Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, ovakav predlog za Gorana Radenovića uopšte nije mogao da se nađe u skupštinskoj proceduri, jer i ovaj poslovnik, koji je predložila Demokratska stranka Srbije, a koji ste u vašoj međusobnoj trgovini vi iz ostatka DOS-a usvojili, ovako nakaradan kakav jeste ne poznaje takvu mogućnost da neko drugi, osim navedenih u članu 131, daje Skupštini bilo kakav predlog za bilo kakvo odlučivanje.
Podsetiću vas na član 131. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže: "Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju Vlada, svaki narodni poslanik, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 15.000 birača".
Mi pred sobom imamo predlog koji je potpisao izvesni dr Vladimir Marko, član radiodifuznog Saveta, odnosno radiodifuzne agencije i uputio ga predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije. Ovakav predlog za Radenovića uopšte nije mogao da se nađe pred narodnim poslanicima, a da pre toga o njemu nije raspravljao i Skupštini na znanje dao svoj stav Odbor za kulturu i informisanje.
Sada se vraćamo na situaciju od pre nedelju dana, kada su poslanici, mi koji ne želimo iz principijelnih razloga da učestvujemo u radu skupštinskih odbora i oni koji su članovi otišli na sednicu Odbora za kulturu i informisanje, tamo su došli Aleksandar Crkvenjakov i Bojana Lekić pa su obrazlagali zbog čega mi nemamo direktan prenos sednica Narodne skupštine Republike Srbije.
Glavni i odgovorni urednik i propagator antisrpske i pre svega neobjektivne uređivačke politike, Bojana Lekić, rekla nam je da, između ostalog, to nije moguće, a o tome su govorili Ivan Andrić i Crkvenjakov, zbog toga što još uvek nije formiran i nije izabran deveti član Saveta radiodifuzne agencije.
Srpska radikalna stranka je bila protiv usvajanja Zakona o radiodifuziji i kada je bilo reči o pojedinostima rekli smo vam kakva je farsa taj zakon, kakvo pogodno tle za razna lobiranja je Republička radiodifuzna agencija i došli smo do toga da se danas u Skupštini Srbije, evo sve do 12,45 časova, izuzimajući kompetentna i pre svega argumentovana izlaganja gospođe Pop-Lazić i svih ostalih poslanika Srpske radikalne stranke, dešava ono što bi najviše voleli protagonisti određene politike, a uključujući i neke medije u Srbiji u ovoj opštoj borbi za frekvenciju, da se u Skupštini Srbije stvori opozicija po njihovoj meri. To bi voleli i oni koji su danas rekli da neće glasati za Gorana Radenovića, a koji sve vreme glume opoziciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pre svega moram, pošto se stanje između Nebojše Čovića sa jedne strane i Željka Mitrovića i Televizije "Pink" sa druge strane, očigledno kroz diskusije te lažne opozicije i vas iz DOS-a prenelo na skupštinsku govornicu, da poručim onima koji su omiljeni opozicionari, ali oni to zaista nikada ne mogu da budu, jer je to jedino pokazala Srpska radikalna stranka u ovoj skupštini i to i vi znate iz DOS-a, a znaju i oni koji bi želeli da budu ta opozicija, da ne moraju baš mnogo da propagiraju stavove Nebojše Čovića, jer kako je on mafijaška pudlica, a svi ste to pročitali u knjizi prof. dr Vojislava Šešelja, i njih će da povuče u ambis zajedno sa sobom.
Ne može da se desi takva situacija, kao što se desila prošle godine u septembru i decembru mesecu, da se kroz njihovo lažno predstavljanje kao opozicije izvrši polarizacija biračkog tela, da su oni, kao, fini...
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas da svoje stavove o opoziciji dovedete u vezu ....)
I te kako je u vezi, gospođo Čomić, jer su oni glasali za Zakon o radiodifuziji i za prethodni izbor članova Saveta, a danas govore o svojim oprečnim stavovima u odnosu na ono za šta se zalaže ostatak DOS-a.
Prema tome, mi ćemo koristiti svaku priliku, bez obzira na to što SRS dnevno nema ni deset sekundi na državnoj, ni na svim televizijama koje pretenduju da dobiju nacionalnu frekvenciju, bez prenosa skupštinskih sednica, da vam govorimo kao prava i jedina opozicija, da nije moguće da Narodna skupština, uz takvo kršenje Poslovnika, glasa o ovakvom kadrovskom rešenju za devetog člana Saveta radiodifuzne agencije. Znate pod kakvim sumnjivim okolnostima su i prethodna dvojica, Cvetković i Cekić, izabrani.
I dok mi govorimo u potpunom medijskom mraku o ovom lobiranju i ovome što se dešava u Skupštini, moram da vas obavestim, jer i tu oblast je takođe regulisao Zakon o radiodifuziji, da se kroz mrežu kablovsko-distributivnog sistema u Srbiji nudi građanima koji poseduju kablovsku televiziju da gledaju tri ustaška programa: HRT 1, 2. i 3. Oni svakoga dana, pa tako i danas, dobila sam informaciju, prenose sednice hrvatskog ustaškog Sabora. To su vaši prijatelji, to su oni kojima vi idete na poklonjenje. Ugledajte se onda na njih i dajte direktne prenose skupštinskih sednica.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka, kao što ste čuli od koleginice Gordane Pop-Lazić i poslanika, ne može da podrži ovaj predlog zakona zbog sveukupne situacije koja vlada u našoj privredi i zbog toga što smatramo da je na sasvim drugačiji način i mnogo ranije trebalo da se govori o garancijskom fondu. Pratila sam izraz lica gospođe Čomić - nije Gordana Pop-Lazić pogrešila kada je rekla da mi smatramo da zakon treba da se zove "predlog zakona o osnivanju garancijskog fonda"a ne Predlog zakona o garancijskom fondu. Neko će reći - nije šija nego vrat, ali u stvari u tome je suština svega onoga što želim da kažem.
Pre svega, da bi se u jednoj državi, kako vi volite da kažete - u zemlji tranzicije, osnovao garancijski fond za namenu o kojoj je, ali samo deklarativno, govorio Aleksandar Vlahović, potrebno je mnogo ranije da se stvore stabilni politički i ekonomski uslovi, da bismo govorili o onom što je druga faza privrednog razvoja. U stvari to je avangardna faza za zemlje u tranziciji, a to su: mala i srednja preduzeća. O tome se mnogo govorilo i za vreme bivših vladara u ovoj zemlji početkom 90-tih godina, za vreme nezabeleženih ekonomskih sankcija, koje su činile Amerika i zapadne zemlje prema našoj zemlji.
Međutim, sve je to ostalo samo na rečima i taj manir, to deklarativno zalaganje za takav strateški razvoj malih i srednjih preduzeća, nastavio je i Aleksandar Vlahović.
Podsetiću vas na usvojenu verziju zakona: pre izvesnog vremena imali smo samo izmene i dopune Zakona o privatizaciji, kada je sa skupštinske govornice ministar Vlahović govorio o restrukturiranju velikih privrednih sistema, o primeru "Zastave"; davali su radnicima tada po 200 maraka, sada 100 evra za svaku godinu staža u proseku 4.500 do 5.000 nemačkih maraka, da bi oni sa tim inicijalnim kapitalom, zamislite ironiju u državi u kojoj su beda i siromaštvo uzeli maha toliko da je milion i po ljudi gladno, krenuli da se dogovaraju, grupišu i osnivaju mala preduzeća ili da se organizuju tako da imaju neki inicijalni kapital za malo ili srednje preduzeće.
Pošto mi "nismo zakasnili" pet meseci ili od avgusta prošle godine, kada nam je dostavljen ovaj predlog zakona o garancijskom fondu, postavlja se pitanje šta je to radila Vlada Republike Srbije, zašto je ministar davao radnicima takva lažna obećanja i zašto je govorio o nečemu što je praktično nemoguće ostvariti u ovim ekonomskim i privrednim uslovima?!
Zakon precizira odnos između korisnika Garancijskog fonda odnosno vlasnika privrednih subjekata, malih i srednjih preduzeća i, sa druge strane, poslovnih banaka. Kako ćete vi narodne poslanike da ubedite, odnosno ministar i gospodin koji ga verovatno predstavlja, celo jutro lista neke brošure, da će poslovne banke u našoj zemlji ili inostrane banke koje posluju kao domaće u našoj zemlji, ima ih ko zna koliko sa raznim imenima, da se na takav način nađu u prilici i da žele da pomognu malim i srednjim preduzećima, kada su i oni na velikom oprezu zbog ovakve politike koju vodi Vlada i zbog toga što oni uopšte ne znaju kakav će odnos imati buduća Narodna banka Srbije, pošto je tu najveći procep sada u DOS-u. Ona sada samo neformalno posluje i to je glavni kamen spoticanja ovih dana da se usvoji taj zakon.
Kako je moguće da se unapred govori o velikodušnosti tih poslovnih banaka, kada su njihove obavezne rezerve, to bankari sami govore i čak se žale i oni koji su vaši favoriti i najveći bankarski lobisti u ovoj zemlji, što se pokazalo i posle usvajanja Zakona o platnom prometu, kada je apsolutno nemoguće da i oni računaju na neku dugu stazu, jer ne znaju kakva će biti buduća monetarna i bankarska politika u ovako politički i ekonomski nestabilnoj zemlji. Samim tim i oni ne mogu unapred da budu širokogrudi prema vlasnicima malih i srednjih preduzeća.
Za nas, poslanike SRS, veoma je važno da nam ministar, kad god se pojavi i koji je prvi put trebalo da bude ovde od početka do kraja, jer ovaj zakon tretira i drugu stranu medalje, njegove neslavne medalje, da je on i ministar za privredu, a ne samo za privatizaciju, a, eto, njega nema, da nam objasni odakle ovih 600 miliona početnog uloga u Garancijskom fondu iz budžeta Republike Srbije, kada se nalazimo u potpuno ekonomskom kolapsu i jedva se namiču plate i penzije, kada je ministar Đelić upao u neki klinč, vakuum, ne zna na koju će stranu, mora da pravi raspored kada će ko od državnih organa i institucija da prima platu. Odakle ovih 600 miliona?
Ako već želite da pomognete privredi, ali čisto sumnjam, jer je svakog dana sve skuplje za privrednike u ovakvoj državi, pod ovakvom vlašću, vi lepo, gospodo, tražite da vam Radio - televizija Srbije vrati onih 600 miliona, koje je uzela od početka godine do danas i još onih 2.700.000.000 od prošle godine, pošto su obustavili direktne prenose sednica Skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, pomislila sam da će bar prilikom rasprave u pojedinostima ministar da sedi ovde do kraja i da čuje šta imamo da mu kažemo. Imala sam konkretno pitanje povodom amandmana na član 20.
Ovde nije samo puka formulacija. Kao što ni zakon o Garancijskom fondu o kome govori ministar nije samo jedna transakcija između primaoca garancije i onoga ko garantuje, tako bi na mnogo ozbiljniji način trebalo da se pristupi i tome ko je nadležan za kontrolu poslovanja ovog fonda.
Kao što su kolege srpski radikali rekli, pored selektivnog pristupa i nemogućnosti da se razvija u pravom smislu reči ta privredna aktivnost, jer je ovo samo jedna maska za forsiranje tih balkanskih lobija, za ministra, za mešetarenje, kao što smo imali slučaj i kod Agencije za privatizaciju, tako smo i ovde u članu 20. amandmanom, koji sam podnela u ime poslaničke grupe, tražili da se u članu 20. u stavu 1. reč "obavlja" zamenjuje rečima "obavljaju Narodna banka Srbije i".
Nije tu ministar Vlahović, ali je ovo pitanje pre svega za Božidara Đelića ili bi možda gospodin Mitrović, koji ovde predstavlja poslaničku grupu i Vladu, možda mogao nešto o tome da nam kaže. Kako ide unutar DOS-a, ovog ostatka DOS-a oko pregovora, da li će da dođe na dnevni red zakon o Narodnoj banci Srbije, ko će biti guverner, kako će ići to pregrupisavanje snaga i gde ste vi, gospodine Mitroviću, u celoj toj priči?! To je interesantno pitanje.
Što se tiče Narodne banke Srbije, ona praktično uopšte ne postoji. To što je tako nazvana Narodna banka Jugoslavije, na način kako je to izveo Dinkić, a sada vidimo bez podrške i gospodina Živkovića i ostatka DOS-a, sam sebe proklamovao u guvernera Narodne banke Srbije, nama ništa ne znači i već sada se vidi nemogućnost da imamo potpunu kontrolu nad ovim fondom. Jer, Narodna banka Srbije izdaje i garancije i supergarancije (kada usvojite zakon, verovatno će to da stoji u tom zakonu) i kontroliše platni promet.
Ovako građanima Srbije, nama poslanicima, pre svega Srpske radikalne stranke, i onima koji ne žele da podrže ovaj predlog zakona ostaje da vidimo kako će ta bitka u ostatku DOS-a da se izvede do kraja. Da li ćemo uopšte imati Narodnu banku Srbije ustanovljenu onako kako nam to nalaže sada Ustavna povelja, koju ste vi usvojili, kakav će to biti zakon i ko će preteći u svemu tome?!
Najveća bojazan nije za Aleksandra Vlahovića, jer vidimo da je on u top formi i kao takav je i primljen u Glavni odbor Demokratske stranke; da li ovi njegovi bivši saradnici iz jedne druge stranke pate zbog toga, mi to sada ne znamo, ali zaista briga vas iz DOS-a, pre svega, trebalo bi da bude usmerena na Božidara Đelića, oko koga će da se lome koplja po pitanju Narodne banke Srbije.
Jer, Božidar Đelić je čovek koji ima samo 38 godina i pre neko veče u centralnoj informativnoj emisiji u Drugom dnevniku RTS-a rekao je da su svima u Vladi, pa i njemu, živci istanjeni. Znate, ako su nekome nervi i živci, kako je on to rekao, istanjeni, ovde u našim poslaničkim klupama ima i profesora za tu oblast, ima ih hvala bogu svuda po Srbiji, pa neka se obrate tamo. A on neka se pobrine kako će da se prime plate u Srbiji, i poslanici i zaposleni u kvaziskupštini državne zajednice, koji nisu primili platu od 1. aprila!

Dame i gospodo narodni poslanici, možda neko nije obratio pažnju, međutim, do sada se nije desilo da nam po bilo kom predlogu zakona (gospodin nije za to nadležan, ali, verujem, ni ministar gospodin Pitić, u pitanju je služba koja se tim bavi) dođe izveštaj Vlade, koji mi ne prihvatamo zbog toga što se pojedinačno odbijaju skoro svi amandmani Srpske radikalne stranke, u kome stoji da su amandmani u Narodnoj skupštini podneli: poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva, poslanička grupa Srpske radikalne stranke, SPS-a, itd. To uopšte nije tačno. Mi se ne bavimo pisanjem nikakvih knjižica, već svaki poslanik Srpske radikalne stranke, a koliko vidim i druge poslaničke grupe imaju isti metod delovanja, pojedinačno piše amandman, potpiše ga imenom i prezimenom, ali on je poslanik iz poslaničke grupe te i te.
Uzela sam da pregledam izveštaj Vlade. Želela sam da obavim konsultacije sa jednim kolegom u vezi sa njegovim amandmanom. Videli smo da uopšte nigde ne stoji nijedno ime i prezime. Za Vladu moraju da postoje i poslaničke grupe i pojedinačno svaki poslanik, koji snosi odgovornost za pisanu i izgovorenu reč i za ono što predlaže, a predlaže da se menja zakon u jednoj zemlji. Toliko o tome.
Zato bi bilo dobro da gospođa sekretar i predsedavajući obrate pažnju na to i da ubuduće nadležni odbori ne prihvataju ovakve izveštaje Vlade, gde se jednostavno grupišu poslanici u poslaničke grupe, što je tačno, jer su iz njih, ali nije u redu da ne stoje njihova imena, jer svako se od nas trudio da na određeni član zakona, što je najbolje moguće, predloži rešenje vladajućoj koaliciji.
Ponadala sam se u toku ovog perioda, ne zbog toga što sam mislila da se nešto ne znam kako pozitivno dogodilo u vladajućoj koaliciji, nego zbog građana Srbije, zbog zaposlenih u zdravstvu, da ćete vi da odustanete od ove ideje sadržane u članu 5, za koju amandmanom tražim da se menja, i da ćete shvatiti da nije moguće da zdravstvene ustanove budu predmet koncesije. To iz razloga što je ta odredba, odnosno ta namera i zamisao člana 5. Zakona o koncesijama delimično i u suprotnosti sa važećim ustavom, koji kaže da se apsolutno svim građanima Srbije garantuje zdravstvena zaštita.
Postavlja se hipotetičko pitanje - ako postoje koncesije za zdravstvene ustanove, odnosno ako država kao koncedent, zbog nemogućnosti da sama finansira ovu veoma važnu oblast u našem društvu, krene da daje koncesije u 80 ili 90% slučajeva, i to dođe u ruke privatnika, sa čime će se suočiti građani koji su i te kako obespravljeni zbog nemogućnosti da ostvare osnovnu zdravstvenu zaštitu? Vi ćete onda reći - jeste, našli smo se u situaciji da nema para, da sve to košta.
Gospodo, pitam vas, a to je, pre svega, upućeno vladajućem DOS-u, ministru za zdravstvo i gospodinu Pitiću, gde su onolike pare iz budžeta Republike Srbije, koje su odvojene u toku 2003. godine za ovu namenu. Ne daj bože da se bilo ko od vas ili član porodice nađe u situaciji da mora u ovako teško vreme da obezbeđuje osnovna sredstva za osnovnu zdravstvenu zaštitu, a da ne govorim o, ne daj bože, teškim bolestima; mnogo lekara i stručnjaka iz te oblasti sedi u ovoj sali, zamislite kako će to da izgleda. Vi sada nama kažete da pribegavate tom metodu zato što država nema dovoljno sredstava.
Koliko su naši građani opterećeni Đelićevom poreskom politikom, izdvajanjem za penzijsko, zdravstveno i socijalno osiguranje, da je zaista neprimereno, a u suprotnosti je sa jednim članom našeg Ustava, da se u prvo vreme počelo sa davanjem u koncesije prirodnih bogatstava, pa se proširilo na saobraćajnice, pa na komunalnu infrastrukturu. Ali, otići tako daleko i dati mogućnost da se to dešava i za zdravstvene ustanove ne da nije humano nego je monstruozno prema građanima koji traže osnovnu zdravstvenu zaštitu, a da ne govorim o onima kojima je i te kako, zbog teških bolesti, u ovo nesrećno vreme, potrebna zdravstvena pomoć.

Dame i gospodo narodni poslanici, bar vi koji niste u toku prepodnevnih dešavanja, zapravo od 12 do 15 časova, mi s pravom očekujemo da će uskoro da se vrati ministar Pitić, ali i da će zajedno sa njim doći reportažna kola RTS-a, da se krene sa nastavkom direktnog prenosa skupštinskih sednica. Bilo bi besmisleno da mi dalje razgovaramo o ovom i o drugim zakonima, s obzirom na to da je ministar otišao. To je praksa pojedinih ministara u Vladi. Ostavio je neke svoje poletarce za koje ne znamo ni ko su, ni kakva je njihova uloga ovde.
Pre nego što je došao zakon u proceduru, zaleteli su se, možda baš ova gospoda, kao vajni specijalni i drugi savetnici da promovišu u srpskoj javnosti značaj zakona o finansijskom lizingu. Tako je izvesna gospođa ili gospođica Jelena Perović (možda je to dotična dama ili neka druga) govoreći o važnosti da se usvoji zakon o finansijskom lizingu, rekla da mora da se stvori prepoznatljiv ambijent. Ove ostale gospođe, koje lupaju kao otvoren prozor, zamolila bih da ćute. Poslanicima je dosta što nema kamera, a njihova lupa i zveka je zaista nešto što je nepodnošljivo za pametne ljude.
Što se tiče zakona, ona je kao prvi argument neophodnosti usvajanja rekla da mora da se stvore pravno prepoznatljivi uslovi, stabilnost u političkoj, privrednoj i ekonomskoj sferi, da bi naša zemlja mogla da nastavi da ide putem vaših započetih reformi itd.
Dotičnu gospođu ili gospođicu, ujedno ministra i vlasti iz vladajuće koalicije, pitam - da li je moguće da se neko zalaže za pozitivni pravni ambijent u situaciji kada se na najgori mogući način šikaniraju poslanici, kad se ne poštuje odluka Skupštine o tome da ima direktnih televizijskih prenosa. Što se tiče gospođe koja landara, ona će da nastavi i dalje da radi svoj posao, landara ostaje landara.
Što se tiče zakona i njegove važnosti, najvažnije je od svega da vas naučimo tome da nije u pitanju samo puko pravno normiranje od strane poslanika Srpske radikalne stranke, već zaista želja da se ono što ste vi nama predložili popravi.
Predlagač tj. Vlada koja je odgovorila na amandman, koji nije prihvatila, mene je pomešala sa nekim. Nisam govorila o onome što su bili amandmani poslanika SRS, a odnosilo se na reči "finansijski lizing", jer smatramo, bez obzira na član 2. stav 2. vašeg zakona, gde ste rekli da će ubuduće da se govori o ugovoru o lizingu, da treba da stoji reč "finansijski".
Ovde se radi o drugoj pravnoj stvari, odnosno o normiranju, gde se kaže da se ugovor raskida po samom zakonu. Znači, ovo poglavlje govori o raskidanju ugovora. Vi ste odlučili da to bude taj termin: "ugovor se raskida po samom zakonu".
Mislimo da je ispravnije ovo što smo napisali: "ugovor se raskida po sili zakona", iako ste vi rekli da sledite član 125. stav 1. i član 510. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Ovaj termin: "ugovor se raskida po samom zakonu" je primenjiv i odnosi se samo na Zakon o obligacionim odnosima.
Ovde se govori o finansijskom lizingu i mislimo da bi ministar koji je toliki novac koji smo izdvojili, preko 30 miliona, potrošio za svoja putovanja ove godine, putujući u Svetsku i u druge banke, u međunarodne finansijske institucije, trebalo da se pojavi tamo i da promoviše ovaj zakon i druge sa ispravnom terminologijom.
Opet ista gospođa ili gospođica je rekla da treba da se usaglase zakoni sa našim privrednim mogućnostima i sa pozitivnim pravnim propisima i našom tradicijom. Mi mislimo da je ovo primenjivije i da bi trebalo da usvojite ovakav amandman - ispravku termina koju je predložila Srpska radikalna stranka.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što se desilo juče od strane službe prilikom dostavljanja predloga sastava Ustavne komisije narodnim poslanicima, ne samo da je svojevrsni skandal nego se to po ko zna koji put ponavlja u ovoj skupštini.

Naime, u gornjem levom uglu stoji zaglavlje - Republika Srbija, Narodna skupština, poslanička grupa DOS - Reforma Srbije, 23. april 2003. godine. To je jučerašnji datum.

Gospodin Bojan Pajtić, narodni poslanik, predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, kaže: "Na osnovu čl. 131. i 156. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim Predlog odluke o izboru članova Ustavne komisije radi donošenja na 6. sednici Prvog redovnog zasedanja, koja je sazvana za 22. april". Gospodine Pajtiću, valjda je to trebalo da bude obrnuto, 21. kada ste saznali za sednicu 22. aprila, napišete ovaj dopis, a ne da 23. pišete da je sednica sazvana i da se pozivate na dan pre.

Dobro, svejedno, koleginica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe, detaljno vam je objasnila zbog čega Srpska radikalna stranka ne želi da učestvuje u radu Ustavne komisije i to ne može da bude predmet nikakve trampe, ni da vi na neko fiktivno mesto za srpske radikale ubacujete tamo neke ljude, bez obzira ko su oni, iz kojih su stranaka i koga predstavljaju.

Sa druge strane, ovaj sastav Ustavne komisije uopšte nije ekvivalent trenutne političke volje i snage ni u ovoj skupštini, ni u biračkom telu, jer u ovoj skupštini sede ljudi koji su građani Srbije, imaju to državljanstvo, ali nisu narodni poslanici, pa prema tome oni ne mogu kao takvi ni da se nađu u sastavu Ustavne komisije.

Ključno pitanje je zašto se juče šef poslaničke grupe DSS-a Dejan Mihajlov našao u ulozi "drvenog advokata" za druge opozicione političke stranke, kada on nikako ne može da predstavlja opoziciju? Može deklarativno, ali tek onda kada budu napustili vlast u svim opštinama i gradovima u Srbiji, gde su predsednici opština, gde su predsednici izvršnih odbora i zauzimaju mesta u raznim upravnim odborima - onda može da kaže da predstavlja opoziciju i da kao takav misli da sastav Komisije treba da bude drugačiji.

Otkako je DOS došao na vlast, niste nam dali ni jedan argument u prilog toj vašoj težnji da Ustav treba da se promeni. Mi smo vam rekli i više puta vam je u pravničkom i profesorskom stilu prof. dr Vojislav Šešelj objasnio šta su to namere srpskih radikala i šta mi smatramo da treba da se menja u aktuelnom Ustavu. To je da se izbriše taj ostatak kardeljevštine, društvena svojina, to je da smo spremni na to da menjamo grb i himnu Republike Srbije i da posed gradskog građevinskog zemljišta ne može da bude monopol države, već treba da se da mogućnost da bude svojina građana.

Ali, mi od vas osim raznih koncepata, jednog koji lobira DSS, drugog koji lobira Koštuničina žena preko Beogradskog centra za ljudska prava i trećeg prof. Pavla Nikolića, vajnog monarhiste, ništa drugo nismo čuli i sada će iz svega toga kod vas da se izrodi neki četvrti koncept.

Taj četvrti koncept će da bude na nekoj, kako bi to volela Zorica Radović da kaže, tipološkoj granici između federalne i regionalne države. Mi to nećemo iz prostog razloga što znamo da usvajanjem novog ustava, konceptom koji vi zagovarate i to što ste dužni Nenadu Čanku i to što ste dužni ostalim separatistima iz cele Srbije, nas ne obavezuje, jer mi se zalažemo za jedinstvenu srpsku državu, da njene ingerencije jačaju, a ne da na takav način dajemo mogućnost svima onima koji unazad 12 godina, a to nije nikakva teorija zavere nego je to cela istina, i Kosovo i Metohija, okupacija i sve ono što Amerikanci rade tamo, daju nam za pravo da tako mislimo, žele da ostvare, a to je da potpuno rasparčaju Srbiju.

Pošto nemam više vremena, jer kolege poslanici srpski radikali će dalje govoriti u načelnoj raspravi o svim našim zamerkama, želim da vam kažem, iako i danas nema direktnih televizijskih prenosa, da želimo građanima Srbije da vaskršnje praznike provedu u miru, da ih provedu dobro sa svojim porodicama, ali mi srpski radikali smatramo da će Srbiji i srpskoj državi vaskrsnuti tek onda kada vas oteramo sa vlasti.

Baš me čudi da su Skupština, kao i Zakonodavni odbor, prihvatili amandman na isti član Vlade Republike Srbije. To samo ide u prilog svemu onome što je u političkom i stručnom smislu izneo ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe SRS, gospodin Zoran Krasić, kao i argumentacija koju su izneli naši poslanici, a dovodi nas do zaokruživanja amandmana koje su podneli poslanici iz naše poslaničke grupe, to su moj amandman na član 84. i amandman gospodina Kragovića na član 86.
Nije imalo potrebe, a i vreme je bilo takvo, jer u subotu smo dobili saziv za sednicu koja je počela juče. Nije bilo potrebe da dalje podnosimo amandmane na poglavlje koje se tiče zaštite korisnika, međunarodne telekomunikacije, kaznene odredbe, da se ne začudi gospodin- ne znamo ni ko je ni šta je, kao mumija sedi ovde već dva dana - zašto dalje nema amandmana srpskih radikala.
To je iz jednostavnog razloga što smo mi smatrali da ćete kroz takvu argumentaciju koju je izneo gospodin Krasić, kao i svi mi, doći do zaključka da je nemoguće da postoji takav organ kao što je agencija ustanovljena ovim zakonom, da će samim tim ceo koncept da padne u vodu i da krenete sa izradom ozbiljnog zakona, koji se neće ticati samo međunarodnih standarda i štancovanja pojedinih članova i poglavlja, onako kako to diktiraju spolja, a u ovom slučaju Evropska unija. Vi ste sve njihove zahteve prihvatili.
Evo zbog čega je podnet amandman na član 84. Govori se o numeraciji, kao i o planu numeracije. Rekli biste, to je čisto stručna stvar u oblasti telekomunikacija, pa zašto mi onda sada potenciramo toliko i taj član. Radi se o tome da se to uklapa u naš koncept da se za takve stručne poslove u oblasti telekomunikacije ne angažuje agencija, a što je vaša zamisao, koja se provlači kroz ceo zakonski koncept, već da to može da bude komisija; znači, stručno telo ministarstva nadležnog za poslove telekomunikacije, koje će da se bavi i ovom oblašću.
Zbog toga u amandmanu koji sam podnela u ime SRS tražim da se reč "agencija" zameni rečju "komisija". Ne radi se samo o komisiji i o nazivu tela, nego o tome da se i ovde jasno pokazuje kakva je intencija samog predlagača i kakvo će ovlašćenje da ima ta agencija. Nikako niste mogli od prvog člana da nas uverite u antimonopolski položaj agencije koja se ustanovljava, iz prostog razloga što se od prvog, pa preko devetog člana, jasno govori o nadležnostima agencije, a ovde se taj deo nadležnosti prebacuje i na plan numeracije. Jasno se vidi da niko neće imati nikakvu kontrolu.
Vi samo deklarativno kažete da je Narodna skupština u mogućnosti, kao i celokupna javnost, da se upozna sa onim šta agencija radi. Imamo gorko iskustvo koje su cenom otkaza platile na stotine hiljada radnika u ovoj zemlji, pa je najpre, a tako je počeo taj trend sa agencijama, ustanovljena Agencija za privatizaciju, pri ministarstvu koje veoma neuspešno, ali sebi u korist vodi Aleksandar Vlahović; za nju uopšte ne znamo ni kako sklapa ugovore, na primer u "Zastavi" predugovore sa jednim američkim prevarantom; mi smo videli kako to izgleda i šta će dalje da se dešava.
Zbog svega toga ste sada i u problemima. Zbog toga je nestašica para. Zbog toga je isplata, u vreme vaskršnjih praznika, penzija u roku od 7-8 dana, jer prvo morate da namirite iz budžeta, koji je u tolikom deficitu, sve ono što od vas traže za kredite i kamate ovi vaši spoljašnji nalogodavci, pa onda šta preostane da se raspoređuje ovde. Pošto je celokupna javnost bila isključena i sa ove sednice i danas - niste želeli, iako nije u pitanju tehnički problem, jer jasno je rečeno i sa ove vaše dosovizije, sa RTS-a, da je moguće da se prenose skupštine - u pitanju je vaša namera da se o ovako važnim sistemskim zakonima, a u ovom slučaju veoma lošem zakonu, odlučuje daleko od očiju celokupne javnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ceo amandman koji sam u ime SRS podnela na član 9. i na naslov odnosi se na 99% ekspozea, ako to tako može da se nazove, ministra gospođe Marije Rašete-Vukosavljević, jer je ona danas u kratkom vremenu od šest minuta, koliko je govorila, govorila  samo o agenciji. Pa, niste uspeli sve za tih šest minuta, gospođo Rašeta, da pročitate i da nam obrazložite zašto taj monopolski položaj agencije i tačno je da ste rekli - nadorgan. Ispravljali ste i odmahivali odrečno, a da se niste uopšte danas u toku rasprave, ni u načelu, ni u pojedinostima, javljali za reč, da to eventualno potkrepite novim dokazima.
Gospođa Gordana Pop-Lazić, zamenik šefa poslaničke grupe, kao iskusan pravnik i kao neko ko odlično, široko tumači celokupnu pravnu oblast rekla vam je da to nikako ne može da bude nikakav nadorgan. I da on to jeste, i da ne može da bude, vi to dobro morate da znate, i ovi vaši poslanici koji baš ništa ne čitaju i pojma o životu nemaju, ni šta se ovde radi, ni o čemu se priča, oni bi morali da znaju, baš kao i vi, gospođo Rašeta, da postoji Zakon o koncesijama, a to je onaj isti zakon koji nekako u isto vreme, kada vama nije došao ovaj zakon na dnevni red, nije prošao, jer niste obezbedili skupštinsku većinu.
Taj stari Zakon o koncesijama, koji je još uvek na snazi, i zakon koji se priprema, dovoljan je razlog da se prihvati amandman SRS na član 9. zbog toga što po tom zakonu i po onome koji se priprema Vlada donosi odluku o koncesionaru. Nikako niste mogli ono što treba da bude striktna nadležnost vašeg ministarstva da prebacite na agenciju koja se ustanovljava i samo je jedna u nizu.
Ovde mnogo stvari nama smeta, mnogo je tehnički loše urađenih i spornih stvari kod nadležnosti agencije. Pre svega, agencija ne može uopšte, po Ustavu naše zemlje i po pozitivnim pravnim propisima, da opstane, da se bavi upravnim sporovima.
Tačka 14) o radu agencije kaže - "rešava sporove, u slučajevima predviđenim ovim zakonom odnosno aktima Agencije, između korisnika i telekomunikacionog operatora i između telekomunikacionih operatora". Upravni spor u prvom, drugom i trećem stepenu ne može u ime nadležnih sudova da vodi nekakva agencija.
Sa druge strane, tačno je da je sporno da Agencija bliže uređuje obavljanje delatnosti u oblasti telekomunikacija. Mi našim amandmanom tražimo da se briše reč: "naročito". To tražimo iz prostor razloga što se već tu vidi monopolski položaj agencije kao takve, koja nije mogla da bude ustanovljena, zbog suprotnosti sa Ustavom, Zakonom o koncesijama i Zakonom o ministarstvima; tu je reč "naročito" tendenciozna i potpuno nepotrebna.
Što se tiče tačke 5), mnogo bi moglo da se govori o svim ovim nadležnostima agencije. Tačka 5) kaže - "bliže uređuje uslove korišćenja radio frekvencijskog spektra i priprema predloge Plana namene radio frekvencijskih opsega i Plana raspodele radio frekvencija". Gospođo Rašeta, sinoć ste potencirali u centralnoj informativnoj emisiji na RTS-u, a danas reč o tome niste rekli za skupštinskom govornicom, a radi se o nacionalnim frekvencijama za televizijske stanice, iako je to direktno vezano za nedavno usvojeni Zakon o radiodifuziji.
Mogli ste o tome da upoznate poslanike i javnost koja to na kašičicu prati. Rekli ste da uslove ispunjava samo RTS, pažljivo sam pratila, i da je moguće, zbog gledanosti na području cele državne zajednice i tehničke opremljenosti, da to uradi televizija bivšeg čelnika JUL-a, koji nije mogao nikako nama poslanicima u prošlom sazivu Savezne skupštine da objasni odakle mu novac, dakle, Željka Mitrovića, koji je pod vašom direktnom kontrolom. Sporan je deo programa i verujem da ćete mu vi, pošto vam on sada verno služi u hajci i u kampanji koju sprovodite, a naročito se tiče predsednika SRS, omogućiti da ispuni dodatne uslove, da stvara profit i da se enormno bogati dok narod nema šta da jede i ostaje bez posla.

 Član 37. predloženog zakona, protiv koga će glasati poslanička grupa SRS, odnosi se na jednu kovanicu koja ne postoji u srpskom jeziku od kad je sveta i veka. Za one koji se nisu trudili da prouče srpsko pismo i srpsku gramatiku, ne vredi da im govorimo.
Pre nego što je ovakva odredba ušla u zakon, mi smo im rekli da nešto što se naziva govor mržnje ne postoji. Postoji u izvesnim krugovima izrazito antisrpski nastrojenim, koji dobijaju novac od svojih mentora sa Zapada, od Amerikanaca, od svojih prijatelja iz Evrope. Postoji i u raznim sesijama koje oni organizuju i među predstavnicima političkih stranaka koje se najviše u tom smislu eksponiraju, a u biračkom telu nemaju ni 0,05%.
Ono što ste vi hteli da objasnite u tom članu, na šta se pozivate da je zabranjeno, čisti je višak, iako to ne može da se podvede pod govor mržnje kao takav, jer je to sadržano u Povelji o ljudskim i manjinskim pravima, tačnije u članu 51. Povodom člana 16. zakona već smo govorili o tome i gospođa Pop Lazić o našem amandmanu, a predviđena je i sankcija za ono što bi neko izazvao takvim nastupom.
Ovde je druga stvar mnogo važnije, a to je sankcija i mera za nosioce javnih funkcija, nije sadržana u Predlogu ovog zakona, gospodine Korać, a tiče se nečega što je izazivanje netrpeljivosti i mržnje među ljudima uopšte.
Ako neko želi za sebe da kaže da je istinski demokrata, da se bori za slobodu i za ljudska prava, onda mora da se bori i protiv toga da nosioci najviših državnih funkcija, a pri tome i predstavnici nekih marginalnih političkih stranaka i pojedinci iz tih stranaka, vezani za raznorazne afere, gde je u pitanju ženska osoba, ne mogu da dobijaju prostor na državnoj i na drugim televizijama da govore o političkoj grupaciji - koja iza sebe ima trenutno, a taj broj će biti veći, milion i sto hiljada birača, 350.000 članova - da ima primese fašizma, jer ti nikad ništa o fašizmu nisu pročitali.
Ako već govorimo o atmosferi opšteg linča, atmosferi netrpeljivosti, pretpostavljam da, kada vi gospodine Korać govorite o govoru mržnje ili vaši politički srodnici, pre svega mislite na ono što je neprimereno da se kaže ili na ono što nije po standardima vaših zapadnih mentora. Ako to uopšte može da se podvdede pod govor mržnje, po meni i po mišljenju svih časnih Srba, to je što su oni ostavljeni bez mogućnosti da rade, što nemaju mogućnost da prehranjuju svoju decu, a što vi, sa druge strane, uživate sve blagodeti i što ste, pokazalo se, najgora moguća vlast u istoriji srpskog parlamentarizma.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Korać, vraćamo se na priču od početka, na član 2. zakona o informisanju i na ono što sam govorila juče, a tiče se svih onih što, zloupotrebom ovlašćenja funkcije koju imaju, vrše i ograničavaju slobodu informisanja, a pre svega uticaj na urednike kako informativnih emisija, tako i svega onoga što se tiče svakog segmenta našeg društvenog života.
Prema tome, neophodno je da se doda novi član 91a ispod podnaslova Prekršaji, koji će da glasi ovako: "Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj lice koje ograničava slobodu informisanja zloupotrebom ovlašćenja prava, uticaja i kontrole nad sredstvima javnog informisanja (član2)".
Svedoci smo da su ove zloupotrebe svakodnevne. Koliko danas, a naročito u vreme vanrednog stanja, urednici mnogih medija u Srbiji su mnogima od nas rekli da ne mogu u svoje emisije da pozivaju predstavnike SRS, jer im je iz lokalnih komiteta ili iz centrale DOS-a došao nalog da tako nešto ni po koju cenu ne smeju da urade.
A da je to tako pokazalo se pre nekoliko dana, kada se osmelio direktor, kao i glavni i odgovorni urednik jedne televizije, a u pitanju je TV Trstenik, koja se finansira sredstvima opštinskog budžeta. U svoju emisiju je pozvala zamenika predsednika SRS-a, gospodina Tomislava Nikolića, da na tom području, dakle Rasinskog okruga, a inače televizija ima malo veći domet za jednu lokalnu televiziju, pa su to mogli da prate i građani Kraljeva, Vrnjačke Banje itd, objasni i pojasni građanima sve te besmislene i bezočne napade na prof. dr Vojislava Šešelja i SRS.
U dispozitivu koji je stigao TV Trstenik rečeno je u prvoj tački da se kažnjavaju sa 50.000 dinara, a zatim glavni i odgovorni urednik sa 30.000 dinara zbog toga što su reemitovali emisiju u kojoj je gostovao gospodin Nikolić. To uopšte nije tačno, gospodine Korać. Vi pošto ovde samo deklarativno zastupate slobodu javnog informisanja, morate da izađete kada već onaj vaš kolega koji se ni u glumu dobro ne razume, a kamoli u informisanje, nije znao danas ni da bekne, slovo a da kaže o javnom informisanju, pa da lepo kažete, zašto je televizija kažnjena i zašto se tako nešto daje televiziji...
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
... i stoji u dispozitivu, evo završavam, kada gospodin Nikolić u toj emisiji uopšte nije spominjao vanredno stanje, niti mere koje se primenjuju, već je rekao ono što radikali kažu, popu-pop, bobu-bob, a to je ko su kriminalci koji su u ovoj zemlji bili povezani sa nosiocima najviših državnih funkcija.

Dame i gospodo narodni poslanici, u istoriji srpskog informisanja, to danas moraju da priznaju i mnogi novinari koji nisu mogli da se slože najpre sa nacrtom, a onda sa zakonom koji je usvojila skupštinska većina sa 4/5 poslanika 1998. godine, nije bilo boljeg zakona o javnom informisanju nego što je to bio zakon predložen u vreme kada je Aleksandar Vučić bio ministar za informisanje u Vladi Republike Srbije.
Da je to tako pokazuje činjenica unazad dve i po godine otkako ste vi na vlasti, da je potpuno ukinuta sloboda javnog informisanja koja nije bila na onom stepenu za koji se Srpska radikalna stranka zalaže unazad 12 godina, ni onda kada je usvojen zakon koji je predložio gospodin Vučić, iz prostog razloga što mi kao deo koalicije, njen manjinski partner, nismo bili u prilici da ga potpuno afirmišemo onako kao što on stoji.
Međutim, gospodin Korać koji je sad otišao, rekao je da smo mi ozbiljno čitali zakon i na njega podneli, a u tome prednjači naša poslanička grupa, veliki broj amandmana i to je tačno, ali je zakon ne samo neozbiljan, nego on ne samo da neće da unapredi slobodu javnog informisanja, već će da učini da situacija i medijska slika u Srbiji, koja je danas najcrnja moguća, bude još gora, što kaže naš narod - i od crnjeg postoji crnje.
Naročito je to došlo do izražaja u okolnostima pod kojima ste uveli tzv. vanredno stanje, gde su i gospodin Korać i Branislav Lečić -odskora ministar, pored nadležnosti za kulturu, i za medije, iako se, uzgred budi rečeno, uopšte u to ne razume, a koliko je to nerazumevanje, shvatićemo već popodne kada bude došao, jer mora da brani svoj stav pred gomilom amandmana; i da je SRS promoter profesionalnog, objektivnog i nezavisnog novinarstva u Srbiji pokazao je ne samo taj zakon iz 1998. godine - naši politički oponenti, bez velikog razloga i argumenata napadali, bez dovoljno znanja, jer sama činjenica da su oni govorili u svojim nastupima da je neki štampani ili elektronski medij tužen, što je potpuno netačno, već je pokrenut optužni predlog, odnosno prekršajna prijava za taj medij, dovoljno govori o njihovom nepoznavanju.
Da smo mi želeli i da želimo kao SRS da štitimo slobode i prava čoveka i građanina, govorio je i taj zakon donet, dakle, ogromnom skupštinskom većinom 1998. godine. Ali, mi nikako nismo mogli da se pomirimo sa činjenicom i borićemo se do kraja protiv toga da se politički protivnici na najgori mogući način blate putem sredstava javnog informisanja, da se gomila laži, neistina, najgorih mogućih dezinformacija o pojedincima, o članovima njihovih porodica, iznosi u javnost.
Ono što karakteriše period iza nas, najpre dve i po godine od kada je DOS na vlasti, a zatim proteklih mesec dana, kada se na centralnim državnim televizijama iz večeri u veče pojavljuju čelnici iz odavno raspadnutog DOS-a, dovoljno govori o tome da ne samo da neće da bude objektivnog javnog informisanja, već bi oni morali da budu najstrožije sankcionisani po članu 2. Predloga zakona.
Taj član 2. kaže da niko ne može da ometa protok informacija. Međutim, ne samo da se to radi, nego se iz dana u dan napadima, pre svega uperenim u SRS i njene čelnike, dezinformiše celokupna srpska javnost. Ono što se desilo prošle nedelje, to je nezabeleženo do sada u vašoj medijskoj diktaturi.
Naravno, kroz pritiske od strane čelnika DOS-a i njihovim direktnim upravljanjem informativnim emisijama na centralnim državnim televizijama, javnost se iz godine u godinu pod vašom vlašću obmanjuje. Poziv direktoru TV Trstenik, koji je usledio posle gostovanja gospodina Tomislava Nikolića, a podsetiću vas da šest meseci pre toga SRS i njeni čelnici nisu mogli da gostuju ni na jednoj televiziji, i zahtev od strane ministra Lečića da se dostavi kaseta sa sadržajem te emisije, dovoljno govori u prilog činjenici da je na snazi najgora moguća diktatura.
Ne samo to. Gospodin Tomislav Nikolić je u knjizi koju je objavio, a koja se zove "Kroz medijski mrak", najsrdačnije vam je preporučujem, mnogo govori o tome da se SRS unazad 12 godina zalaže za slobodu javnog informisanja. Mi nikada, ni na jednoj centralnoj državnoj televiziji nismo mogli da kažemo, iako i dan danas imamo i uvek smo imali ogromnu podršku biračkog tela, ono što mislimo o javnom informisanju, o slobodi medija i da govorimo na način kako govore istinske i prave demokrate koje znaju šta je duh parlamentarne demokratije.
Ovako da govorite vi, da promovišete, a pre svega gospodin Korać, ovakav zakon koji će napraviti potpuni i još crnji medijski mrak, besmisleno je iz prostog razloga što vi, za razliku od nas, iako ste kritikovali zakon usvojen 1998. godine, danas imate falsifikovanu, lažnu skupštinsku većinu, tako da će i ovaj zakon biti nelegitiman, osim što će unazaditi potpuno javno informisanje i celokupnu sferu javnog informisanja u našoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije neka velika šteta, osim još jedna u nizu bruka za aktuelnu Vladu, što ministar Lečić nije tu, jer on se čovek uopšte u ovu oblast ne razume. On je išao nekoliko puta na nekakve "okrugle stolove", na državnu TV, na centralne TV, na neke emisije, pokušavajući da obrazloži zašto baš ovakav predlog zakona.
Međutim, nije uspeo da nas ubedi u valjanost ovako definisanog drugog člana i zbog toga sam, u ime poslaničke grupe SRS, podnela amandman kojim mi tražimo da se prvi stav, kao i drugi stav, u zakonu menjaju. Vi ste rekli: "Javno informisanje je slobodno i u interesu javnosti". Niste uspeli da nam dokažete, naročito za vreme vanrednog stanja, da je u interesu javnosti, jer da je tako, ne bi mogao ni Branislav Lečić, kao ni mnogi ministri iz aktuelne vlasti, da gostuju po 50 puta na raznoraznim informativnim emisijama, da iznose podatke iz istrage vezane za ubistvo premijera Zorana Đinđića, i ne bi mogli na takav način, zloupotrebljavajući javna glasila, što štampane, što elektronske medije, da vrše obračun sa političkim neistomišljenicima, da iznose gomile laži i besmislica.
Pa mi tražimo da se taj stav promeni i da se kaže: "Javno informisanje je slobodno, a svaka vrsta cenzure je zabranjena". Ta cenzura postoji od dolaska DOS-a na vlast i vaš prvi čovek, što Demokratske stranke, što čitavog tog bloka koji sebe naziva DOS, Beba Popović, poznat je po tome što nastoji da skoro svaku sekundu, naročito na Pink televiziji, ali i na drugim medijima sa državnom frekvencijom, uređuje što se tiče informativnog prostora i plasiranja gomile izmišljotina i neistina, naročito kad je upitanju dr Vojislav Šešelj i SRS.
Mi tražimo da se stav 3. promeni, kako bi i taj izvesni gospodin Beba Popović, i Branislav Lečić, i Nebojša Čović, i Dušan Mihajlović, i svi ostali mogli da se propisno kazne zbog iznošenja neistina i da snose političku i svaku drugu zakonsku odgovornost. Jer, ako je neko predstavnik vlasti i ako se na takav način eksponira i iznosi sve te izmišljotine u javnost, stvara zabunu među građanima, normalno je da zbog toga odgovara.
Zato se lepo u ovom stavu koji predlažemo kaže: "Niko ne sme da ograničava slobodu informisanja, a naročito su zabranjene: zloupotrebe ovlašćenja, prava, uticaja (i te kako uticaja) i kontrole nad sredstvima za štampanje i rasturanje javnih glasila, nad uređajima za emitovanje i radiofrekvencijama, i svaki drugi način kojim se ograničava sloboda primanja i saopštavanja informacija".
Pošto vam nije došao vaš mlađani kolega, gospodin Lečić,evo, gospodine Korać, moći ćete vi da mu poručite ono što mu preko mene, kao poslanika SRS, poručuje gospodin Tomislav Nikolić, koga ste protivposlovnički udaljili na 90 dana iz skupštinske sale, koji je inače ekepert i za medije i za mnoga druga pitanja.
Gospodin Tomislav Nikolić je prozvan od strane Branislava Lečića, kao čovek koji se bavi određenim predskazanjima. On nije od Tarabića, i to mu on poručuje, on je samo iskusan političar, mnogo toga zna, ozbiljno analizira situaciju, ko je s kim povezan, ko ima veze sa kojim kriminalnim klanom, pa pošto nije od Tarabića, on kaže da su Tarabići predvideli da će možda jednoga dana doći do propasti sveta, ali preživeće samo oni sa Gledićkih planina, a upravo odatle je gospodin Tomislav Nikolić, iz sela Bajčetina, sa Gledića.

Izašla sam da repliciram gospodinu Koraću.
Gospođo Čomić, sada ste se vratili, sa leve strane od mene i govornice imate neke prozore koji lupaju, doduše izanđano je dosta, ali pogledajte da se zatvore, da bismo nastavili normalno da radimo.
Što se tiče, gospodine Korać, amandmana koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, da biste vi kao predlagač - rekli ste da je zakon vaš u najvećem delu, da ste ga vi predložili u ime Vlade i učestvovali u njegovoj izradi - bili dosledni kod zloupotrebe, što se cenzure tiče, ovde nije stvar u pukoj zameni reči, jer stav se menja tako da se kaže - javno informisanje je slobodno, a svaka vrsta cenzure je zabranjena.
Dakle, ne stoji kao kod vas u vašem članu konstatacija, već se radi o zabrani koja ima konkretne zakonske i posledice koje se zakonom kažnjavaju, jer da bismo ostali dosledni tome mi smatramo, bez obzira ko je na vlasti, a naročito u situaciji kada najviši i najodgovorniji predstavnici vlasti zloupotrebljavaju svoj položaj vršeći uticaj i pritisak na medije, da to treba da se sankcioniše zakonom i o tome govori amandman koji sam podnela kod kaznenih odredbi. Mislim da je član 91. gde se jasno precizira koja je kazna u pitanju, od 100.000 dinara do milion dinara za onoga ko zloupotrebljava svoj položaj kao ministar, kao potpredsednik Vlade, kao poslanik vladajuće koalicije itd.
Tada ne bismo došli u situaciju u kojoj se sada nalazi veliki broj, naročito lokalnih medija u Srbiji, da u svakom gradu u Srbiji u situaciji vanrednog stanja postoje neki lokalni komiteti koji određuju koje će ekipe da idu, kod kojih političkih stranaka na konferencije za novinare, pa se dešava u svakom gradu da određenog dana u nedelji, pored centralne konferencije koju u Beogradu gospodin Tomislav Nikolić drži u ime SRS, to rade i predsednici okružnih, opštinskih odbora i naravno niko ne sme da dođe, jer postoji lokalni komitet koji kaže - a šta je to, nego cenzura - da ne može tamo da se ide, da će tamo radikali da govore ovo ili ono, a budite sigurni, to smo radili i proteklih 13 godina i to ćemo raditi ubuduće, iznosićemo i govorićemo istinu.
Zato je potrebno da se ovaj amandman usvoji, kako bi svako snosio odgovornost i kod kaznenih odredbi lepo zbog toga i novčano bio kažnjen zato što vrši takav pritisak, zato što se bavi cenzurom, a to je pored najtežih krivičnih dela, u smislu promovisanja demokratskih načela, najgore moguće delo da vršite pritisak na nekog novinara i da se bavite time, da ga terate na to i da vršite cenzuru, da radi onako kako mu vi nalažete, a ne njegova profesionalna dužnost i njegovi moralni i profesionalni kodeksi.

Dame i gospodo narodni poslanici, neophodno je bilo prisustvo ministra Vladana Batića danas kada smo  nastavili raspravu o Predlogu izmene zakona, sada uz prihvaćeni amandman na član 1. poslanika Zorana Krasića, da se preimenuje u osnovni krivični zakon Republike Srbije, jer sve ovo dalje nema smisla bez prihvatanja i ovog amandmana koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS i ostalih koji slede, koji normalno moraju da prate usvajanje amandmana poslanika Zorana Krasića.
Evo o čemu se radi. Amandman koji sam podnela na član 12, odnosno 124. postojećeg Zakona, tretira oružanu pobunu. Mi, poslanici SRS, prihvatili smo, u smislu rigoroznosti zatvorske kazne i njenog povećanja, ovakav predlog Vlade.
Dakle, član 124. kaže - ko učestvuje u oružanoj pobuni koja je upravljena na ugražavanje ustavnog uređenja ili bezbednosti SRJ... Dakle, to je neophodno promeniti, jer želeli ste novu državnu zajednicu, promenili ste ime toj novoj državnoj zajednici, usvojili ste tzv. Ustavnu povelju. Ovde je neophodno da se "SRJ" promeni u "državna zajednica Srbija i Crna Gora i Republika Srbija", pošto je ovo sada Osnovni krivični zakon Republike Srbije. Dalje član kaže, 1. stav - kazniće se zatvorom (taj koji učestvuje u oružanoj pobuni) najmanje, bilo je tri, sada je pet godina. Mi smo to prihvatili.
Drugi stav člana kaže - organizator ili kolovođa pobune kazniće se zatvorom najmanje pet, odnosno sada sedam godina, što je SRS takođe prihvatila. Za nas je apsolutno neprihvatljivo da mnoga druga po državu, društvo i narod opasna krivična dela nisu obuhvaćena ovim članom koji govori o oružanoj pobuni.
To je problem sa kojim smo se suočili kada je bio u pitanju slučaj jednog od potpredsednika Republičke vlade, koji je doduše razrešen te funkcije, ali je i te kako zaslužan za mnogo toga, naročito zbog jednog glasa koji odlučuje, i to tesnom većinom, u tzv. novoj skupštini državne zajednice. Reč je o Momčilu Perišiću i o već sada čuvenoj aferi, kada se on kao potpredsednik Vlade upecao u špijunsku mrežu u motelu "Šarac". To je sve tesno povezano sa daljim opasnostima koje prete srpskom narodu i državi u celini. Reč je o špijunaži.
Zašto ovaj član nije obuhvatio špijunažu i zašto nije najstrože kaznio počinioce takvog jednog dela, kao što je slučaj izdaje zemlje i odavanje državne tajne; to je upravo u društvu ne samo jednog od vodećih ljudi CIA-e za Balkan, nego i poznatog sektaša Nejbora, radio Momčilo Perišić.
Ne možete da amnestirate vaše koalicione partnere; i pitanje je da li je on vaš koalicioni partner, jer mu se stranka razbila, a ovde imamo neke koji tvrde da on više nije legitimni predstavnik te stranke, koja je učesnik vaše koalicije. Ne možete na takav način da ubeđujete građane Srbije orkestiranom medijskom kampanjom da idete do kraja što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala, a da vam zaštićeni svedok bude jedan od vodećih i najvećih kriminalaca, koga smo prvi pominjali sa ove govornice, Ljubiša Buha zvani Čume, a mnogi od vas su ga nazivali gospodin Čume, kolovođa i organizator jedne kriminalne bande koja se otcepila koliko nedavno od ove koju ste sada pohapsili i koja je okrivljena za ubistvo Zorana Đinđića. Ne možete da ga amnestirate od odgovornosti.
Jednostavno, pravda mora da stigne svakoga. Ne može selektivno da se primenjuje i mora da se zna u ovoj zemlji ko je taj ko je spreman da do kraja ide da bi služio svojim nalogodavcima, naročito onim sa zapada, da bi vršio izdaju zemlje, da bi se bavio raznoraznim špijunskim poslovima. Mi ćemo do kraja ići na to da takvi budu najstrože kažnjeni, a kada budemo bili u prilici promenićemo zakon dodajući i ova dela koja su najopasnija.

 Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je i kod Predloga zakona o izmenama Krivičnog zakona Republike Srbije jasno amandmanima stavila do znanja da smo mi za to da se počinioci teških krivičnih dela najrigoroznije kazne.       
Upravo amandman koji sam u ime Srpske radikalne stranke podnela na član 3, odnosno na član 63. zakona koji se menja, govori o najgorem mogućem obliku nasilja, koji razara jedno društvo, koji ostavlja teške posledice za porodicu koja preživi tu strahotu otimanja, zatvaranja, protivpravnog lišavanja slobode drugog lica.
Kao što je rekao kolega Krasić, jedan od najosnovnijih motiva svih nas koji pripadamo političkim strankama, pre svega nas koji smo organizovani u patriotskoj nacionalnoj političkoj stranci, jeste motiv da se očuvaju ljudska prava, slobode čoveka i građanina, a to je jedno od osnovnih načela Ustava Republike Srbije i Povelje koju ste usvojili i koja se primenjuje unazad mesec i više dana.
Ako pogledate crne hronike, ako pogledate liste kroz kriminalne strukture u zemlji i kroz krivična dela koja su načinjena prethodnih godina, videćete da su otmice jedno od, nažalost, najčešćih krivičnih dela. Kada su u pitanju neka zvučna imena, a i poznati ljudi, tome se davao mnogo veći značaj, što u medijima, što kod onih koji se bave javnim poslom, ali moram da vas upozorim na tu strašnu činjenicu da su se u 2002. godini u mnogim manjim mestima u Srbiji desila ta najteža krivična dela i otmice, pa čak u jednom gradu u Zlatiborskom okrugu devojčica je, kada je pošla da kupi nešto roditeljima, doživela tu strašnu sudbinu.
Obično su se te otmice vezivale za ljude koji su se bavili ili se uspešno bave nekim poslom. Međutim, sa druge strane, mnogi naši dnevni listovi, a jedan koji se hvali da je najtiražniji prednjači u tome, objavljuju fotografije nama nepoznatih lica koja se zovu tako i tako, iz određenog su grada, a za koje njihova porodica kaže da se traže, nestali su tog i tog dana. Imali smo situaciju, i o tome se mnogo pričalo u medijima i za skupštinskom govornicom, da se suočavamo sa tom strašnom činjenicom da u našoj državi Srbiji postoje nekakvi privatni zatvori gde se protivpravno ljudi lišavaju slobode. Zbog toga što smatramo da je takva vrsta nasilja jedno od najtežih krivičnih dela, mi poslanici Srpske radikalne stranke, ovim amandmanom tražimo da kazne za takva dela budu rigoroznije.
Kod stava 2. ovog člana - ako protivpravno lišenje slobode učini službeno lice zloupotrebom svog službenog položaja ili ovlašćenja - imali smo unazad ko zna koliko godina mnogo takvih slučajeva, a nažalost mnoge porodice i oni koji su stradali nisu kroz sudski proces, koji se odugovlači iz ko zna kojih razloga, mogli da dokažu da su potpali pod takvo zlostavljanje od strane službenog lica - kazniće se zatvorom - i kod predlagača stoji od šest meseci do pet godina, a mi smo stavili od jedne do pet godina. Dakle, da ta najniža kazna bude jedna godina.
Ono što tražimo da se promeni u sledećem stavu: "Ako je lice koje je protivpravno lišeno slobode usled toga izgubilo život, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje", predlagač je stavio "pet godina", a Srpska radikalna stranka traži sedam godina. Ovo su zaista minimalne kazne za tako teška krivična dela koja, kao što rekoh, ostavljaju teške posledice na ljude koji takvu torturu i takvu strahotu prežive.