se javno spaljivali računi za električnu energiju, da to čine, pozivao ih je tako na građansku neposlušnost i ljudi su to radili. Sada, kada mi odemo u grad Niš, kada gostujemo na nekoj od lokalnih televizija ili se susrećemo sa građanima, njihova pitanja su – šta da radimo, jer su računi za neizmirenu električnu energiju 200 ili 300 hiljada dinara, sa svom zaračunatom kamatom.
Dakle, takav tarifni sistem je, pre svega, gospodine Naumov, u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Po Ustavu Republike Srbije ne može da se vrši nikakva diskriminacija naših građana, ni u kakvom obliku. Elementarno pravo na struju i na vodu moraju da imaju svi građani. Tako je u jednom gradu, kakav je Kragujevac, a čitava je Srbija danas dolina gladi.
Jer odlazeći na veoma posećene mitinge koje je održavao gospodin Tomislav Nikolić širom Srbije, videli smo da je takva beda i sirotinja svuda, videli smo da nam građani uglavnom ili donose astronomske račune, koje ne razumeju, za električnu energiju ili odsečke od svojih jadnih i bednih penzija.
Kada su u pitanju računi za električnu energiju, objasnite vi jednom običnom stanovniku u bilo kom gradu u Srbiji, koji to ne razume i nije njegovo da mora da ulazi u sve te manipulacije, u zakulisne igre elektrodistribucije, šta je to angažovana snaga, kako se ona preliva iz jedne zone u drugu i kako se na taj način vrši krađa građana Srbije.
Na samo jednom primeru, za jedno domaćinstvo, za koje možemo da kažemo da je štedljivo, recimo, u gradu Kragujevcu, u obračunskom periodu za januar i februar mesec, naknadno je u lokalnoj elektrodistribuciji, odnosno Elektrošumadiji–Kragujevac, ustanovljeno da je tom domaćinstvu, kroz tarifni sistem za koji mi tražimo ovim amandmanom da se ukine, ovakav kakav jeste, kroz razne manipulacije, kroz obračunavanje angažovane snage, kroz astronomsku cenu električne energije, koja je 10 puta povećana u proteklih nekoliko godina, Elektrošumadija je zakinula, ni manje ni više, nego skoro 10.000 dinara.
Šta će da rade oni građani koji ne znaju kome i kako da se žale, kako da isplate tako visoke cene električne energije? Šta da rade oni stanovnici u Srbiji, a vi to očigledno odobravate i nemo posmatrate, i odobrili ste to kao resorni ministar, koji su kažnjeni zbog toga što malo troše.
Dakle, oni imaju sreću da ne moraju da koriste električnu energiju za svoja grejna tela. To su ljudi koji spadaju u kategoriju najmanjih potrošača. Umesto da mogu i dalje da koriste do 600 kilovat sati, po toj najpovoljnijoj zoni, toj tarifi koja je inače, opet vam kažem, u suprotnosti sa Ustavom, njima je to smanjeno na 300 kilovat sati.
(Predsedavajući): Vreme.
Sada možemo da očekujemo da će u celoj Srbiji mašine za pranje veša, usisivači, svi kućni uređaji da rade od 12 sati ili od kasnijih noćnih sati, i tako će da žive građani Srbije.
Gospodine Anđelkoviću, završavam, želim samo da kažem ministru da resorno ministarstvo sa svojom preporukom i ta buduća agencija treba da porazmisle o ovoj činjenici i o tome da smo mi, koliko već sada, u situaciji da ne možemo da pomognemo građanima, odnosno ova je vlada očigledno za to nesposobna. Nije reformski kurs to što ćete ustanovljavati takav tarifni sistem, već način da obezbedite ljudima da imaju posao, da rade, pa onda obezbedite uslove da plaćaju ovako visoku cenu struje i ukinite ovakav tarifni sistem. Hvala.

Umalo da kažem gospodine ministre, a ministar Naumov je izašao. Kolega Jovičić se ponaša kao da je ministar, ali nije.
To što ste bili direktor u Kolubari, pa vas je ona prethodna DOS-ovska garnitura, ne ova u kojoj ste vi, smenila, ne daje vam kolega za pravo da se obraćate poslanicima i da kažete - predlažem da se amandman ne prihvata. Znači, vi niste ovlašćeni predstavnik Vlade, nego ste ovlašćeni predstavnik jedne političke stranke u Srbiji, DSS-a, koja, uzgred budi rečeno, veoma loše stoji po rejtingu, odnosno u biračkom telu, i vama ne daje za pravo niko, sa takvim brojem glasača koji imate iza sebe trenutno, a očigledno je da se sve više urušavate, da se obraćate svim poslanicima i da ih savetujete da ne prihvate moj amandman.
Time sebi činite lošu uslugu i rejting će vam onda biti niži zbog toga, a malopre sam govorila o onome što je najveća briga stanovnika u Srbiji danas. Niko od predstavnika, šefova poslaničkih grupa u ovoj sali, ne bi napravio takav politički gaf, da izađe i da kaže u ime svoje stranke ili u svoje ime - nemojte da prihvatite ovaj amandman, a hoću da zaštitim široki sloj stanovništva u našoj zemlji.
Oni koji se tarifiraju na ovakav način, odnosno da li vi znate, kolega, da član 67. i stav koji tražim da se briše govori da se tarifnim sistemom mogu odrediti različiti tarifni stavovi, zavisno od količine i vrste preuzete energije. Upravo vam govorim o tome da je količina i vrsta preuzete električne energije nešto što pogađa jednog normalnog i prosečnog stanovnika u Srbiji.
Količina od 300 kilovat sati, po sada najnižoj tarifi, ne može da zadovolji potrebe jednog prosečnog srpskog domaćinstva, uz sve restrikcije. I da od ponoći, od kada važi jeftinija struja, potrošnja, odnosno cena kilovat sata, obavljaju domaćice kućne poslove, da su uključeni svi aparati, a da ne govorim o činjenici da je taj prenosni sistem u Srbiji iz mnogih razloga toliko loš da postoje krajevi koji su nadomak nekog grada, gde je napon toliko slab da ljudima stradaju uređaji i da to njima niko ne može da nadoknadi.
Ali, to je sada druga priča. Ako govorimo o tarifnom sistemu i činjenici da vi promovišete novi koncept poslovanja Elektroprivrede i ovaj zakon, onda vam kažem - ne samo da to nije u saglasnosti sa onim što građani Srbije hoće i traže; da bi bolje živeli, obezbedite im posao i plate u proseku od 2.000 evra i nema problema. Oni će da plaćaju ovakvu cenu struje, opet će ona biti najskuplja u okruženju, ali plaćaće je.
Međutim, na ovakav način, milion i po zaposlenih ljudi, a toliki računi za struju, smanjena najniža tarifa sa 600 na 300 kilovata, i vi kažete - nemojte da prihvatite amandman, to znači da vi niste svesni trenutka u kome Srbija danas živi, ogromne većine gladnih ljudi, koji nemaju od čega da žive.
Pre nego što vam se obrati gospodin Anđelković, nemate pravo na repliku. Replika na repliku nije dozvoljena vašim DOS-ovskim poslovnikom.