Dame i gospodo narodni poslanici, u istoriji srpskog informisanja, to danas moraju da priznaju i mnogi novinari koji nisu mogli da se slože najpre sa nacrtom, a onda sa zakonom koji je usvojila skupštinska većina sa 4/5 poslanika 1998. godine, nije bilo boljeg zakona o javnom informisanju nego što je to bio zakon predložen u vreme kada je Aleksandar Vučić bio ministar za informisanje u Vladi Republike Srbije.
Da je to tako pokazuje činjenica unazad dve i po godine otkako ste vi na vlasti, da je potpuno ukinuta sloboda javnog informisanja koja nije bila na onom stepenu za koji se Srpska radikalna stranka zalaže unazad 12 godina, ni onda kada je usvojen zakon koji je predložio gospodin Vučić, iz prostog razloga što mi kao deo koalicije, njen manjinski partner, nismo bili u prilici da ga potpuno afirmišemo onako kao što on stoji.
Međutim, gospodin Korać koji je sad otišao, rekao je da smo mi ozbiljno čitali zakon i na njega podneli, a u tome prednjači naša poslanička grupa, veliki broj amandmana i to je tačno, ali je zakon ne samo neozbiljan, nego on ne samo da neće da unapredi slobodu javnog informisanja, već će da učini da situacija i medijska slika u Srbiji, koja je danas najcrnja moguća, bude još gora, što kaže naš narod - i od crnjeg postoji crnje.
Naročito je to došlo do izražaja u okolnostima pod kojima ste uveli tzv. vanredno stanje, gde su i gospodin Korać i Branislav Lečić -odskora ministar, pored nadležnosti za kulturu, i za medije, iako se, uzgred budi rečeno, uopšte u to ne razume, a koliko je to nerazumevanje, shvatićemo već popodne kada bude došao, jer mora da brani svoj stav pred gomilom amandmana; i da je SRS promoter profesionalnog, objektivnog i nezavisnog novinarstva u Srbiji pokazao je ne samo taj zakon iz 1998. godine - naši politički oponenti, bez velikog razloga i argumenata napadali, bez dovoljno znanja, jer sama činjenica da su oni govorili u svojim nastupima da je neki štampani ili elektronski medij tužen, što je potpuno netačno, već je pokrenut optužni predlog, odnosno prekršajna prijava za taj medij, dovoljno govori o njihovom nepoznavanju.
Da smo mi želeli i da želimo kao SRS da štitimo slobode i prava čoveka i građanina, govorio je i taj zakon donet, dakle, ogromnom skupštinskom većinom 1998. godine. Ali, mi nikako nismo mogli da se pomirimo sa činjenicom i borićemo se do kraja protiv toga da se politički protivnici na najgori mogući način blate putem sredstava javnog informisanja, da se gomila laži, neistina, najgorih mogućih dezinformacija o pojedincima, o članovima njihovih porodica, iznosi u javnost.
Ono što karakteriše period iza nas, najpre dve i po godine od kada je DOS na vlasti, a zatim proteklih mesec dana, kada se na centralnim državnim televizijama iz večeri u veče pojavljuju čelnici iz odavno raspadnutog DOS-a, dovoljno govori o tome da ne samo da neće da bude objektivnog javnog informisanja, već bi oni morali da budu najstrožije sankcionisani po članu 2. Predloga zakona.
Taj član 2. kaže da niko ne može da ometa protok informacija. Međutim, ne samo da se to radi, nego se iz dana u dan napadima, pre svega uperenim u SRS i njene čelnike, dezinformiše celokupna srpska javnost. Ono što se desilo prošle nedelje, to je nezabeleženo do sada u vašoj medijskoj diktaturi.
Naravno, kroz pritiske od strane čelnika DOS-a i njihovim direktnim upravljanjem informativnim emisijama na centralnim državnim televizijama, javnost se iz godine u godinu pod vašom vlašću obmanjuje. Poziv direktoru TV Trstenik, koji je usledio posle gostovanja gospodina Tomislava Nikolića, a podsetiću vas da šest meseci pre toga SRS i njeni čelnici nisu mogli da gostuju ni na jednoj televiziji, i zahtev od strane ministra Lečića da se dostavi kaseta sa sadržajem te emisije, dovoljno govori u prilog činjenici da je na snazi najgora moguća diktatura.
Ne samo to. Gospodin Tomislav Nikolić je u knjizi koju je objavio, a koja se zove "Kroz medijski mrak", najsrdačnije vam je preporučujem, mnogo govori o tome da se SRS unazad 12 godina zalaže za slobodu javnog informisanja. Mi nikada, ni na jednoj centralnoj državnoj televiziji nismo mogli da kažemo, iako i dan danas imamo i uvek smo imali ogromnu podršku biračkog tela, ono što mislimo o javnom informisanju, o slobodi medija i da govorimo na način kako govore istinske i prave demokrate koje znaju šta je duh parlamentarne demokratije.
Ovako da govorite vi, da promovišete, a pre svega gospodin Korać, ovakav zakon koji će napraviti potpuni i još crnji medijski mrak, besmisleno je iz prostog razloga što vi, za razliku od nas, iako ste kritikovali zakon usvojen 1998. godine, danas imate falsifikovanu, lažnu skupštinsku većinu, tako da će i ovaj zakon biti nelegitiman, osim što će unazaditi potpuno javno informisanje i celokupnu sferu javnog informisanja u našoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije neka velika šteta, osim još jedna u nizu bruka za aktuelnu Vladu, što ministar Lečić nije tu, jer on se čovek uopšte u ovu oblast ne razume. On je išao nekoliko puta na nekakve "okrugle stolove", na državnu TV, na centralne TV, na neke emisije, pokušavajući da obrazloži zašto baš ovakav predlog zakona.
Međutim, nije uspeo da nas ubedi u valjanost ovako definisanog drugog člana i zbog toga sam, u ime poslaničke grupe SRS, podnela amandman kojim mi tražimo da se prvi stav, kao i drugi stav, u zakonu menjaju. Vi ste rekli: "Javno informisanje je slobodno i u interesu javnosti". Niste uspeli da nam dokažete, naročito za vreme vanrednog stanja, da je u interesu javnosti, jer da je tako, ne bi mogao ni Branislav Lečić, kao ni mnogi ministri iz aktuelne vlasti, da gostuju po 50 puta na raznoraznim informativnim emisijama, da iznose podatke iz istrage vezane za ubistvo premijera Zorana Đinđića, i ne bi mogli na takav način, zloupotrebljavajući javna glasila, što štampane, što elektronske medije, da vrše obračun sa političkim neistomišljenicima, da iznose gomile laži i besmislica.
Pa mi tražimo da se taj stav promeni i da se kaže: "Javno informisanje je slobodno, a svaka vrsta cenzure je zabranjena". Ta cenzura postoji od dolaska DOS-a na vlast i vaš prvi čovek, što Demokratske stranke, što čitavog tog bloka koji sebe naziva DOS, Beba Popović, poznat je po tome što nastoji da skoro svaku sekundu, naročito na Pink televiziji, ali i na drugim medijima sa državnom frekvencijom, uređuje što se tiče informativnog prostora i plasiranja gomile izmišljotina i neistina, naročito kad je upitanju dr Vojislav Šešelj i SRS.
Mi tražimo da se stav 3. promeni, kako bi i taj izvesni gospodin Beba Popović, i Branislav Lečić, i Nebojša Čović, i Dušan Mihajlović, i svi ostali mogli da se propisno kazne zbog iznošenja neistina i da snose političku i svaku drugu zakonsku odgovornost. Jer, ako je neko predstavnik vlasti i ako se na takav način eksponira i iznosi sve te izmišljotine u javnost, stvara zabunu među građanima, normalno je da zbog toga odgovara.
Zato se lepo u ovom stavu koji predlažemo kaže: "Niko ne sme da ograničava slobodu informisanja, a naročito su zabranjene: zloupotrebe ovlašćenja, prava, uticaja (i te kako uticaja) i kontrole nad sredstvima za štampanje i rasturanje javnih glasila, nad uređajima za emitovanje i radiofrekvencijama, i svaki drugi način kojim se ograničava sloboda primanja i saopštavanja informacija".
Pošto vam nije došao vaš mlađani kolega, gospodin Lečić,evo, gospodine Korać, moći ćete vi da mu poručite ono što mu preko mene, kao poslanika SRS, poručuje gospodin Tomislav Nikolić, koga ste protivposlovnički udaljili na 90 dana iz skupštinske sale, koji je inače ekepert i za medije i za mnoga druga pitanja.
Gospodin Tomislav Nikolić je prozvan od strane Branislava Lečića, kao čovek koji se bavi određenim predskazanjima. On nije od Tarabića, i to mu on poručuje, on je samo iskusan političar, mnogo toga zna, ozbiljno analizira situaciju, ko je s kim povezan, ko ima veze sa kojim kriminalnim klanom, pa pošto nije od Tarabića, on kaže da su Tarabići predvideli da će možda jednoga dana doći do propasti sveta, ali preživeće samo oni sa Gledićkih planina, a upravo odatle je gospodin Tomislav Nikolić, iz sela Bajčetina, sa Gledića.

Izašla sam da repliciram gospodinu Koraću.
Gospođo Čomić, sada ste se vratili, sa leve strane od mene i govornice imate neke prozore koji lupaju, doduše izanđano je dosta, ali pogledajte da se zatvore, da bismo nastavili normalno da radimo.
Što se tiče, gospodine Korać, amandmana koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, da biste vi kao predlagač - rekli ste da je zakon vaš u najvećem delu, da ste ga vi predložili u ime Vlade i učestvovali u njegovoj izradi - bili dosledni kod zloupotrebe, što se cenzure tiče, ovde nije stvar u pukoj zameni reči, jer stav se menja tako da se kaže - javno informisanje je slobodno, a svaka vrsta cenzure je zabranjena.
Dakle, ne stoji kao kod vas u vašem članu konstatacija, već se radi o zabrani koja ima konkretne zakonske i posledice koje se zakonom kažnjavaju, jer da bismo ostali dosledni tome mi smatramo, bez obzira ko je na vlasti, a naročito u situaciji kada najviši i najodgovorniji predstavnici vlasti zloupotrebljavaju svoj položaj vršeći uticaj i pritisak na medije, da to treba da se sankcioniše zakonom i o tome govori amandman koji sam podnela kod kaznenih odredbi. Mislim da je član 91. gde se jasno precizira koja je kazna u pitanju, od 100.000 dinara do milion dinara za onoga ko zloupotrebljava svoj položaj kao ministar, kao potpredsednik Vlade, kao poslanik vladajuće koalicije itd.
Tada ne bismo došli u situaciju u kojoj se sada nalazi veliki broj, naročito lokalnih medija u Srbiji, da u svakom gradu u Srbiji u situaciji vanrednog stanja postoje neki lokalni komiteti koji određuju koje će ekipe da idu, kod kojih političkih stranaka na konferencije za novinare, pa se dešava u svakom gradu da određenog dana u nedelji, pored centralne konferencije koju u Beogradu gospodin Tomislav Nikolić drži u ime SRS, to rade i predsednici okružnih, opštinskih odbora i naravno niko ne sme da dođe, jer postoji lokalni komitet koji kaže - a šta je to, nego cenzura - da ne može tamo da se ide, da će tamo radikali da govore ovo ili ono, a budite sigurni, to smo radili i proteklih 13 godina i to ćemo raditi ubuduće, iznosićemo i govorićemo istinu.
Zato je potrebno da se ovaj amandman usvoji, kako bi svako snosio odgovornost i kod kaznenih odredbi lepo zbog toga i novčano bio kažnjen zato što vrši takav pritisak, zato što se bavi cenzurom, a to je pored najtežih krivičnih dela, u smislu promovisanja demokratskih načela, najgore moguće delo da vršite pritisak na nekog novinara i da se bavite time, da ga terate na to i da vršite cenzuru, da radi onako kako mu vi nalažete, a ne njegova profesionalna dužnost i njegovi moralni i profesionalni kodeksi.

Dame i gospodo narodni poslanici, neophodno je bilo prisustvo ministra Vladana Batića danas kada smo  nastavili raspravu o Predlogu izmene zakona, sada uz prihvaćeni amandman na član 1. poslanika Zorana Krasića, da se preimenuje u osnovni krivični zakon Republike Srbije, jer sve ovo dalje nema smisla bez prihvatanja i ovog amandmana koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS i ostalih koji slede, koji normalno moraju da prate usvajanje amandmana poslanika Zorana Krasića.
Evo o čemu se radi. Amandman koji sam podnela na član 12, odnosno 124. postojećeg Zakona, tretira oružanu pobunu. Mi, poslanici SRS, prihvatili smo, u smislu rigoroznosti zatvorske kazne i njenog povećanja, ovakav predlog Vlade.
Dakle, član 124. kaže - ko učestvuje u oružanoj pobuni koja je upravljena na ugražavanje ustavnog uređenja ili bezbednosti SRJ... Dakle, to je neophodno promeniti, jer želeli ste novu državnu zajednicu, promenili ste ime toj novoj državnoj zajednici, usvojili ste tzv. Ustavnu povelju. Ovde je neophodno da se "SRJ" promeni u "državna zajednica Srbija i Crna Gora i Republika Srbija", pošto je ovo sada Osnovni krivični zakon Republike Srbije. Dalje član kaže, 1. stav - kazniće se zatvorom (taj koji učestvuje u oružanoj pobuni) najmanje, bilo je tri, sada je pet godina. Mi smo to prihvatili.
Drugi stav člana kaže - organizator ili kolovođa pobune kazniće se zatvorom najmanje pet, odnosno sada sedam godina, što je SRS takođe prihvatila. Za nas je apsolutno neprihvatljivo da mnoga druga po državu, društvo i narod opasna krivična dela nisu obuhvaćena ovim članom koji govori o oružanoj pobuni.
To je problem sa kojim smo se suočili kada je bio u pitanju slučaj jednog od potpredsednika Republičke vlade, koji je doduše razrešen te funkcije, ali je i te kako zaslužan za mnogo toga, naročito zbog jednog glasa koji odlučuje, i to tesnom većinom, u tzv. novoj skupštini državne zajednice. Reč je o Momčilu Perišiću i o već sada čuvenoj aferi, kada se on kao potpredsednik Vlade upecao u špijunsku mrežu u motelu "Šarac". To je sve tesno povezano sa daljim opasnostima koje prete srpskom narodu i državi u celini. Reč je o špijunaži.
Zašto ovaj član nije obuhvatio špijunažu i zašto nije najstrože kaznio počinioce takvog jednog dela, kao što je slučaj izdaje zemlje i odavanje državne tajne; to je upravo u društvu ne samo jednog od vodećih ljudi CIA-e za Balkan, nego i poznatog sektaša Nejbora, radio Momčilo Perišić.
Ne možete da amnestirate vaše koalicione partnere; i pitanje je da li je on vaš koalicioni partner, jer mu se stranka razbila, a ovde imamo neke koji tvrde da on više nije legitimni predstavnik te stranke, koja je učesnik vaše koalicije. Ne možete na takav način da ubeđujete građane Srbije orkestiranom medijskom kampanjom da idete do kraja što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala, a da vam zaštićeni svedok bude jedan od vodećih i najvećih kriminalaca, koga smo prvi pominjali sa ove govornice, Ljubiša Buha zvani Čume, a mnogi od vas su ga nazivali gospodin Čume, kolovođa i organizator jedne kriminalne bande koja se otcepila koliko nedavno od ove koju ste sada pohapsili i koja je okrivljena za ubistvo Zorana Đinđića. Ne možete da ga amnestirate od odgovornosti.
Jednostavno, pravda mora da stigne svakoga. Ne može selektivno da se primenjuje i mora da se zna u ovoj zemlji ko je taj ko je spreman da do kraja ide da bi služio svojim nalogodavcima, naročito onim sa zapada, da bi vršio izdaju zemlje, da bi se bavio raznoraznim špijunskim poslovima. Mi ćemo do kraja ići na to da takvi budu najstrože kažnjeni, a kada budemo bili u prilici promenićemo zakon dodajući i ova dela koja su najopasnija.

 Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je i kod Predloga zakona o izmenama Krivičnog zakona Republike Srbije jasno amandmanima stavila do znanja da smo mi za to da se počinioci teških krivičnih dela najrigoroznije kazne.       
Upravo amandman koji sam u ime Srpske radikalne stranke podnela na član 3, odnosno na član 63. zakona koji se menja, govori o najgorem mogućem obliku nasilja, koji razara jedno društvo, koji ostavlja teške posledice za porodicu koja preživi tu strahotu otimanja, zatvaranja, protivpravnog lišavanja slobode drugog lica.
Kao što je rekao kolega Krasić, jedan od najosnovnijih motiva svih nas koji pripadamo političkim strankama, pre svega nas koji smo organizovani u patriotskoj nacionalnoj političkoj stranci, jeste motiv da se očuvaju ljudska prava, slobode čoveka i građanina, a to je jedno od osnovnih načela Ustava Republike Srbije i Povelje koju ste usvojili i koja se primenjuje unazad mesec i više dana.
Ako pogledate crne hronike, ako pogledate liste kroz kriminalne strukture u zemlji i kroz krivična dela koja su načinjena prethodnih godina, videćete da su otmice jedno od, nažalost, najčešćih krivičnih dela. Kada su u pitanju neka zvučna imena, a i poznati ljudi, tome se davao mnogo veći značaj, što u medijima, što kod onih koji se bave javnim poslom, ali moram da vas upozorim na tu strašnu činjenicu da su se u 2002. godini u mnogim manjim mestima u Srbiji desila ta najteža krivična dela i otmice, pa čak u jednom gradu u Zlatiborskom okrugu devojčica je, kada je pošla da kupi nešto roditeljima, doživela tu strašnu sudbinu.
Obično su se te otmice vezivale za ljude koji su se bavili ili se uspešno bave nekim poslom. Međutim, sa druge strane, mnogi naši dnevni listovi, a jedan koji se hvali da je najtiražniji prednjači u tome, objavljuju fotografije nama nepoznatih lica koja se zovu tako i tako, iz određenog su grada, a za koje njihova porodica kaže da se traže, nestali su tog i tog dana. Imali smo situaciju, i o tome se mnogo pričalo u medijima i za skupštinskom govornicom, da se suočavamo sa tom strašnom činjenicom da u našoj državi Srbiji postoje nekakvi privatni zatvori gde se protivpravno ljudi lišavaju slobode. Zbog toga što smatramo da je takva vrsta nasilja jedno od najtežih krivičnih dela, mi poslanici Srpske radikalne stranke, ovim amandmanom tražimo da kazne za takva dela budu rigoroznije.
Kod stava 2. ovog člana - ako protivpravno lišenje slobode učini službeno lice zloupotrebom svog službenog položaja ili ovlašćenja - imali smo unazad ko zna koliko godina mnogo takvih slučajeva, a nažalost mnoge porodice i oni koji su stradali nisu kroz sudski proces, koji se odugovlači iz ko zna kojih razloga, mogli da dokažu da su potpali pod takvo zlostavljanje od strane službenog lica - kazniće se zatvorom - i kod predlagača stoji od šest meseci do pet godina, a mi smo stavili od jedne do pet godina. Dakle, da ta najniža kazna bude jedna godina.
Ono što tražimo da se promeni u sledećem stavu: "Ako je lice koje je protivpravno lišeno slobode usled toga izgubilo život, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje", predlagač je stavio "pet godina", a Srpska radikalna stranka traži sedam godina. Ovo su zaista minimalne kazne za tako teška krivična dela koja, kao što rekoh, ostavljaju teške posledice na ljude koji takvu torturu i takvu strahotu prežive.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, bez obzira na to što vašom odlukom nema direktnih skupštinskih prenosa, poslanici SRS će po svim predlozima zakona koje je podnela Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini izlaziti po amandmanima, a u dužini trajanja od pet minuta po svakom amandmanu, kao i zamenik šefa poslaničke grupe, ne zbog toga što mi želimo da na određeni način odugovlačimo tok sednice, što nam je i nekada manir, sve zavisi od strategije, već zbog toga da bismo gospodinu ministru i poslanicima ukazali na ključne zamerke i na nemogućnost prihvatanja vaših predloga u ovom paketu zakona.
Što se tiče objedinjavanja krivičnog zakonika, gospodine ministre, prof. dr Vojislav Šešelj se sa ove skupštinske govornice za to zalagao u momentu kada je usvajan onaj famozni paket zakona iz oblasti pravosuđa, za koji ste sami rekli da ga nisu pisali oni koji su ga podneli Narodnoj skupštini, već neki tamo izvesni gospodin, iz neke strukture, a oni to samo preformulisali i stavili svoj pečat.
E, tada smo mi izlazili najmanje 50 ili 100 puta za govornicu i rekli da se nikako ne slažemo sa ustanovljavanjem Visokog saveta pravosuđa, i principijelno ostajemo pri tom stavu.
Što se tiče mog amandmana, kao što je više puta rekao gospodin Zoran Krasić, od koga su mnogi mogli da nauče nešto iz ove oblasti jer se on zaista, i kao vrsni pravni stručnjak i kao zamenik predsednika poslaničke grupe u ovoj novonastaloj situaciji, kada je gospođi Pop-Lazić oduzeta reč, posvetio tome da vam kaže da je naš koncept mnogo bolji, svrsishodniji, iz prostog razloga što mi smatramo da uz stalnost tužilačke funkcije ta stalnost treba da bude zastupljena i kod zamenika, jer i vi sada, kao ministar, a ranije kao višedecenijski uspešni advokat, znate da zamenici tužilaca u praksi rade sve ono što bi tužioci trebalo da rade. Znači, praksa je sasvim drugačija.
Isto tako, znamo da ta dostojnost koja je predviđena za izbor nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija treba u pravom smislu reči da znači to da Narodna skupština Republike Srbije mora da ima uvid; zalažemo se, dakle, a to je više puta rekao gospodin Krasić, da i tužioce i zamenike bira Narodna skupština, na predlog ministarstva, raspisanog konkursa za javnog tužioca, a da on snosi direktnu odgovornost da, predlažući Odboru za pravosuđe i upravu svog zamenika, stoji iza tog čoveka.
Ne bi se onda desilo da se određuje takva moralna i svaka druga kvalifikaciona norma, kao što je i dostojnost te funkcije, a da se pojavi slučaj Sarajlić, pa da onda svi peru ruke i kažu - mi nemamo veze sa tim.
Pa izvinite, molim vas, ako je ovo najviši zakonodavni organ i ako on po prirodi stvari, iako se striktno zalažemo za odvojenost sve tri grane vlasti, ima neku superiorniju ulogu, jer odlučuje o mnogim stvarima u odnosu na izvršnu i sudsku vlast, smatramo da bi mnogo više o tome trebalo da se povede računa, a naročito u situaciji kada mnoge stvari tek treba da isplivaju na površinu. A i taj slučaj sam za sebe nije potpuno rasvetljen, osim što je taj izvesni gospodin Milan Sarajlić povezan, kako je to zvanično saopštio državni organ, sa pripadnicima zemunskog klana, a šta se iza brda valja tek ćemo da vidimo i da saznamo, dani su pred nama, je li tako?
Naravno, neće ni ovo vanredno stanje večito da traje. Javnost skupštine će biti dostupna, u skladu sa najvišim demokratskim načelima, a to valjda nije samo floskula koja se čuje, pa onda, što bi naš narod rekao,
"kom obojci, kom opanci", svako ko je šta radio moraće da snosi odgovornost za sve ono što se desilo.
(Predsednik: Peti minut.)
Meni uopšte nije potrebno, gospođo Mićić, da me upozoravate da je sada peti minut, jer nisam u reketu na košarkaškom terenu, da treba da pucam trojku na koš, ja tačno znam koliko mogu da pričam i kakve su vaše namere u 5,01 minuta.

 Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro da se vrati, da uđe ovog trenutka na vrata ministar Vladan Batić, da izađe za skupštinsku govornicu i da nam saopšti - pre svega, zbog nas ozbiljnih ljudi, pripadnika SRS, svih drugih koji se protive ovako nakaradnom zakonskom projektu za promenu Ustava, a najviše zbog građana Srbije koji su u potpunoj blokadi i ne mogu da prate šta se ovde dešava,  - da je reč o prvoaprilskoj šali.
Ovo što je nama u Predlogu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije uputila tzv. Komisija za promenu Ustava, urađeno je prvog aprila. Bilo bi dobro da je tako, nažalost i politička realnost i reči koje smo danas čuli i od strane ministra i od strane profesora sa sumnjivim kredibilitetom Stevana Lilića (o čemu smo mi mnogo pisali i govorili i upoznali javnost) u najmanju ruku su žalosne. Znate, za ljude koji nisu pravnici i koji ne žele i ne mogu da pretenduju da su pravni eksperti, žalosno je kada se pojavi neko ko za sebe kaže da je pravni ekspert, a onda izađe sa tvrdnjom da se ponosi zbog toga što se pravi ustavni diskontinuitet.
Postavlja se jedno logično pitanje, naime, da li je danas uopšte potrebno da vodimo ovu jalovu raspravu. To nije potrebno, jer vi ste nervozni, jedva i da možete da saslušate, iritira vas, evo, i kada ja govorim i kada govore drugi predstavnici SRS i predstavnici opozicionih stranaka. Ali, zašto niste u tekstu deklaracije na način na koji ste to predvideli ovim zakonom, pred poslanike servirali tekst deklaracije i da se jednostavno o tome glasa.
Ovako, doveli ste jedine legitimne političke predstavnike naroda, narodne poslanike do toga da moraju po hiljaditi put da vam kažu da ne samo da niste demokrate, već ste zaveli otvorenu diktaturu danas u zemlji. I ne samo da nam ne dajete mogućnost da važeći Ustav koristimo, nego se ponosite time kada kažete da Ustav nije Sveto pismo; tačno je, Ustav nije Sveto pismo, Sveto pismo nije promenjivo, a Ustav je promenjiv. Ali, morao bi neko od vas, gospodo iz DOS-a, a da to nisu ni vajni eksperti na državnoj televiziji i drugim centralnim televizijama koje su pod Vesićevom i Bebinom kontrolom, a pojavljuju se na okruglim stolovima i govore o tome da je potrebno da se Ustav menja i da što pre treba da se donese.
Doduše, to je manir i Vojislava Koštunice koji kao pokvarena ploča od 2000. godine ponavlja da Ustav mora da se menja, a onda nam kaže baš on, kao i ljudi iz tzv. Beogradskog centra za ljudska prava da su oni za to da se postigne celokupna javna saglasnost, koje očigledno ovde nema, jer vi nemate pristanak ogromnog broja opoziconih poslanika da se na ovakav način menja Ustav.
Sa druge strane, on sam i Beogradski centar za ljudska prava kažu da se oni, sada ću vam citirati "nalaze u tipološkoj granici regionalne i federalne države" pa se upravo tu krije opasnost, i ono što će u najvećem delu takav ustavni projekat i koncept da prihvati ovaj ostatak DOS-a, opasnost za opstanak i za sudbinu naroda, kako na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, a pre svega tu mislim na autonomne pokrajine.
Da ste imali razuma i da ste hteli da slušate šta vam poručujemo mi koji predstavljamo 1.100.000 birača trenutno, a taj broj može samo da bude sve veći i veći, da ste hteli da slušate šta to treba da se menja u Ustavu, jer 99% prisutnih poslanika to svakako niti želi da zna niti o tome racionalno razmišlja, onda biste uzeli u obzir činjenicu da nešto što je društvena svojina i što je ostatak brozovštine i kardeljevštine (iako ovde ima mnogo Brozove ideološke dece) treba svakako brisati iz važećeg Ustava Republike Srbije. Ono što je monopol nad građevinskim zemljištem takođe treba brisati i, naravno, saglasni smo da se grb i himna Srbije promene.
Međutim, ovako imate situaciju jedne veoma nestabilne, iako vi to želite na drugi način da prikažete, političke situacije u zemlji, imate činjenicu da je ova skupština nelegitimna i da će Ustav da bude promenjen sa 20 građana Srbije; pa, hajde onda da pozovem i ja da dođu neki iz Kragujevca, nekih 20, pozvaće Steva iz Sombora, Gordana iz Zemuna i da dođu građani ovde, kao što je 20 građana, nelegitimnih poslanika, prisutno i na takav način će da menjaju Ustav.
Ne, mi ćemo tome oštro da se protivimo i ukoliko u isto vreme kad dođe do održavanja parlamentarnih izbora, a neophodni su nam što pre, bude održavan ovaj referendum, kako Batić reče, moram da ga citiram, "po najvišim evropskim standardima", SRS, sa preko milion birača kojih će, verujem, biti sve više i više, pozvaće tog dana građane Srbije da uzmu u svoje ruke glasački listić i glasaju za listu kandidata SRS, ali da ne glasaju za referendum o takvom nakaradnom načinu promene onoga što je svetinja za svakoga ko drži do pravnih demokratskih načela i do ustrojstva države, gde će striktno biti podeljena i organizovana takva demokratska vlast koja će poštovati i ovu instituciju i pre svega političke predstavnike naroda, narodne poslanike.
Uahvaljujem se na pažnji poslanicima koji podržavaju ovaj stav.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS prilikom prvobitne izmene zakona o ministarstvima pre dve godine, kao što su to uradile neke poslaničke grupe, nije izričito tražila da postoji ministarstvo za sport. Apsolutno je neprihvatljivo da se Ministarstvo prosvete, koje je nadležno i za sport, bavi određenim poslovima.
Naime, u članu 17. se kaže da što se delatnosti sporta tiče, "Uprava za sport, kao organ uprave u sastavu Ministarstva prosvete i sporta, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: sport, fizičku kulturu". Neprihvatljivo je i amandmanom sam tražila da se u drugom stavu ostatak, teksta briše: da se uprava za sport bavi ostvarivanjem prava stranih sportista i sportskih organizacija i saveza u Republici Srbiji, kao i druge poslove određene zakonom.
Pre svega, zbog toga, što mi još uvek u Srbiji nemamo zakon o sportu i svi klubovi su registrovani kao udruženja građana. S druge strane, postavlja se jedan veliki problem. Ako u okviru Ministarstva za prosvetu i sport postoji ova uprava za sport, kako će moći da stavi na uvid javnosti, kao što to rade i treba da rade druga ministarstva, recimo Ministarstvo za privatizaciju, transfere pojedinih velikih klubova koje ostvaruju sa stranim sportistima.
U obrazloženju amandmana koji sam podnela, u ime poslaničke grupe SRS, jasno stoji ono što mora da bude po zakonu, a to je da su sva prava i obaveze stranih sportista i sportskih organizacija regulisana zakonom, kao za sva druga strana fizička i pravna lica. Isti je slučaj kada neko kupuje preduzeće i mi nemamo ništa protiv toga, ali da je to sve dato na uvid javnosti.
Šta sada da se desi, gospodine Šabiću, velika se prašina digla oko toga i sa pravom, zbog čega da mi ne znamo koliki su pojedini transferi u pojedinim sportskim klubovima! Imate situaciju da u Košarkaškom klubu FMP, čiji je faktički vlasnik potpredsednik Vlade Nebojša Čović, igra Amerikanac Redži Frimen, koji je u košarkaški klub doveden uz transfer koji je do dana današnjeg neobjašnjiv javnosti. Na koji način ćete tim stranim sportistima da odrežete porez, a naročito na dohodak koji ostvaruju ovde, kada oni podležu upravi za sport koja praktično po ovoj ingerenciji nema tu nadležnost. Oni moraju da se stave pod zakon kome pripadaju sva druga strana i fizička lica. U Košarkaškom klubu "Zvezda" ista je situacija. To su samo neki od mnogobrojnih primera. Tu su takođe strani sportisti, kao što su Skuni Pen i Obina Ekezije, koji su sada igrači košarakaškog...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
završavam... kluba "Zvezda" i imaju transfere koji su i dan-danas neobjašnjivi javnosti. Pitanje je po kom zakonu će strani sportisti da plate porez ovde i da se ponašaju kao sva druga strana pravna i fizička lica, bilo da su u pitanju pojedinci ili strane sportske organizacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je u novembru prošle godine, kada je usvajan nerealno projektovan budžet za 2003. godinu znala da ćete vi, posle usvajanja kakve-takve tzv. Ustavne povelje, preuzeti obaveze da finansirate novu, nazovimo je državnu zajednicu.
Ključno je pitanje, i bez tog iznosa koji je potreban da bi se finansirali novonastali organi, tzv. Savet ministara, kako uopšte da se dostigne ovako projektovani užasno visoki budžet za 2003. godinu i bez tog dela finansiranja. To je apsolutno nemoguće, jer kako ulazimo i završavamo prvo tromesečje tekuće 2003. godine, mi vidimo da ništa od onoga što su navodni, vole tako da se zovu, reformatori iz DOS-ovske Vlade planirali ne može da se realizuje!
To su bila prazna obećanja koja su pljuštala sa skupštinske govornice, kako bi se zamajavala javnost i što više se održali na vlasti. Ne samo da nije tačno ovo što nam je ministar napisao, koji je u međuvremenu pobegao, prošlog puta je bio u opticaju strip, a sada je to pregled onoga šta su vladine želje, a želje i mogućnosti nisu jedno isto.
Ne samo da nije tačno da je planirani rast bruto društvenog proizvoda bio 5%, nego je tada za ovom govornicom ministar Đelić rekao da to maksimum može da bude 3,8%. Mi smo već tada izrazili sumnju u to, jer proizvodnja ne funkcioniše; pad industrijske proizvodnje je iz meseca u mesec sve veći i veći, a i nezaposlenost je sve veća i veća. Nerealno je da se kroz zaduživanje, kroz donaciju i privatizaciju planira pokrivanje ovolikog budžetskog deficita.
Za nas i za celokupnu javnost koja ne može da prati sednice Narodne skupštine zbog vanrednog stanja, i dalje su mnogo interesantne i podložne najoštrijoj kritici javnosti stavke koje se nalaze u ovako projektovanom budžetu. Nemoguće je da ovoliki iznos planirate za novouspostavljeno Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose i da će ga Srbija finansirati u tom iznosu, kada se ono što piše da će to ministarstvo da radi, jasno se preklapa, gotovo identično, sa nadležnostima koje ima Goran Pitić, koji, podsetiću vas, za ovu godinu ima na raspolaganju 20 miliona dinara da bi putovao okolo i da bi, navodno, sklapao nekakve aranžmane - vidimo da od toga nema ništa!
S druge strane, mi moramo da se suočimo sa stavkom koja je vezana za Koordinacioni odbor za Kosovo i Metohiju i za ono šta taj odbor radi. Gde je izveštaj potpredsednika Vlade Nebojše Čovića o situaciji u našoj južnoj pokrajini i o trošenju tolikih budžetskih sredstava? Taj iznos je u razdelu budžeta Srbije povećan, od usvojenog budžeta prošle godine za 2003. godinu, na 1.850.000.000 i još 250.000.000 koji se nalaze u razdelu planiranom za finansiranje tzv. državne zajednice.
Nerealno je da očekujete da će doći do ovolikog poreskog zahvatanja, iz prostog razloga što ste i sami suočeni sa tim, a i celokupna poreska uprava, da poreski obveznici nisu u stanju da plate ni porez na promet u ovako visokoj stopi, iako ste se hvalili prošle godine smanjenjem poreza na promet, ali samo za neke od proizvoda. Sa druge strane, ne samo da nećemo imati povećanje zaposlenih, već sada imamo gotovo 350.000 koji rade na crno, nisu prijavljeni. Postavlja se pitanje kako onda pametna vlast i država može taj problem da reši - višestrukim smanjenjem poreza i doprinosa na plate zaposlenih, što se nadovezuje na našu kritiku nedavno usvojenog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, i kroz suočavanje sa onim šta su realni izvori i šta su naše mogućnosti.
Ovako, kroz plasiranje lažnih obećanja građanima, pre svega onima koji, kao što to kaže ministarka Gordana Matković, imaju donji limit ne od 4.500 dinara, nego nažalost mnogo niži, mi dolazimo u situaciju da će broj gladnih, nezaposlenih i onih o kojima aktuelna DOS-ovska vlast uopšte ne brine, biti sve veći. Jedini način da se prestane sa takvim obećanjima, sa nerealnim budžetskim projekcijama i sa nedomaćinskim i neracionalnim trošenjem sredstava je da izađemo na izbore, da se konstituiše nova vlada, koja će biti mnogo odgovornija prema svojim građanima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, tretira jedno veoma važno pitanje, i to je - ako ste primetili, a verujem da većina od vas uopšte ne prati ni šta se dešava, niti kakvi su ranije bili amandmani naše poslaničke grupe - principijelno zalaganje, da bismo pomogli ljudima koji su ostali da rade u fabrici automobila "Zastava" i da bismo na taj način uradili ono što treba da uradi i ova vlast, da ima imalo sluha za taj automobilski gigant i zbog činjenice da su radnici shvatili, u ponedeljak uveče, tačnije 31. marta, da su izigrani i prevareni; jer, u 10,00 uveče, najpre na jednoj od kragujevačkih televizija, a sutradan su to svi preneli, došlo je saopštenje od vlasnika firme Njukarko Malkolma Briklina, za koga mi odgovorno tvrdimo da je jedan od vodećih belosvetskih prevaranata.
On je rekao da traži od rukovodstva Grupe "Zastava" da se produži rok za potpisivanje konačnog ugovora. Podsećam vas da je to aminovao i ministar Božidar Đelić, da je Aleksandar Vlahović potpisao predugovor, ne pitajući nikoga na čelu Agencije za privatizaciju; čak su se i neki poslanici u rukovodstvu Grupe "Zastava", koji danas sede u poslaničkim klupama ogradili i rekli da ne znaju kakav je bonitet te firme, da li je taj čovek uopšte sposoban da bilo šta uradi, a potom su neki od njih i podneli ostavke, a neki isterani iz Upravnog odbora Grupe "Zastava".
Tražim od vas, u ime SRS, da podržite ovaj amandman kojim se posle člana 11. dodaje član 11a, koji glasi: "Kupovinu i prodaju prevoznih sredstava republički organi i organizacije mogu vršiti samo uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade.
Kupovinu prevoznih sredstava republički organi i organizacije će isključivo vršti od domaćih proizvođača (u ovom slučaju "Zastava-automobila"). Zahtev za kupovinu i prodaju prevoznih sredstava korisnici iz stava 1. ovog člana dostavljaju Vladi, uz prethodno pribavljeno mišljenje Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.
Evidencija o kupovini i prodaji prevoznih sredstava korisnika iz stava 1. ovog člana vodi se kroz godišnji izveštaj dostavljanja Vladi Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.
Organ nadležan za registraciju vozila može registrovati vozilo samo uz pismenu saglasnost Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, u kojoj je imenovan republički organ ili organizacija - korisnik vozila".
To bi ujedno bio i kraj ovog amandmana. Vi stavite prst na čelo, jer uskoro će se, bar po vašim najavama, završiti vanredno stanje. Garantujem vam da ćete prvog dana u Kragujevcu imati 5.000 radnika na protestu zbog ovakve nebrige za njih i članove njihovih porodica.

Dame i gospodo narodni poslanici, objedinjavanje rasprave o prvoj i drugoj tački dnevnog reda uskratilo mi je  delimično mogućnost da još jednom, ali sada dosta detaljnije, iznesem stav SRS, koji je očigledno ostao nepoznat i samom ministru gospodinu Šabiću, mada to nije bila njegova direktna nadležnost do današnjeg dana.
Međutim, moram i njega da podsetim, kao i poslaničku većinu, da se SRS, od usvajanja tzv. sporazuma za preuređenje odnosa u bivšoj federaciji između država članica Srbije i Crne Gore, zalagala protiv toga, protiv takvog načina stvaranja, po nama, kvazidržavne zajednice, a i po mišljenju ogromne većine građana, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori, iako nam je zaista bila želja da vekovne težnje srpskog naroda i u Srbiji i u Crnoj Gori bud objedinjene kroz funkcionisanje federalne države, koja je ukinuta.
Po nama su samo produkovani mnogobrojni problemi. Pokazalo se da ona na mišiće funkcioniše već sada, posle konstituisanja Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora, najpre zbog problematične skupštinske većine, koja je na isti način problematična i ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a i zbog jasno nedefinisanih odnosa između pojedinih (iako su se samo tvorci tzv. Ustavne povelje deklarativno za to zalagali, pa to preneto u Ustavnu povelju) ministarstava, Saveta ministara i ministarstava na nivou republika članica.
Taj drugi Predlog zakona o ministarstvima je, doduše, pokušao to da reguliše i da te prenesene i definisane tzv. Ustavnom poveljom nadlženosti ugradi u Predlog ovog zakona. Međutim, kada smo kod organa i organizacija i njihovog konačnog statusa, moram još jednom da vam kažem izričiti stav ne samo SRS, nego miliona Srba koji žive u Srbiji i stotina hiljada koji žive u Crnoj Gori, da je apsolutno nepotrebno postojanje tzv. Nacionalnog saveta SRJ za saradnju sa tzv. Haškim tribunalom, iako je to obaveza koja je proizišla iz vaše haške koalicije i usvajanja Zakona o saradnji sa tim antisrpskim sudom.
Međutim, mi stojimo na stanovištu da ogromna većina građana Srbije na ovakav način i kroz način na koji je definisan u Zakonu o saradnji sa tim antisrpskim sudom, ne želi da se ono najbolje što Srbija ima izručuje toj antisrpskoj kvazisudskoj instituciji.
(Predsednik: Upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Gospođo Mićić, tema je Odluka o prihvatanju sporazuma država članica o definisanju konačnog statusa organa i organizacija iz člana 15. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora. Govorila sam o tački 8) prvog člana sporazuma, odluke.
Tačka 9) je Koordinacioni centar SRJ i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju. Dozvoljava mi Poslovnik, iako me predsedavajuća upozorava, da govorim o jasnom stavu SRJ, iako nismo doneli amandman na ovu odluku, da je nepotrebno, i te kako štetno ovakvo definisanje i postojanje Koordinacionog centra SRJ, naročito zbog toga što i oni samoproklamovani predstavnici Srba na Kosovu i Metohiji sada kažu da je Mihael Štajner za srpski narod persona non grata u našoj južnoj pokrajini.
Međutim, mi smo još mnogo pre ukazivali na to. Podsećam vas da smo jednu odluku ovde jednoglasno usvojili, a to je da ne prihvatimo uslove iz tzv. Hekerupovog ustava, koji sada Štajner sprovodi i na taj način šikanira srpski narod na Kosovu i Metohiji.
Što se tiče zakona o ministarstvima, niste morali, kao što je rekla i gospođa Gordana Pop-Lazić, da donosite potpuno novi zakon u marketinške svrhe, već ste mogli da izvršite izmenu i dopunu postojećeg zakona. Ali, kako nema skupštinskih prenosa, kako je stvorena atmosfera medijskog linča i hajke koja je, pre svega, uperena na čelnike Srpske radikalne stranke i Srpsku radikalnu stranku uopšte, već sada znam kakvi će izveštaji biti u centralnim informativnim emisijama, da je usvojen zakon o ministarstvima.
Vi mislite da će narod pomisliti da se tu nešto važno odlučivalo i da će ta ministarstva raditi bolje. Ne, neće raditi, zbog toga što osnovnu stvar koju je trebalo da uradi Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čijem čelu je potpuno nekompetentan čovek, što se pokazalo i tokom poslednjih tragičnih događaja, nije predvidelo ono što mu je glavna ustavna nadležnost, a to je da štiti ustavni poredak naše zemlje.
Sa druge strane, gospodin Mirčić je bio u pravu, mada to neko ovde ne razume, treba mu dodatno objašnjenje, kada je rekao da je u nadležnosti Ministarstva odbrane da brine o celokupnom graničnom pojasu, jer to tako stoji po Ustavnoj povelji. Ovde se kaže: "Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije vrši kontrolu prelaska granice i kretanje i boravak u graničnom pojasu". Znači, bila je nesuvisla ona ispravka kolege Mirčića, koji je, kao i uvek, bio u pravu, kada je govorio o nadležnostima vojske, jer kontrolu prelaska granice, do sada i kada je postojalo Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova, na čijem čelu je bio sadašnji premijer Zoran Živković, vršilo je Republičko ministarstvo.
Što se tiče ministarstva kulture i medija, odnosno ministarstva koje bi trebalo da ima jasniji naziv - ministarstvo informisanja, bilo bi dobro, uz ovakve pobrojane nadležnosti, da nam neko objasni kako će to slobodu javne reči i objektivnost informisanja da štiti Branislav Lečić, kada se on nalazi u predvodničkom timu hajke na SRS.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena i na temu. Ne radi se o personalnim rešenjima.)
Bilo bi dobro da nam ministar Šabić, koji je ministar za lokalnu samoupravu, kaže po kom zakonu su kaznili medije kojima je trenutno obustavljeno izdavanje štampe, kada je ukinut zakon o informisanju i po kom zakonu je jednom takvom glavnom i odgovornom uredniku, u ovoj opštoj atmosferi linča i bezumnih laži, izrečena opomena.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa ministar Gordana Matković je videla da se ovde radi ne samo o tehničkoj grešci u članu 74. i tom nedostatku, a što me ne bi začudilo, s obzirom na to da nije krivica isključivo gospođe Matković, da se na čelu Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo nalazi supruga sada premijera Zorana Živkovića.
Mi smo ranije imali te slučajeve. Vlada, odnosno pojedina resorna ministarstva su shodno ovakvim našim intervencijama odmah reagovala i prihvatali su naše amandmane kojima se do kraja nešto precizira. Kao što kaže predsedavajuća, gospođa Čomić, da bi to ušlo u stenogram, da biste vi znali o čemu se radi, a naročito oni koji malo više dremaju i ne prate, ili ih uopšte ne zanima ova materija.
Radi se o članu 74. koji precizira novčanu naknadu za telesno oštećenje. U članu 74. se kaže: "Visina novčane naknade za telesno oštećenje određuje se od osnova koji čini osnov za zatečene korisnike prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, u procentu telesnog oštećenja utvrđenom u članu 39. ovog zakona".
Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke dodaje i drugi stav posle ovoga koji glasi: "Novčana naknada za telesno oštećenje pripada u stalnom mesečnom iznosu".
Dakle, i gospođa Matković je videla da to nedostaje, uz one primedbe koje je u više navrata iznela gospođa Gordana Pop-Lazić,
zamenik predsednika poslaničke grupe. Iskoristiću priliku da i to kažem, bez obzira što se ovo tehnički do kraja precizira, da imamo zamerke zbog toga što se naknade za telesno oštećenje daju samo kod povreda na radu i bolesti koje su profesionalne. Međutim, smatramo da bi trebalo da se tretiraju novčanom naknadom i zaposleni radnici kojima se, nažalost, desi neka nesreća i van radnog mesta.

Pre nego što počnem da obrazlažem amandman na član 145. zakona, iskoristiću svoje poslaničko pravo, gospođo Čomić, da vam predložim da koristeći član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine napravite pauzu kako biste mogli, pošto to očigledno ne možete redovnim merama, da uspostavite red u sali.
Ovde se radi o ponašanju jedne blago rečeno razularene poslaničke grupe, koja ne samo da ne sluša o čemu se govori, nego u poslednjih tri sata svaki put kada za govornicu izađe zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, gospođa Gordana Pop-Lazić, koja se temeljno kao zamenik predsednika i kao poslanik i pravnik spremala za ovu oblast, veoma značajnu za našu najstariju populaciju, ne samo da neprimerene dosetke, oni verovatno misle da to jesu, dolaze iz poslaničke grupe sa naše desne strane, već je zaista neverovatno da u takvim uslovima, a vi to navodno ne čujete, mi nastavimo dalje da radimo.
Što se tiče mog amandmana i člana 145. rekla bih vam da je u najmanju ruku, gospođo Matković, morbidno ovo što se predlaže, zbog toga što se radi o jednoj veoma važnoj stvari, a inače nažalost treba da predstavlja i određenu vrstu koristi za porodicu koja izgubi svoje najmilije, dakle da ostvare svoje zakonsko pravo i neverovatno je da neko od članova porodice premine, a da drugi član porodice, koji treba da ostane da brine o ostalima ili ostaje sam bez svog supružnika, mora u roku od tri dana da dođe i da izvrši prijavu o smrti korisnika od dana izdavanja izvoda iz matične knjige umrlih, a naročito zbog činjenice da to može da se desi u nekom drugom gradu i naročito zbog činjenice da to može da se desi u neradnim danima, za vreme praznika itd.
Kako ste u prethodnim tačkama ovog člana 145. svuda dali rok od osam dana. Mislim da bi bilo primerenije i naročito zbog toga što ti ljudi nisu u stanju da o takvim administrativnim stvarima razmišljaju u roku od tri dana, kada ne daj bože, ali to se dešava, izgube nekoga u svojoj porodici.

Dame i gospodo narodni poslanici, velika je zamerka poslanika Srpske radikalne stranke zato što ministar Gordana Matković nije ostala do kraja današnjeg dela načelne rasprave. To što Vlada mora o tako nečem značajnom da odlučuje nije naš problem.
Trebalo je, gospođo predsedavajuća, da prekinete današnju načelnu raspravu i da nastavimo sutra jer smo se ozbiljno pripremali za ovaj zakon koji vi nazivate sistemskim i zbog toga što je veliki deo naše populacije, najstariji deo, zainteresovan za raspravu i sudbinu ovako loše koncipiranog zakona za penzionere, one koji su sada u penziji i koje to u bližoj ili kasnijoj budućnosti čeka.
Osnovna zamerka se poklapa sa zamerkama najvećeg dela naše najstarije populacije, bez obzira na to da li su uključeni u aktivnost nekog sindikata ili ne. Nama je važno da štitimo interese penzionera kroz programska opredeljenja SRS, koja se nisu menjala od našeg osnovanja, a jasno stavljaju do znanja - posle ekonomskog kraha koji smo preživeli zbog dugogodišnjih sankcija tzv. međunarodne zajednice koja je vama obećala bespovratnu pomoć od pet milijardi dolara, zato što smo imali rat, što smo morali da suzbijamo banditizam i terorizam u našoj južnoj pokrajini, pa posle zlikovačka agresija NATO i jasno je da smo bili u pravu kada smo kod izmene Zakona o privatizaciji predlagali - da se penzijski fond sa većim procentom učešća sredstava od privatizacije preduzeća u našoj zemlji popuni.
Neprihvatljivo je za svakog penzionera, uvreda je za svakoga ko je prinuđen da živi sa minimalnom penzijom. Ako penzioner ima minimalnu penziju od 4.000 dinara, pa izađe ministar za govornicu i kaže da će ovaj zakon da usklađuje na novi način rast penzija, a ne rast ni stagnaciju nego strmoglavi pad na način kako je zamislio DOS i ova vlada, to je jasna poruka ovim ljudima da neće moći da prežive bez pomoći svoje dece ili da žive normalno dva-tri dana u mesecu. Šta će oni bolesni i šta će oni koji su se razboleli i kojima jasno kaže Vlada ovim konceptom da oni ne mogu da idu u invalidsku penziju?
Poglavlje o invalidskoj penziji jasno kaže da će nju moći da dobiju samo ljudi koji su u invalidskim kolicima. Ako pred invalidskom komisijom čeka na hiljade ljudi koji imaju trostruki bajpas, teška srčana i druga oboljenja, ako čekaju radnici zaposleni u Fabrici "Zastava"- namenska proizvodnja, kojima je obećao ministar Vlahović i Vlada da će im obezbediti zaštitne radionice i to uključili u Zakon o radu, a toga nema, ako je to ključni zahtev zaposlenih u namenskim proizvodima u "Zastavi" i drugim neprofitabilnim firmama u našoj zemlji, jasno je da niko o njima ne želi da brine i prepuštate ih surovoj sudbini.
Šta sa onima koji imaju tzv. nevezani staž? Na desetine hiljada zaposlenih u našoj zemlji, koji su stekli uslove da idu u penziju, ne znaju na koji način će to da ostvare, jer ne mogu da premoste mnoge godine u kojima im njihova matična preduzeća nisu uplaćivala poreze i doprinose.
Najviše je takvih slučajeva u trgovinskim preduzećima, Robne kuće "Beograd", tekstilna industrija u Kragujevcu i u mnogim drugim gradovima u Srbiji, ima mnogobrojnih primera, jer ovo ministarstvo i gospođa Matković se oglušuju i kaže da to nije njihova nadležnost. To će reći i Ministarstvo za rad i zapošljavanje, pa i Vlada, i ljudi se nalaze u vakuumu da ne znaju šta da rade, jer su uzalud utrošene njihove godine marljivog rada, a nemaju mogućnost da ostvare penziju ma kakva ona bila, vidimo da će biti samo manja.

Dame i gospodo narodni poslanici, u situaciji vanrednog stanja u zemlji set zakona iz oblasti pravosuđa je stavljen na dnevni red po hitnom postupku. Nije dobro što smo u ovoj situaciji, što nema televizijskog prenosa, zbog toga što je celokupna srpska javnost, a naročito oni koji se nalaze u sudijskoj ulozi, svi zaposleni u pravosuđu su zainteresovani kako će se završiti očigledan spor koji je nastao između sudske i izvršne vlasti proteklih meseci i sporenja oko toga ko je u pravu; a zaposleni su dali zamerke na račun, pre svega, ministra Vladana Batića.
Međutim, moram još jednom da ponovim ono što je rekla Gordana Pop-Lazić, podsećamo vas na činjenicu da smo mi, predstavnici SRS, izričito bili protiv formiranja specijalizovanih sudova u Srbiji. Jasno smo to rekli, puno amandmana smo poneli samo na, a to se ponavljalo i dalje sa drugim zakonima, na Visoki savet pravosuđa i tu smo imali 50 amandmana. Pokazalo se da smo bili u pravu i da je negativna selekcija u pravosuđu izvršena od strane DOS-ovske vlasti, pre svega od strane svih vas, mislim i na ostatak DOS-a i na Demokratsku stranku Srbije koja je takav izbor aminovala, ali pošto je to posebna tačka dnevnog reda - razrešenje sudija, govorićemo o tome kasnije.
Međutim, kada se govori o Zakonu o sudijama, imamo jednu sasvim protivustavnu odredbu člana 7. Zakona o sudijama, a radi se o prestanku sudijske funkcije. To uopšte ne može na ovakav način da se reguliše.
Mi smatramo da je ovo još jedno kršenje Ustava iz prostog razloga što Odbor za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije uopšte nije bez prethodne odluke, kao i Narodna skupština, u prilici da po važećim zakonima razreši sudiju sa sudijske funkcije, jer je članom 101. Ustava Republike Srbije jasno rečeno da je sudijska funkcija stalna, sudiji prestaje sudijska funkcija kada to sam zatraži ili kada ispuni uslove za starosnu penziju, i da Vrhovni sud u skladu sa zakonom utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije, odnosno razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. U ovom slučaju, mi uopšte nemamo takvu odluku Vrhovnog suda.
Ono što je indikativno je porast i mnogo veći stepen kriminaliteta u oblasti pravosuđa. Prof.dr Vojislav Šešelj, koliko vi to hteli da osporavate politički ili ne, to je vaša lična stvar, mislim pre svega na predstavnike vlasti, sasvim je dobronamerno u proteklim mesecima i proteklim godinama razotkrivao sve kriminalne afere u našem društvu, ubistva koja su se desila, sa konkretnim dokazima, svojim ličnim informacijama koje je imao i to davao na uvid javnosti, štampao publikacije, knjige, a njih smo i davali na uvid; mnogi od vas su želeli i kupili su knjige koje su štampane u tu svrhu sa konkretnim podacima.
Ali, kada je reč o tim specijalizovanim sudovima, moram da vas upozorim da je još uvek nerazrešena jedna od mnogobrojnih afera, sa svim podacima je javnost upoznata preko predsednika naše stranke, međutim nedostupne su bile mnoge informacije.
Reč je o aferi koja je pod pokroviteljstvom, pre svega, Trgovinskog suda, Četvrtog opštinskog tužilaštva i opštinskog javnog tužioca Četvrtog opštinskog suda Biljane Radovanović, a to je afera "Mercedes benz". Radi se o tome da su "mercedesi" druge i treće klase, a bili su namenjeni Kazahstanu i Indiji, uvoženi u našu zemlju kao mercedesi prve klase, za njih firma koja je ovlašćena, dakle taj zastupnik, nije platila državi preko 20 miliona maraka (i to je tek okvirna cifra) carine.
Radi se o tome da je sam vrh našeg pravosuđa, počev od Biljane Radovanović, preko predsednika Četvrtog opštinskog suda Đorđa Mirkovića, preko Dušana Simića koji je u međuvremenu avanzovao, preko Vojkana Simića koji je postao vašom voljom predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu, Vladana Stefanovića, zatim advokata Slobodana Milivojevića, a sada tu firmu "Mercedes benz" zastupa ugledni član grupe G-17 plus Emilija Šarević, preko tužioca bivšeg Pajkovića, bivšeg direktora "Ineksa" Slobodana Šarenca, Mihalja Kertesa, svi su do kraja umešani u aferu "Mercedes benz".
Sa svim tim je upoznat i sadašnji specijalni državni tužilac, koji je bio zamenik republičkog javnog tužioca, gospodin Jovan Prijić; on je primio na zapisnik krivičnu prijavu pre više od šest meseci, a mi kao poslanička grupa smo tražili od Odbora za pravosuđe i upravu da se razreši sa mesta opštinskog javnog tužioca Biljana Radovanović. Čak je i nemačko državno tužilaštvo upoznato sa svim ovim, ali gde se koči? Stalo je na MUP-u Republike Srbije, kod nespretnog, to je najblaža reč, ministra Dušana Mihajlovića. Sa svim ovim je takođe upoznat i general policije Lukić. To su samo neke od tačnih i jedinih verodostojnih informacija o jednoj od vodećih kriminalnih afera u našoj zemlji.
Što se nas tiče, mislim na celokupnu SRS i na nas poslanike, mi ćemo nastavljati da argumentovano i uz konkretne podatke - ne bojeći se za sebe lično, za svoj integritet bez obzebeđenja putujemo po celoj Srbiji, jer nama nije potrebno niko da nas štiti - da govorimo o organizovanom kriminalu. Suprotstavljaćemo se tome i to je osnovna tačka programa i delovanja SRS.