Da li treba da lupim ovako, to vam je poznato, jer ovaj član 33. se odnosi na nešto što svi znate iz jedne serije iz vašeg zlatnog komunističkog doba i tamo se kaže, daje se na znanje - Es njird bekannte gegeben. Po tom principu, takvog stavljanja na znanje kao u to doba, o kojoj govori ta serija, vi ćete članom 33. da saopštite javnosti koje su to mere zbog kršenja ljudskih prava, a član 33. predviđa da je to javno saopštenje komisije.
Pošto ste sve uradili i na takav način izvršili nešto što nazivate lustracijom, nas, srpske radikale, zaista čudi kako je moguće da samo predviđate dve mere zbog kršenja ljudskih prava, a to su po članu 33. javno saopštenje komisije i mera ograničenja zauzimanja položaja po članu 34.
Kako je moguće da ovde nema člana 35. ili da ovi članovi nisu preformulisani u meru streljanja. Ako ste već na ovakav način mogli da se bavite životima pojedinaca, da ugrožavate svako ljudsko dostojanstvo i pravo i slobodu svakog čoveka i građanina na život u svojoj zemlji, da upotrebljavate ogroman državni aparat da biste sve to radili, da kršite Ustav, da kršite zakon, da u tome prednjači ministar unutrašnjih poslova, generali policije, načelnik žandarmerije, predsedavajuća Skupštine Srbije, premijer Vlade Republike Srbije, svi ostali ministri u Vladi, prosto je neverovatno, gospodo iz DOS-a, a to je pre svega pitanje za mlađanog Ivana Andrića, koji je perjanica ovakve nove inkvizicije, kako je moguće da niste predvideli meru streljanja.
S obzirom na činjenicu da vam je tako nešto promaklo, pretpostavljam da ćete po uzoru na Haški tribunal, gospođo Mićić, a data su vam takva ovlašćenja, čak amandmanom i u jednom i u drugom slučaju, najpre kao predsedniku Republike, a tog trenutka sam izašla iz sale i čula sam da je usvojen amandman i da je to ovlašćenje predsednika Skupštine, mogli biste u duhu parlamentarne demokratije samo vama poznate, na način koji ste vi doneli iz Užica u Beograd i u ovu zgradu, u parlament koji je u višestranačju delovao bez vas 12 godina, da predložite da ti članovi komisije, koje ćete vi da predložite da takve mere sprovode, imaju crno-bele toge ili izaberite neku drugu boju, kao u Haškom tribunalu, kao u vreme inkvizicije, pa će nam onda biti na kraju jasno. Nama je, zapravo, odavno jasno o kakvoj se meri radi, ali možda nije građanima Srbije kojima vaš Građanski savez ovako nešto predlaže.
Više sam ubeđena da do toga neće da dođe, pre svega zbog činjenice da vam je potrebno, a sami ste to naveli ovde, dva meseca da dođe do implementacije ovako predloženog ne zakonskog projekta, nego zaista novog zla koje se uvodi u Srbiji. To nam govorite vi, pre svega, koji ste toliko puta svojim ličnim primerom pokazali kako se na najgori mogući način ugrožavaju prava ljudi koje su poslali drugi ljudi i deo svog suvereniteta im preneli da ih predstavljaju u najvišem zakonodavnom telu.
Pre nego što kažete - peti minut, mislim da je vreme da shvatite da je krajnji cilj, pre svega vas lično, a to ste i rekli pre nekoliko dana, da se vratite u vaše rodno Užice, posvetite se nekim nižim ili prostijim, jednostavnijim parnicama, a nas iz SRS i srpski narod pustite da vode ovu državu i ovaj narod onako kako to zaslužuje i kako dolikuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, od kako je posle petooktobarskog puča konstituisan ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije, poslanička grupa Srpske radikalne stranke se do kraja borila da nemamo pre svega ovako nakaradan Poslovnik kakav je sadašnji, koji je predložio Dejan Mihajlov i Demokratska stranka Srbije, a vi oberučke prihvatili, a pre toga smo mnogo amandmana, energije i truda ulagali da se ne usvoji poslovnik koji je u dva navrata predlagao bivši šef poslaničke grupe Čedomir Jovanović. To iz razloga što se elementarna prava narodnih poslanika, nas koji predstavljamo građane Srbije u najvišem zakonodavnom telu, krše i zato što je ovaj aktuelni Poslovnik, baš kao i prethodna dva, u mnogim svojim elementima u direktnoj suprotnosti sa još uvek važećim Ustavom Republike Srbije.
Podsetiću vas na činjenicu da su na najgori mogući način narodni poslanici Srpske radikalne stranke šikanirani, izbacivani. Gospodin Kesejić je čak u jednom trenutku morao da ode u Urgentni centar, dr Goran Cvetanović je zadobio povredu u skupštinskoj sali, a da ne govorimo o političkoj i medijskoj hajci na poslanike Srpske radikalne stranke zbog činjenice da ne možemo da se pomirimo sa time da se stavljamo u ovakve okove i u okvire koji nisu primereni duhu parlamentarizma u Srbiji, koji je naš narod negovao, za koji su se borili naši preci i trebalo je i mi da nastavimo tu svetlu budućnost.
Naravno, mi smo to nastavili kao predstvnici našeg rodonačelnika Nikole Pašića i pre svega kao članovi stranke na čijem čelu je prof. dr Vojislav Šešelj, koji je u ovu skupštinu i ovo zdanje u prvim danima višestranačja, kao doktor nauka i četnički vojvoda, došao da pokaže šta su to demokratski principi i za njih se zalagao onda kada je bio sam, a mi to nastavili i onda kada nas je bilo u mnogo većem broju; daće bog da nas bude opet posle izbora koje uskoro očekujemo.
Zato mi ne možemo da glasamo za nešto što predstavlja u najmanju ruku farsu, a to je osnivanje odbora za privredne reforme, evropske integracije, smanjenje siromaštva i ravnopravnost polova. Pre svega zbog toga što smatramo da je ovaj predlog direktna posledica nekih nezadovoljstava i neostvarenih ambicija pojedinih poslanika ili poslanica, kako vi to volite da kažete, u okviru poslaničke grupe DOS i zato što su ingerencije predloženih odbora farsične, kada se ima u vidu da odbor za privredne reforme ne može da unapredi sveukupnu privrednu situaciju, jer to nije u stanju da uradi ni Republička vlada.
Još je malo vremena da pravimo neku retrospektivu događaja i da vidimo šta su to rezultati u oblasti reformi od strane DOS-ovske vlasti, ali kada se govori o odboru za evropske integracije, verovatno je taj predlog uzrokovan time što je Čedomir Jovanović, sada potpredsednik Republičke vlade, zadužen za te odnose, a moram da vas podsetim na to da već pri Vladi Republike Srbije postoji takva komisija.
Šta će Skupštini odbor za evropske integracije? Zar nam nije dovoljno to što ministar Pitić troši 30 ili 40 miliona dinara na raznorazna putovanja po belom svetu. Mi smo to odoborili, a sada nam treba i odbor sa ovoliko predloženih članova koji će da vodi neke jalove rasprave, bez konkretnih pomaka u oblasti privrede i poboljšanja standarda građana.
Kada se govori o odboru za smanjenje siromaštva, neshvatljivo je da nam Bojan Pajtić nije dao obrazloženje zašto ovakav odbor. On bi morao da zna, a očigledno ne želi to da zna, kao i poslanička grupa DOS, da se siromaštvo, ne samo u našoj zemlji, već i u celom svetu kategoriše kao apsolutno i kao relativno. Tu postoje pokazatelji šta je to apsolutno, a šta relativno siromaštvo, pa i oni koji su vaši politički mentori, sa kojima usaglašavate zakone, kažu - to je dakle i njihova procena - da je u našoj zemlji veći stepen apsolutnog siromaštva, jer i potrošačka korpa, takva kakva jeste, ne može da ostvari 2,5 miliona stanovnika svojim prihodima zbog toga što nema uslove da radi.
Ravnopravnost polova; bez obzira što dolazim iz jedne izrazito antikomunističke porodice, ali nemam ništa protiv onih koji su tu bolest preležali, da li zbog svojih članova porodice ili su to tako iz zablude, zbog ideologije koja ih je u mladosti držala, a mnogi su to sada zadržali i te principe primenjuju, samo usavršenije nego kod Josipa Broza; ali, znate te AFŽ-eovske strukture, feministički pokreti, to je svuda u svetu prevaziđeno, pa je meni, kao predstavniku Srba odnosno Srpkinja neshvatljivo da se u današnje vreme organizuje takav odbor, koji bi, verovatno, imao samo cilj da eventualno štiti pojedine predstavnike štampe odnosno predstavnice od, pre svega, neumesnih i vulgarnih napada Nebojše Čovića.
Jedino taj deo i ta argumentacija može da ide u prilog osnivanju takvog odbora. Ali, za to nije potreban nikakav odbor, jer ustavna i politička prava pripadnica, uslovno rečeno, nežnijeg pola i muškaraca, bar smo mi to pokazali u Srpskoj radikalnoj stranci, apsolutno su izjednačena i besmisleno je da imamo takve prokomunističke odbore. Zato ćemo glasati protiv sva četiri odbora koje nameravate da ustanovite.

Dame i gospodo narodni poslanici, za mene kao predstavnika najveće opozicione i pre svega patriotske i nacionalne političke stranke, i za mene kao predstavnika nekoga ko se bori protiv, pre svega, komunističkog zla, odnosno borili su se članovi moje porodice, moji preci, a zatim predstavnika stranke koja želi pre svega dobro celokupnom srpskom narodu i koja nikada nije zagovarala obračun sa političkim neistomišljenicima, ponižavajuće je što se u skupštinskom sazivu u kome sam poslanik iz redova SRS nalazi zakon o tzv. lustraciji, predložili su ga ljudi ili predstavnici političke opcije protiv koje se borim, evo unazad 13 godina.
Nije ovde uopšte u pitanju način kako je to poslovnički dozvoljeno, da li je u pitanju poslanik ove ili one stranke, kao što je to malopre spomenula gospođa predsedavajuća, već se radi o tome kakav je legitimitet te političke opcije u srpskom narodu, da li su njeni predstavnici ikada izašli na crtu, što bi se reklo, da traže i da zadobiju poverenje birača, a koliko mene pamćenje služi, mnogi od vas su uskočili u skupštinske klupe, ne poznavajući ni političke prilike od ranije, a naročito u višestranačkoj Srbiji od 1990. godine, to su otpadnici propalih Saveza reformskih snaga, Ujdijevaca, svega onoga što je obeležilo njihovo delovanje u smislu širenja antisrpske histerije unazad 13 godina.
Kada se govori o kršenju ljudskih prava i o poglavljima koja su jasno naznačena kod predlagača o metodima kršenja ljudskih prava, reći ću i vama gospođo predsedavajuća, jer ste član te stranke koja predlaže ovaj zakon, pošto nije tu vaš politički komesar, predstavnik centralnog komiteta DOS-a, gospodin Ivan Andrić, da su metodi isti kao u vreme Josipa Broza i njegovih komunista, ali ste ih vi do najsitnijih detalja usavršili.
Usavršili ste ih tako što ste to demonstrirali na najbolji mogući način, na poslanicima SRS, na onima koji vole svoju zemlju i svoj narod i na onima koji se suprotstavljaju bezakonju, koji se suprotstavljaju samovolji, rušenju pravnog poretka, ustavnih principa demokratskih načela, a to je sve ono za šta se zalagala SRS i od prvog dana tada kao jedini poslanik, četnički vojvoda, predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj, a onda to nastavili predstavnici srpskih radikala koji su, rekla bih, nezasluženo dobili šamar od naroda 2000. godine da nas bude samo u broju 23. Jer se pokazalo kako su meseci odmicali i vi vršili vlast da je naša snaga mnogo veća i da smo mi istinski zaštitnici i interesa naroda, i ekonomske i socijalne pravde.
Postavlja se pitanje ko su ti ljudi koji su vršili zlodela nad sopstvenim narodom unazad 60 godina? To su ti isti ljudi čiji mnogi današnji potomci sede u skupštinskim klupama. To je propala frakcija sa 8. propale sednice Saveza komunista, to su ljudi koji su pod imenom i prezimenom, ali kao što reče gospodin Ćirković i pod konspirativnim imenima, kao što su Sokrat i ostali, špijunirali svoje koalicione partnere i ljude sa kojima su pretendovali da dođu na vlast i ljude na čijoj grbači su vršili vlast u ovoj zemlji.
To su ljudi čiji su očevi počinili najveća zlodela nad srpskim narodom i koliko god da su fašisti, a izvršili su takav nezabeleženi genocid u gradu iz koga dolazim, ubili preko 7.000 Srba, ostalo je nerasvetljeno pitanje koliko su komunisti ubili Srba, a upravo njihovi potomci se danas nalaze ili će se nalaziti na čelu te komisije za lustraciju i tako dalje.
Podsetila bih na ono što se zove špijuniranje, odnosno tasterisanje od strane onih koji su, pre svega u moralnom smislu, najgori mogući predstavnici ljudske vrste, a podsetiću vas na poslednju operaciju nazvanu Mačva i na aktere te operacije. Kada se u toj operaciji spominje ime Radon, jasno je svima da se govorio o visokom funkcioneru današnje policije, odnosno načelniku Žandarmerije. Kada se spominju neka druga imena, jasno je svima da se govori o potpredsedniku Republičke vlade i tako dalje. Kako onda vi, koji podržavate takve, dajete im legitimitet i sa kojima danas na ovako nakaradan način, kršeći sve ljudske i pravne norme, vršite vlast, možete da zagovarate neko moralno pročišćenje.
U SRS od njenog osnivanja nikada, ni na čelu mesnog odbora, a kamoli visokog funkcionera stranke i narodnog poslanika, nisu mogli da se nađu ljudi koji su na bilo koji način moralno ukaljani. Ne morate vi, sledbenici najgorih mogućih komunista,titoisti i ostali koji su toliko zla naneli narodu, a pokazali ste da ste za to eksperti unazad dve i po godine, da vršite nikakvo moralno pročišćenje, a naročito u našim redovima. Mi se ponosimo zbog toga što smo želeli da se sukobi između političkih stranaka i različitih opcija odvijaju isključivo ovde u skupštinskim klupama, a nikada na ulici, ni na jednom našem mitingu nigde se nije desilo nikakvo krvoproliće.
Želeli smo da narodni sud odluči ko će ga predstavljati ovde. Uverena sam da je pred nama samo jedna opcija, to je ova, protiv koje se, rekoh, borim unazad 13 godina, a to je predlagač, sada GSS i svi oko njega, a sa druge strane smo mi i svi oni koji žele dobro i narodu i državi. Uverena sam da će građani izabrati nas, a da će vas žigosati zbog svih vaših postupaka i zbog onoga što su gradili vaši preci, a čime se vi danas ponosite i čije savršenije metode koristite na najgori mogući način. Hvala vam.

 Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, stigli smo do onoga što se zove otuđenje predmeta založnog prava i do člana 23, na koji sam ispred poslaničke grupe SRS podnela amandman, odnosno tražila brisanje pojedinih njegovih stavova, koje ću obrazložiti.
Međutim, čak je još i mnogo bolja varijanta da potpuno izbrišete član 23, a koji reguliše otuđenje predmeta založnog prava, jer ovo što stoji u članu 23. je negacija založnog prava za koje se vi zalažete kao za neki pravni surogat, novi institut koji je, kao što je juče govorila gospođa Gordana Pop-Lazić u načelnoj raspravi, proklamovan na principima akcesornosti, prioriteta, specijaliteta itd.
Upravo u stavu 1. člana 23. se govori o tom načelu akcesornosti, koji je vezan za osnovno potraživanje. Svako ko to prenese na neko treće lice, zapravo dovodi zalogu u sudbinu da ona taj proces prati.
Kao što je juče mnogo puta rečeno, a pre svega od strane poslanika SRS, ovaj deo zakona negira založno pravo, zapravo ovaj član, konkretno, sadržan je u Zakonu o obligacionim odnosima. Ministre, vi bi trebalo da znate da sam ugovor o zalozi reguliše to da zalogodavac ima sposobnost da raspolaže samom stvari, dakle da je on vlasnik. Ako ga outđi i prenese na neko drugo lice, vi ste onda stvorili situaciju da ste zalogu vezali za postojanje same stvari, a ne kao pravo koje dužnik ima u toj stvari. Zato mi smatramo da je besmisleno da postoji ovakav član 23.
Drugo, tražila sam da se briše stav 3. zato što je on trebalo da bude vezan za stav 2, ako vi ostavite ovaj član. Vi ste rekli da obaveze iz stava 2. ovog člana ima i novi vlasnik. Pa, zar nije bilo normalnije da u stavu 2. stavite - zalogodavac i novi vlasnik su dužni da bez odlaganja podnesu zahtev radi upisa založnog prava u registar zaloge na teret novog vlasnika?
Drugo, u stavu 4, koji takođe tražim da se briše, ali opet kažem najbolja je varijanta da se ceo član 23. izbriše, jer gubi se sama svrha zaloge, kaže se: "Zalogodavac i novi vlasnik predmeta založnog prava solidarno odgovaraju založnom poveriocu za štetu koja može nastati zbog njihovog propusta da u registar zaloge upišu založno pravo na teret novog vlasnika". Pa, to je obaveza da se upiše u registar. Znate šta, ne može niko u ugovoru zaloge da se dovede u zabludu neupisivanjem u registar.
To bi bila svojevrsna prevara. Ne može vaš kolega Božidar Đelić, koji je promotivne kupio jedan Jugo kabriolet u "Zastavi", dva puta isti automobil da založi, je li tako? Ne znam šta vi posedujete, za vas nisu taj poduži spisak objavili, ili Čović svoj FMP koji je usput oteo, je li tako, ne može jedna stvar dva puta i to je obavezno da se prijavi i da se upiše u registar. Možda i neki igrač, šta znam, Čović ima poduži spisak onoga šta bi mogao da založi.
Mislim da bi bilo najbolje da se i poslednji stav izbriše - ako zalogodavac predmet založnog prava prodaje u okviru svoje redovne delatnosti, kupac stiče pravo svojine bez tereta - jer bi to bila svojevrsna legalizacija prevare i smatramo da takođe i taj stav ovog člana treba izbrisati, ali najbolje je da nestane član 23. i da ovo što je vezano za član 23. podleže pod Zakon o obligacionim odnosima ili još bolje pod Zakon o hartijama od vrednosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste pokazali, gostujući na državnoj televiziji, na RTS-u, koji nije dostupan za Narodnu skupštinu i za celokupnu javnost, da ima problema u funkcionisanju vašeg Ministarstva, odnosno na relaciji vaše Ministarstvo, Narodna banka Jugoslavije, tzv. Savet ministara i sve ono što ste preuzeli na svoja pleća, ukidajući bivšu SR Jugoslaviju, a stvarajući kvazidržavnu zajednicu.

Kada je prošle godine bilo reči o Zakonu o tržištu hartija od vrednosti, mi smo govorili u kontekstu funkcionisanja berze hartija od vrednosti i nekako je to bilo u isto vreme kada je usvajan i Zakon o privatizaciji.

Mnogo toga se desilo u međuvremenu, ali ništa od obećanog, gospodine Đeliću, ni onoga što ste vi obećali, ni gospodin Aleksandar Vlahović, ministar za privatizaciju, već je stvoren jedan vakuum prostor u kome mešetare najjači, tzv. bankarski lobi. Jedan od tih je više puta danas spominjan od poslanika SRS.

Za vas bi najbolje bilo da prihvatite amandman koji sam podnela na član 1, da se on briše, kao i kolege Ljubojevića koji će odmah posle da obrazlaže amandman na član 2, jer je apsolutno nemoguće, ma koliko to da vam obećaju i gospodin Pajtić i gospodin Siniša Mitrović, da do 30. maja u ponoć, odnosno do 29, kolega me koriguje, izglasate izmenu ovog zakona.

Ono što karakteriše ovakav potez nije samo neusaglašenost, ova o kojoj sam govorila, već nespremnost Vlade, vašeg ministarstva, vas lično i ljudi koji vas okružuju u ostatku DOS-a da brzo, onako kako vam to nalažu vaši mentori iz tzv. Evropske unije, a zatim i onako kako vas zakon obavezuje, rešavate narastajuće probleme. Ali, ne bi to bilo strašno da to od vas samo očekuju banke, berza i vaši spoljni nalogodavci, već je najstrašnije što od vas očekuju pre svega građani Srbije da rešavate te ekonomske i socijalne probleme.

Evidentno je da država emituje hartije od vrednosti, ali to samo moramo da posmatramo u kontekstu ogromnog budžetskog deficita za 2003. godinu.

Uskoro ćemo verovatno biti u situaciji da opet na dnevnom redu imamo neki budžetski rebalans.

Gospodine Đeliću, pre nego što se to desi, mogući su u tom smislu određeni potezi poslaničke grupe SRS, jer mi koji se domaćinski odnosimo prema svemu onome o čemu treba da se stara jedna odgovorna vlast, jedna poslanička grupa ili njeni predstavnici, ne možemo da dozvolimo i da - u ovom opštem mešetarenju i otimanju, bolje reći pljački novca od strane građana, to činite vi i ljudi koji se na takav način nedomaćinski odnose prema budžetskim sredstvima - tolerišemo da se ogromne sume novca, milijarde i milijarde dinara izdvajaju nenamenski, kao što je to bio slučaj sa RTS-om, dok sa druge strane ne izvršavate one zakonske obaveze na koje ste se sami obavezali kada ste glasali o ovom zakonu.

Gospodine ministre, simptomatično je i vi ste se požalili gospođi koja je bila vaš domaćin na RTS-u, da vam je zbog toga i zdravlje ugroženo, da su i vama i ljudima oko vas i nervi i, kako ste rekli, živci popustili. Simptomatično je da vi ne možete oko osnovnih stvari da se dogovorite, već smo u "Službenom glasniku" dobili i odluku o imenovanju vršioca dužnosti predsednika komisije. Kad već u državi nemamo, a treba da imamo legalno i legitimno izabranog predsednika, onda bar možete za jednu komisiju da se dogovorite, a ne da i tu imate vršioca dužnosti.

 Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, ovakav predlog za Gorana Radenovića uopšte nije mogao da se nađe u skupštinskoj proceduri, jer i ovaj poslovnik, koji je predložila Demokratska stranka Srbije, a koji ste u vašoj međusobnoj trgovini vi iz ostatka DOS-a usvojili, ovako nakaradan kakav jeste ne poznaje takvu mogućnost da neko drugi, osim navedenih u članu 131, daje Skupštini bilo kakav predlog za bilo kakvo odlučivanje.
Podsetiću vas na član 131. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže: "Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju Vlada, svaki narodni poslanik, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 15.000 birača".
Mi pred sobom imamo predlog koji je potpisao izvesni dr Vladimir Marko, član radiodifuznog Saveta, odnosno radiodifuzne agencije i uputio ga predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije. Ovakav predlog za Radenovića uopšte nije mogao da se nađe pred narodnim poslanicima, a da pre toga o njemu nije raspravljao i Skupštini na znanje dao svoj stav Odbor za kulturu i informisanje.
Sada se vraćamo na situaciju od pre nedelju dana, kada su poslanici, mi koji ne želimo iz principijelnih razloga da učestvujemo u radu skupštinskih odbora i oni koji su članovi otišli na sednicu Odbora za kulturu i informisanje, tamo su došli Aleksandar Crkvenjakov i Bojana Lekić pa su obrazlagali zbog čega mi nemamo direktan prenos sednica Narodne skupštine Republike Srbije.
Glavni i odgovorni urednik i propagator antisrpske i pre svega neobjektivne uređivačke politike, Bojana Lekić, rekla nam je da, između ostalog, to nije moguće, a o tome su govorili Ivan Andrić i Crkvenjakov, zbog toga što još uvek nije formiran i nije izabran deveti član Saveta radiodifuzne agencije.
Srpska radikalna stranka je bila protiv usvajanja Zakona o radiodifuziji i kada je bilo reči o pojedinostima rekli smo vam kakva je farsa taj zakon, kakvo pogodno tle za razna lobiranja je Republička radiodifuzna agencija i došli smo do toga da se danas u Skupštini Srbije, evo sve do 12,45 časova, izuzimajući kompetentna i pre svega argumentovana izlaganja gospođe Pop-Lazić i svih ostalih poslanika Srpske radikalne stranke, dešava ono što bi najviše voleli protagonisti određene politike, a uključujući i neke medije u Srbiji u ovoj opštoj borbi za frekvenciju, da se u Skupštini Srbije stvori opozicija po njihovoj meri. To bi voleli i oni koji su danas rekli da neće glasati za Gorana Radenovića, a koji sve vreme glume opoziciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pre svega moram, pošto se stanje između Nebojše Čovića sa jedne strane i Željka Mitrovića i Televizije "Pink" sa druge strane, očigledno kroz diskusije te lažne opozicije i vas iz DOS-a prenelo na skupštinsku govornicu, da poručim onima koji su omiljeni opozicionari, ali oni to zaista nikada ne mogu da budu, jer je to jedino pokazala Srpska radikalna stranka u ovoj skupštini i to i vi znate iz DOS-a, a znaju i oni koji bi želeli da budu ta opozicija, da ne moraju baš mnogo da propagiraju stavove Nebojše Čovića, jer kako je on mafijaška pudlica, a svi ste to pročitali u knjizi prof. dr Vojislava Šešelja, i njih će da povuče u ambis zajedno sa sobom.
Ne može da se desi takva situacija, kao što se desila prošle godine u septembru i decembru mesecu, da se kroz njihovo lažno predstavljanje kao opozicije izvrši polarizacija biračkog tela, da su oni, kao, fini...
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, molim vas da svoje stavove o opoziciji dovedete u vezu ....)
I te kako je u vezi, gospođo Čomić, jer su oni glasali za Zakon o radiodifuziji i za prethodni izbor članova Saveta, a danas govore o svojim oprečnim stavovima u odnosu na ono za šta se zalaže ostatak DOS-a.
Prema tome, mi ćemo koristiti svaku priliku, bez obzira na to što SRS dnevno nema ni deset sekundi na državnoj, ni na svim televizijama koje pretenduju da dobiju nacionalnu frekvenciju, bez prenosa skupštinskih sednica, da vam govorimo kao prava i jedina opozicija, da nije moguće da Narodna skupština, uz takvo kršenje Poslovnika, glasa o ovakvom kadrovskom rešenju za devetog člana Saveta radiodifuzne agencije. Znate pod kakvim sumnjivim okolnostima su i prethodna dvojica, Cvetković i Cekić, izabrani.
I dok mi govorimo u potpunom medijskom mraku o ovom lobiranju i ovome što se dešava u Skupštini, moram da vas obavestim, jer i tu oblast je takođe regulisao Zakon o radiodifuziji, da se kroz mrežu kablovsko-distributivnog sistema u Srbiji nudi građanima koji poseduju kablovsku televiziju da gledaju tri ustaška programa: HRT 1, 2. i 3. Oni svakoga dana, pa tako i danas, dobila sam informaciju, prenose sednice hrvatskog ustaškog Sabora. To su vaši prijatelji, to su oni kojima vi idete na poklonjenje. Ugledajte se onda na njih i dajte direktne prenose skupštinskih sednica.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka, kao što ste čuli od koleginice Gordane Pop-Lazić i poslanika, ne može da podrži ovaj predlog zakona zbog sveukupne situacije koja vlada u našoj privredi i zbog toga što smatramo da je na sasvim drugačiji način i mnogo ranije trebalo da se govori o garancijskom fondu. Pratila sam izraz lica gospođe Čomić - nije Gordana Pop-Lazić pogrešila kada je rekla da mi smatramo da zakon treba da se zove "predlog zakona o osnivanju garancijskog fonda"a ne Predlog zakona o garancijskom fondu. Neko će reći - nije šija nego vrat, ali u stvari u tome je suština svega onoga što želim da kažem.
Pre svega, da bi se u jednoj državi, kako vi volite da kažete - u zemlji tranzicije, osnovao garancijski fond za namenu o kojoj je, ali samo deklarativno, govorio Aleksandar Vlahović, potrebno je mnogo ranije da se stvore stabilni politički i ekonomski uslovi, da bismo govorili o onom što je druga faza privrednog razvoja. U stvari to je avangardna faza za zemlje u tranziciji, a to su: mala i srednja preduzeća. O tome se mnogo govorilo i za vreme bivših vladara u ovoj zemlji početkom 90-tih godina, za vreme nezabeleženih ekonomskih sankcija, koje su činile Amerika i zapadne zemlje prema našoj zemlji.
Međutim, sve je to ostalo samo na rečima i taj manir, to deklarativno zalaganje za takav strateški razvoj malih i srednjih preduzeća, nastavio je i Aleksandar Vlahović.
Podsetiću vas na usvojenu verziju zakona: pre izvesnog vremena imali smo samo izmene i dopune Zakona o privatizaciji, kada je sa skupštinske govornice ministar Vlahović govorio o restrukturiranju velikih privrednih sistema, o primeru "Zastave"; davali su radnicima tada po 200 maraka, sada 100 evra za svaku godinu staža u proseku 4.500 do 5.000 nemačkih maraka, da bi oni sa tim inicijalnim kapitalom, zamislite ironiju u državi u kojoj su beda i siromaštvo uzeli maha toliko da je milion i po ljudi gladno, krenuli da se dogovaraju, grupišu i osnivaju mala preduzeća ili da se organizuju tako da imaju neki inicijalni kapital za malo ili srednje preduzeće.
Pošto mi "nismo zakasnili" pet meseci ili od avgusta prošle godine, kada nam je dostavljen ovaj predlog zakona o garancijskom fondu, postavlja se pitanje šta je to radila Vlada Republike Srbije, zašto je ministar davao radnicima takva lažna obećanja i zašto je govorio o nečemu što je praktično nemoguće ostvariti u ovim ekonomskim i privrednim uslovima?!
Zakon precizira odnos između korisnika Garancijskog fonda odnosno vlasnika privrednih subjekata, malih i srednjih preduzeća i, sa druge strane, poslovnih banaka. Kako ćete vi narodne poslanike da ubedite, odnosno ministar i gospodin koji ga verovatno predstavlja, celo jutro lista neke brošure, da će poslovne banke u našoj zemlji ili inostrane banke koje posluju kao domaće u našoj zemlji, ima ih ko zna koliko sa raznim imenima, da se na takav način nađu u prilici i da žele da pomognu malim i srednjim preduzećima, kada su i oni na velikom oprezu zbog ovakve politike koju vodi Vlada i zbog toga što oni uopšte ne znaju kakav će odnos imati buduća Narodna banka Srbije, pošto je tu najveći procep sada u DOS-u. Ona sada samo neformalno posluje i to je glavni kamen spoticanja ovih dana da se usvoji taj zakon.
Kako je moguće da se unapred govori o velikodušnosti tih poslovnih banaka, kada su njihove obavezne rezerve, to bankari sami govore i čak se žale i oni koji su vaši favoriti i najveći bankarski lobisti u ovoj zemlji, što se pokazalo i posle usvajanja Zakona o platnom prometu, kada je apsolutno nemoguće da i oni računaju na neku dugu stazu, jer ne znaju kakva će biti buduća monetarna i bankarska politika u ovako politički i ekonomski nestabilnoj zemlji. Samim tim i oni ne mogu unapred da budu širokogrudi prema vlasnicima malih i srednjih preduzeća.
Za nas, poslanike SRS, veoma je važno da nam ministar, kad god se pojavi i koji je prvi put trebalo da bude ovde od početka do kraja, jer ovaj zakon tretira i drugu stranu medalje, njegove neslavne medalje, da je on i ministar za privredu, a ne samo za privatizaciju, a, eto, njega nema, da nam objasni odakle ovih 600 miliona početnog uloga u Garancijskom fondu iz budžeta Republike Srbije, kada se nalazimo u potpuno ekonomskom kolapsu i jedva se namiču plate i penzije, kada je ministar Đelić upao u neki klinč, vakuum, ne zna na koju će stranu, mora da pravi raspored kada će ko od državnih organa i institucija da prima platu. Odakle ovih 600 miliona?
Ako već želite da pomognete privredi, ali čisto sumnjam, jer je svakog dana sve skuplje za privrednike u ovakvoj državi, pod ovakvom vlašću, vi lepo, gospodo, tražite da vam Radio - televizija Srbije vrati onih 600 miliona, koje je uzela od početka godine do danas i još onih 2.700.000.000 od prošle godine, pošto su obustavili direktne prenose sednica Skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, pomislila sam da će bar prilikom rasprave u pojedinostima ministar da sedi ovde do kraja i da čuje šta imamo da mu kažemo. Imala sam konkretno pitanje povodom amandmana na član 20.
Ovde nije samo puka formulacija. Kao što ni zakon o Garancijskom fondu o kome govori ministar nije samo jedna transakcija između primaoca garancije i onoga ko garantuje, tako bi na mnogo ozbiljniji način trebalo da se pristupi i tome ko je nadležan za kontrolu poslovanja ovog fonda.
Kao što su kolege srpski radikali rekli, pored selektivnog pristupa i nemogućnosti da se razvija u pravom smislu reči ta privredna aktivnost, jer je ovo samo jedna maska za forsiranje tih balkanskih lobija, za ministra, za mešetarenje, kao što smo imali slučaj i kod Agencije za privatizaciju, tako smo i ovde u članu 20. amandmanom, koji sam podnela u ime poslaničke grupe, tražili da se u članu 20. u stavu 1. reč "obavlja" zamenjuje rečima "obavljaju Narodna banka Srbije i".
Nije tu ministar Vlahović, ali je ovo pitanje pre svega za Božidara Đelića ili bi možda gospodin Mitrović, koji ovde predstavlja poslaničku grupu i Vladu, možda mogao nešto o tome da nam kaže. Kako ide unutar DOS-a, ovog ostatka DOS-a oko pregovora, da li će da dođe na dnevni red zakon o Narodnoj banci Srbije, ko će biti guverner, kako će ići to pregrupisavanje snaga i gde ste vi, gospodine Mitroviću, u celoj toj priči?! To je interesantno pitanje.
Što se tiče Narodne banke Srbije, ona praktično uopšte ne postoji. To što je tako nazvana Narodna banka Jugoslavije, na način kako je to izveo Dinkić, a sada vidimo bez podrške i gospodina Živkovića i ostatka DOS-a, sam sebe proklamovao u guvernera Narodne banke Srbije, nama ništa ne znači i već sada se vidi nemogućnost da imamo potpunu kontrolu nad ovim fondom. Jer, Narodna banka Srbije izdaje i garancije i supergarancije (kada usvojite zakon, verovatno će to da stoji u tom zakonu) i kontroliše platni promet.
Ovako građanima Srbije, nama poslanicima, pre svega Srpske radikalne stranke, i onima koji ne žele da podrže ovaj predlog zakona ostaje da vidimo kako će ta bitka u ostatku DOS-a da se izvede do kraja. Da li ćemo uopšte imati Narodnu banku Srbije ustanovljenu onako kako nam to nalaže sada Ustavna povelja, koju ste vi usvojili, kakav će to biti zakon i ko će preteći u svemu tome?!
Najveća bojazan nije za Aleksandra Vlahovića, jer vidimo da je on u top formi i kao takav je i primljen u Glavni odbor Demokratske stranke; da li ovi njegovi bivši saradnici iz jedne druge stranke pate zbog toga, mi to sada ne znamo, ali zaista briga vas iz DOS-a, pre svega, trebalo bi da bude usmerena na Božidara Đelića, oko koga će da se lome koplja po pitanju Narodne banke Srbije.
Jer, Božidar Đelić je čovek koji ima samo 38 godina i pre neko veče u centralnoj informativnoj emisiji u Drugom dnevniku RTS-a rekao je da su svima u Vladi, pa i njemu, živci istanjeni. Znate, ako su nekome nervi i živci, kako je on to rekao, istanjeni, ovde u našim poslaničkim klupama ima i profesora za tu oblast, ima ih hvala bogu svuda po Srbiji, pa neka se obrate tamo. A on neka se pobrine kako će da se prime plate u Srbiji, i poslanici i zaposleni u kvaziskupštini državne zajednice, koji nisu primili platu od 1. aprila!

Dame i gospodo narodni poslanici, možda neko nije obratio pažnju, međutim, do sada se nije desilo da nam po bilo kom predlogu zakona (gospodin nije za to nadležan, ali, verujem, ni ministar gospodin Pitić, u pitanju je služba koja se tim bavi) dođe izveštaj Vlade, koji mi ne prihvatamo zbog toga što se pojedinačno odbijaju skoro svi amandmani Srpske radikalne stranke, u kome stoji da su amandmani u Narodnoj skupštini podneli: poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva, poslanička grupa Srpske radikalne stranke, SPS-a, itd. To uopšte nije tačno. Mi se ne bavimo pisanjem nikakvih knjižica, već svaki poslanik Srpske radikalne stranke, a koliko vidim i druge poslaničke grupe imaju isti metod delovanja, pojedinačno piše amandman, potpiše ga imenom i prezimenom, ali on je poslanik iz poslaničke grupe te i te.
Uzela sam da pregledam izveštaj Vlade. Želela sam da obavim konsultacije sa jednim kolegom u vezi sa njegovim amandmanom. Videli smo da uopšte nigde ne stoji nijedno ime i prezime. Za Vladu moraju da postoje i poslaničke grupe i pojedinačno svaki poslanik, koji snosi odgovornost za pisanu i izgovorenu reč i za ono što predlaže, a predlaže da se menja zakon u jednoj zemlji. Toliko o tome.
Zato bi bilo dobro da gospođa sekretar i predsedavajući obrate pažnju na to i da ubuduće nadležni odbori ne prihvataju ovakve izveštaje Vlade, gde se jednostavno grupišu poslanici u poslaničke grupe, što je tačno, jer su iz njih, ali nije u redu da ne stoje njihova imena, jer svako se od nas trudio da na određeni član zakona, što je najbolje moguće, predloži rešenje vladajućoj koaliciji.
Ponadala sam se u toku ovog perioda, ne zbog toga što sam mislila da se nešto ne znam kako pozitivno dogodilo u vladajućoj koaliciji, nego zbog građana Srbije, zbog zaposlenih u zdravstvu, da ćete vi da odustanete od ove ideje sadržane u članu 5, za koju amandmanom tražim da se menja, i da ćete shvatiti da nije moguće da zdravstvene ustanove budu predmet koncesije. To iz razloga što je ta odredba, odnosno ta namera i zamisao člana 5. Zakona o koncesijama delimično i u suprotnosti sa važećim ustavom, koji kaže da se apsolutno svim građanima Srbije garantuje zdravstvena zaštita.
Postavlja se hipotetičko pitanje - ako postoje koncesije za zdravstvene ustanove, odnosno ako država kao koncedent, zbog nemogućnosti da sama finansira ovu veoma važnu oblast u našem društvu, krene da daje koncesije u 80 ili 90% slučajeva, i to dođe u ruke privatnika, sa čime će se suočiti građani koji su i te kako obespravljeni zbog nemogućnosti da ostvare osnovnu zdravstvenu zaštitu? Vi ćete onda reći - jeste, našli smo se u situaciji da nema para, da sve to košta.
Gospodo, pitam vas, a to je, pre svega, upućeno vladajućem DOS-u, ministru za zdravstvo i gospodinu Pitiću, gde su onolike pare iz budžeta Republike Srbije, koje su odvojene u toku 2003. godine za ovu namenu. Ne daj bože da se bilo ko od vas ili član porodice nađe u situaciji da mora u ovako teško vreme da obezbeđuje osnovna sredstva za osnovnu zdravstvenu zaštitu, a da ne govorim o, ne daj bože, teškim bolestima; mnogo lekara i stručnjaka iz te oblasti sedi u ovoj sali, zamislite kako će to da izgleda. Vi sada nama kažete da pribegavate tom metodu zato što država nema dovoljno sredstava.
Koliko su naši građani opterećeni Đelićevom poreskom politikom, izdvajanjem za penzijsko, zdravstveno i socijalno osiguranje, da je zaista neprimereno, a u suprotnosti je sa jednim članom našeg Ustava, da se u prvo vreme počelo sa davanjem u koncesije prirodnih bogatstava, pa se proširilo na saobraćajnice, pa na komunalnu infrastrukturu. Ali, otići tako daleko i dati mogućnost da se to dešava i za zdravstvene ustanove ne da nije humano nego je monstruozno prema građanima koji traže osnovnu zdravstvenu zaštitu, a da ne govorim o onima kojima je i te kako, zbog teških bolesti, u ovo nesrećno vreme, potrebna zdravstvena pomoć.

Dame i gospodo narodni poslanici, bar vi koji niste u toku prepodnevnih dešavanja, zapravo od 12 do 15 časova, mi s pravom očekujemo da će uskoro da se vrati ministar Pitić, ali i da će zajedno sa njim doći reportažna kola RTS-a, da se krene sa nastavkom direktnog prenosa skupštinskih sednica. Bilo bi besmisleno da mi dalje razgovaramo o ovom i o drugim zakonima, s obzirom na to da je ministar otišao. To je praksa pojedinih ministara u Vladi. Ostavio je neke svoje poletarce za koje ne znamo ni ko su, ni kakva je njihova uloga ovde.
Pre nego što je došao zakon u proceduru, zaleteli su se, možda baš ova gospoda, kao vajni specijalni i drugi savetnici da promovišu u srpskoj javnosti značaj zakona o finansijskom lizingu. Tako je izvesna gospođa ili gospođica Jelena Perović (možda je to dotična dama ili neka druga) govoreći o važnosti da se usvoji zakon o finansijskom lizingu, rekla da mora da se stvori prepoznatljiv ambijent. Ove ostale gospođe, koje lupaju kao otvoren prozor, zamolila bih da ćute. Poslanicima je dosta što nema kamera, a njihova lupa i zveka je zaista nešto što je nepodnošljivo za pametne ljude.
Što se tiče zakona, ona je kao prvi argument neophodnosti usvajanja rekla da mora da se stvore pravno prepoznatljivi uslovi, stabilnost u političkoj, privrednoj i ekonomskoj sferi, da bi naša zemlja mogla da nastavi da ide putem vaših započetih reformi itd.
Dotičnu gospođu ili gospođicu, ujedno ministra i vlasti iz vladajuće koalicije, pitam - da li je moguće da se neko zalaže za pozitivni pravni ambijent u situaciji kada se na najgori mogući način šikaniraju poslanici, kad se ne poštuje odluka Skupštine o tome da ima direktnih televizijskih prenosa. Što se tiče gospođe koja landara, ona će da nastavi i dalje da radi svoj posao, landara ostaje landara.
Što se tiče zakona i njegove važnosti, najvažnije je od svega da vas naučimo tome da nije u pitanju samo puko pravno normiranje od strane poslanika Srpske radikalne stranke, već zaista želja da se ono što ste vi nama predložili popravi.
Predlagač tj. Vlada koja je odgovorila na amandman, koji nije prihvatila, mene je pomešala sa nekim. Nisam govorila o onome što su bili amandmani poslanika SRS, a odnosilo se na reči "finansijski lizing", jer smatramo, bez obzira na član 2. stav 2. vašeg zakona, gde ste rekli da će ubuduće da se govori o ugovoru o lizingu, da treba da stoji reč "finansijski".
Ovde se radi o drugoj pravnoj stvari, odnosno o normiranju, gde se kaže da se ugovor raskida po samom zakonu. Znači, ovo poglavlje govori o raskidanju ugovora. Vi ste odlučili da to bude taj termin: "ugovor se raskida po samom zakonu".
Mislimo da je ispravnije ovo što smo napisali: "ugovor se raskida po sili zakona", iako ste vi rekli da sledite član 125. stav 1. i član 510. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Ovaj termin: "ugovor se raskida po samom zakonu" je primenjiv i odnosi se samo na Zakon o obligacionim odnosima.
Ovde se govori o finansijskom lizingu i mislimo da bi ministar koji je toliki novac koji smo izdvojili, preko 30 miliona, potrošio za svoja putovanja ove godine, putujući u Svetsku i u druge banke, u međunarodne finansijske institucije, trebalo da se pojavi tamo i da promoviše ovaj zakon i druge sa ispravnom terminologijom.
Opet ista gospođa ili gospođica je rekla da treba da se usaglase zakoni sa našim privrednim mogućnostima i sa pozitivnim pravnim propisima i našom tradicijom. Mi mislimo da je ovo primenjivije i da bi trebalo da usvojite ovakav amandman - ispravku termina koju je predložila Srpska radikalna stranka.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što se desilo juče od strane službe prilikom dostavljanja predloga sastava Ustavne komisije narodnim poslanicima, ne samo da je svojevrsni skandal nego se to po ko zna koji put ponavlja u ovoj skupštini.

Naime, u gornjem levom uglu stoji zaglavlje - Republika Srbija, Narodna skupština, poslanička grupa DOS - Reforma Srbije, 23. april 2003. godine. To je jučerašnji datum.

Gospodin Bojan Pajtić, narodni poslanik, predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, kaže: "Na osnovu čl. 131. i 156. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim Predlog odluke o izboru članova Ustavne komisije radi donošenja na 6. sednici Prvog redovnog zasedanja, koja je sazvana za 22. april". Gospodine Pajtiću, valjda je to trebalo da bude obrnuto, 21. kada ste saznali za sednicu 22. aprila, napišete ovaj dopis, a ne da 23. pišete da je sednica sazvana i da se pozivate na dan pre.

Dobro, svejedno, koleginica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe, detaljno vam je objasnila zbog čega Srpska radikalna stranka ne želi da učestvuje u radu Ustavne komisije i to ne može da bude predmet nikakve trampe, ni da vi na neko fiktivno mesto za srpske radikale ubacujete tamo neke ljude, bez obzira ko su oni, iz kojih su stranaka i koga predstavljaju.

Sa druge strane, ovaj sastav Ustavne komisije uopšte nije ekvivalent trenutne političke volje i snage ni u ovoj skupštini, ni u biračkom telu, jer u ovoj skupštini sede ljudi koji su građani Srbije, imaju to državljanstvo, ali nisu narodni poslanici, pa prema tome oni ne mogu kao takvi ni da se nađu u sastavu Ustavne komisije.

Ključno pitanje je zašto se juče šef poslaničke grupe DSS-a Dejan Mihajlov našao u ulozi "drvenog advokata" za druge opozicione političke stranke, kada on nikako ne može da predstavlja opoziciju? Može deklarativno, ali tek onda kada budu napustili vlast u svim opštinama i gradovima u Srbiji, gde su predsednici opština, gde su predsednici izvršnih odbora i zauzimaju mesta u raznim upravnim odborima - onda može da kaže da predstavlja opoziciju i da kao takav misli da sastav Komisije treba da bude drugačiji.

Otkako je DOS došao na vlast, niste nam dali ni jedan argument u prilog toj vašoj težnji da Ustav treba da se promeni. Mi smo vam rekli i više puta vam je u pravničkom i profesorskom stilu prof. dr Vojislav Šešelj objasnio šta su to namere srpskih radikala i šta mi smatramo da treba da se menja u aktuelnom Ustavu. To je da se izbriše taj ostatak kardeljevštine, društvena svojina, to je da smo spremni na to da menjamo grb i himnu Republike Srbije i da posed gradskog građevinskog zemljišta ne može da bude monopol države, već treba da se da mogućnost da bude svojina građana.

Ali, mi od vas osim raznih koncepata, jednog koji lobira DSS, drugog koji lobira Koštuničina žena preko Beogradskog centra za ljudska prava i trećeg prof. Pavla Nikolića, vajnog monarhiste, ništa drugo nismo čuli i sada će iz svega toga kod vas da se izrodi neki četvrti koncept.

Taj četvrti koncept će da bude na nekoj, kako bi to volela Zorica Radović da kaže, tipološkoj granici između federalne i regionalne države. Mi to nećemo iz prostog razloga što znamo da usvajanjem novog ustava, konceptom koji vi zagovarate i to što ste dužni Nenadu Čanku i to što ste dužni ostalim separatistima iz cele Srbije, nas ne obavezuje, jer mi se zalažemo za jedinstvenu srpsku državu, da njene ingerencije jačaju, a ne da na takav način dajemo mogućnost svima onima koji unazad 12 godina, a to nije nikakva teorija zavere nego je to cela istina, i Kosovo i Metohija, okupacija i sve ono što Amerikanci rade tamo, daju nam za pravo da tako mislimo, žele da ostvare, a to je da potpuno rasparčaju Srbiju.

Pošto nemam više vremena, jer kolege poslanici srpski radikali će dalje govoriti u načelnoj raspravi o svim našim zamerkama, želim da vam kažem, iako i danas nema direktnih televizijskih prenosa, da želimo građanima Srbije da vaskršnje praznike provedu u miru, da ih provedu dobro sa svojim porodicama, ali mi srpski radikali smatramo da će Srbiji i srpskoj državi vaskrsnuti tek onda kada vas oteramo sa vlasti.

Baš me čudi da su Skupština, kao i Zakonodavni odbor, prihvatili amandman na isti član Vlade Republike Srbije. To samo ide u prilog svemu onome što je u političkom i stručnom smislu izneo ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe SRS, gospodin Zoran Krasić, kao i argumentacija koju su izneli naši poslanici, a dovodi nas do zaokruživanja amandmana koje su podneli poslanici iz naše poslaničke grupe, to su moj amandman na član 84. i amandman gospodina Kragovića na član 86.
Nije imalo potrebe, a i vreme je bilo takvo, jer u subotu smo dobili saziv za sednicu koja je počela juče. Nije bilo potrebe da dalje podnosimo amandmane na poglavlje koje se tiče zaštite korisnika, međunarodne telekomunikacije, kaznene odredbe, da se ne začudi gospodin- ne znamo ni ko je ni šta je, kao mumija sedi ovde već dva dana - zašto dalje nema amandmana srpskih radikala.
To je iz jednostavnog razloga što smo mi smatrali da ćete kroz takvu argumentaciju koju je izneo gospodin Krasić, kao i svi mi, doći do zaključka da je nemoguće da postoji takav organ kao što je agencija ustanovljena ovim zakonom, da će samim tim ceo koncept da padne u vodu i da krenete sa izradom ozbiljnog zakona, koji se neće ticati samo međunarodnih standarda i štancovanja pojedinih članova i poglavlja, onako kako to diktiraju spolja, a u ovom slučaju Evropska unija. Vi ste sve njihove zahteve prihvatili.
Evo zbog čega je podnet amandman na član 84. Govori se o numeraciji, kao i o planu numeracije. Rekli biste, to je čisto stručna stvar u oblasti telekomunikacija, pa zašto mi onda sada potenciramo toliko i taj član. Radi se o tome da se to uklapa u naš koncept da se za takve stručne poslove u oblasti telekomunikacije ne angažuje agencija, a što je vaša zamisao, koja se provlači kroz ceo zakonski koncept, već da to može da bude komisija; znači, stručno telo ministarstva nadležnog za poslove telekomunikacije, koje će da se bavi i ovom oblašću.
Zbog toga u amandmanu koji sam podnela u ime SRS tražim da se reč "agencija" zameni rečju "komisija". Ne radi se samo o komisiji i o nazivu tela, nego o tome da se i ovde jasno pokazuje kakva je intencija samog predlagača i kakvo će ovlašćenje da ima ta agencija. Nikako niste mogli od prvog člana da nas uverite u antimonopolski položaj agencije koja se ustanovljava, iz prostog razloga što se od prvog, pa preko devetog člana, jasno govori o nadležnostima agencije, a ovde se taj deo nadležnosti prebacuje i na plan numeracije. Jasno se vidi da niko neće imati nikakvu kontrolu.
Vi samo deklarativno kažete da je Narodna skupština u mogućnosti, kao i celokupna javnost, da se upozna sa onim šta agencija radi. Imamo gorko iskustvo koje su cenom otkaza platile na stotine hiljada radnika u ovoj zemlji, pa je najpre, a tako je počeo taj trend sa agencijama, ustanovljena Agencija za privatizaciju, pri ministarstvu koje veoma neuspešno, ali sebi u korist vodi Aleksandar Vlahović; za nju uopšte ne znamo ni kako sklapa ugovore, na primer u "Zastavi" predugovore sa jednim američkim prevarantom; mi smo videli kako to izgleda i šta će dalje da se dešava.
Zbog svega toga ste sada i u problemima. Zbog toga je nestašica para. Zbog toga je isplata, u vreme vaskršnjih praznika, penzija u roku od 7-8 dana, jer prvo morate da namirite iz budžeta, koji je u tolikom deficitu, sve ono što od vas traže za kredite i kamate ovi vaši spoljašnji nalogodavci, pa onda šta preostane da se raspoređuje ovde. Pošto je celokupna javnost bila isključena i sa ove sednice i danas - niste želeli, iako nije u pitanju tehnički problem, jer jasno je rečeno i sa ove vaše dosovizije, sa RTS-a, da je moguće da se prenose skupštine - u pitanju je vaša namera da se o ovako važnim sistemskim zakonima, a u ovom slučaju veoma lošem zakonu, odlučuje daleko od očiju celokupne javnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ceo amandman koji sam u ime SRS podnela na član 9. i na naslov odnosi se na 99% ekspozea, ako to tako može da se nazove, ministra gospođe Marije Rašete-Vukosavljević, jer je ona danas u kratkom vremenu od šest minuta, koliko je govorila, govorila  samo o agenciji. Pa, niste uspeli sve za tih šest minuta, gospođo Rašeta, da pročitate i da nam obrazložite zašto taj monopolski položaj agencije i tačno je da ste rekli - nadorgan. Ispravljali ste i odmahivali odrečno, a da se niste uopšte danas u toku rasprave, ni u načelu, ni u pojedinostima, javljali za reč, da to eventualno potkrepite novim dokazima.
Gospođa Gordana Pop-Lazić, zamenik šefa poslaničke grupe, kao iskusan pravnik i kao neko ko odlično, široko tumači celokupnu pravnu oblast rekla vam je da to nikako ne može da bude nikakav nadorgan. I da on to jeste, i da ne može da bude, vi to dobro morate da znate, i ovi vaši poslanici koji baš ništa ne čitaju i pojma o životu nemaju, ni šta se ovde radi, ni o čemu se priča, oni bi morali da znaju, baš kao i vi, gospođo Rašeta, da postoji Zakon o koncesijama, a to je onaj isti zakon koji nekako u isto vreme, kada vama nije došao ovaj zakon na dnevni red, nije prošao, jer niste obezbedili skupštinsku većinu.
Taj stari Zakon o koncesijama, koji je još uvek na snazi, i zakon koji se priprema, dovoljan je razlog da se prihvati amandman SRS na član 9. zbog toga što po tom zakonu i po onome koji se priprema Vlada donosi odluku o koncesionaru. Nikako niste mogli ono što treba da bude striktna nadležnost vašeg ministarstva da prebacite na agenciju koja se ustanovljava i samo je jedna u nizu.
Ovde mnogo stvari nama smeta, mnogo je tehnički loše urađenih i spornih stvari kod nadležnosti agencije. Pre svega, agencija ne može uopšte, po Ustavu naše zemlje i po pozitivnim pravnim propisima, da opstane, da se bavi upravnim sporovima.
Tačka 14) o radu agencije kaže - "rešava sporove, u slučajevima predviđenim ovim zakonom odnosno aktima Agencije, između korisnika i telekomunikacionog operatora i između telekomunikacionih operatora". Upravni spor u prvom, drugom i trećem stepenu ne može u ime nadležnih sudova da vodi nekakva agencija.
Sa druge strane, tačno je da je sporno da Agencija bliže uređuje obavljanje delatnosti u oblasti telekomunikacija. Mi našim amandmanom tražimo da se briše reč: "naročito". To tražimo iz prostor razloga što se već tu vidi monopolski položaj agencije kao takve, koja nije mogla da bude ustanovljena, zbog suprotnosti sa Ustavom, Zakonom o koncesijama i Zakonom o ministarstvima; tu je reč "naročito" tendenciozna i potpuno nepotrebna.
Što se tiče tačke 5), mnogo bi moglo da se govori o svim ovim nadležnostima agencije. Tačka 5) kaže - "bliže uređuje uslove korišćenja radio frekvencijskog spektra i priprema predloge Plana namene radio frekvencijskih opsega i Plana raspodele radio frekvencija". Gospođo Rašeta, sinoć ste potencirali u centralnoj informativnoj emisiji na RTS-u, a danas reč o tome niste rekli za skupštinskom govornicom, a radi se o nacionalnim frekvencijama za televizijske stanice, iako je to direktno vezano za nedavno usvojeni Zakon o radiodifuziji.
Mogli ste o tome da upoznate poslanike i javnost koja to na kašičicu prati. Rekli ste da uslove ispunjava samo RTS, pažljivo sam pratila, i da je moguće, zbog gledanosti na području cele državne zajednice i tehničke opremljenosti, da to uradi televizija bivšeg čelnika JUL-a, koji nije mogao nikako nama poslanicima u prošlom sazivu Savezne skupštine da objasni odakle mu novac, dakle, Željka Mitrovića, koji je pod vašom direktnom kontrolom. Sporan je deo programa i verujem da ćete mu vi, pošto vam on sada verno služi u hajci i u kampanji koju sprovodite, a naročito se tiče predsednika SRS, omogućiti da ispuni dodatne uslove, da stvara profit i da se enormno bogati dok narod nema šta da jede i ostaje bez posla.

 Član 37. predloženog zakona, protiv koga će glasati poslanička grupa SRS, odnosi se na jednu kovanicu koja ne postoji u srpskom jeziku od kad je sveta i veka. Za one koji se nisu trudili da prouče srpsko pismo i srpsku gramatiku, ne vredi da im govorimo.
Pre nego što je ovakva odredba ušla u zakon, mi smo im rekli da nešto što se naziva govor mržnje ne postoji. Postoji u izvesnim krugovima izrazito antisrpski nastrojenim, koji dobijaju novac od svojih mentora sa Zapada, od Amerikanaca, od svojih prijatelja iz Evrope. Postoji i u raznim sesijama koje oni organizuju i među predstavnicima političkih stranaka koje se najviše u tom smislu eksponiraju, a u biračkom telu nemaju ni 0,05%.
Ono što ste vi hteli da objasnite u tom članu, na šta se pozivate da je zabranjeno, čisti je višak, iako to ne može da se podvede pod govor mržnje kao takav, jer je to sadržano u Povelji o ljudskim i manjinskim pravima, tačnije u članu 51. Povodom člana 16. zakona već smo govorili o tome i gospođa Pop Lazić o našem amandmanu, a predviđena je i sankcija za ono što bi neko izazvao takvim nastupom.
Ovde je druga stvar mnogo važnije, a to je sankcija i mera za nosioce javnih funkcija, nije sadržana u Predlogu ovog zakona, gospodine Korać, a tiče se nečega što je izazivanje netrpeljivosti i mržnje među ljudima uopšte.
Ako neko želi za sebe da kaže da je istinski demokrata, da se bori za slobodu i za ljudska prava, onda mora da se bori i protiv toga da nosioci najviših državnih funkcija, a pri tome i predstavnici nekih marginalnih političkih stranaka i pojedinci iz tih stranaka, vezani za raznorazne afere, gde je u pitanju ženska osoba, ne mogu da dobijaju prostor na državnoj i na drugim televizijama da govore o političkoj grupaciji - koja iza sebe ima trenutno, a taj broj će biti veći, milion i sto hiljada birača, 350.000 članova - da ima primese fašizma, jer ti nikad ništa o fašizmu nisu pročitali.
Ako već govorimo o atmosferi opšteg linča, atmosferi netrpeljivosti, pretpostavljam da, kada vi gospodine Korać govorite o govoru mržnje ili vaši politički srodnici, pre svega mislite na ono što je neprimereno da se kaže ili na ono što nije po standardima vaših zapadnih mentora. Ako to uopšte može da se podvdede pod govor mržnje, po meni i po mišljenju svih časnih Srba, to je što su oni ostavljeni bez mogućnosti da rade, što nemaju mogućnost da prehranjuju svoju decu, a što vi, sa druge strane, uživate sve blagodeti i što ste, pokazalo se, najgora moguća vlast u istoriji srpskog parlamentarizma.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Korać, vraćamo se na priču od početka, na član 2. zakona o informisanju i na ono što sam govorila juče, a tiče se svih onih što, zloupotrebom ovlašćenja funkcije koju imaju, vrše i ograničavaju slobodu informisanja, a pre svega uticaj na urednike kako informativnih emisija, tako i svega onoga što se tiče svakog segmenta našeg društvenog života.
Prema tome, neophodno je da se doda novi član 91a ispod podnaslova Prekršaji, koji će da glasi ovako: "Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj lice koje ograničava slobodu informisanja zloupotrebom ovlašćenja prava, uticaja i kontrole nad sredstvima javnog informisanja (član2)".
Svedoci smo da su ove zloupotrebe svakodnevne. Koliko danas, a naročito u vreme vanrednog stanja, urednici mnogih medija u Srbiji su mnogima od nas rekli da ne mogu u svoje emisije da pozivaju predstavnike SRS, jer im je iz lokalnih komiteta ili iz centrale DOS-a došao nalog da tako nešto ni po koju cenu ne smeju da urade.
A da je to tako pokazalo se pre nekoliko dana, kada se osmelio direktor, kao i glavni i odgovorni urednik jedne televizije, a u pitanju je TV Trstenik, koja se finansira sredstvima opštinskog budžeta. U svoju emisiju je pozvala zamenika predsednika SRS-a, gospodina Tomislava Nikolića, da na tom području, dakle Rasinskog okruga, a inače televizija ima malo veći domet za jednu lokalnu televiziju, pa su to mogli da prate i građani Kraljeva, Vrnjačke Banje itd, objasni i pojasni građanima sve te besmislene i bezočne napade na prof. dr Vojislava Šešelja i SRS.
U dispozitivu koji je stigao TV Trstenik rečeno je u prvoj tački da se kažnjavaju sa 50.000 dinara, a zatim glavni i odgovorni urednik sa 30.000 dinara zbog toga što su reemitovali emisiju u kojoj je gostovao gospodin Nikolić. To uopšte nije tačno, gospodine Korać. Vi pošto ovde samo deklarativno zastupate slobodu javnog informisanja, morate da izađete kada već onaj vaš kolega koji se ni u glumu dobro ne razume, a kamoli u informisanje, nije znao danas ni da bekne, slovo a da kaže o javnom informisanju, pa da lepo kažete, zašto je televizija kažnjena i zašto se tako nešto daje televiziji...
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
... i stoji u dispozitivu, evo završavam, kada gospodin Nikolić u toj emisiji uopšte nije spominjao vanredno stanje, niti mere koje se primenjuju, već je rekao ono što radikali kažu, popu-pop, bobu-bob, a to je ko su kriminalci koji su u ovoj zemlji bili povezani sa nosiocima najviših državnih funkcija.