Gospođica Milivojević se ponaša u najmanju ruku kao da je „Alisa u zemlji čuda“, kao da ne zna u kojoj je poslaničkoj grupi i kakvo joj je okruženje. Ja sam, za razliku od nje, veoma svesna kome pripadam, kojoj ideji, kojoj opciji, za šta se borim unazad 12 godina, zajedno sa ogromnom većinom naroda koji stoji iza poslaničke grupe SRS i svih onih danas ojađenih i osiromašenih zbog ovakve ekonomske politike koju sprovodi Vlada Republike Srbije i Mlađan Dinkić, koji je, podsetiću vas, pre toga bio guverner Narodne banke Srbije.
Za razliku od gospođice Milivojević, ne samo da ne koristim neprimerene izraze, već istinom u oči idem na to da upozorim Mlađana Dinkića da ne može kao predstavnik izvršne vlasti tako da se ponaša u ovoj sali i za ovom skupštinskom govornicom.
Ako nešto znate o parlamentarnoj demokratiji i o tome ko kako treba da nastupa ovde, ko koga da poštuje, naravno, uzajamno poštovanje i uvažavanje svih je i te kako potrebno u ovoj sali ovde zbog građana Srbije, zbog onoga što mi radimo, onda bi ste morali gospođice Milivojević vrlo dobro da znate da mi kao predstavnici najvišeg zakonodavnog tela, odnosno Skupština koja bira Vladu, imamo pravo da kritikujemo ministra, da se obraćamo sa ove govornice i da mu govorimo sve ono što mislimo da radi pogrešno, na način kroz slobodnu interpretaciju i kroz argumente koje svako od nas, dozvolićete, i ima, i stoji iza toga.
Iza svake izgovorene reči otkako se bavim, ne samo ovim poslom u Narodnoj skupštini Republike Srbije, već kao član SRS, stojim odgovorno, čista obraza i svetla srca pred građanima Srbije, pred svojim kolegama i pred narodom koji od mene i od radikala traži istinu. I samo smo mi danas u stanju da je pružimo, za razliku od vas.
Ništa u rukavicama, ništa zabašureno zbog interesa, zbog funkcija, zbog direktorskih mesta, zbog privilegija, zbog skupih automobila, zbog vila, zbog bazena, nema toga kod radikala, gospođice Milivojević. Samo istina koja vas verovatno boli, jer ste saradnica, odnosno stranačka koleginica gospodina Dinkića.
Što se gospodina Dinkića tiče, vi ga kao neko ko verovatno ima uticaj u vašoj poslaničkoj grupi, a on je ministar iz vaše stranke, upozorite da ne može nikada, kada se vrati u poslaničku klupu, i to radi ministar, da se obraća pretećim glasom i rečenicama gospođi Vjerici Radeti.
Gospođa Vjerica Radeta je u skladu sa dnevni redom govorila o tome na koji način se danas i zbog čega menja zakon koji se odnosi na fiskalne kase. Mlađan Dinkić se vratio u poslaničku klupu i rekao ....
(Predsednik: Vreme.)
... gospođi Radeti da je veoma dobro čuo, da nju treba da je stid i da se svaka njena reč pamti. Šta je hteo da joj poruči? Da će neko da je sačeka ispred zgrade Narodne skupštine ...
(Predsednik: Molim vas, vreme.)
Kakva je bila poruka Mlađana Dinkića? Ako se vi, gospodine Dinkiću, na taj način obraćate vašim finansijski lobistima i onima kojima izdajete ...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, vreme. Upozoravam vas, nemojte nam prepričavati događaje iz poslaničkih klupa.)
... naređenja šta da rade u vašu korist, nećete moći tako sa radikalima, u to budite sigurni.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Dinkiću, vi niste dobili ovu knjigu „Tri godine preobražaja srpskih javnih finansija“ od januara 2001. godine do februara 2004. godine, autora Božidara Đelića, vašeg bivšeg prijatelja, eksperta koji je zajedno sa vama istim metodima došao na vlast 5. oktobra 2000. godine, jer je mnogo pre nego što je on pojedinim od nas, javno zahvaljujem, poklonio kao oproštaj ovu knjigu, pukla tikva između vas dvojice.
Vi sada niste u situaciji, u prilici da, za razliku od mene i onih koji ovo poseduju, vidite da je na delu jedna resavska, prepisivačka škola, sa malim izmenama, doduše, tako da danas mogu da konstatujem da vi prepisujete zakone Božidara Đelića, kao što je to konstatovao u više navrata ovde, otkako je formirana ova nova, neprincipijelna koalicija na čijem čelu je Koštunica, a vi njegov ministar finansija.
Silom prilika, ulaskom grupacije G17 plus-minus u vlast u ovoj novoj konstelaciji snaga, ako to tako može da se nazove, vi ste postavljeni, sa vašim zvanjem i znanjem, za ministra finansija, a onda krenuli polako, jedan po jedan zakon od Đelića da prepisujete.
Dostavili ste nam Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća, i oni poslanici koji su dobili iz te vaše klimave koalicije zadatak da danas promovišu zakon o porezu na dobit preduzeća, ne samo da ne shvataju šta je taj zakon i šta on reguliše, već sa tolikom količinom neznanja i sa takvim floskulama i parolama izlaze celog dana za govornicu, da je prosto neverovatno da ih slušamo i mi, a mogu da zamislim kako je jadnom Đeliću koji se trudio da piše taj zakon, sada već davne 2002. godine, i koji je objavljen uz sve druge poreske propise u ovoj knjizi.
Tako i vi i stručni tim oko vas se nije potrudio da bar red reči u pojedinim članovima zakona promeni, već ste nestručno i nespretno rekli, primera radi, menja se član 2. zakona, Đelićevog postojećeg zakona, o porezu na dobit preduzeća, koji kaže – „za utvrđivanje oporezive dobiti priznaje se rashod i iznosi utvrđeni bilansom uspeha u skladu sa“ – vidite velike Dinkićeve promene, umesto cele reči – „međunarodnim računovodstvenim standardima“, oznaka je – „MRS“. To je cela Dinkićeva promena u tom članu zakona.
S druge strane, neki poslanici iz G17 i DSS, ko se već danas sve javljao za reč, govorili su o tome da je ovaj zakon – koji je samo jedno puko usklađivanje, i tu je Đelić kao eksponent poraženog DOS-ovskog režima bio u pravu, usklađivanje sa međunarodnim računovodstvenim standardima, samo kao podsticaj za investicije – a kako su to ovde pojedini poslanici danas nevešto rekli, u skladu sa tim evropskim i međunarodnim standardima, pregled prihoda i rashoda na način na koji je utvrđen u svim drugim zemljama. A ovde je novina samo ta što je stopa poreza na dobit preduzeća, vidite velikog čuda, sa 14 smanjena na 10%.
Ovaj zakon, ne samo da u institucionalnom i u pokretačkom smislu, kako su se pojedini danas ovde stimulativno izrazili, a kako je to Dinkić rekao, samo trenutak, to je jedna „simpatična“ rečenica – osnov za privredni razvoj, niske stope kao jedan od motivacijskih faktora – sve su to danas njegove reči. Ne da to nema nikakve veze sa privredom u Srbiji, koja je u veoma teškoj, poražavajućoj, katastrofalnoj situaciji, već sama činjenica da je on kao ministar finansija i da je Vlada takva, nesposobna i bez uporišta u narodu, bez podrške od strane birača, što su i poslednji predsednički izbori pokazali, potpuno nespremna da se uhvati u koštac sa svim tim nagomilanim problemima.
Na izvestan način, zbog svega ovoga, ustanovili smo da je na delu prepisivačka škola, da to nije nikakav podsticajni stimulativni zakon, da je to u stvari usklađivanje sa međunarodnim računovodstvenim standardima, onda je iluzorno i da se u okviru ovog zakona i u okviru ove teme govori o onome što je najbolnije za građane Srbije, za radnike koji su bez posla, za one koji su u desetinama hiljada preduzeća kojima preti stečaj, u onim preduzećima u kojima čekaju, ali uzaludno, restrukturiranje koje ste najavljivali i vi i Koštunica u svom ekspozeu i prethodna vlast.
Jer mi samo ovde možemo da konstatujemo da su pojedina tehnička rešenja, ali više izmenom redosleda reči i brisanjem pojedinih članova, u stvari ovaj pompezni zakon koji je danas na dnevnom redu. Znači, taj zakon o porezu na dobit preduzeća, za koji ste se vi zalagali, a protiv koga je bila SRS onda kada je donošen, da se usklađuje sa tim međunarodnim računovodstvenim standardima, u stvari nešto što smo već imali na delu.
Konstatovali smo na početku da je član 2. isti i da verovatno iz animoziteta prema Đeliću, zbog nekih neraščišćenih računa ili tek zato da bi ministar došao sa zakonom pred poslanike, hajde da prihvatimo to da je stopa smanjena sa 14% na 10%, ali to neće ništa da promeni, jer to nije zakon koji će dati podsticaj privredi, ali hajde to nekako da prihvatimo, ali sve ovo drugo pokazuje da su čak i ona prethodna rešenja bila bolja.
Zato poslanici SRS kroz mnoge članove, videćete kroz diskusiju u pojedinostima... možda je ovde razgovor na delu sada oko situacije u Mačvanskom okrugu i onome što se tamo u privrednom smislu dešava između potpredsednika skupštine i ministra, ali ću govoriti, narodni poslanici, kolege uvažene, vama i građanima Srbije.
Dakle, čak i rešenja o kojima je sam Đelić davao objašnjenje kada je donošen ovaj zakon, a tiče se člana 26, bolje je nego što je predlog Mlađana Dinkića da se taj član briše. I u članu 26. i u članu 27. se usklađuju kaznene odredbe u zakonu prema predloženim izmenama odgovarajućih članova i međunarodnim računovodstvenim standardima, što ovde nije slučaj i mi za to imamo jedino racionalno i razumno objašnjenje, o čemu je govorio uvaženi poslanik, radikal, gospodin Veroljub Arsić. A to je da je očigledna namera Mlađana Dinkića da zaštiti bankarski lobi, jer o prikazivanju prihoda i rashoda upravo govore čl. 26. i 27, a tiče se bankarskih organizacija, postojećeg zakona Božidara Đelića.
Za nas je potpuno neprihvatljiva ovakva dalja politika, kada je u pitanju utaja poreza, odnosno način na koji se vrši naplata kamata. U nekoliko navrata smo mi to potencirali sa ove govornice, od kada je Dinkić ministar finansija, ali on to kao da ne želi da sluša, ili će on morati to sa kamatom svim tim oštećenim poreskim obveznicima da isplati jednog dana.
Potpuno je neprimenljivo i mi smo dali amandman na član 3. ovog predloženog zakona, da se na takav način vrši naplata kamate, sa kamatom od 0,2% dnevno, koja je izbrisana amandmanima poslanika SRS još davne 2001. godine u aprilu mesecu kroz prvi paket Đelićevih poreskih zakona.
Dakle, tada je u celokupnom paketu poreskih zakona deo zakona, odnosno član koji se odnosi na zateznu kamatu regulisan na drugačiji način i Vlada je dala odgovor.
Doduše, sada je već i davno zaboravljeni ministar finansija i potpredsednik Vlade to u ime Vlade potpisao, prihvatajući amandman radikala, da će zatezna kamata da se usklađuje sa eskontnom stopom Narodne banke, tada Jugoslavije, a sada Srbije, odnosno rastom troškova na malo.
Kao poslanici, i oni ljudi koji se bave privredom, i oni koji znaju koliko je kada na glavnicu obračunate dnevno 0,2% kamate, vide da je apsolutno neprihvatljivo. To je mnogostruko više od onoga što je zakonom propisano.
Neka izađe za govornicu Mlađan Dinkić, neka se pojavi sam premijer Koštunica i neka kažu – po kom zakonu se onima koji ne plaćaju blagovremeno porez obračunava kamata od 0,2% dnevno? Apsolutno je nemoguće da pronađu utemeljenje ni u jednom zakonu, jer je zakon u tom smislu promenjen. Na taj način vi radite, odnosno organi poreske uprave nešto što je neprimereno, nedozvoljeno.
Zbog toga smo mi dali amandman na član 3. ovog zakona. Reagovali smo, a o tome ćemo govoriti više u pojedinostima, odnosno u raspravi o amandmanima poslanika SRS, recimo član 47, odnosno postojeći član 112, svi njegovi stavovi su apsolutno nepotrebni, što se nas tiče, jer zakonom, koji je takođe Đelić u ovoj knjizi objavio, regulisano je da se Zakonom o poreskoj upravi i poreskoj administraciji vrše obaveze koje su predviđene sadašnjim članom 47. zakona.
Sve u svemu, kada se pogleda šta je urađeno, kada se pogleda na koji je način vođena rasprava kroz jučerašnju sednicu i nepostojanje sluha kod aktuelne vlasti da oslobodi poljoprivrednike, odnosno poljoprivredu, kao stratešku, i u ovim i u budućim uslovima, granu Srbije od poreza, nestvaranje pravog ambijenta kroz povećanje proizvodnje, kroz dolazak direktnih stranih investicija, bez malverzacija, bez učešća finansijskih lobija, nestvaranje mogućnosti da se javna potrošnja svede na najmanju moguću meru, što na samom primeru Dinkića i njegovog novog „audija A8" mi ne možemo da vidimo, ne stvara se mogućnost da mi imamo realan i razvojni budžet, jer on to ovaj sa ovolikim deficitom nije.
A izmene ovog zakona i njegova primena neće uticati na poboljšanje u tom smislu i na bolju popunu budžeta, i bez, naravno, neshvatanja vas koji ste u vlasti da vas građani zaista ne žele, jer su i bez primene i bez izglasavanja ovog zakona, samo kroz projektovani budžet, samo kroz činjenicu da je Dinkić ministar, samo kroz činjenicu da se tu svašta nakupilo u ovoj vladi, vas kaznili na izborima, koji su održani pre mesec dana, u Srbiji ništa nabolje neće moći da se promeni.
Ostaćemo do kraja ove nedelje, možda i naredne nedelje, da raspravljamo o zakonima čiji je predlagač ministar Dinkić i aktuelna Vlada Republike Srbije, ali ti zakoni su već pali na ispitu. Dakle, to su ovi zakoni poraženog režima Božidara Đelića, bivšeg ministra, a sada nevešto prepisani, sa izmenjenim redom reči, sa skraćenicama, tek tako da se vlasi ne dosete.
To ne da neće da poboljša situaciju u našoj zemlji, već će da učini da građani sve teže žive. Naravno, mi kao predstavnici stranke koja je uvek bila uz narod i koja želi realnim programom i realnim rešenjima da pomogne građanima, to ne priželjkujemo, ali neminovno je da se desi talas velikih protesta i štrajkova, koji već kreću da eskaliraju u Srbiji, a onda vi morate da se suočite sa za vas gorkom istinom da vas građani neće, da kroz prepisivanje zakona, presipanje iz šupljeg u prazno, bacanja prašine u oči građanima, neće ništa da se promeni u Srbiji.
Nego da mi lepo idemo na vanredne parlamentarne izbore, da na vlast dođu ljudi koji hoće zaista da prave zakone po meri i po volji građana Srbije i da uđemo u jedan ozbiljan proces stvaranja institucionalnih okvira, da se situacija u našoj privredi menja, naravno, uz aktivno učešće radikala u toj budućoj vlasti. Dame i gospodo poslanici, hvala vam na pažnji.

Odlično čujem, gospodine predsedavajući, ali kada sa nekim iz poslaničkih klupa razgovara gospodin Nikolić koji je osvojio glasove 1.500.000 birača i koji je za patriotski deo Srbije pravi predsednik Srbije, stvarno je neprimereno da me prozivate nekoliko puta da izlazim i da insistiram da se on pomeri.
Što se tiče zakona o stečaju i predloga koji je datumiran godinu dana kasnije, odnosno sa godinu i dva meseca zakašnjenja, dakle 25. maja, potpisao ga je ozdraveli potpredsednik Vlade Miroljub Labus, identičan je predlogu zakona koji smo dobili od strane režima DOS-a Borisa Tadića i Aleksandra Vlahovića koji je tada bio ministar za privatizaciju, a nije bio ministar za privredu, iako je danas govorio o tome kako Srbija danas nema ministra za privredu.
Nema ga, Vlahoviću, nije ga imala ni onda, nema ga ni sada zbog toga što je Maršićanin odlučio da se neuspešno bavi nečim drugim, a da tako odgovornu funkciju napusti.
Taj zakon o stečaju je zapravo samo posledica mnogobrojnih negativnih tokova i potpuno razorene privrede i haosa koji je stvorila prethodna DOS-ovska garnitura, i ovo je knjiški primer onoga kako bi trebalo neko da radi, navodno, na ozdravljenju privrede i da pomogne privrednim subjektima u zemlji kojih ima, i čekaju za proces stečaja, oko 30.000 po proceni ljudi zaposlenih u trgovinskim sudovima.
Najosnovnija stvar danas ovde je ne da li će i na koji način da se sprovodi ovaj zakon, jer on sam po sebi ne može da se sprovodi bez primene drugih komparativnih propisa, Zakona o izvršnom postupku, Krivičnog zakona, Zakona o knjigovodstvu, Zakona o preduzećima, Zakona o parničnom postupku.
Sam po sebi ovaj zakon o stečaju, koji su primenile, kako vi to volite da kažete, druge zemlje u okruženju i imaju gotovo identične zakone, jeste samo vid harmonizacije propisa sa Evropskom unijom i uvođenje novih termina i navodnih ovlašćenja i mogućnosti kontrole stečajnog postupka, u šta mi otvoreno sumnjamo, najpre zbog činjenice da se u oblasti pravosuđa... pošto je sada ministar Stojković ovde, verovatno nevoljno, da zastupa ovaj zakon, iako to nije njegova oblast, u nedostatku ministra za privredu.
A kada se govori o trgovinskim sudovima, njihovoj nadležnosti i načinu na koji rade sudije u trgovinskim sudovima, ništa se nije promenilo nabolje što će doprineti takvoj navodnoj, kako vi volite da kažete, transparentnoj implementaciji ovog zakonskog propisa.
Ne samo da se ništa nije promenilo, već nam iskustvo do pre 10 dana i čuveni Goran Kljajević upravo govore suprotno.
Ako mi danas imamo poražavajući statistički podatak, ali uslovno rečeno statistički, to je tragedija srpske privrede i svih građana Srbije, da preko 30.000 preduzeća treba da ide u stečaj, da je samo u Trgovinski sud u Kragujevcu stiglo prošle godine, a taj broj je povećan, u isto vreme kada je stigao i ovaj zakon, predlog za preko 2.000 stečajnih postupaka.
Od toga, verovali ili ne, ima i takvih primera da se predlaže stečaj za preduzeće koje je imalo dug od svega 1,75 dinara! Ima još drastičnijih primera, naravno, ali ima čak na toj listi od 2000 preduzeća i onih kod kojih se predlaže stečajni postupak a čija se visina duga kreće, verovali ili ne, od 97 do 445 dinara itd.
Osnovno pitanje danas ovde je za vas iz novog - starog DOS-a, a pre svega za zaposlene u tim preduzećima, šta je dovelo dotle i kako je pravljen recept za stečaj, odnosno odskočna daska za "burazersku privatizaciju", kako to radnici zovu popularno, naravno ironično zbog sudbine koja ih je snašla pod bivšim, sadašnjim režimom, kada su izgubili, njih preko milion, posao, a neizvesna je sudbina drugih.
Dakle, osnovni pravac delovanja tih DOS-ovskih direktorskih lobija nije se promenio, znači, preraspodela političke moći je takva da je umesto nekoga iz Batićeve stranke DHSS-a, a čak su neki ostali, kao ovaj što vodi Fabriku namenskih proizvoda u Kragujevcu iz Batićeve stranke, došao neko iz G17; sa druge strane, ako je neki iz DS-a pomeren, a sumnjam, jer niste imali dovoljno vremena, a sada ste ponovo u ljubavi, u novoj koaliciji, došao je neko iz neke druge stranke, ali je cilj isti: što više obezvrediti to preduzeće i dovesti ga u takvu situaciju da mu neminovno sledi stečaj.
Princip po kome je delovalo prethodno ministarstvo i prethodna vlada je nešto što se nastavlja u ovom sazivu. Pokazao nam je to Koštunica izborom Dinkića i sam Dinkić. Naime, vaša intencija je bila - i upravo o tome govori i predlog budžeta, kao najvažniji zakon u jednoj godini - da se nastavi sa rasprodajom preduzeća da bi se popunjavale budžetske rupe.
Sa druge strane, način na koji vi danas delujete nemo posmatrajući sve veći spoljnotrgovinski deficit, još se time Dinkić hvali i kaže, zadržaće se na nivou od 4,5 milijardi dolara, nemogućnost da privučete strane investitore ako nema malverzacije i ako nema pljački Janjuševića, Kolesara, Hamovića, Lazarevića, ako ne preusmeravate resurse kroz nove privredne tokove na način kako je to primenjivo danas u Srbiji, ako ne vršite nikakvu preraspodelu u okviru postojećih grana industrije i privrede da biste uposlili kadar, a ne otpustili sve veći broj radnika, ako se u ovu zemlju uvozi ne samo salata, već i drugi poljoprivredni proizvodi, a i voće...
Danas voćari koji su vredno skupljali višnje danima čekaju šlepere i blokirali su put.
Ako se sve to dešava u jednoj političkoj farsi u kojoj vaš novi stečajni upravnik, a to više nije Montgomeri nego onaj koji teatralno skida lance i katance, govori o tome da to ne treba da radite, a sa druge strane on svojim primerom, koliko ga znaju građani Srbije za proteklih 15 godina, ne samo da nije pokazao da nije nikakav privrednik, već je pokazao da je u jednu ruku monopolista, prodavac šarenih laža, bacanje prašine u oči građanima, sve to građane Srbije ne može da dovede u bolji pravac.
Ako vam je novi stečajni upravnik Karić ili Solana, ako je to neko treći, to ne zanima poslanike SRS, ne zanima poljoprivrednike, radnike bez posla, ne zanima sve one koje će zakačiti ovakav zakon o stečaju.
Njih interesuje da se što pre vas oslobode i u kontekstu te reči stečaj, a za njom sledi likvidacija, dame i gospodo iz novoformirane DOS-ovske nove koalicije, DOS-a dva ili DOS-a plus, vama očigledno sledi likvidacija, politička likvidacija, naravno, na izborima koje očekujemo veoma brzo.
Nova vlada sačinjena od SRS znaće kako da pokrene privredu i privredne tokove u našoj zemlji, da se obračuna sa kriminalom, sa mafijom koja je dovela preduzeća u ovakvu situaciju i znaće na pravi način da krene novim koracima da svima u ovoj zemlji bude bolje.
Gospodine Markoviću, budite ljubazni, utvrdite kvorum, jer je očigledno da poslanici u sali koji treba da vam obezbede većinu, iz jedne i druge DOS-ovske opcije i garniture, nisu tu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što sam htela da kažem odnosi se na amandman koji je podneo uvaženi kolega Dragan Čolić, koji je veoma racionalan, za razliku od obrazloženja koje nam je dala Vlada i gospođa ministar. Upravo se odnosi na stav same gospođe ministra Ljiljane Čolić i na stav Vlade, na koje mi imamo veoma oštre zamerke, i osnovna karakteristika Vlade Vojislava Koštunice, samim tim i ministra, jeste to što se ovakvo obrazloženje amandmana nikako ne uklapa u kontekst onoga što želi SRS i prosvetni radnici, i svi oni koji konkurišu na mesto za izbor direktora.
Naime, nama je neshvatljivo da je gospođa ministar išla na takvo obrazloženje koje kaže da je amandman za Vladu Republike Srbije neprihvatljiv zbog toga što je rešenje u Predlogu zakona, zamislite molim vas ovu konstrukciju rečenice, u skladu sa depolitizacijom izbora direktora i u skladu sa zahtevima racionalizacije.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo, iako vam je možda koncentracija i pažnja na minimumu ili vas ne zanima to što je gospodin Čolić predlagao, da je upravo gospodin Čolić amandmanom tražio racionalizaciju. Kontradiktorno je, neprihvatljivo obrazloženje gospođe ministra.
On traži da se potvrđivanje imenovanja na predlog odbora od strane ministra skrati sa 30 na 15 dana, a vi onda govorite o racionalizaciji; prosto neshvatljivo. I naša osnovna zamerka, i o tome smo govorili u načelnoj raspravi danas, kod izbora saveta i kod potvrđivanja izbora je to što je celokupan zakon, a samim tim i krojenje ovakvih članova, uslovljeno vašim odnosom, odnosno ove izuzetno spore i neefikasne Vlade, koja koristi reč racionalizacija i efikasnost, što je neprihvatljivo, jer ona to sama po sebi nije, uslovljeno od strane MMF-a na osnovu sopstvenog priznanja gospođe ministra, a žao mi je što je ona sada izašla, ali morala bi to da potvrdi na Odboru za prosvetu, gde je sama rekla da su diktati MMF-a jasni.
I onda se postavlja pitanje, a kakva je razlika između vas samih i bivše Vlade DOS-a, kakva je razlika između gospođe Čolić i Gaše Knaževića. Zar to nisu isti diktati iz istog centra, amerikanizacija školstva, uslovljavanje Gaše Kneževića.
Sve je ona to sada prihvatila u nekoj malo ublaženijoj formi, ali nedovoljno da i ljudi koji konkurišu za direktora mogu da prihvate da će navodno ova vlada, u kojoj ima toliko trvenja, u kojoj ima i te kako političkog kalkulisanja, da se zalaže za depolitizaciju kako ovde stoji, školstva i racionalizaciju, a ne prihvata se amandman kolege Čolića da baš budete efikasni i da ministar u mnogo kraćem roku, duplo kraćem, odlučuje o tome da li je neko izabran za direktora ili nije.
Ovako, ne samo da ostaje sumnja, nego je očigledno da vam se namere gotovo uopšte ne razlikuju od prethodne Vlade i da će ovo stvoriti još veću sumnju, a na kraju krajeva i demoralisanost kod onih koji nisu pripadnici vaših političkih stranaka, a žele da konkurišu na to odgovorno mesto direktora i za to ispunjavaju sve zakonske obaveze. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Petar Jojić, kao eminentni pravni stručnjak, hteo je ovoga puta da dokaže vama iz vladajuće koalicije – gospođi ministre, koja nije ovde, i gospođama koje verovatno predstavljaju Ministarstvo prosvete, jer su to radile i dok je Gašo Knežević bio ministar, verovatno znaju za kakav se sada koncept zalažu, jer su prihvatali ono za šta se zalagao Gaša, a sada za šta gospođa Čolić – da SRS, za razliku od vas koji to radite samo deklarativno, hoće pravnu sigurnost i hoće jedan legalistički pristup.
Nije dobro kada ovako pišete zakon, jer ranije je sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo bila Biserka Živković, koja je supruga bivšeg premijera Zorana Živkovića, i ona na mnogo šta nije htela da obraća pažnju kroz pisanje zakona, a nije imao ko da joj ukaže na te propuste. Čini mi se da je to isto sada slučaj, jer ovako, rekla bih, dozvolite mi, fakultativno tumačenje od strane predlagača zakona nije dobro.
Ako je već školski odbor doneo odluku da jedan direktor škole treba da bude razrešen i ako je za to propisan rok od 15 dana, onda to mora da stoji tako precizno i jasno u zakonu, kao što je to predložio gospodin Petar Jojić.
On je predložio, mislimo da je to jedino prihvatljivo i jedino ispravno, da se u članu 18. stavovi 3. i 4. menjaju i glase: "Ministar je dužan da u roku od 15 dana donese akt kojim potvrđuje ili odbija predlog školskog odbora o razrešenju direktora".
Vidim da su i gospođe iz Ministarstva ovde fakultativno prisutne, jer ih puno ne zanima ono što, u odsustvu ministra, govore predstavnici SRS. Kod imenovanja, za to je predviđen rok od 30 dana, a kod razrešenja 15 dana. Opet imate isto obrazloženje kod oba člana zakona, i kod člana 16. kada je u pitanju imenovanje, i kada je razrešenje u pitanju, Vlada ima isto obrazloženje: pravno je moguć amandman i kolege Čolića kod člana 16. i kolege Jojića kod člana 18, ali se ne prihvata zbog ove već sada poznate rečenice "da je rešenje u Predlogu zakona u skladu sa depolitizacijom izbora direktora i u skladu sa zahtevima racionalizacije". Ko je razumeo - shvatiće, ko nije - nije.
Pripremajući se za raspravu i u načelu, a i o amandmanima, žao mi je što sam tek u večernjim satima došla, uz to mi je bilo veliko zadovoljstvo da danas provedem dragoceno vreme zajedno sa predstavnicima Ruske državne dume i delegacijom koja je došla u posetu SRS, pronašla sam jedan tekst iz 14. veka, koji kaže: "Šta je sa učiteljem koji uči, a i sam se ne drži toga? Bolje da se nije ni rodio".
Zapravo to je cela istina. Vlada, koja je sastavljena na takav način i koja ima ministra koji na ovakav način istupa, i predlaže nam neprecizne zakonske odredbe, bolje da se nikada nije ni sastala, bolje da nikada nije ni tražila podršku od onih koji će da joj uskrate ili ne uskrate podršku, to je pitanje, ali pre mislim da će vam građani to uskratiti već 13. juna i to će biti sasvim realno jasno, kao što se i vidi da je nemate.
To će biti više nego očigledno, jer ovim zakonom, nepreciznim zakonskim odredbama, i sa puno propusta i manjkavosti, nikako ne idete na ruku prosvetnim radnicima koji su, pored svih ostalih danas u Srbiji, i onih koji su zaposleni u zdravstvu, i penzionera, i nezaposlenih, više nego poniženi. Ali niste u mogućnosti da im obezbedite, kroz ovakav zakonski predlog i kroz sve ono što radite, odnosno ne radite, a blizu vam je vaših 100 dana, mogućnost da bolje rade i da imaju bolju mogućnost da pruže svoje znanje deci kojoj treba da pruže.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste tražili da radimo dok se rasprava ne okonča i mi smo spremni da danonoćno radimo, ali da budemo jasni u našim stavovima i u onome što nikako ne sme da se prepusti slučaju.
Kada je u pitanju školski program u izmeni Zakona, u njegovom osnovnom teksu, to je za nas srpske radikale, pored svih ostalih, jedna od najvažnijih normi. Na tome počiva celokupno naše školstvo, i osnovno i srednje, i narodni poslanici kao predstavnici u najvišem zakonodavnom telu u Srbiji moraju da se suoče sa tim.
Ko nije spreman da se jasno i precizno odredi prema tome kakvo školstvo mi u Srbiji želimo ili ko je, ne daj bože, zagovornik – a nažalost, u ovoj skupštini ima i takvih, nadam se da pobedom SRS i našom ubedljivom većinom, koja pre ili kasnije sledi, neće biti mnogo takvih zagovornika, ko je spreman da sve ono što mi smatramo razaranjem našeg srpskog nacionalnog bića i školstva uopšte – mondijalističkog pristupa u sferi obrazovanja ovde u ovoj skupštini, taj nema odgovornosti ni prema poslu kojim se bavi, bez obzira iz koje političke stranke dolazi, a najmanje ima odgovornosti prema državi, prema deci i prema budućim generacijama.
Ono što je za vas prihvatljivo i ono što vama uslovljava MMF, uopšte nije nešto što može da uslovljava SRS i većinu građana Srbije i ne bi trebalo tako da bude.
Prethodni režim, čiji je ministar bio danas poslanik Gašo Knežević, imao je takav mondijalistički pristup i ministar je dolazio za ovu govornicu i danima je zagovarao upravo takav soroševski program, tzv. "step baj step" program, amerikanizaciju školstva i sve ono što razgrađuje i naše duhovno i kulturno nasleđe i sve ono što smo mi Srbi bili od Nemanjića pa naovamo.
Ako je sveti Sava rodonačelnik našeg školstva, ako su to najsvetlije tradicije koje ima srpski narod, mi srpski radikali, kao i ogromna većina građana Srbije, a u to ćete biti uvereni 13. juna, nismo spremni sa tim da se igramo i da tek tako to prokockamo i da upućujemo naše školstvo i našu omladinu na nešto što ne ide u prilog ni našem duhovnom preporodu, ni očuvanju naše tradicije, ni naše duhovnosti.
Pokazalo se za vreme vladavine DOS-a, a mi ne vidimo da vi to bitno menjate ovim zakonom, da upravo škola treba da bude ta institucija, ta ustanova koja će da gradi znanja, dakle, o nama samima, ko smo mi, čemu stremimo, u kakvoj državi želimo da živimo i čemu želimo da se suprotstavimo.
Zato je veoma važno da ministar – a to uskoro neće biti gospođa Čolić, jer će i Vlada shvatiti da nema podršku građana i ići ćemo na nove parlamentarne izbore, i u budućoj vladi sigurno će za školstvo odgovarati neko iz SRS – bude taj koji će na sebe preuzeti odgovornost za škosli program.

A mi smo spremni da preuzmemo takvu vrstu odgovornosti da nećemo prihvatiti mondijalističku i globalističku uniformisanost koju nam diktira MMF preko raznih ekspozitura, preko jedinica lokalne samouprave.
One imaju mogućnosti da vrše uticaj na formiranje školskog programa i mi smatramo da ovaj amandman kolege Nemanje Šarovića treba prihvatiti, zbog toga što ministar mora da ima odgovornost prilikom usvajanja ili odbijanja školskog programa koji pred njega dolazi.
Prema tome, u suočavanju sa onim što je budućnost Srbije i svih generacija, mislim da svest o tome da je ovo veoma važno, kreiranje školskog programa, i kakvo školstvo mi u Srbiji treba da imamo, na vama je i na vašoj savesti da vodite o tome računa i da se zaista držimo onih najsvetlijih tekovina i tradicija koje mi Srbi imamo i koje niko ne treba da nam oduzme.

Gospodine Mihailoviću, reklamiram član 97. Poslovnika. koji govori o tome da narodni poslanik kada je rasprava u pojedinostima mora da govori samo o onome što je na dnevnom redu.
Da li gospodin Albijanić može da sabere dva i dva, a videli su građani Srbije prilikom njegovog izlaganja. Što se mene lično tiče i poštovanja moje cenjene struke, gospodin Albijanić, da se ja pitam, ne bi mogao ni turistički da bude u ovoj sali večeras ovde.
Što se tiče mog prava i moje obaveze da govorim o onome što predviđa školski program i što je važno, vi se sa time šegačite, ali večeras kada govorimo o tome i odgovornosti ministra, ako vi to ne razumete ili većina poslanika, gospođa Čolić svakako zna da ono o čemu govorim ima i te kako značaja kod usvajanja ovog amandmana i kod ovog zakona.
Moje moralno pravo, kao predstavnika najjače i najbolje opozicione, ali uskoro vladajuće, stranke u Srbiji je da, kao srpski patriota i nacionalista, ukažem na to da mi nećemo globalizam, mondijalizam u našem školstvu, da hoćemo tradiciju, kulturu, sve ono što hoćemo da poštujemo i na čemu želimo da gradimo temelje modernog, ali pravog srpskog školstva.
Vi to nikada nećete moći, kolega, da razumete iz prostog razloga što vaša svest dok govorite o zakonu i obrazovnom sistemu nije svakako usmerena na težnje većine građana Srbije, koji dobro znaju da je budućnost generacija u našoj zemlji upravo takva da se držimo onoga o čemu imamo najsvetlija saznanja, pre svega, poštujući i kulturu i istoriju, i sve ono najsvetlije što srpski narod ima.
S druge strane, gospodine Mihajloviću, vaša je obaveza, kao nekoga ko predsedava Skupštinom, da zaista u situaciji u kojoj se govori o nečemu što je budućnost naše najmlađe populacije upristojite narodne poslanike.
Ako jedan narodni poslanik stoji okrenut leđima, ako 30 narodnih poslanika u žamoru, u svakom slučaju nepristojno stoje u zadnjem delu sale, ako poslanici SRS, argumentovani i temeljni poslanici, ne mogu u atmosferi koju zaslužuje Narodna skupština Republike Srbije da govore o onome što je budućnost naše dece i svih generacija u Srbiji, onda vi, gospodine Mihailoviću, morate da napravite po Poslovniku pauzu, ako niste svojim autoritetom u stanju da stvorite uslove da se ovde normalno radi.
U svakom slučaju, na vama je. Iako se bliži ponoć, građani Srbije, roditelji čija deca treba da uče po vašim programima ovo prate i znaće da izaberu već 13. juna, a i dalje, da ih ne bi takvi predstavljali i da takvi ne bi odlučivali o sudbini dece u Srbiji.

Dame i gospodo poslanici, gospodine Mihajloviću, imam repliku na javljanje po Poslovniku Kragujevčanina, poslanika Nove Srbije, Vladana Vučićevića. Tačno je da sam Kragujevčanka, ali sam srpski radikal i neko ko je veoma odgovoran, naročito kada je u pitanju nešto što se zove školski program ili obrazovni program dece u Srbiji.
U nekoliko navrata sam, skoro deset minuta, pokušavajući da vas, bez obzira na to kojoj političkoj stranci pripadate, ubedim da je neophodno da se prihvati amandman Nemanje Šarovića, ukazala zašto je to tako i da to nije puka formalnost. To se ne zove opstrukcija.
To se ne zove zamaranje građana Srbije pred ponoć. To se zove odgovornost, moralna odgovornost i sve ono što bi trebalo da imaju poslanici političkih stranaka, kada je u pitanju obrazovanje u Srbiji, bez obzira kojoj stranci pripadaju.
Ali, pošto je očigledno da vama savest nije čista i ne želite da se suočite sa svom argumentacijom, a to je bila čista kao suza argumentacija, zasnovana na onome što smo mi kao narod, kao država, kao odgovorni ljudi u ovom parlamentu, onda vama ne vredi pričati.
Samo zbog toga što je neko predložio i vi odlučili da radite u ovo vreme, a to nije prvi put, srpski radikali koji imaju dugogodišnje parlamentarno iskustvo, znali su da rade i u Saveznoj skupštini i ovde u Skupštini do dva - tri sata noću, ali nikada nam nije opala koncentracija, sa svešću o tome ko smo, šta smo, da smo odgovorni ljudi, da su nas građani ovde poslali da nastupamo odgovorno, bez obzira na to koliko ima sati.
A sada se radi o deci u Srbiji, mi nastupamo i nastavićemo tako do četiri ili pet ujutru, a vi gospodo ako niste utrenirani, ako vam se spava, ako vam ni palačinke nisu bile dovoljne, ako vam ni kafe nisu bile dovoljne, izvolite kući i nemojte onda da radite.
Mi ćemo da radimo. Nastupaćemo odgovorno. Isto bismo se javljali i da je ovde kolega Nemanja Šarović, koji je sprečen da dođe, ali u svakom slučaju budite sigurni da je nama važno da se zakon uredi u skladu sa našim principima i onim što smo mi. Nemojte od nas da tražite, samo zbog toga što ne znate šta je opstrukcija, pa nama prebacujete što smo odgovorni poslanici, da menjamo naše petnaestogodišnje delovanje i naše stavove i to da radimo sada kada je očigledno da je većinska Srbija za nas. Pa, nema smisla.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, nijedan amandman koji je podnela SRS i naši poslanici pojedinačno u ime poslaničke grupe nema obrazloženje koje sadrži takvu konstataciju da je amandman podnet samo što je u skladu sa konceptom Srpske radikalne stranke. To su zaista veoma stručna, kratka i jasna obrazloženja.
Kada su govorili o tome gospodin Četrović i kolega Milan Veselinović, imali su u vidu ne samo principijelno zalaganje nas srpskih radikala vezano za završni i prijemni ispit, kao psihološki momenat za dete, kada za jedan dan može eventualno zbog svakojakih okolnosti da se anulira četvorogodišnji rad.
Mi smo govorili na osnovu iskustva same dece, roditelja koji su prolazili kroz sve to i pre svega prosvetnih radnika. Dozvolite nam da – imajući u vidu da je naše školstvo imalo raznorazne kombinatorike i eksperimente, od Šuvarovog usmerenog obrazovanja preko raznih komunističkih, pre toga, reformi školstva, preko lutanja i nesnalaženja, pa do ovog koncepta dosovskog poraženog režima sa kojim se nismo složili, imajući sve to u vidu, a pre svega činjenicu da se i u stručnoj javnosti i u raspravama na tu temu, od kada postoji višestranačje u Srbiji, govorilo da ili ne završni ispiti, da ili ne prijemni ispiti – da je kod nas, i dozvolite nam da je to naše demokratsko pravo, a smatramo i većine građana i zbog toga smo podneli ovaj amandman, preovladalo mišljenje da to ne treba činiti.
Na stranu to što pojedini ljudi koji provedu dosta vremena u prosveti, a upravo onaj apokrif iz 14. veka, koji sam spominjala pre gotovo dva sata, može da se odnosi i na neke pojedince koji rade u prosveti, a nisu ništa naučili, ne znači i ne daje im to pravo da govore u ime i onih koji su roditelji, i onih koji imaju neka druga saznanja, i onih koji su to saznanje ili uvid u to imali, a ne baveći se radom u prosveti.
Prema tome, SRS će i dalje da se zalaže, i svaki njen poslanik, za ono što smatramo da se u praksi pokazalo kao bolje i nemojte da nam govorite da je uvek bilo ispravno i da je uvek bilo prihvatljivo, i za prosvetne radnike i za decu u Srbiji, ono što bilo koja vlada predlaže. Iskustva se menjaju.
Činjenica je da svako ko je ozbiljan i odgovoran, radio ili ne radio u prosveti, želi da mi imamo moderno školstvo i obrazovni sistem. Upozorava nas da moramo da stvorimo sve mogućnosti da deca, a pogotovo ona koja kroz četiri godine svog školovanja pokažu da su u nečemu dobra, u nekim predmetima više, u nekim manje, imaju tu mogućnost da kroz ocenjivanje njihovog rada i njihovog znanja u četvorogodišnjem periodu pokažu šta znaju.
Naše je pravo kao poslanika i stranke koja ima svoj obrazovni koncept, i ne samo obrazovni, i u svim segmentima našeg društva program, koji se nije menjao unazad 14 godina, da se zalažemo za nešto i držimo principijelno taj stav, jer opet vam ponavljam da je mnogo puta kroz razne okrugle stolove, i na državnoj televiziji i u drugim medijima od strane poslanika i pojedinaca koji su sebe predstavili kao stručnu javnost vođena diskusija na ovu temu.
Mi smo se uvek držali stava da je ispravno ono što gospodin Četrović traži svojim amandmanom i uvek ćemo biti na tom stanovištu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, vraćamo se na član 20. gde smo već ukazali na koncepciju SRS, koja se ne pominje u našem obrazloženju, ali je za nas neprihvatljivo obrazloženje koje nam je dala Vlada i resorni ministar.
Ni predlog da se završni i maturski ispiti brišu iz člana 76. osnovnog teksta zakona nisu u skladu sa koncepcijom ovog zakona. Nama je to jasno, ali kolega Milan Veselinović, kao dugogodišnji prosvetni radnik, neko ko u jednoj specifičnoj sredini ima i iskustva u tome, pokušao je da vas ubedi da prihvatite ovaj amandman da biste olakšali i na kraju ulili samopouzdanje učenicima, a i olakšali posao nastavnicima.
To je veoma važno zbog toga što je celokupni sistem školstva, kakav se primenjuje danas, više sled informacija nego što zaista može na pravi način da se vrednuje znanje dece kroz četvorogodišnje školovanje bilo kog obrazovnog profila u srednjoj školi.
Mi smatramo da je u jednom danu, ma koji dan da bude, ma koji datum, kada se polaže maturski i završni ispit, psihološki za dete mnogo lakše da se ne sprovodi na takav način. Zbog toga što kontinuirani rad, način vrednovanja, pristup predavača, profesora, nastavnika u školama mora da bude mnogo obazriviji, kroz ono šta je potencijal svakog deteta pojedinačno, a ne zbir znanja iz svih predmeta prilikom završnog ispita.
Veoma je važno da se drugi kriterijumi u našem školstvu uvedu kao nešto što treba da bude neprikosnoveno. Visoke moralne vrednosti, na kojima treba da počiva zdravo društvo, u kome se školuju deca, a na taj način ćemo kao odgovorni ljudi, kao država i celokupno društvo, da damo mnogo veći doprinos razvoju našeg školstva i da učinimo da kroz prihvatanje ovakvog amandmana, naše koncepcije, za koju se zalažemo već 14 godina, od kako postoji SRS, omogućimo da sa mnogo više samopouzdanja u novi život krenu buduće generacije.
Oni će da se zalažu tokom svog školovanja da se pojedinačno vrednuje ono za šta su osposobljeni i da izaberu oblast koja će da ih interesuje, da se dalje usmeravaju, ili sa završnim srednjoškolskim obrazovanjem, ili sa izborom neke od viših škola i fakulteta. Hvala.

Zaista moram da se javim iako je pola tri. Gospodin Ljubomir Kragović nije ovde. Ovde smo čuli definiciju jednog dela teritorije, sastavnog dela Srbije i državne zajednice Srbija i Crna Gora, kao - Kosovo. Ne postoji Kosovo. Postoji Kosovo i Metohija.
Za normalne i odgovorne ljude to jeste Kosovo i Metohija i uvek će biti Kosovo i Metohija. To što je, nažalost, veći deo te teritorije okupiran, odnosno čitava južna pokrajina, i što Srbi i srpska deca ne mogu da se vrate u Prištinu, u svoje škole, što ne mogu da se vrate u Peć, u Prizren, to ne daje nikome za pravo da ovde govori o tome da je afirmativno što se na okupiranom području školuju predstavnici tj. deca albanske nacionalne manjine u devetogodišnjem školovanju.
To nas ne zanima, niti će zanimati Ministarstvo, niti Vladu ako su odgovorni. Nas interesuje i prioritet je za poslanike SRS, a verujem i za sve dobronamerne poslanike, sve odgovorne ljude, da što pre vratimo što više dece u srpske škole na Kosovo i Metohiju i da školovanje traje osam godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, prekršili ste član Poslovnika, jer ste bili u obavezi da mi date reč pre 15 minuta. Evo, uspeli ste da nakupite i više poslanike nego što vam je inače potrebno. Kojom kombinacijom i kombinatorikom - možda ćemo utvrditi izvodom, koji ćemo da zatražimo, o prisutnosti poslanika.
Moram da vas upozorim i da konstatujem da celokupna javnost čuje da zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama u načelu nije prošao u Narodnoj skupštini Republike Srbije, danas, 21. maja 2004. godine.
To moram da konstatujem iz razloga što ste vi na najgrublji mogući način zloupotrebili poziciju na kojoj se nalazite i kao predsedavajući Skupštine ste, najpre, otpočeli proces glasanja, koji po Poslovniku može da traje 15 sekundi upotrebom elektronskog sistema za glasanje.
U 29-oj sekundi ste završili proces glasanja i rekli, citiram: "završavamo glasanje o predlogu za izmenu i dopunu Zakona o javnim nabavkama u načelu", a onda ste potpuno razrogačenih očiju pogledali u monitor, videli da ima 124 "za", jedan "protiv" i niste uradili ono što je bila vaša predsednička i vaša ustavna obaveza.
Gospodine Markoviću, to je i pre vas znala čak Nataša Mićić, jer je dva puta bila u istoj situaciji. Jednom kada je bio zakon na dnevnom redu i jednom kada je bio jedan od amandmana na predložene zakone na dnevnom redu. Čak se i ona nije usudila da uradi ono što ste vi danas uradili.
Umesto da tako zgranuti konstatujete da zakon nije prošao i da saopštite, a to je bila vaša obaveza po članu 115. stav 5, koji kaže da se rezultat svakog glasanja prikazuje na monitorima u sali Narodne skupštine, vi to niste uradili, već ste, prekinuvši sednicu i zakazavši njen nastavak za 15 minuta, izvršili najgrublju povredu Poslovnika učinili.
Poslanička grupa SRS traži da se o ovome hitno izjasni politička, nažalost, institucija u našoj zemlji - Ustavni sud Republike Srbije, za koji znamo da se brzopotezno izjašnjava u roku od 24 sata. Taj politički sud bi morao da da svoju ocenu o ovome što ste vi danas uradili.
Vi ste pokazali da ste spremni da vršite najgore moguće zloupotrebe, da upotrebim taj izraz, a to je zaista tako, jer su u pitanju glasovi građana preneti na narodne poslanike, da ukradete glasove u Narodnoj skupštini. Vi morate da znate, sada je to vaša obaveza, ma šta vas savetovali, a budite sigurni da su vas savetovali pogrešno, da konstatujete da je zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama pao u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
To je ono što vi morate da uradite. Problem vaše klimave, nesposobne i kilave koalicije rešavajte na drugom mestu.
(Predsednik: Narodni poslaniče Jovanović, vreme je isteklo. Molim poslanike da ne dobacuju).
Zakon nije prošao i vaša je obaveza da to kažete, inače ćete da snosite, po Ustavu i po zakonu, posledice. U pitanju je krivično delo, a ne samo vaša odgovornost po Poslovniku.

Hvala vam gospodine predsedavajući, bar vi da budete smireni, kad ova vaša klimava koalcija nije.
Moram na početku da vas upozorim, u svojoj sada 14-toj sekundi, jer za razliku od vas, vrlo precizno brojim sekunde, da budete maksimalno strpljivi i toleranti, ako se pozivam na neki član, ako citiram deo Poslovnika ili neki stav, to ne ulazi u moje vreme za diskusiju i nemojte sledeći put, ako to činim u tri minuta i u prvoj sekundi, da me opomenete da je moje vreme isteklo, jer vreme srpskih radikala tek dolazi.
Što se tiče člana 82. Poslovnika, gospodine Markoviću, upravo ste sami sebi uskočili u usta, jer vi ste uradili nešto što se zove najgrublje kršenje ustava i zakona. Gospodine Markoviću, vi ste posle pet sati utvrdili da u Narodnoj skupštini Reublike Srbije, u danu za glasanje koji ste vi odredili, postoji ustavom predviđena većina.
Poslanici SRS u najvećem broju su bili danas ovde. Mi smo učestvovali u procesu glasanja i vi ste onda, posle završetka glasanja o Zakonu o hartijama od vrednosti, moram da vas podsetim, da vam osvežim pamćenje, stavili na glasanje izmenu i dopunu Zakona o javnim nabavkama, u načelu.
Gospodine Markoviću, šta god da uradite, i Vučetić i vaš politički Ustavni sud, da ne prejudiciram kao što to Vučetić radi odluku Ustavnog suda, ali mi ćemo pokrenuti taj spor ako vi uradite drugačije i ne konstatujete da je zakon pao.
Gospodine Markoviću, cela Srbija je videla da su poslanici SRS bili ovde. Za vas je rizik što ste se upustili u proces glasanja sa klimavom većinom. Gospodine Markoviću, rekli ste – stavljam na glasanje Zakon o izmeni i dopuni Zakona o javnim nabavkama, u načelu. Vi ste prekršili Poslovnik, čekali ste 15 sekundi. Ne moramo da znamo šta se dešavalo u tih 15 sekundi, a vi ste u 29-toj rekli da pravite pauzu.
Poslanici SRS su, koristeći svoje demokratsko pravo, a bili smo u sali, izvukli svoje kartice i nisu želeli da učestvuju u procesu glasanja. Došlo je do najgrublje zloupotrebe. Vi ste morali, a opet vas podsećam da je to čak i onakva Nataša Mićić radila, da konstatujete da je zakon pao i da ne može o tome "post festum". Nije ovo školica pa sada, puj pike, ne važi. Ovo je najviši zakonodavni organ, Skupština Srbije.
Morate, gospodine Markoviću, to da konstatujete, sve drugo bi bilo pravno, političko, kako god hoćete, nasilje, upozoravam vas, krivično delo koje činite, ma koliko vas i kako pogrešno savetovali ovi iz vaših koalicionih grupa.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovno načelo za koje se zalaže SRS je da mi imamo uređene sudove, gde imamo potpuno nezavisno pravosuđe, odnosno da imamo nesmetano vršenje onih poverenih poslova od strane tri nezavisne grane vlasti, a to su izvršna, zakonodavna i sudska.
Što se zakonodavne vlasti tiče i ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, očigledno je da poslanici ovakve kakve jeste vladajuće grupacije hoće da postave i kroz ovaj predlog zakona stvari u drugom smeru.
Da bi građanima Srbije bilo jasno, a javni prenosi su pre svega zbog toga da bismo mi uputili poruku građanima kakvi su naši stavovi, kako zastupamo interese naroda, kako se izjašnjavamo po pojedinom zakonskom predlogu, moraću ponovo da kažem ono što je osnovno, a što sam izrekla juče u načelnoj raspravi. Odnosi se i na amandman na član 9. koji je podneo dr Branislav Blažić i koji jasno ukazuje na neophodnost da se zadrži način rada za koji se zalaže SRS, odnosno da se ne prhvati ovo novoustanovljeno rešenje koje je u skladu sa tzv. prvom direktivom EU.
Naime, radi se o tome da smo se mi istrajno i dosledno zalagali svih ovih godina da se položaj zaposlenih u sudovima, uređenost sudova i sudija poboljša i da se stvore nesmetani uslovi kako bi mogli da odgovaraju, da obavljaju zakonom poverene poslove.
Doduše, mi smo bili protiv ustanovljavanja specijalnih sudova, kao što su trgovinski i apelacioni, ali kada već umesto privrednog postoji trgovinski sud, osnovna stvar koju treba da radi nadležno ministarstvo i Vlada, koja je skrojila budžet sa deficitom od 45 milijardi, a koji i te kako zahvata od poreskih obveznika za finansiranje sudova, jeste da se omogući da sudovi ažurnije rade i da se na taj način izvrši realna kodifikacija svih pravnih subjekata u našoj zemlji.
To ne bi bio nikakav problem i nemojte nama da prebacujete ili da se kroz vaše izlaganje, kao što je to jedan od prethodnih poslanika izrekao, osvrćete na naš stav i naše generalno zalaganje, kada su u pitanju ovi poslovi, odnosno registracija privrednih subjekata.
Ako je za vas prihvatljivo što je predlagač u obrazloženju rekao da samo 31% zemalja ima zadržanu registraciju privrednih subjekata u sudovima, pa onda navodi vodeće zemlje u EU i zemlje razvijene tržišne privrede, a to su Francuska, Austrija i Nemačka, onda vidite koliko je besmisleno obrazloženje takvog stava Vlade, odnosno kao kontraargument SRS koja se zalaže da se to poverava i dalje sudovima.
Pošto smo mi otvoreno izrazili sumnju, a pokazalo se ne da je bila samo sumnja u pitanju, nego valjani argumenti kod prethodne DOS-ovske vlade, da je bila nesposobna kao i tadašnji ministar pravosuđa, kao i celokupna Vlada, da poboljšaju položaj sudija, odnosno da unaprede rad trgovinskog suda, isti je slučaj sada i sa vama.
Najlakše je sa potpuno serviranim zakonom da ne bude zabune, a nije ovo ni Vlahović pisao, ovo su prevedeni zakoni koje su izglasale sve zemlje u tzv. okruženju, tranzicione zemlje kako vi volite da ih nazivate, a koji su apsolutno u identičnom tekstu i koji su došli od strane Evropske unije kroz tu prvu direktivu.
Naše je pravo da se zalažemo za ona rešenja koja, opet ponavljam, imaju Austrija, Nemačka i Francuska. Smatramo da su i naše sudije i naši trgovinski sudovi i te kako sposobni. Ne možemo da prihvatimo obrazloženje ministra, jedan sudija odlučuje ovako, a drugi onako. Dajte im mogućnost, dajte im materijalne uslove, dajte im tehničke uslove, pa ćete videti da je i te kako moguće da se izvrši centralizovana evidencija i da se uskladi broj privrednih subjekata, aktivnih i neaktivnih.
Juče sam vam rekla i opet ponavljam, Republička uprava javnih prihoda, nadležni organ Ministarstva finansija na području lokalne samouprave može da utvrdi, odnosno obaveza je svakog registrovanog i preduzetnika i ...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam... i privrednog subjekta da dostavlja periodično izveštaj o svom aktivnom ili neaktivnom učešću u privredu. Nemojte da nam govorite kako su ovo idealna rešenja, kada znamo da ste, baš kao i prethodna DOS-ovska vlast i sada uoči ovih izbora bili pre svega nesposobni da napravite jedinstveni birački spisak...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... a mi znamo da će radikalska vlada moći, i ovaj zakon će svakako biti promenjen ako ga vi usvojite skupštinskom većinom, da uredi takvo poslovanje sudova da ćemo imati jedinstvenu evidenciju svih privrednih subjekata u našoj zemlji. Hvala.