Dame i gospodo narodni poslanici, DSS kao buduća vodeća stranka u koaliciji ne više DB, kako se možda vi nazivate ili kako su vas neki politički oponenti nazvali, već 3K, kako vas narod zove.
Trojna koalicija, skupljena s kolca i konopca, krenula je sa nekim rizičnim zakonskim projektima, ni sama ne znajući kakav će ishod glasanja biti u Skupštini sve do momenta dok zakon nije ušao u proceduru. Tako je bilo i sa Zakonom o dopuni i izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Podsetiću vas na to da su Vojislav Koštunica i ostali čelnici DSS-a, koliko još pre 10 dana, bili ubeđeni da će ove nedelje Dragan Maršićanin raspisati prevremene parlamentarne izbore i brže-bolje su potrčali da sa ovako nakaradnim predlogom Zakona o izboru poslanika, stavljanjem na dnevni red, u proceduru, krenu sa tretiranjem ovog veoma važnog političkog pitanja, koje se ne tiče toliko građana Srbije suštinski za njihov ekonomski i socijalni boljitak, ali svakako za unapređenje demokratskih procesa.
Tačno je godinu dana otkako je najveći srpski junak i predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj zatočen u antisrpskom Haškom kazamatu. On će tamo da se izbori za svoja prava, da odbrani svoj interes, interese svog naroda, mi smo u to uvereni, ali da ste nešto učili dame i gospodo, i vi koji niste bili u poslaničkim klupama i vi koji ste bili aktivisti raznih strančica koje su danas postale parlamentarne, mogli ste za protelih 13 godina višestranačja i od njega i od srpskih radikala da naučite kako se razvijaju demokratski procesi u jednom društvu.
Ma koliko osporavali nama da smo demokrate, pokazalo se da jedino mi negujemo prave tradicije i demokratske pokrete u ovom parlamentu štitimo i od ovakvog ponašanja, kao što je malopređašnje gospodina Maršićanina, kada je izrekao novčanu kaznu Aleksandru Vučiću.
Mogli ste od prof. Šešelja da naučite da politički akteri, koji trenutno imaju priliku da vladaju u zemlji, ne mogu sami da kreiraju deomkratske procese. To mi moramo da uradimo kroz sučeljavanje mišljenja, političke stranke koje se bore za realizaciju svojih programskih ciljeva.
Naš trajni cilj je bio - od početka, od momenta kada smo imali jednog poslanika, a to je bio profesor Šešelj 1991. godine, a danas smo, biće tako ubuduće i zadugo, najjača politička stranka u Narodnoj skupštini Republike Srbije - da donesemo zakon o izboru narodnih poslanika koji bi bio prihvatljiv opštim konsenzusom i koji bi bio jasno primenljiv.
Ovako nas DSS tek na početku svoje neslavne vladavine u «3K koaliciji» stavlja pred jedan zakonski predlog koji ne može u praksi doslovce da bude implementiran, iz prostog razloga, što su i sami predlagači rekli, jer sadrži pojedine odredbe koje je nemoguće striktno provesti do kraja.
Što se tiče naših državljana u inostranstvu, koje vi nazivate dijasporom, iako to jedino jesu državljani Srbije i Crne Gore koji žive u inostranstvu, i njih ima nekoliko stotina hiljada, a kojima treba omogućiti pravo glasa, pokušali ste, kroz nekoliko dana vaše nekonstruktivne rasprave i ubeđivanja, gospodo iz DSS-a, da nam ukažete na to kako su to, navodno, vaši potencijalni glasači. Nije tačno.
Vi koji se hvalite time da se edukujete na radnim mestima, da koristite računarsku opremu, imate moj predlog da posetite sajt «Srpska dijaspora» i da vidite kako tamo stvari stoje. Ubedljivo najpopularniji predsednik jedne političke stranke sa političkog prostora Srbije, među našim državljanima u inostranstvu, je prof. dr Vojislav Šešelj, ubedljivo najpopularnija srpska politička stranka je Srpska radikalna stranka.
Znate kakva je razlika od vašeg Koštunice do Šešelja ili Tomislava Nikolića? Dva ili dva i po puta manje glasova ima vaš Vojislav Koštunica prilikom izjašnjavanja građana. Prema tome, ne morate uopšte da brinete za njih, a kada se već tako deklarativno zalažete, a naročito vi gospodine Ristivojeviću, kao nekakav pravni ekspert i hvalite se time da ste vi učestvovali u projekciji ovog zakona, morate da nam objasnite kako će to budući prvi policajac Dragan Jočić u roku od mesec dana, od dana usvajanja zakona, da obezbedi svim tim licima da izvrše popis, odnosno da se prijave i da imaju biračka prava.
Sa druge strane, ovaj član koji tretira pitanje nacionalnih manjina je, u najmanju ruku, žalostan, a da nije žalostan, bio bi smešan. Kroz naše dosadašnje ponašanje, ma koliko to vi osporavali uz pomoć medija koji su vam davali kompletnu podršku, SRS je bila zagovornik poštovanja prava nacionalnih manjina i naš predlog i amandman da opšti cenzus bude 3% je najpravičniji za takvo stanje i za mešovitu strukturu stanovništva koju imamo u zemlji.
Ne možete da me ubedite da će Republička izborna komisija, a ona to hipotetički može, da proglasi izvesnog Branislava Kovačevića iz Kragujevca, vođu neke Koalicije za Šumadiju, koji je bio prvi na listi ove Koalicije za toleranciju, koja nije prošla cenzus, da on bude autentični predstavnik nacionalnih manjina. Nije moguće, Branislav Kovačević, koji je osvojio 257 glasova u izbornoj jedinici koja ima 230.000 birača.
Vi ste spremni i to da uradite, svesni činjenice da je vaš rejting opao, pale su sve maske. Jasno nam je kakav je Koštunica, kakvi ste vi, kakvi su vaši koalicioni partneri, oni sadašnji i oni budući. Jasno vam je, bez obzira na to što mi znamo da svi ti birači na celoj zemljinoj kugli, a koji su državljani Srbije i Crne Gore, neće imati jednaka prava, bez obzira na to, i tamo gde budete selektivno otvarali konzularna predstavništva, SRS će glasovima tih ljudi na tim biračkim mestima da vas potuče do nogu.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam mnogo manje godina od gospodina Maršićanina, ali mnogo veću pamet. Moja pamet je velika koliko i snaga SRS, moja snaga je velika koliko i snaga SRS, a ona se, dame i gospodo poslanici, trenutno meri sa 30% popularnosti u biračkom telu u Srbiji. Da li je to malo? Nije, naravno.

Što se tiče prof. dr Vojislava Šešelja, rekla sam vam, i tužno je i poražavajuće za sve srpske rodoljube i patriote, da je danas tačno godinu dana otkako je on zatočen u antisrpskom Haškom tribunalu.

(Predsednik: Hoćete li mi reći član Poslovnika po kome ste se javili.)

Gospodine Maršićanin, jeste vi morali da budete smenjeni i da vas zameni Nataša Mićić, ali dok vas ona nije zamenila, morali ste da naučite neki član Poslovnika i da znate, kada već iznosite neistine i uvrede, da to potpada pod član 100. Poslovnika. Što se tiče vašeg statusa i pitanja koliko ćete vi biti na mestu predsedavajućeg, to je nešto čime će se baviti verovatno poslanička većina.

Da je bilo sreće i da je bilo poštovanja volje naroda i principa parlamentarne demokratije, vi ne biste mogli da napravite povratak tu gde jeste i ne biste nikada više mogli, kako ste neslavno sklonjeni sa tog mesta, opet da zauzmete mesto predsedavajućeg.

Ali, kada je u pitanju časno ime dr Šešelja, našeg predsednika, i njegove trijumfalne pobede i ulaska u Skupštinu Republike Srbije, na dopunskim izborima u Rakovici, i svih ovih nebuloznih optužbi i laži koje je izrekao za ovom govornicom - zamislite, predsednik Skupštine 2004. godine, Dragan Maršićanin, govori takve besmislice – a one ne samo da su jadne i žalosne, nego zbog te vaše takve politike, zbog takvog ponašanja vas i vašeg predsednika - koji ne zna kada je dan a kada noć, da li je na koncertu Kolundžije ili je kod Miloševića u Hagu, šta će biti sa srpskim herojima, da li će biti izručeni ili neće - zato ste tako i propali i vratićete se vi na period iz 1992. godine, na tri-četiri posto, a toliko vam je i mesto.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština Predloga zakona koji je podnela SRS je upravo u ovom amandmanu, koji sam ispred poslaničke grupe podnela i kojim tražim da se posle člana 4. doda novi član 5. koji glasi: "Predsednik Narodne skupštine dužan je da raspiše izbore za predsednika Republike narednog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona".
U prelaznim i završnim odredbama mi tražimo da se unese ovakva jedna striktna obavezujuća odredba. Čuli smo proteklih dana u nekoliko navrata od predstavnika vladajuće grupacije ili one koja smatra da će to biti, ali verujem za kratko vreme, da je bilo bespotrebno ili su se iščuđavali zašto se podnosi amandman od strane poslanika SRS na Predlog zakona koji je predložila SRS.
Opet moramo da se vratimo na hronologiju događaja i na činjenicu da je SRS kao odgovorna politička stranka kojoj je važno da imamo stabilno društvo, da imamo sve institucije sistema, 4. februara odmah po konstituisanju Narodne skupštine Republike Srbije podnela set predloga zakona, između ostalih i ovaj predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o izboru predsednika Republike.
U međuvremenu, pošto je Dragan Maršićanin iz DSS izabran za predsednika Narodne skupštine, DSS, odnosno Dejan Mihajlov kao njen predlagač je podneo zakon o izmeni Zakona o izboru predsednika Republike. Čuli smo i od gospođe Pop-Lazić i od nekih učesnika u raspravi da ćemo imati situaciju gde se usvajaju oba zakona.
Međutim, predstavnici DSS ni jednom rečju nisu, govoreći o tome da će prihvatiti izmenu zakona, a ona je predložena od strane SRS, da se ukine cenzus, za šta smo se mi još 2002. godine zalagali, podsetiću vas, između dva neizbora predsednika, između dva izborna ciklusa predsednik naše stranke je tada rekao da smo spremni da razgovaramo o smanjenju, odnosno o ukidanju izbornog cenzusa.
Stekli su se uslovi i mi smo to predložili ovim zakonom, jer nam je važno da imamo predsednika, s obzirom na to da su već odavno istekli svi rokovi propisani Ustavom da bi predsednik bio izabran. Ali, nijednom rečju nisu hteli da kažu da je ovaj amandman sastavni deo (odnosno tako bi trebalo da bude) zakona koji predlaže SRS. Jer, nemoguće je, niste valjda mislili da ću ja podneti ispred poslaničke grupe SRS ovaj amandman, a da će gospođa Pop-Lazić kao ovlašćeni predlagač reći – ne, ne prihvata se.
Čuli ste da se prihvata i morao bi da se prihvati, jer jedino taj amandman omogućava da zaista imamo što je moguće pre, odnosno danom objavljivanja u "Službenom glasniku", raspisane izbore od strane Dragana Maršićanina.
Mi nemamo poverenja u vas da ćete to uraditi, odnosno sada već vidimo po vašem predlogu zakona da ćete ići na prolongiranje, jer vaš zakon upravo o tome govori i zbog toga ćemo glasati protiv njega. Mi zapravo želimo da poštujemo ono što smo obećali našim biračima i da omogućimo Srbiji da izabere predsednika, jasno iskazanom narodnom voljom, a ovako nemamo nikakvu garanciju da će se to desiti odmah, ako se ne usvoji ovaj amandman SRS.
Prekjuče je po dobijanju mandata za sastav nove vlade, tog reciklovanog DOS-a, Vojislav Koštunica pred novinarima i celokupnom srpskom javnošću jasno rekao da ćemo imati predsednika Republike kroz nekoliko meseci. Opet se vraćamo na to - moramo da imamo predsednika Republike. Milan Milutinović zvanično to nije od 16. januara 2003. godine, a on to zapravo nije od 4. aprila 2001. godine, kada je podneo ostavku na članstvo u SPS na mesto potpredsednika i člana Glavnog odbora, navodno, jer su na njega vršeni tada pritisci da abolira Slobodana Miloševića.
Prema tome, ako želite i ako se zalažete za stabilno društvo i za izgradnju institucija, nemojte da kalkulišete izborom ili neizborom vaše neprincipijelne vlade, koja neće doneti bolje sutra građanima Srbije. Nismo maliciozni, nego to znamo iz ličnog iskustva, poznajući vas, vaše buduće koalicione partnere, šta ste sve sposobni da pokažete, kakve ćete ljude da stavite na čelo resora, a o tome ćemo da pričamo kroz tri dana.
Onda budite zaista poštovaoci Ustava, po kome su već odavno probijeni svi rokovi za izbor predsednika, i prihvatite amandman SRS. Niko od građana Srbije, verujte mi na reč, ne bi imao ništa protiv toga, nego bi želeo da se jasno iskaže narodna volja i da Srbija ima odmah mogućnost da bira predsednika, a vi šta ćete i koliko meseci sa vašom vladom o tom potom, ali predsednik Srbije nam treba i mora da se prihvati ovaj amandman. Hvala.

Gospodine predsedavajući, budite ljubazni da usmerite kolege iz vaše poslaničke grupe da ne dobacuju, da pogledaju šta se dešava u poslaničkim jedinicama i ubuduće ih privedite redu da revnosnije obezbeđuju kvorum, ako ste već namerili da vladate Srbijom, u šta ne verujem, kao ni celokupni srpski narod koji nema poverenja u vas.
Inače, što se tiče ove tačke dnevnog reda, nastaviću o onom o čemu su govorile kolege poslanici SRS, a tiče se predloga koji je stigao od poslaničke grupe DSS-a, potpisao je Dejan Mihajlov, datiran je sa 14.februarom ove godine.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, da je SRS, a o tome će se govoriti pod tačkom 5, predložila izmenu Zakona o izboru predsednika Republike deset dana ranije, dakle 4. februara.
Iako smo u vanrednom zasedanju, gospodin Maršićanin - uz sve one predloge koje smo dostavili Narodnoj skupštini, smatramo da su to goruće teme o kojima treba da razgovaramo, a pre svega o tome da promenimo Zakon o privatizaciji i mnoge druge predloge - treba da razmišlja o tome da mu neka elementarna logika nalaže da prvo u dnevni red za ovaj saziv ide tačka koju je predložila SRS, a onda DSS. Tako se ne bi neki koji su vršili vlast neustavno i nezakonito u Srbiji iščuđavali i aludirali na to da Koštunica ima neke telepatske veze sa nama.
Ne, to uopšte nije tačno, jer vidite i sami po predlogu koji je dala SRS i koji je jedino moguć da se prevaziđe ova institucionalna kriza, a tiče se institucije predsednika Republike, Dejan Mihajlov je stalno to sledio na jedan nakaradan način, zakasnivši deset dana, kasnije je dao svoj projekat, odnosno svoje poslaničke grupe, koji je za nas apsolutno neprihvatljiv.
Neprihvatljiv je iz razloga što se ispostavilo da smo mi srpski radikali bili u pravu. Za ti godine vladavine DOS-a i za sve ono vreme ponašanja Demokratske stranke Srbije i Vojislava Koštunice kroz stvaranja nekog mita o tome da su oni poštovaoci Ustava, zakona, legalisti, došlo se do toga da su maske pale, da je ogoljena ta politika, što se pokazalo i brojem glasova koji su dobili na izborima, da ne govorim o ovim drugim strankama DOS-a.
Ispostavilo se da Srpska radikalna stranka, kao najjača stranka danas u Srbiji, od početka zagovara da se o institucijama sistema, izgradnji pravne države i demokratskog društva razgovara ako je to moguće kroz dogovor svih relevantnih političkih stranaka i mi smo smatrali, iako ste grubo prekršili neka osnovna načela parlamentarne demokratije, uskrativši mogućnost gospođi Pop-Lazić da bude predsednik ovog najvišeg zakonodavnog tela, da je najnormalnije da se o Zakonu o izboru predsednika Repbulike i o Zakonu o izboru narodnih poslanika razgovara, pre svega, sa najjačom političkom strankom, jer je nama narod ukazao najveće poverenje.
Ovako ste vi samostalno istupili, dobili ste otvorenu podršku vaših bivših, budućih, već ko zna kojih koalicionih partnera iz Demokratske stranke koji su rekli da će glasati za ovo i time nam stavili do znanja da vi želite da se navodno ta kriza institucija predsednika Republike prevaziđe jednim ovakvim ad hok zakonom.
Sa druge strane, na sednici skupštinskih odbora, kada se govorilo o zakonu koji je predložila Srpska radikalna stranka, u inicijativi u kojoj se jasno traži da se precizira kada će Dragan Maršićanin raspisati neophodne izbore za predsednika Republike, vi ste izašli, a danas je o tome govorio i ovlašćeni predstavnik predlagača i sam predlagač, sa tvrdnjom da je to neustavno.
Kako je onda ustavno ovo zašta se vi zalažete i kada god nemate šta da kažete, vi Srpskoj radikalnoj stranci, vi, koji ste ćutali na sve dosadašnje načine kršenja Ustava i zakona ili iz prikrajka to posmatrali, govorite – to nije u skladu sa Ustavom.
Ako ćemo ad hok da rešavamo stvari, ako hoćemo da izgradimo moderno i demokratsko društvo, onda treba da razmislite dobro o danu za glasanje i da prihvatite predlog SRS, iz prostog razloga što će on i na najbolji mogući način da osujeti eventualne namere Dragana Maršićanina da ostane na mestu vršioca dužnosti predsednika Republike još ko zna koje vreme.
Tako dobijamo kalifa, umesto Nataše Mićić sada Maršićanina u muškom odelu; onda omogućite da Dragan Maršićanin kao v.d. predsednika Republike bude ravnopravni član Vrhovnog saveta odbrane, omogućićete mu da nastavi da se ponaša na takav način, iako znate vrlo dobro da mi od 16. januara prošle godine nemamo predsednika Repbulike, i da je to strašno, i da je SRS neprestano na to upozoravala. A vrlo dobro znate da je kandidata DOS-a, jer vaš predsednik Vojislav Koštunica nije smeo da izađe na crtu, a neće smeti ni sada, do nogu potukao Tomislav Nikolić.
Budite malo strpljivi, nisam završila još uvek svoje izlaganje. Vi ćete imati pravo eventualno na repliku, ako vam predsedavajući dozvoli.
Dakle, kako bi se demaskirala takva uloga i politika samog Koštunice i Demokratske stranke Srbije, sada kada su došli kao do nekog dela vlasti ispostavilo se da je to na tankim i na staklenim nogama, jer i sami vidite, posle nekoliko dana funkcionisanja parlamenta vi niste sposobni da redovno obezbeđujete kvorum. Kako onda mislite da vladate, kako mislite da širite tu vašu koaliciju i da sklepate tu vladu, a najavili ste je već za sledeću nedelju.
Mi imamo sada situaciju koja jedino na takav načim može da se prevaziđe i da odmah krenemo i završimo sa tim, da izabere Srbija iskrenog i časnog rodoljuba za predsednika Republike, kandidata Srpske radikalne stranke, jer i vi sami znate da je nemoguće da Vojislav Koštunica bude dvostruka ličnost.
Ako ste našli sebi podršku u nekoj manjinskoj grupi da sastavite vladu sledeće nedelje, vi sami znate da onda on ne može da bude, ako već želite da bude premijer, predsednik Republike.
Kada bi to želeo ne bi imao nikakve šanse protiv kandidata Srpske radikalne stranke, a i sve da pronađete ne znam koga, vi i stranke iz bivšeg DOS-a, besmisleno je, jer u ovakvoj situaciji opšteg siromaštva, bede, nemaštine, nepoštovanja Ustava, nepoštovanje zakona, bez izgrađenog demokratskog društva jedini izlaz građani Srbije, i zbog ovakvog vašeg ponašanja u protekla dva meseca, vide u Srpskoj radikalnoj stranci. I budite sigurni da će od sada i u buduće u najvećoj meri glasati za nas, jer smo spremni da im obezbedimo bolji život.
Naš kandidat za predsednika Srbije, koji je pobedio ubedljivo na jesenas održanim predsedničkim izborima, za razliku od vašeg predsednika i kandidata DOS-a, nije se ponašao van Ustava i van zakona.
Obećavao je samo ono što predsednik Republike ima pravo i što on kao Tomislav Nikolić, kao predstavnik većinskog dela srpskog naroda, može da uradi.
Na taj način ne samo da će da obraduje sve srpske rodoljube i patriote, i našeg vojvodu prof. dr Vojislava Šešelja, već će Srbija imati predsednika kakvog zaslužuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija i svi građani Srbije su dočekali da u Narodnoj skupštini Republike Srbije bude 82 poslanika SRS, jer je poslanička grupa srpskih radikala sa 23 poslanika oborila prethodnu Vladu Repbulike Srbije.
Tri godine je ukazivala na krađu u parlamentu, na krađu van parlamenta, na sve ono što ste vi radili kao promoteri petooktobarske revolucije, pučisti koji su upadali automatskim puškama u državne institucije, a među njima je prvi jurišnik bio bivši guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić.
Interesantno je sa koje pozicije nastupaju danas predstavnici neke nove stranke u parlamentu Republike Srbije bez otimanja mandata, koji, uzgred budi rečeno, na svojoj listi imaju i predstavnike stranke, ako to može tako da se nazove, koji su u momentu izglasavanja Kori Udovički bili na jugu Srbije i toga se setili.
Ne posle nekoliko dana, već u zimsko vreme, a radnja je bila smeštena u 22. juli 2003. godine i po sistemu – držte lopova, oni nam upućuju predlog, potpuno neustavan, pravnički neuređen, o čemu je govorio jedan mladi kolega srpski radikal malopre ovde, da se stavi van snage Odluka o izboru Kori Udovički.
Jedan drugi predstavnik političke stranke koja je pretendovala da uđe u Vladu, ali je očigledno da ga ovi drugi neće, jer su mu tako saopštili, rekao je da to nije potrebno i da su u pravu bili srpski radikali, jer zašto bi to, kada je Kori Udovički sama ponudila pre izvesnog vremena da će podneti ostavku. To uopšte nije tačno. Ona je to u jednom momentu rekla, a onda povukla tu svoju odluku u centralnoj informativnoj emisiji, rekavši da ona neće da bude predmet politizacije.
I sve se to dešava u Srbiji danas, posle 28. decembra, kada poštovana gospođa Pop-Lazić predsedava Skupštinom umesto da je predsednik Skupštine, jer SRS ima 82 poslanika. Sve se to dešava danas u Srbiji kada SRS umesto da bude, već sada, odgovorna vlast i da njen premijer u Srbiji bude Tomislav Nikolić, uz odgovorne i časne ljude, ministre koji su spremni da pokrenu proizvodnju, da smanje siromaštvo, da učine da ima što više zaposlenih, a ne nezaposlenih, mi imamo jednu jalovu raspravu bivših, budućih, ko zna kojih koalicionih partnera, iz političke grupacije koja sada predstavlja neki reciklovani DOS.
Imamo neke koji su tu došli spletom srećnih okolnosti. Čudom se čude kako su se tu našli. Imaju predsednika koga niko ne sluša, koji se tu pitaju ili ništa ne pitaju i koji su danas spremni, zajedno sa vama drugima, da glasaju na ovako protivustavan način.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo, a naročito vas kojima je ovde sada boravak u Narodnoj skupštini vatreno krštenje, da je 10. jula prošle godine bilo izvesno da će Mlađan Dinkić, taj vođa petooktobarske revolucije, biti smenjen.
Natovrzli se na njega i Živković, i Đinđić, i Đelić, i Bojan Pajtić i cela ta DOS-ovska klika, koja mu je nekad bila koalicija, danima govoreći o tome da je on taj koji ugrožava reforme, da je on taj koji troši narodne pare, ali im nije jasno u celoj toj priči otkud on da povede Aleksandra Vlahovića u ono putešestvije po Londonu i ostalim evropskim metropolama.
A vi danas, gospodo, naročito vi iz G17 plus, tako se zovete je l­­' da, imate isto objašnjenje kao i oni koji su smenjivali vašeg Mlađana Dinkića, da bi bilo veoma neophodno da se izglasa baš ovakav predlog neustavne odluke, jer ovakva situacija, odnosno položaj i funkcija Kori Udovički ima veoma štetne posledice na rad državnih organa, život građana, legalnost i legitimnost predstavljanja Republike Srbije u međunarodnim finansijskim institucijama.
To je ono čime se vi bavite, a ušli ste kao poslanici nekom manjinskom voljom građana u Skupštinu, umesto da se bavite trenutnom, gorućom situacijom u našoj zemlji – kakav je položaj onih koje ste ostavili bez posla. Ne zaboravite da je član Demokratske stranke, uz vaš i blagoslov Miroljuba Labusa, samozvani gradonačelnik Novog Sada Borislav Novaković, koji se nalazio u Solunu, glasao, odnosno vi njegovom karticom, za Zakon o radu i posle toga ste krenuli sa listama za odstrel, počev od "Zastave" i drugih fabrika i ostavili na stotine hiljada ljudi bez posla.
To je za vas tada bila normalna odluka. Imali ste opravdanje jer ste zajedno vršili vlast, kao što i ovi sada pokušavaju da naprave neki novi koalicioni blok, grabeći se za fotelje, za funkcije, za privilegije, pa kažu – ma nema veze, Vlada mora da bude napravljena, samo da mi dođemo na vlast, samo da mi uđemo u Nemanjinu ulicu. Imali ste opravdanja za tako nešto.
Opravdanja za sve vas nema, ma kako vi da se zovete, debeovski reformski blok, uz pomoć socijalista, nove reformisane levice, kao što želite da je predstavite, uz pomoć ovih ili onih, vama spasa nema. Svi ste vi kod građana Srbije apsolutno isti i dolazimo do situacije u kojoj svaki normalan građanin, i onaj koji posmatra sednice Narodne skupštine, i onaj koji teško živi, i onaj koji je zabrinut za svoju budućnost, svoje dece, razmišlja samo na jeda jedini ispravni način – vidim gde je spas, vidim gde je izlaz, to su srpski radikali.
To su novi izbori, da ove rasteramo, da normalni ljudi dođu na vlast, da se raspišu izbori i da onda, ne kroz pretvaranje – mi smo za ovo, ali posle izbora radite drugačije - izađete sa svojim ljudima, sa svojim listama, bez skrivanja, bez laži, bez obmana, kao što to mi radimo, jasno, čista obraza i čista srca i kažemo građanima šta smo spremni za njih da uradimo.
Vi za to jednostavno niste sposobni, ma koliko da vas pritiskaju vaši zapadni mentori, ma koliko da su trvenja, ucene i pritisci među vama izraženi, kako god da obrnete i da okrenete, kakva god Vlada da se napravi, ona će biti na staklenim nogama, ona se zasniva na pritiscima i ucenama. Onim istim pritiscima i ucenama pod kojima je smenjen Mlađan Dinkić, a izabrana za guvernera Kori Udovički.
Meni, gospođice Milivojević, nije potreban nikakav video-bim da ovde vršim istragu i da pokazujem ko je gde sedeo, jer mi poslanici SRS i naš šef poslaničke grupe, gospodin Tomislav Nikolić, znamo kakve su krađe vršene u ovom parlamentu, na kakav nelegalan i neligitiman način ste izglasavali sve pogubne zakone, i budžet, i Krivični zakon, i Zakon o privatizaciji, i zakon o lustraciji i raznorazne druge štetne zakone; zakon o saradnji sa antisrpskim Haškim tribunalom, sve ono zbog čega se svaki normalan čovek stidi i zbog čega svaki normalan čovek razmišlja na način koji ovde iznosim, a to je da zagovara nove izbore.
Da je pravde i pravičnosti u ovoj zemlji, ne samo da bi gospođa Pop-Lazić bila u situaciji da raspiše nove parlamentarne izbore, jer je očigledno da i posle dva meseca mi Vladu nemamo, nego bi mogla već koliko sutra da raspiše izbore za predsednika Republike. Pa da krenemo redom – domaćin na čelo Srbije, Tomislav Nikolić; krećemo dalje – radikalska vlada; ministri – odgovorni ljudi; normalni zakoni, zaposlenje, projekti za Srbiju. A ne ovako, skupili se opet samo malo presvučeni u neka druga odela, možda malo zamaskirani, s koca i konopca, oni isti, reciklovani DOS, oko novog stožera DSS-a.
I niste vi iz Demokratske stranke Srbije toliko bili gadljivi na izbor Kori Udovički, ni vaš predsednik Vojislav Koštunica, vajni mandatar, ili možda on to nije. Samo tri dana posle krađe u Skupštini, 25. jula, dok se Neda Arnerić, bez kartice, šta će joj ona, sunča i brčka u Bodrumu, kada je izabrana Kori Udovički, Vojislav Koštunica izjavljuje da bi mogao da uđe u postizbornu koaliciju sa Demokratskom strankom i G17 plus.
E, vi iz Demokratske stranke im sada niste po volji. Ovi iz G17 plus im trebaju, jer hoće ministarske fotelje i gospodin Mihajlov i gospodin Jočić, znate, u međuvremenu porasli apetiti, pa vidite i po ponašanju Maršićanina da je ovo njemu samo prolazna stanica. Kad bi on, da hoće da se ustoliči na mestu predsednika Narodne skupštine, prepustio da Skupštinu na ovaj demokratski i ponosan način vodi gospođa Pop-Lazić. (Glasovi – tema. Žagor.)
Ali, verujem da nećete biti u situaciji da napravite takvu vladu; i ako je napravite budite sigurni, dame i gospodo, kojima je sada ovde sve šareno, lepo, smešno, dok vas kao Natašu Mićić ne zažuljaju stolice i ne bude vam neudobno, ne budu vam dovoljne plate, dnevnice i sve privilegije, dotle će Srpska radikalna stranka, počev od danas, krenuti da govori ponovo sve o vama; ko ste, kakvi ste i nema više potrebe da to građanima pričamo. Oni sve znaju. Imaćemo, ako ne ove vanredne parlamentarne, gotovo je sigurno, moraćemo da imamo, bar zbog ovih legalista, predsedničke izbore, da pođemo od Tome Nikolića, a stići ćemo do radikalske Srbije. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj Blerov predstavnik vajnih laburista, Đurić, kako se zove, opet jedan lik iz Niša koji se pojavljuje za govornicom, a uglavnom po tri godine ne govori o tačkama dnevnog reda, pa i onome o čemu bi on najviše morao da polaže računa pred Narodnom skupštinom i kada predsedava njegova miljenica, Nataša Mićić, i kada je za mestom predsedavajućeg Gordana Čomić ili bilo ko drugi.
Gospodine Đuriću, vi da imate malo obraza i obzira, vi se ne biste danas pogotovo usudili da izađete za govornicu, jer danas ovi ljudi koji dolaze karavanima iz Kragujevca, iz cele Srbije, da protestuju protiv ovakve ekonomske i socijalne politike Vlade Republike Srbije, između ostalog protestuju i protiv vas lično i Dragana Milovanovića, vašeg mentora, ministra, vajnog sindikalca, koji nikada u životu ništa nije radio, a ministar je za rad i zapošljavanje.
Gospodin Milovanović je, uzgred budi rečeno, za vreme svog minsitarskog mandata, kako novine pišu, a čitala je celokupna srpska javnost, napravio vilu od tri sprata. Za vreme skupštinske rasprave, kada govorimo o tome kako treba zaposliti ljude koji su dobili njegovom, Đelićevom i Vlahovićevom voljom otkaze iz "Zastave" i svih drugih fabrika, on se ovde kao neki fićfirić smeška, koristi novi mobilni telefon, fotografiše poslanike i kad poslanici završe govor, a to je bilo u mom slučaju, kaže - pogledaj kako su lepe slike. Koga to interesuje?
Ljude interesuje kako će da prežive i kako će vas da sklone sa vlasti. Vi, kao verovatno još jedan od propalih sindikalaca, baš kao i vaš ministar Milovanović, ne samo da nećete, gospodine Đuriću, više imati prilike da izlazite za ovu govornicu, nego i vama to isto poručujem, kao i gospođi Mićić, vaša ta laburistička, fantomska stranka naravno ne postoji, kao i njen Građanski savez, samo na papiru, turistički nećete moći više da uđete u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
A danas vodite računa gde ćete i kako ćete da idete po beogradskim ulicama, put do Niša je daleko, sindikalci svuda uz put, pa što kažu moji Šumadinci - kom obojci kom opanci, do Milovanovića i do vas. Znate, kad je Milovanović došao u Kragujevac malo su mu bile dve motke, ali sada su proradile motke širom cele Srbije, teško vama i vašem lopovu Milovanoviću.

Gospođo Čomić, hvala što ste mi pružili priliku da saznam kako se dotični gospodin zove, jer da je Narodna skupština Republike Srbije nadaleko čuveni kviz "Želite li da postanete milioner" za tri miliona dinara nijedan građanin u Srbiji ne bi mogao da se seti, ni da zna kako se gospodin zove, iako ćete mi vi reći da je to poslaničko pravo, ali hajde, na kraju mandata svih članova, koliko ih ima iz tog kombija - GSS-a, neka gospodin izađe jednom.
Gospodine, lice lepše Srbije se vidi svakoga dana na mitinzima širom cele Srbije. Kad se sutra budem mojim Kragujevčanima u 17,00 časova, na Trgu kod Krsta, na predizbornom mitingu SRS obratila, neće ljudi povicima da hvale gospođu Mićić. Vi ste pogrešno čuli. Već sam vam pre nekoliko dana rekla, obraćajući se i njoj lično, da mi pristojnost, lepo ponašanje i kultura koju ima svaki srpski radikal, ne dozvoljavaju da govorim ono što ljudi u nastupu svog gneva i besa prema DOS-u govore o gospođo Mićić.
Uostalom, to će građani reći 16. novembra, izlaskom na izbore, kada će konačno da imaju priliku da pobedimo DOS i da znaju da će od 17. ujutru gospodin Tomislav Nikolić, kao predsednik Srbije, na Andrićevom vencu, preko puta, u zgradi Predsedništva, na dostojan, dostojanstven i domaćinski način da predstavlja Republiku Srbiju, jer to nikako nije mogla da bude gospođa Mićić svih ovih meseci, zloupotrebljavajući funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike.
Što se tiče vas, gospodine, vi pokušajte na lokalnom nivou, u okviru te vaše organizacije koja ima više neki sektaški karakter - GSS, da delujete u vašem Novom Sadu. Mislim da vam uspeh nije zagarantovan i pored takvih izrazitih antisrba, kao što je i gospodin Dimitrijević i svi oni koji predstavljaju vaš Građanski savez, koji ne samo da nisu ugledni analitičari, kao što je to ovde malopre rečeno, nego predstavljaju nešto najgore što se pojavilo na srpskoj političkoj sceni. Više bi mogli da promovišu svoje stavove u nekoj od susednih bivših jugoslovenskih republika i prihvatili bi ih bolje nego što bi to uradio celokupni srpski narod ovde.
Šta o vama građani misle, šta misle o vašoj Nataši Mićić, pokazaće na izborima 16-og, pokazaće na vanrednim parlamentarnim izborima. Bez obzira što mi vi, gospodine, verovatno ste i vi jedan od predstavnika Brozovih komunističkih đačića, dobacujete tako nepristojno, to ste radili i malopre kada je gospođa Pop-Lazić bila, meni je žao što nećete više biti poslanik u budućem sazivu, kada će verovatno da predsedava srpski radikal ili radikalka, da se naučite lepom ponašanju i da vidite šta je parlamentarna demokratija, šta su poslanici i na šta treba da liči Narodna skupština Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog javnosti koja prati ovaj skupštinski prenos, moram da, iako ispod imena poslanika, ali ne bi me iznenadilo da nekim pukim slučajem i ne piše, može da se desi i takva tehnička greška, kako se prethodnik zove i preziva, ime gospodina iz Demokratske stranke, koji je, zaista prvi put, primetile smo koleginica Pop-Lazić i ja, izašao za govornicu je Milan Milosavljević. Inače, u Nišu ga ne poznaju kao takvog, po imenu i prezimenu. On ima nadimak tipičan za pripadnike "zemunskog klana", ali ne bi me čudilo da se označavaju kao taj neki jedan, dva i tri, pošto ih ima više takvih u Demokratskoj stranci.
Što se tiče gospodina Milosavljevića, gospodine Milosavljeviću, i vi kao i ostale junoše iz DS-a, niste danas morali da se javljate i ovih dana, kad ste već prespavali tri godine u ovoj skupštini, da se javljate i da branite nešto što je neodbranjivo. Da je Nataša Mićić zaista pravi predstavnik jedne diktature koja je uvedena u srpsku Skupštinu, da je kršila Ustav i zakon, da je netolerantna, da predstavlja bruku i sramotu za srpski Parlament, mi to sve znamo, videla je celokupna srpska javnost i to ne može više niko da odbrani. Pošto je gospođa otišla, verovatno shvativši da ste je i vi pustili, odnosno ta vaša raspadnuta koalicija, niz vodu, da se neki usamljeni entuzijasta, poput vas i pojedinih u DS-u, povremeno javi za reč, nemojte da trošite reči na nešto što je potpuno poznato i očigledno celokupnoj srpskoj javnosti.
Gospodine Milosavljeviću, kakvo je vaše poimanje infrastrukture i političkih stranaka, u to neću da ulazim do detalja, a s obzirom na to šta ste izneli sa skupštinske govornice, odakle dolazite, kakve lobije ima vaša Demokratska stranka, da ste vi verovatno predstavnik tog nišavskog lobija, bolje bi vam bilo da se pokrijete po ušima i da ćutite i da ne govorite na takav način o najvećoj opozicionoj stranci, o najorganizovanijoj političkoj stranci u zemlji, kao što je SRS.
Budite uvereni, gospodine Milosavljeviću, da ćete i vi u ranim satima 17. (novembra) uveče, baš kao i gospođa Mićić, saznati da je Tomislav Nikolić novi predsednik Republike Srbije. Srpski radikali će i sa Kosova i Metohije i iz cele Srbije imati zapisnike koji to dokazuju. Budite sigurni, gospodine Milosavljeviću, iako svi nosite te bedževe, ali ovoga puta sa ispravnom srpskom trobojkom, jer ste onom mučeniku Dragoljubu Mićunoviću na bilborde stavili rusku trobojku, jer ne znate kako izgleda srpska, pa ste se setili da je ona ipak drugačija i stavili ste je na bedževe. Vi me začuđeno gledate i ne znate da li treba da okrenete bedž ovako ili onako. Okrugao je. Razmislite, pa ćete da mi kažete posle.
Što se tiče našeg kandidata gospodina Tomislava Nikolića, on je apsolutni favorit na ovim izborima. Odneće ubedljivu pobedu, u to budite sigurni, jer posle svih vaših pljački, lopovluka, krađa u Skupštini i svega što ste radili ovom jadnom narodu, jasno je da Srbiji, a to piše na ovom promotivnom plakatu, treba i mora da bude bolje, radikalno bolje, sa Tomom Nikolićem i srpskim radikalima.

Gospodine Soldatoviću, između dva nepoložena, verovatno ispita, a kao nesvršeni student na Pravnom fakultetu niste morali danas da dotrčite ovde u salu Narodne skupštine, jer vas nije bilo tri godine koliko traje ovaj saziv i kada ste dolazili, ispod klupe ste bezuspešno podvlačili knjige ispita koji vam predstoje na fakultetu koji studirate, verovatno 10 godina, rekla bih po godinama koliko ih imate!
Što se tiče vašeg angažmana - vi da pričate o privrednoj, ekonomskoj situaciji u Srbiji? Gospodine Soldatoviću, vaše prvo radno mesto je u Narodnoj skupštini Republike Srbije! Vi ste tipičan primer kakvu vlast imamo, kakva je Demokratska stranka u celini i kakvi su joj kadrovi. Vi, nesvršeni student Pravnog fakulteta, bez i jednog dana radnog staža, poslati ste u Vladičin Han, u društveno preduzeće "Sloga", fabrika koja proizvodi nameštaj više od 50 godina, da budete na čelu Upravnog odbora u fabrici u kojoj je protivzakonito Vlada Republike Srbije uvela privremene mere! U proteklih šest meseci, gospodine Soldatoviću, vi ste kao predsednik tog Upravnog odbora sa direktorom koji je iz Demokratske stranke opljačkali radnike društvenog preduzeća "Sloga"; nestalo je preko 100 milona dinara i vi dolazite za govornicu i pričate o sveukupnoj privrednoj situaciji u našoj zemlji!
Sa druge strane, gospodine Soldatoviću, vi ne možete uopšte da govorite o nečemu što je predmet rasprave ovde, a da budete nepristrasni i da ocenjujete stanje svesti gospođe Nataše Mićić, a naročito tog spornog 22. maja kada sam je, nažalost, samo poprskala vodom, jer toliko je vode bilo i samo su mi zbog toga građani zamerili što je nije bilo više, iz prostog razloga, što će to da utvrde nadležni državni organi.
Dakle, postoji proces, Prvo opštinsko tužilaštvo u Beogradu je pokrenulo postupak protiv mene kao da sam najveći terorista u zemlji i kao da sam povredila čast i ugled ne znam kakve osobe, a ne ovakvog predsednika Skupštine, koji uzgred budi rečeno, uz ostavljanje "identifikacone kartice" kako ona to kaže, nije više u sali, vi ne možete uopšte da govorite o nečemu što će ići u prilog Nataši Mićić ili možda možete, ali da potvrdite sve ono što je izrekla i gospođa Gordana Pop-Lazić i poslanici koji traže njenu smenu.
Da ne bismo imali takav parlament i da ne biste ušli kao što ste rekli među 176 poslanika 2000. godine, vi ćete morati gospodine Soldatoviću, još malo više da radite u vašoj Demokratskoj stranci, pa onda da vidite da li ćete uopšte da pređete cenzus, pa koliko ćete da imate poslanika, ali sudeći po onome koliko ste vi zaslužni za Demokratsku stranku i šta ste radili u protekle tri godine kao poslanik ovde, ja ne verujem da ćete se naći u šačici onih iz Demokratske stranke koji će verovatno biti ovde u sazivu Skuštine.
Još da vam kažem pre gospođe Čomić, iako će ona reći - to nije vaše pravo, nemate pravo na repliku, jer ste ga vi izazvali.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta ja mislim o gospođi Nataši Mićić, demonstrirala sam više puta i cela Srbija je upoznata sa tim. Ne bi to bilo tragično po vas, gospođo Mićić, da je moje mišljenje usamljeno, već preko 80% građana Srbije, a u to sam apsolutno sigurna, koji prate politička zbivanja i koji su u bilo kom pogledu politički aktivni, da li učestvuju u radu stranaka ili izlaze na izbore, a na strani su svesne opozicije koja danas želi da obori vaš DOS-ovski režim, apsolutno isto razmišlja kao  ja.
Svedok sam toga na velikim narodnim skupovima koji se održavaju u okviru predsedničke kampanje budućeg predsednika Srbije, gospodina Tomislava Nikolića. Jedan takav miting je danas u Kikindi u 15,00 časova. Baš juče, na prepunoj i širokoj čaršiji na jugu Srbije, u Jablaničkom okrugu, u Leskovcu, preko 10.000 ljudi je na svaki pomen vašeg imena govorilo nešto što mi pristojnost ne nalaže, i situacija u kojoj se nalazim u Skupštini, da vam prepričam i kažem.
To da su ti ljudi u pravu, i da je SRS bila u pravu i gospođa Gordana Pop-Lazić kada je pre nekoliko dana obrazlagala inicijativu za vašu smenu, govore ne samo stenografske beleške koje je ona samo u jednom delu pročitala, uz mnoštvo drugih argumenata, već jedno sistematsko, haotično stanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije koju ste vi stvorili, a našli ste se na mestu predsednika Skupštine zbog šibicarske politike vas iz ostatka DOS-a,izvornog DOS-a, kako se god zovete, DSS-a, u situaciji kada ste u premetačini i trgovini vi dospeli sa mesta potpredsednika, a čiji mentor je bio gospodin Maršićanin koji je imao slične ali mnogo blaže aršine, kada je predsedavao na mestu predsednika Skupštine.
Setite se, tog dana ste vi odmah pokazali kakav je vaš karakter, kakva je vaša priroda i kakva ste vi uopšte osoba. U momentu kada ste se vi iz izvornog DOS-a između sebe na takav način posvađali i grupa od najmanje 30 poslanika, a u tom trenutku je bilo mnogo više, koji su predložili vas za predsednika, došli do situacije da vas biraju za predsednika. Iako ste znali, gospođo Mićić, da imate natpolovičnu većinu, više od 126 poslanika, vi ste ustali, ne trepnuvši, i pred čitavom javnošću glasali za samu sebe. Koliko sebe cenite, a koliko ne želite da budete prva među jednakima kasnije ste pokazali svojim mnogobrojnim postupcima.
Poslovnik koji vam je predložio tadašnji aktivni koalicioni partner, gospodin Dejan Mihajlov, nešto je čega vi morate da se pridržavate od korice do poslednje strane. Od prvog člana koji reguliše prava i obaveze narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa do poslednjeg, vi ste sistematski, jedan po jedan član Poslovnika kršili svojim ponašanjem.
Dođe javnost Srbije u situaciju da mora da prati, na jednoj od televizija sa državnom frekvencijom, predsednika vaše stranke o organizaciji, jer vi kao stranka nikada niste izašli samostalno na izbore; jeste jednom, rekao je kolega Ljubojević, i dobili 0,5% glasova. Sada imate i vajnu poslaničku grupu. Kaže, vaše najveće dostignuće u Narodnoj skupštini je što ste priveli radikale redu. Nas, srpske radikale, iskrene rodoljube, patriote, ljude koji znaju šta je Srbija šta nam valja činiti i kako vas i ostatak DOS-a treba da počistimo, što će uraditi najpre gospodin Nikolić 16. novembra, a onda i mi na parlamentarnim izborima.
Za nas je najveća uvreda da neko tako nešto izgovori, iz prostog razloga što ste vi, gospođo Mićić, ne samo pukim slučajem, kao privezak Vlade Republike Srbije, došli na mesto predsednika Narodne skupštine, već sa visokog 172. mesta od 250 imena na listi DOS - Vojislav Koštunica, na mesto predsednika Republike Srbije. Vaše učešće u političkom životu i vaš izbor Građanskog saveza Srbije je vaša lična stvar. Ne samo moja prognoza nego i svih ozbiljnih ljudi, političkih analitičara, to ujedno da znaju i kumrovački đaci koji sede oko vas, a sa vama su u toj izrazito antisrpskoj stranci koja sebe zove Građanski savez Srbije, jeste da vi ne možete, makar smanjili cenzus na 1%, da više pređete cenzus i da budete u Skupštini.
Vi ćete moći, a verujem da će i srpski radikal ili radikalka predsedavati u budućem sazivu Narodnom skupštinom Republike Srbije, jer takav će odnos snaga biti, ovde eventualno da dođete kao prolaznik ili gost. Na takav način da uzurpirate svoje mesto, da kršite osnovna ljudska prava, prava ljudi koji su došli u Narodnu skupštinu Republike Srbije, a narod na njih preneo deo svog suvereniteta, da ga iskreno i pošteno zastupaju, to više neće moći.
Pošto ste se držali svakog slova i člana Poslovnika, ali pogrešno ga tumačeći, da u ovoj raspravi koja će trajati još nekoliko dana ne biste bili žrtveno jagnje i da biste koliko-toliko spasili svoj obraz i dostojanstvo, ako ga imate, preostaje 29. član Poslovnika koji reguliše kako prestaje mandat predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije. Mandat će vam prestati, gospođo Mićić, ubrzo, jer ćemo se izboriti, a pre svega budući predsednik Srbije gospodin Tomislav Nikolić, za vanredne parlamentarne izbore.
Vi i razni drugi likovi skupljeni s koca i konopca više nikada nećete biti predstavnici naroda u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ali koristite drugi stav tog istog člana pa podnesite ostavku i onda otidite u svoje rodno Užice, nastavite da radite to što ste već radili (ili niste radili) i budite žena koja će na takav način da brine o sebi i o svojoj porodici. Vi da brinete sa takvim političkim stavom, sa izrekom od pre nekoliko dana ovde, da vam je prosto milo i drago što je sabirni centar za srpske junake, kao što je dr Vojislav Šešelj i drugi srpski junaci, u haškom kazamatu, nama i celokupnoj Srbiji takav predsednik Narodne skupštine Republike Srbije ne treba.
Uzurpirajući mesto vršioca dužnosti predsednika Republike Srbije pokazali ste kakav je vaš domet i šta vi možete da uradite. Protivno Ustavu, u situaciji kada je izvršen atentat na Zorana Đinđića i kada je trebalo da konstatujete da mi više nemamo Vladu, jer ubistvom premijera prestaje i mandat toj vladi, vi ste uveli vanredno stanje u zemlji.
Naravno, sve to je pratila državna televizija, davala mnogo prostora za sve vaše izjave, koje su u potpunoj suprotnosti sa Ustavom i sa zakonima zemlje.
Vi ste sve to radili i kada je neki od vaših kolega, malo ih je koji su ostali na toj vašoj strani, jer očigledno je da ste vi u Narodnoj skupštini poraženi, malopre rekao da vam predviđa lepu budućnost, on, njegova porodica ... Da li je lepa budućnost to što ćete morati u skladu sa kaznenim odredbama, onda kada sudovi budu radili po savesti i kada sudije budu odgovorno obavljale svoj posao, da odete na dugogodišnju zatvorsku kaznu, jer s obzirom na takvo kršenje Ustava i zakona vama to ne gine, to neka on proceni i vi procenite.
Najbolje bi bilo, gospođo Mićić, da podnesete ostavku, da se i poslanici i celokupna srpska javnost ratosiljaju vašeg šikaniranja, netolerantnog ponašanja, autokratskog načina razmišljanja i delovanja, jer kad nemate druge argumente i kad niste za dve i po godine naučili kako se izgovaraju kartice koje označavaju poslaničku jedinicu, umesto da kažete da su to "identifikacione kartice", vi uporno govorite da su to "indentifikacione kartice", onda je stvarno bruka i sramota da neko takav ostane na mestu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Sada mi gospođa Gordana Pop-Lazić, potpredsednik naše stranke i zamenik šefa poslaničke grupe, kaže da me je dok sam govorila
o vama izveštač RTS-a, koji sedi u gornjem delu sale, pokrivao. Mi smo imali slučaj da to ranije vidimo, u sazivu kada smo mi bili vladajuća garnitura, kada smo tome oštro bili suprotstavljeni.
Gospođo Mićić, da biste bar deo onoga što ste radili odbranili pred nadležnim državnim organima, pozivam vas da 17. novembra ujutru u 9 sati dođete u Prvi opštinski sud u palatu nepravde (imate drugo ročište sa mnom koje je pokrenulo opštinsko tužilaštvo Prvog opštinskog suda) i da objasnite i gospodinu sudiji i prisutnim novinarima kakvo je vaše stanje svesti bilo 22. maja 2002. godine kada ste poslanike Stevu Dragišića i Božidara Vučurovića koji nisu bili prisutni u sali izbacivali, kada ste izbacili celu poslaničku grupu Srpske radikalne stranke, jer 17-tog ujutru ja ću doći sa radosnom vešću da je gospodin Tomislav Nikolić predsednik Republike Srbije, da vi više niste predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Vi kao nekakav pravnik znate da ako se ne pojavite drugi put, treći put mora policija da dođe po vas, što ću ja tražiti i insistirati do kraja na tome, pa vi u pratnji policije, u policijskoj marici, u Prvi opštinski sud, pa da nas dve do kraja sve to raspravimo pred nadležnim organima.

Dame i gospodo narodni poslanici, do dolaska DOS-a, onog izvornog DOS-a na vlast koji je obuhvatao i DSS, i vas iz Demokratske stranke i sve prilepke koji sada idu uz vas, hteli vi to ili ne, naša država je bila nosilac u vreme dok je SRS učestvovala u radu vlade narodnog jedinstva, nosilac svih pozitivnih tendencija na rešavanju kosovsko-metohijskih problema i mi smo kao država i kao odgovorna vlast činili sve da se to uradi na način kako nam to omogućuje naš ustav i naši zakoni.
Veoma smo bili uspešni u svemu tome i to je bio ključni razlog zbog čega je naša stranka ušla u Vladu kao manjinski partner, zbog činjenica da smo uspeli te 1998. godine da u potpunosti suzbijemo šiptarske baliste i terorizam na Kosovu i Metohiji, ubice srpske dece, koljače koji su tada na kraju 20. veka neviđena zverstva činili, nezapamćeno u istoriji srpske civilizacije. I to je ono na šta smo mi srpski radikali izuzetno ponosni, svaki naš član i svaki onaj ko u nama vidi istinske srpske patriote, pre svega u politici koju je zagovarao, sa pozicije potpredsednika Vlade i predsednika SRS, srpski junak i najveći srpski junak danas, prof. dr Vojislav Šešelj.
Što se tiče SAD, iz kojeg ste se vratili gospodine Živkoviću pre mesec i nešto dana, oni su neprestano držali prst na obaraču i uprkos potpisivanju međunarodno ratifikovanih sporazuma u to vreme Milošević-Holbruk, tumačili su ga tendenciozno na svoj način, sve sa ciljem da afirmišu politiku šiptarskog terorizma i njihovog krajnjeg cilja da stvore i ostvare svoj vekovni san o velikoj Albaniji, istrgnu Kosovo i Metohiju iz državno-pravnog okvira Srbije, tada SRJ.
Međutim, pored toga što smo se striktno držali Ustava i zakona, u šta vi tada niste verovali, nego ste kao pravi NATO podrepaši, i vi lično gospodine Živkoviću sa pozicije samozvanog gradonačelnika Niša i svi ostali, a naročito gospodin Čović, da vas ne pominjem dalje, ko će vam sve imena zapamtiti, trudili se u to vreme da se što više dodvorite američkom državnom sekretaru Medlin Olbrajt koja, ne skrivajući svoje simpatije prema šiptarskim balistima, uz logističku podršku, uz podršku Kongresa, zvanične američke administracije, a pre svega vama da posle 10 godina dođete na vlast, krenuli sa ostvarivanjem onoga što je strateška politika Amerike na Balkanu. Oni nikada nisu hteli da poštuju međunarodno priznate pravne norme, niti to čine danas, kao što vidite kroz nepoštovanje unazad Rezolucije 1244.
Od vašeg dolaska na vlast za mene kao istinskog srpskog patriote, kao nekoga ko je vaspitavan u srpskom nacionalnom duhu, zaista je ponizno i više nego ponižavajuće da gledam nivo vaše poniznosti prema vašim zapadnim nalogodavcima. Vi ništa niste učinili, ni vi, ni ova prethodna Vlada, ni ova vaša rekonstruisana, a ni Vojislav Koštunica, koji je bio na mestu predsednika SRJ, da pomognete Srbima na Kosovu i Metohiji.
Za protekle četiri godine, gospodine Živkoviću, UNMIK, sa kojim je gospodin Nebojša Čović i te kako dobro sarađivao i tek sada počeo šiptarske teroriste da naziva i to stidljivo teroristima, a do pre nekoliko meseci je govorio da su oni ekstremisti, fabrikovao laži protiv predsednika Srpske radikalne stranke, bavio se raznoraznim transferima igrača, imao preča posla, a za to vreme prodavao interese Srba na jugu Srbije i na Kosovu i Metohiji, mi smo vam onda govorili i upozoravali vas da su oni zaista mozak terorističke organizacije, da tzv. Kosovski zaštitni korpus u sebi ima preko 50.000 mafijaški obučenih šiptarskih balista, koji čine neviđena zverstva i dan-danas, a svedoci smo tragičnog poslednjeg događaja, ubistva dva dečaka u Goraždevcu.
Kada kao danas krenete da nam govorite o za nas srpske radikale strateški važnom pitanju i to je prioritet za državu Srbiju, zbog toga ćemo glasati, izdići se iznad svake stranačke politike, jer očekujemo uskoro pad vaše Vlade i celokupne izdajničke i proameričke politike na ovim prostorima, glasaćemo za ovakvu deklaraciju. Kada govorite i pominjete imena, odnosno nazive mesta, nemojte gospodine Živkoviću, kao što to rade vaši predstavnici iz Demokratske stranke i ostatka DOS-a, pa brkaju zapadnu srpsku granicu i nepravilno govore, umesto da kažu Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica, jer ne znaju geografiju i ne znaju gde su zapadne granice, nemojte da mešate Štrpce i Štimlje. Jutros ste rekli da u Štrpcu ne žive Srbi. Tamo, hvala Bogu, ima 11.500 Srba i 99% njih je glasalo na poslednjim izborima za srpskog junaka prof. dr Vojislava Šešelja.
Prema tome, morate da se suočite sa činjenicom da su šiptarski teroristi u poslednje četiri godine, to je surova statistika, ali je takva, izveli 6.535 terirističkih akcija u kojima je ubijeno 1.201 lice, ranjeno 1.328, oteto 1.146, na Srbe izvedeno 5.932 napada i na druge zajednice koje tamo žive 335.
Broj ubijenih, metode i likvidacije ne govore nam o pojačanom terorizmu i to ne tako stidljivom da se oni sada boje ili da vide snagu politike koju vi vodite da biste zaštitili Srbe, već nam jasno pokazuju da je tamo produženi rat sa tendencijom da se istrebe svi Srbi, da se izvrši do kraja genocid nad srpskim narodom i zbog toga mi moramo da podržimo danas ovu deklaraciju, da budemo jedinstveni u onome što se zove zaštita srpskih nacionalnih interesa.
Ako hoćete da razgovarate sa Tačijem razgovarajte, ali za Srpsku radikalnu stranku nikada neće biti po pitanju Kosova i Metohije, državnih i nacionalnih interesa, nikakvih kompromisa i isključivo ćemo u institucijama sistema da govorimo o tome sve do trenutka dok vam ne vidimo leđa, daće bog uskoro, pa da preuzmemo kormilo u svoje ruke i da na pravi način, povratkom vojske i policije, zaštitimo taj narod, a ne da umesto toga ministar Dušan Mihajlović, koji je onako lepo preplanuo kao da se pekao na roštilju dva meseca, otišao jutros odavde, ide na Rtanj i bere čaj, umesto da razmišlja o tome da vrati policajce i zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane identifikacione kartice, što bi Nataša Mićić rekla indentifikacione kartice, gospođo Čomić, ne rekoste mi da li su odbor nadležan za ovaj zakon i Vlada prihvatili amandman, pošto ste ubrzali da izađemo. Ali, pošto je stigao gospodin Đelić, verovatno će da se oglasi povodom ovog i svih amandmana SRS-a.
Što se tiče člana 11, mi tražimo da se brišu stavovi 2, 3. i 4. Stav SRS-a od početka je jasan. Gospodin Krasić je dosta govorio o tome i povodom amandmana i u načelnoj raspravi. Mi smo protiv limitiranja bilo kojih iznosa, a naročito kada je u pitanju ovaj član 11, u kome se kaže da visina sredstava iz privatnih izvora koje podnosilac proglašene izborne liste, odnosno predlagač kandidata prikupi za finansiranje troškova izborne kampanje ne sme preći iznos od 20% sredstava iz člana 9. ovog zakona.
Sporan je sam po sebi taj član 9. i način na koji će se dodeljivati sredstva političkim strankama u odnosu na broj osvojenih poslaničkih mandata, a od iznosa 0,1% od ukupnog budžeta. Pre svega, to je imaginarno iz prostog razloga što vi tražite da se zakon primenjuje od 1. januara 2004. godine. Nemate nameru, iako gotovo uopšte nemate nikakvu podršku u Skupštini, da raspisujete do tada izbore. Ovaj zakon je prava farsa. Primenjivaće se navodno od 1. januara, a, kao što reče gospodin Krasić, možda ćete i tada tražiti odlaganje, jer to vreme je vama potrebno da vodeći kriminalci u zemlji koji su vaši direktni finansijeri, poput Miodraga Kostića Koleta, Dragoljuba Markovića zvanog Krmivoje Produkt, Stanka Subotića Caneta - Žapca i ostalih, do tog vremena iz nelegalno stečenog profita kroz sve kriminalne aktivnosti koje vi omogućujete, preko šećerne, preko duvanske i dugih afera, finansiraju vas i vaše političke aktivnosti.
Pre svega mislim na Demokratsku stranku. Onda ćete da limitirate političke stranke koje inače ne mogu iz privatnih izvora da prikupe sredstva koja su ovde naznačena, da taj iznos bude 20% od iznosa koji je propisan u članu 9. Besmisleno je na ovakav način da nam Božidar Đelić predlaže ovaj zakon, naročito zbog toga što njega uopšte ne interesuje ova rasprava, on je zaokupljen drugim svojim problemima, i te kako velikim problemima koji ga muče, o kojima ćemo popodne malo više da razgovaramo i u toku sutrašnjeg dana.
Besmisleno je da se ne prihvati nijedan amandman Srpske radikalne stranke koja je najjača opoziciona stranka, učestvuje od pada komunizma u parlamentarnom životu i besmisleno je...
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
... da se na takav način razgovara o sredstvima, koja u odnosu na broj poslanika treba da dobije neka politička stranka, kada imamo mnoštvo imaginarnih političkih stranaka samo na papiru; a budite sigurni da će sredstva koja mi po ovakvom vašem zakonu dobijamo biti bar trostruko veća, jer će nas tri puta više biti u budućem sazivu Skupštine Srbije, i to što pre.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji ste želeli da ostanete do kraja rasprave, verovatno vam je zadovoljstvo što ću da govorim na kraju današnje rasprave. (Aplauz.) Znam da vas to posebno raduje. Hvala.
Tema je veoma ozbiljna, a mnogo je smeha danas. Učinilo mi se u jednom trenutku da je u poslaničkoj grupi DOS-Reforma Srbije raspisan konkurs za smehotresnu olimpijadu, ko će koga više da nasmeje. Nije tako smešno Božidaru Đeliću, koga upravo sada šminkaju u studiju u Košutnjaku i večeras će biti interesantno za nas da gledamo kako je propao rokenrol Mlađana Dinkića, apsolutno netalentovanog bankara i muzičara.
Gledaćemo kako će Božidar Đelić, potpuno nesnađen posle dolaska u Srbiju nakon 15 godina, da obrazlaže ono što je danas zvanični stav Vlade premijera Živkovića i vas, tako finih i smernih gospodine Bogdanoviću, koji pažljivo slušaju šta poslanici govore o ovom zakonu.
Predloženi zakon o Narodnoj banci Srbije je najavio vaš premijer i zamenik predsednika stranke, gospodin Živković, 13. aprila. Već tada je moglo da se zaključi da nisu zakopane ratne sekire između vas iz DS-a i grupacije Gej 17 plus minus, iz prostog razloga što su oni tada već otpočeli sa kampanjom za promociju svoje nove političke stranke, koja samo u snovima i u istraživanjima Strateškog marketinga ima nekih virtuelnih 12-13%, a inače na budućim izborima ta stranka ili grupacija, koju smo videli juče, ima podršku desetoro onih iz 17 grupacija ispred Narodne skupštine, a po mom dubokom uverenju, neće proći izborni cenzus.
Nemojte tome previše da se radujete, jer i vi nećete slavno da prođete, kao ni Koštuničina DSS, iako je juče crnogorska štampa pisala, a danas sve dnevne novine u Srbiji prenele, da se spremate na novu koaliciju. To što ćete da prihvatite nekoga iz DSS-a u vašu Vladu, koja je potpuno nespremno dočekala sve ove socijalne talase i nemire koji će da se intenzifikuju u septembru mesecu, značiće brzi povratak na vlast SRS, jer u momentu kad neki novi Obren Joksimović dođe u Vladu Zorana Živkovića, građani Srbije će dobiti potvrdu onoga što mi pričamo za ovom skupštinskom govornicom unazad dve i po godine.
Mirosinkin sin, Mlađan Dinkić, prvi put se ovde pojavio za skupštinskom govornicom 12. oktobra 2000. godine, kada je posle spaljivanja Savezne skupštine taj saziv premešten u ovu zgradu. Tada je SRS upoznala celokupnu srpsku javnost, dok je još bilo direktnih prenosa, sa činjenicom da je on dugo godina bio asistent pripravnik, mnogo duže nego što je to zakonom propisano, da je u zvanju asistenta 20 godina, da je potpuno nespreman da preuzme takvu funkciju i vi ste, baš kao i DSS, kasnije Dragan Maršićanin oduzimali reč narodnim poslanicima SRS.
A prof. dr Vojislav Šešelj je rekao, i vidite na kraju da je uvek onako kako kaže, da Mlađan Dinkić nema pojma, da on ništa ne zna, da je potpuno nesposoban, to i vi danas tvrdite, a on je pet sati u bivšoj Saveznoj skupštini govorio o svemu onome što je Mlađan Dinkić, još uvek aktuelni guverner Narodne banke, nepostojeće, kako Živković kaže, Narodne banke Srbije.
Ne bi bila to najveća nesreća, jer znate, nama je apsolutno svejedno ko će doći na mesto guvernera Narodne banke dok ste vi na vlasti, ali je nesreća u tome što ni vi, ni Božidar Đelić, ni Mlađan Dinkić ne shvatate da vam je odzvonilo...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
On je sinoć, evo završavam, u emisiji na TV "Politika" na direktno postavljeno pitanje - da li bi podržao guvernera iz redova SRS, rekao da takvog ne poznaje. Na stotine hiljada članova SRS, bez obzira na njihovu kadrovsku osposobljenost, a da ne govorimo o desetinama onih koji su izuzetno stručni za tu oblast, mogli bi patos da obrišu Mlađanom Dinkićem, sa svojim znanjem, sa svojim umećem i sa sposobnostima da budu na mestu guvernera.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Građani Srbije će, evo završavam, budite gospođo Čomić, posle ovako konstruktivne diskusije danas i ovolikog smeha u redovima DS-a tolerantniji da završim misao, dakle, misao je ta, u septembru mesecu, posle te koncentracione Vlade, kako će je Montgomeri, vaš vrhovni komandant nazvati, vas iz DSS-a, doći će do raspisivanja izbora, pre ili kasnije, a onda će i neki student ekonomije SRS, a kamoli neki stručnjak obrisati sve vas, nabeđene eksperte, i vas i smešnog Miki Mausa, uskoro ga gledamo, Božidara Đelića.

 Dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik SRS pre nepuna dva meseca za ovom skupštinskom govornicom sam, uz jednu opomenu koju sam dobila u toku te sednice, u skladu sa "demokratskim" Poslovnikom i ponašanjem predsedavajuće, ukazala na činjenicu da su Cekić i Cvetković, a tada je bio i izbor Radenovića, protivno proceduri koju ste sami ozakonili i proklamovali, ovde izabrani. Sada se suočavamo sa time da nam kakva-takva poslanička većina predlaže da se u tri tačke, jedan po jedan, razreše sporni članovi Radiodifuznog saveta.
Došli smo do jednog presedana, pošto je rad ove skupštine apsolutno obesmišljen od momenta kada je usvojen Poslovnik kakav jeste, na predlog Dejana Mihajlova i DSS-a, a vi iz tzv. izvornog DOS-a to velikodušno podržali, došli smo i do jedne situacije koja će se pokazati već u čuvenom danu za glasanje, da će poslanici tzv. ostatka DOS-a glasati protiv ovoga što su sami ovde predložili.
To zbog toga što se u Radiodifuznom savetu stvorio jedan lobi. To nije lobi političko-ideološke prirode, kako želi s jedne strane da ga predstavi tzv. ružičasta televizija Željka Mitrovića, odnosno Demokratske stranke i televizija Vojislava Koštunice - B92, već je u pitanju jedan finansijski lobi i lomljenje koplja oko nečega što se meri u milionima, milionima evra ili dolara, kako god vi hoćete.
Činjenica da Radiodifuzni savet odlučuje o izdavanju dozvole za emitovanje programa, oduzimanju dozvole i, što je najvažnije, dodelom frekvencija, i to nacionalne frekvencije, dovodi nas u situaciju da sa visoko moralnog aspekta, principa pravde i pravičnosti, za ovom govornicom danas mogu da govore samo poslanici SRS, zbog toga što smo vam u startu rekli, kroz preko 80 amandmana, da nikako ne treba da usvojite onakav Zakon o radiodifuziji, da nikako ne treba da vršite na onakav način izbor vaših tadašnjih favorita u članstvo Agencije za radiodifuziju i da ne treba na takav način da se ponašate, diktatorski, prema opozicionim političkim strankama kroz lobiranje u jednim i u drugim medijima.
Onda čujemo u skupštinskim kuloarima da nacionalna televizija RTS traži izjavu od Dejana Mihajlova, od Pajtića, od ovoga i od onoga, a u stvari, jedina istinska i prava opozicija u Narodnoj skupštini Republike Srbije je SRS, a nas nema nigde, ni na jednom državnom mediju i nema mogućnosti da bilo koji predstavnik SRS kaže nešto i da se usprotivi ovakvim, po nama, veoma lošim, rekla bih, nakaznim zakonskim predlozima i izborima.
Dolazite u situaciju da po ko zna koji put sami sebi uskačete u usta, zbog toga što je Skupština najviše zakonodavno telo, a ovaj drugi lobi iz Agencije za radiodifuziju, potpomognut tzv. međunarodnom kriznom grupom, Amerikancima, tzv. nevladinim organizacijama, deli vam packe i vama, premijeru Živkoviću, potpredsednicima Vlade i kaže - ne, ne smete tako da radite, moraćete da vršite izbor članova Radiodifuznog saveta onako kako vam mi to diktiramo.
To nas ne iznenađuje, jer svi zakonski predlozi i oni koji nas očekuju u nastavku našeg rada ove nedelje, na drugoj sednici, dolaze od onih koji vam takve naloge izdaju i diktiraju šta treba da radite.
Mogli bismo mi, iako principijelno ne želimo da govorimo o predlozima i o personalnim rešenjima ni u jednom slučaju, da se upustimo u raspravu, mislim na srpske radikale, jer znate da mi sve o svakome i o svemu znamo. Možemo o Cekiću, možemo o Radenoviću, možemo o svakome pojedinačno, ali nije nama to cilj.
Nama je cilj da vam kažemo, iako smo potpuno medijski blokirani, da je Skupština zaista obesmišljena, da će to i te kako da vas košta i da činjenica da vi, Demokratska stranka Srbije sa jedne, a ostatak DOS-a sa druge strane, porukama koje šaljete preko svojih medija i polarizacijom, pokušajem polarizacije biračkog tela, ovi prvi Koštuničini u sve tesnijoj i sinhronizovanijoj akciji sa propalim Mlađanom Dinkićem, kroz stvaranje nekog novog opozicionog bloka, a vi kroz činjenicu da ucenjujete, kupujete poslanike, da radite sve ono što nikome normalnom ne bi palo na pamet, a drži do načela demokratije, pravde i pravičnosti.
Sve će to skupo da vas košta, jer istina mora ovako ili onako da izađe na videlo. Nama ostaju trgovi, ostaju nam ulice, ostaje nam besan, gnevan, obespravljen narod, svi građani Srbije koji u Srpskoj radikalnoj stranci prepoznaju snagu koja će jedne, druge da zbriše jednom za svagda i da se u Srbiji zna red, poredak, pravda i pravičnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko vas ima u sali, zaista je više nego ponižavajuće za predstavnika bilo koje političke stranke koja treba da govori o ovim važnim poreskim zakonima, da se u ovakvoj atmosferi odvija rasprava. Poslanici vladajuće većine ne znaju gde je otišao ministar, to ne zna ni šef poslaničke grupe, ni njegov zamenik, a sva pitanja koja bismo postavili, ostaće bez odgovora. Iluzorno je da mi više na ovakav način razgovaramo o nečemu što nama Đelić servira.
Nisu to zakoni koji se ne tiču svakog građanina, nego naprotiv, bez obzira da li je neko zaposlen, da li radi u privredi, vanprivredi, jer prošle godine, ako me pamćenje služi, a služi me, hvala Bogu, još uvek dobro, 19. oktobra 2002. godine Božidar Đelić je za skupštinskom govornicu rekao sledeće - da, mi imamo pojedine poreske obveznike koji podsećaju na Kafku i ne znaju gde im se njihov predmet nalazi i zato smo morali da usvojimo novi paket poreskih zakona, ovaj o poreskom postupku i administraciji, da izmenimo Zakon o porezu na promet, porezu na dobit preduzeća i da ćemo ove godine imati izuzetno nisku stopu inflacije, mnogo veću zaposlenost i da ćemo ove godine primeniti, u pravom smislu reči, njegov jedinstven porez na promet, koji je, (po njemu) najpravičniji zato što ne treba da se oporezuju poreski obveznici po različitim aršinima.
Pa, da mi živimo po istim aršinima, Božidar Đelić se ne bi tako bahato ponašao, ne bi se tako ponašao premijer Zoran Živković, ne bi se tako ponašala vladajuća većina i imali bi mnogo više sluha za ljude kojima stižu računi koje ne mogu da plate. Računi su oporezovani, i to usluge koje najviše udaraju i onako osorimašeni, dakle, nikakav džep i standard našeg stanovništva.
Božidar Đelić je jedan od ministara koji jako voli da iznosi neke podatke radi komparacije itd, ali on uglavnom govori u superlativu o onome što mu servira Evropska unija i o stopama kretanja njihovog društvenog proizvoda i standarda itd, a bilo bi mu mnogo bolje, i vama gospodo, i vama gospodine Mitroviću, i Pajtiću i svima koji sedite ovde, da se zagledate u našu stvarnost i u ono šta građani danas preživljavaju!!
Mi imamo jedno, rekla bih, tehnološko preciziranje nekih kategorija u ovim izmenama i dopunama zakona, ali nemamo osnovnu stvar koja bi trebalo da se promeni u Zakonu o porezu na promet. Da bi se izvršile stvarne izmene i dopune tog zakona, morali ste, zato mi nismo ni podneli amandman u tom smislu, jer znamo da vi unapred ne prihvatate ništa što je od SRS, da ukinete porez na usluge, kao što je električna energija, jer kilovatsat električne energije po novom poskupljenju je 4,5 centi za one koji su u prosečnoj potrošnji, odnosno 10 centi za one koji, ne daj bože, uđu u onu crvenu zonu koju je izmislila Kori Udovički.
Dakle, nemoguće je da dalje ionako osiromašeni građani opstaju sa tako visokim poreskim stopama. S druge strane, poljoprivreda, samostalna delatnost, sve ono što je potrebno da bi se stvorio neki zaista pravi dohodak, i dalje su opterećeni visokim poreskim stopama.
Kako ćete vi sada u državi u kojoj imate organ koji je uveden, a evo sada će reći gospođa Čomić da završim, a ja tek stigoh do ovog parapolicijskog organa Poreske uprave, znači, da vršite naplatu poreza na ovaj protivustavan način i da Đelić glumi onog nesrećnika, Dušana Mihajlovića, pa da on umesto Mihajlovića iznuđuje dokaze?! Kako ćete da hvatate one koji vrše evaziju poreza, kada niste sredili svoje redove?! Nemojte, molim vas, više da nam dajete ovakva obrazloženja i ovakve zakone i ovakve kontragarancije, jer ste prošle nedelje, a mislim na vas iz DOS-a, sa ovom vašom bratijom iz Crne Gore, opet ratifikovali jedan u nizu sporazuma, a evo, ovaj sada stiže. On je prošle godine ratifikovan u onoj bivšoj Saveznoj skupštini, a sada nam ta kontragarancija dolazi od 76 miliona evra. Prošle nedelje je ponovo svaki stanovnik Srbije zadužen za 70 evra i tako ko zna koliko puta!!
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Nemojte taj balans nama da tovarite na vrat, jer će u budućnosti Srbijom da vladaju srpski radikali i mi ćemo onda morati da vraćamo vaše dugove i da radimo sve ono što nikako nismo hteli - jer umemo domaćinski da se ponašamo i da iz ostvarenih prihoda raspodelimo onako kako je to potrebno i kako normalna i domaćinska vlast radi.