Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Živkoviću, Srpska radikalna stranka, kao što ste čuli od zamenika predsednika poslaničke grupe, gospođe Gordane Pop-Lazić, neće podržati vas, kao novog mandatara za sastav Vlade Republike Srbije, niti personalni sastav ljudi koji su i do sada bili u vodećim resorima u našoj zemlji, iz prostog razloga što mi smatramo da se i vaš izbor i izbor celokupne stare-nove vlade vrši u nereguralnim uslovima.
Ti neregularni uslovi su odavno postojali u Narodnoj skupštini Republike Srbije i mi smo na to ukazivali još dok st vi bili na funkciji saveznog ministra unutrašnjih poslova, a odnosi se na poslaničke mandate koji su oteti pojedinim poslaničkim grupama i na situaciju u kojoj se našla Narodna skupština, da ponovo pozove i da uključi u rad narodne poslanike koji su prošle godine, 13. juna, svojevoljno podneli ostavku.
Ono što se dešavalo na relaciji DS-DSS, sukobi unutar DOS-a, umnogome su zaokupirali celokupnu srpsku javnost u protekle dve i po godine, u situaciji kada su beda i nemaština postajali sve veći i veći, kada su radnici, na desetine hiljada njih, jednim potezom pera prisutnih ministara, u toku jedne noći otpuštani sa posla.
Najavljivalo se novo otpuštanje. Životni standard stanovništva toliko je pao da danas milion i po ljudi, po vašoj zvaničnoj statistici, jedva može da preživi i zadovolji minimum egzistencije, postalo je sve više jasno da su narasle političke tenzije, a naročito da je organizovani kriminal i da je stepen kriminaliteta u Republici Srbiji toliko veliki da su građani počeli da se plaše zbog toga i da sa zebnjom posmatraju šta će dalje da se dešava.
Dolazim iz Kragujevca u kome je, na nesreću, mnogo ljudi ostalo bez posla, gde je privreda doživela potpuni ekonomski kolaps, ali i pored svega toga, te bede i nemaštine koja je ljudima navučena na vrat, ono što ih je najviše potreslo u toku 2002. godine je to da su ubistva dostigla veći stepen u odnosu na 2001. godinu za 400%, što se nikada u jednom takvom gradu, sa tolikim brojem stanovnika nije dešavalo, u centru Srbije, u srcu Šumadije.
Malopre je žurnim korakom odavde otišao čovek koga ste predložili da bude ministar unutrašnjih poslova i u narednom periodu. U vreme vanrednog stanja on treba da bude taj koji je najodgovorniji, kada već nije dao ostavku, trebalo je posle tragičnog događaja i ubistva premijera Zorana Đinđića, a nije našao za shodno da se obrati javnosti sa konkretnim podacima i da kaže šta je on to kao Dušan Mihajlović spreman da uradi da bi toliki kriminal u zemlji suzbio.
Odgovorno tvrdim kao predstavnik Srpske radikalne stranke, koju predvodi čovek što se voljom, pre svega vas iz DOS-a, a onda i neprijatelja iz Haškog tribunala, nalazi u Haškom kazamatu, da je dr Vojislav Šešelj na vreme i jedini bio u stanju, spreman odgovorno da ukaže na činjenicu da su se mnoge kriminalne bande organizovale u našoj zemlji i da su spremne, ne prezajući ni od čega, da počine najveće zločine.
Tako je ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović pozvao sva lica koja imaju informaciju o ubistvima koja su se desila unazad 7, 8 ili više godina da o tome obaveste javnost. Prof. dr Vojislav Šešelj se spremno, kao i svaki poslanik Srpske radikalne stranke, koji je to odgovorno činio i za skupštinskom govornicom i svuda u Srbiji, gde god smo se pojavili, na bilo kom lokalnom mediju, oglasio i rekao ko su ubice Momira Gavrilovića, bivšeg pripadnika državne bezbednosti, koji je ubijen nakon što je izašao iz kabineta bivšeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, koji danas o tome onako nemušto, pola čovek da ga ne razume šta priča, govori; zatim, ko su ubice Slavka Ćuruvije, Radovana Stojčića - Badže, a posle toga se pokazalo da je dr Šešelj bio u pravu kada je odmah saopštio ko su ubice bivšeg zamenika načelnika Resora javne bezbednosti Boška Buhe.
Sada nam vi predlažete, uz sve druge nedostatke koje imaju pojedini i svi ministri iz predloženog kabineta, da Dušan Mihajlović i dalje bude na toj tako odgovornoj funkciji. Ne samo da to neće doprineti da se sveukupne političke prilike u našoj zemlji stabilizuju, već sa velikom zebnjom, to mogu da kažem, a to osećaju i građani Srbije, nestabilnost koja je prouzrokovana ovakvim načinom uvođenja vanrednog stanja, protivustavnim uvođenjem i ovakvim načinom izbora Vlade, neće dobro doneti građanima Srbije, neće dobro doneti celokupnoj državi i zato mi smatramo da bi jedini izlaz iz postojeće krize, a da se ne bi desila neka druga zla, bio da lepo raspišete izbore i da narod da svoju ocenu i svoj sud o onome što ste radili unazad dve i po godine.
Ovako, pozicija u kojoj se naš celokupni srpski narod i pretnje koje nam dolaze stalno, zahtevi od strane naših neprijatelja, a ne prijatelja, koji nam nikako ne žele dobro, postajaće sve veće i veće i drugi separatistički apetiti će se povećavati, a narod će živeti u bedi, u očaju, nesposoban da bilo šta sam promeni, jer to mora da uradi jedna nova, drugačija i odgovornija vlada, mnogo odgovornija i uspešnija nego što je vaša bila do sada.

Dame i gospodo narodni poslanici, celokupna rasprava o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, naročito rasprava u pojedinostima, ovaj član 11, a pre svega amandman na član 1. narodnog poslanika Stevana Kesejića, govori o tome da ste vi u velikim problemima. Prekomponovanje u vašoj kakvoj-takvoj većini u narednih pet-šest sati usloviće i da li će ovaj predlog zakona Aleksandra Vlahovića, ministra za privredu (što je on zaboravio) i privatizaciju, biti usvojen.
Naime, pretpostavljam da će dovoljna svest kod ogromne većine, a pre svega mislim na poslanike opozicionih političkih stranaka, preovladati da se prihvati amandman na član 1. narodnog poslanika Stevana Kesejića, što kao i moj amandman na član 11, govori o Agenciji za privatizaciju.
U tom slučaju besmisleno će biti da i dalje uopšte raspraljate o ovom zakonu, a onda će konačno Aleksandar Vlahović shvatiti da neće moći na takav način da drži monopol nad preduzećima u Srbiji, koja tek namerava da privatizuje onako kao što je to radio do sada, uz privilegovane kupce, uz otpuštanje radnika, uz popunjavanje budžeta za vaše velike afinitete i budžetske stavke, koje se mere milionima, odnosno sam budžet milijardama dinara.
Neće moći, kao što je to činio do sada, sve znači pod uslovom da prihvatite i ovaj amandman, a pre svega amandman kolege Kesejića na član 1, da uradi ono što je uradio u Kragujevcu, u gradu u kome je pre godinu i po dana otpustio 15.000 radnika, a onda pronašao jednog od belosvetskih prevaranata iz tzv. Nenj Car Company Malkoma Briklina, da s njim potpiše predugovor i oroči ga do potpisivanja pravog ugovora, koliko se sećam, do 1. marta.
Njega uopšte nije interesovalo što su se radnici pobunili. Ne interesuje ga što poslanik iz vaše poslaničke grupacije jurnjavu pacova naplaćuje 7,5 puta skuplje nego što bi to uradila nadležna institucija u gradu. Uopšte ga ne iznenađuje i ne zabrinjava to što su se radnici potpuno oslobodili straha i više nikoga od njih ne interesuju ni pretnje Đinđića, ni Vlahovića, ni onog Božidara Đelića, nikoga od vas.
Jer, radnici znaju, kao što zna cela Srbija, da ste vi posle petooktobarskog puča, kada ste automatskim puškama upali u fabrike, u državne institucije, za menadžere u tim velikim sistemima doveli nesposobne ljude, koji nemaju nikakve veze sa privredom i sa proizvodnjom i zbog toga smo se mi našli u situaciji da ministar forsira usvajanje ovakvog zakona i ovakvu nadležnost Agencije za privatizaciju, koja će imati ekskluzivno pravo da potpisuje ugovor o prodaji preduzeća.
A on sam po ko zna koji put se istrčava i zbog toga kažu da je najomraženiji ministar, a za mene i za celokupan srpski narod koji teško živi, omražena je cela Đinđićeva vlada, ali njega bije glas da je najomraženiji ...

Vi možete da mi izričete i pet opomena, ali gospođo Mićić ako čitate dnevnu štampu, što pretpostavljam da vam je takođe u opisu vašeg radnog mesta, pošto predsedavanje Skupštinom Srbije i vršenje dužnosti predsednika Republike podrazumeva da ste upoznati sa svim onim što radi izvršna, zakonodavna i sudska vlast, usvajanjem ovog amandmana onemogućiće se Aleksandar Vlahović, zajedno sa svim svojim saradnicima iz Agencije za privatizaciju, da na takav način izvrši prodaju, kao što je on pre nekoliko dana u dnevnoj štampi najavio prodaju "Krušika", prodaju "Slobode" iz Čačka, Grupe "Zastava" i što je najvažnije u budućnosti, kroz prolongiranje roka za privatizaciju, Elektroprivrede Srbije.
To bi značilo da u ruke takvom čoveku i takvim ljudima dajemo celokupnu imovinu, generacije u ovoj zemlji su je stvarale, a žele da je raskrčme na nedomaćinski način, uz veliko otpuštanje radnika i uz pribavljanje mogućnosti samo za sebe, svoje privilegije i funkcije, koje će finansirati iz budžeta, a budžetski deficit u najvećoj meri puniće od prodaje preduzeća.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, trebalo bi da primenite član Poslovnika kad predsedavate Narodnom skupštinom koji vam omogućava da snagom, ako imate neki autoritet, svog autoriteta upristojite poslanike u sali, kako bi se saslušali govornici.
Meni uopšte to ne smeta, mogu da vičem, meni je važno da čuju građani Srbije putem TV prenosa šta ću da kažem, ali bio bi red da poslanici iz vaše poslaničke grupe pristojno slušaju šta govore poslanici, naročito iz opozicije, iz SRS, na predlog ovog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji.
Za svaku normalnu državu u svetu lista prioriteta kao prvo sadrži stvaranja normalnih uslova za privređivanje svih privrednih subjekata. Kako smo mi zemlja u kojoj je neophodno da se izvrši proces privatizacije, a za to se SRS zalaže od svog osnivanja, mi smo i na prvobitni, odnosno važeći predlog zakona, koji je podneo u ime Vlade Republike Srbije Aleksandar Vlahović 2001. godine, imali ogromne zamerke zbog toga što smo već tada naslutili da će Srbija postati veoma pogodan poligon i tle za razne mafijaške i kriminalne delatnosti, a naročito zbog ustanovljavanja tzv. Agencije za privatizaciju.
Stvaranje takve vrste monopola i davanje mogućnosti samom Vlahoviću i ljudima koji se nalaze u Agenciji je posebna priča - nemojte da zaboravite, ona je osnovana sredstvima iz nekakvih donacija, od vaših prijatelja iz inostranstva, šest ili šest i po miliona dolara, a to najbolje sam ministar Vlahović zna, po posebnom sporazumu koji je ratifikovan u bivšoj Saveznoj skupštini Savezne Republike Jugoslavije, koju ste rasturili .
Međutim, te ambijente ova vlada i sam ministar Vlahović ne mogu da stvore zbog toga što se on jednog dela svoje ingerencije potpuno odrekao, a to je da se stara o privredi u našoj zemlji. I ne samo da je se odrekao, već on sam i svi ministri, na čelu sa Zoranom Đinđićem, za protekle dve i po godine svoje vladavine učinili su da naša privreda dođe u potpuni kolaps.
Zbog toga je veoma važno, a naročito zbog poslanika koji žele da brinu o sudbini radnika, koji su nebrigom Vlahovića i ostalih ministara, pre svega svih vas iz DOS-a i Đinđića, ostali bez posla, da upitamo danas ovde, a naročito mi koji dolazimo ih Kragujevca, Aleksandra Vlahovića - ko je njega i u čije ime, a pogotovu ovu decu i ostale iz Agencije za privatizaciju, ovlastio da u ime grupe "Zastava" potpiše predugovor sa jednim od najvećih svetskih prevaranata iz tzv. Nenj car company Malkoma Briklina.
Ko vas je ovlastio, gospodine Vlahoviću, da na takav način, sa čovekom koji je Jugo car svojevremeno upropastio, potpisujete predugovor za stratešku prodaju grupe "Zastava", a da za to vreme govorite radnicima koji svakodnevno protestuju u Kragujevcu da ne mogu da traže da ostvare svoja prava. Jer da biste nekome prodali na način na koji ste to propisali zakonom, naročito tako strateška preduzeća u našoj zemlji, morali biste, da ste vi odgovoran čovek, i ova vlada, da omogućite da oni izmire prethodno sve obaveze.
A ne da nam ovde dva dana govorite o načinu na koji ćete dalje da rasprodajete državnu i društvenu imovinu, da odvodite preduzeća u stečaj, pa ste tako hladno odavde sa govornice dobacili gospodinu Kesejiću da je Fabrika koju je on spomenuo prodata u stečajnom postupku. To je najlakše, jer ste skoro 600 preduzeća doveli u situaciju da moraju da idu u stečaj.
I, kako ste se juče, kroz podelu na četiri grupe promena u zakonu, osvrnuli na tehničke promene, moram, s obzirom na činjeniocu da ste jedan od ministara, žao mi je što građani Srbije ne mogu to da vide, u stvari ministar koji je sa najvećim koferom, kožnom torbom došao ovde u Skupštinu, da vam kažem da ono što se pravilno kaže - evri, neće moći, ako ste to planirali, da stanu u taj toliki kofer, pa bi bio red, kada već imate takve namere, da u zakonu to tehnički uredite i napišete ne - euro, jer Srbi nikada neće prihvatiti ustaški novogovor, nego napišete - evro, kako to treba da stoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, u jučerašnjem neveštom ekspozeu ministar Pitić nije mogao da nas ubedi, predstavnike SRS kao i celokupnu srpsku javnost, u nova proklamovana načela javnog nadmetanja navodno ugrađena u ovaj predlog zakona o koncesijama, zbog toga što gorko iskustvo koje sa vama,  mislim na vas i na celokupnu Vladu Republike Srbije na čijem je čelu Zoran Đinđić, ima celokupno stanovništvo Srbije, a naročito privrednici, ukazuje na nešto drugo.
Takođe, ukazuje i na nemogućnost unapređenja naše privrede, njenog razvoja, podsticanja proizvodnje i zapošljavanja ljudi po principima tržišne ekonomije. Pokazalo se u praksi da se dešavalo nešto sasvim suprotno, da je standard stanovništva doveden na najgoru moguću meru i da je mnogo ljudi, na desetine hiljada, a planirate još stotine hiljada njih da ostavite bez posla, bez mogućnosti da prehranjuju svoju decu i da ih školuju.
Prema tome, sve ono što se desilo i uređivanje tih uslova, načina i postupka davanja koncesija, jasno govori o tome da će se u narednom periodu dešavati iste stvari. Zbog čega to govorim? U prilog tome govori tvrdnja da sve ono što ste radili, obezvređujući naše fabrike, prodajući ih budzašto, počev od cementara, pa preko šećerana, koje su najvećim kriminalcima u zemlji, bliski vlastima, prodavane za svega tri evra. Umanjivanje tzv. knjigovodstvene vrednosti pokazuje poslednja prodaja "Šećerane" u Crvenki, čija je procena bila 21 milion evra, a prodata je za samo tri miliona evra.
Najskandaloznije svakako je ono što se desilo, a to je samo jedna u nizu krivičnih prijava podnetih protiv ministra poljoprivrede Dragana Veselinova, u Lovačkom udruženju Odžaci, u rezervatu na preko 600 hektara zemljišta, kada je ministar Veselinov pokazao kako ćete vi posle usvajanja ovog zakona o koncesijama da delujete; baš kao što ste delovali onda kada je on protivno zakonu - zbog čega će, ubeđena sam, kao i svi njegovi pomagači u toj prljavoj raboti odgovarati - istrebio na stotine hiljada retkih ptica u Odžacima.
Lovačko udruženje Odžaci u Lalinskim livadama, tako se zove to područje u Zapadno-bačkom okrugu, imalo je ugovor i odobrilo mu je nadležno ministarstvo na 10 godina, a pre toga uložilo na stotine hiljada evra, da bi tamo uzgajalo te retke vrste ptica, kao i krupnu divljač.
Ministar Veselinov, da bi sebi i svojim kompanjonima obezbedio basnoslovnu zaradu, prekršio je takav ugovor Lovačkog udruženja Odžaci, zgrabio ogromnu sumu novca, verovatno za sebe i za sve one koji su mu u tome pomagali, jednostrano prekinuo ugovor i sve to izvezao nekoj italijanskoj firmi za veoma kratko vreme. Sada su tamo ostale, time može da se pozabavi i ekspert za koncesije koji danas nije ovde, a nalazi se na čelu ili je savetnik Odbora za ekologiju, gospodin Popović, samo nekakve vrane ili nešto što više ničemu ne vredi.
Što se tiče Rudarsko-topioničarskog basena Bor, vi ste pre 15 dana, promovišući zakon o koncesijama, rekli gladnim rudarima (a njih 10 hiljada je tražilo svoja prava, baš kao i radnici "Zastave", koju svakodnevno čerupate preko svojih koalicionih partnera i vi sami iz DOS-a) da će oni steći mogućnost da rade, da privređuju i da primaju plate kada bude usvojen zakon o koncesijama. Neće tada moći uopšte da rade, nego će tada da se nastavi još veća pljačka i omogućavanje onima koji su bliski vrhu vlasti da se enormno bogate na radničkoj muci, na muci rudara i svih onih koji danas ne mogu da obezbede svoja prava.
Ono što naročito bode oči to su pojedini članovi zakona. I danas je zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, gospodin Tomislav Nikolić, taksativno naveo kakvi su to sve, što tehnički što suštinski, propusti. Istina je, mi nismo podneli amandmane na Predlog ovog zakona zbog toga što bismo ga mi potpuno promenili, čitav zakon o koncesiji.
Međutim, danas je ministar Pitić, govoreći o navodnoj kontroli i uvlačenju zakonodavne vlasti u tendersku komisiju, rekao da je to ugrađeno u zakonski projekat. Pa nije, ministre, zbog toga što ste vi to naknadno uradili amandmanom koji je po ko zna koji put podneo Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom. Ne konkretno taj odbor, nego je to u ovoj skupštini postala praksa da razni odbori podnose, u poslednjem trenutku, amandmane na predložene zakonske projekte.
Naročito je skandalozna činjenica da u članu 10, kod sadržine koncesionog akta, vi kažete da, ako je predmet koncesije rekonstrukcija, adaptacija ili sanacija postojećih objekata, koncesioni akt sadrži i procenu visine ulaganja koja se utvrđuje u odnosu na vrednost objekta čija je rekonstrukcija, adaptacija ili sanacija predmet koncesije.
Samo nam niste objasnili ko će da vrši tu procenu, jer svi privredni subjekti imaju ne gorko iskustvo, već je to skandal šta je radila Agencija za privatizaciju na čelu sa ministrom za privatizaciju, Aleksandrom Vlahovićem, u protekle dve godine.
To pokazuju primeri rasprodaje državne imovine: šećerana za po tri evra, cementara u bescenje; a nastavili ste i dalje - primer tzv. rekonstrukcije autoputa od strane jednog od vodećih kriminalaca Ljubiše Buhe-Čumeta. To su samo neki u nizu primera šta ste radili da biste enormno opljačkali građane Srbije i na takav način vršili vlast.
Nemoguće je da vam bilo ko poveruje da se vi brinete za odbranu i bezbednost zemlje. Vi ste poslušnici Amerike i zapadnih sila, vi biste im sve na tacni dali. Vi ste juče usvojili tzv. komisiju za izradu predloga promene Ustava, a u nju ste uključili i samoproklamovane predstavnike Srba, znači onih koji su priznali okupaciju, kao i predstavnike Vrhovnog i Ustavnog suda Srbije.
Jasno je svima danas u Srbiji da je najpoznatiji koncesionar Vilijem Montgomeri, a da bi se skratila vaša muka, gospodine Pitiću, moram da vam izrazim svoje čvrsto uverenje i svih predstavnika SRS, a verujem i ogromne većine naroda, da nećete moći do kraja godine da potrošite 35 miliona dinara izdvojenih u budžetu za vaša putovanja po belom svetu, jer ćete uskoro ostati bez ministarske fotelje. Tako će vam biti muka kraća, pa i od toga kako će, da li će i koliko onaj monstrum Karla del Ponte da vam lupa packe, a da vi zamajavate ovih dana javnost time da ćete dobiti nekakvu pomoć ako budete još tešnje sarađivali.
Jer će u nedelju, 23. februara, građani doći u velikom broju, to sam sigurna, na Trg republike, da pozdrave najvećeg Srbina, najvećeg srpskog patriotu, vođu ne samo nas srpskih radikala, već Srba iz svih srpskih zemalja, dr Vojislava Šešelja, koji u ponedeljak putuje u Hag i koji će do kraja rasturiti vašu ljubimicu Karlu del Ponte i celokupni Haški tribunal.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, mi već dva dana raspravljamo o Predlogu zakona koji je podnela nepostojeća poslanička grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Naime, 7. februara 2003. godine 109 poslanika, a od toga mnogi već odavno, tačnije od 12. juna 2002. godine, kada su podneli ostavke, nisu više narodni poslanici, podnet je predlog poslaničke grupe DOS za sazivanje Trećeg vanrednog zasedanja da bi se raspravljalo o Predlogu zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore.
Poslanička grupa DOS se odavno raspala, baš kao što se raspala i vaša koalicija i kao što se raspada sve u državi otkako je taj bivši DOS, a sada pregrupisane razne stranke i strančice, na vlasti. Volela bih da vi već jednom objasnite građanima Srbije, kao predsednik Skupštine, a onda i ovaj koji je podneo ovaj predlog zakona i koji se potpisao - kako je moguće da nepostojeća poslanička grupa traži sazivanje ove sednice; i kako je moguće da se jednom nazivate - Reforma, a drugi put se nazivate - Reforme Srbije.
Upravo o tome govori amandman koji sam podnela na član 7. Zakona o izboru poslanika u buduću državnu zajednicu, koja je nakaradno stvorena, jer je na protivustavan način izglasana ta tzv. Ustavna povelja, a član 7. govori o nečemu što uopšte ne poznaje niti Ustav Republike Srbije, niti zakonodavstvo, odnosno Zakon o izboru narodnih poslanika.
Kada ste izlazili na izbore 2000. godine, dame i gospodo poslanici, a naročito vi iz odavno raspadnutog DOS-a, vi ste izašli na listi DOS - Vojislav Koštunica. Sve vas je na vlast doveo Vojislav Koštunica, i svima vam pomogao da zauzmete sve te vodeće i ključne pozicije u zemlji. On je sada, naravno, propao, pre svega na izborima koji nisu uspeli, ostao je bez fotelje, odnosno ostaće uskoro.
A što se tiče vas iz poslaničkih grupa i grupica koje su naknadno formirane, a mnoge od njih i protivno Zakonu o izboru, zbog preletanja jednih poslanika u druge nepostojeće grupe, zbog njihovog prethodnog isključivanja iz matičnih stranaka, a zbog davanja privilegija i svega onoga što vi nudite da bi veštački održavali skupštinsku većinu, mi se danas nalazimo u jednoj paradoksalnoj situaciji.
Pre svega, da imamo nepostojeće poslaničke grupe, da imamo ljude - građane Srbije koji odavno nisu poslanici, a da vi želite poslaničku grupu, kao način samoorganizovanja poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da stavite kao nekoga ko će u zaknu o izboru poslanika da podnosi predlog za izbor poslanika u buduću skupštinu državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Ne samo što zakon ne poznaje taj termin - poslanička grupa, zakon po kome ste vi izašli na izbore, već je zaista ne samo hipotetički - u ovakvoj konstelaciji, načinu vašeg vladanja, načinu pritisaka, ucenjivanja, preletanja poslanika iz jedne u drugu poslaničku grupu - sasvim je moguće da se do dana izbora poslanika u tu skupštinu zajednice Srbije i Crne Gore desi još dalje parcelisanje i stvaranje novih poslaničkih grupa.
Kako je nama povodom Predloga zakona koji ste morali da povučete iz procedure stigao amandman od izvesnog Bratislava Đurića, koji se predstavio kao gospodin Bratislav Đurić iz Laburističke partije Srbije, sasvim je normalno da očekujemo, zbog načina ponašanja onih koje ste na ovaj ili onaj način ucenili ili izvršili neke druge pritiske da pređu u vašu krnju i nepostojeću poslaničku većinu, da između ostalih predlog za izbor poslanika u buduću skupštinu zajednice Srbije i Crne Gore podnese i stranka odnosno poslanička grupa Partije prirodnog zakona, tzv. jogi letači.
Jer, ko će nama da garantuje da vi nećete za nekoliko dana da osnujete takvu grupu poslanika - jogi letača i da oni neće imati mogućnost da podnose predloge za izbor poslanika.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Evo, završavam. Ako je bilo jasno da ste izašli a onda se posvađali i raspala se vaša koalicija na listi DOS - Vojislav Koštunica, to onda prihvatite kao stvarnost. Vi, gospodo iz DOS-a, vi gospodine Jovanoviću, koji ste se potpisali ispod nepostojeće poslaničke grupe, treba da znate da takvim prekomponovanjem nikako nećete moći da spasete Zorana Đinđića, ni vas same, jer od danas do 29. maja je veoma blizu, a onda će da bude po onoj narodnoj "kom obojci, kom opanci".

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste prekinuli sednicu, jer niste mogli da obezbedite kvorum i najpre je neprimereno da nastavimo raspravu o ovom zakonu, a da tu nije ministar. Do malopre je sedelo neko neidentifikovano lice, i to nije prvi put. Ako se gospodin opet vrati, molim predsedavajuću da nam objasni ko je taj čovek, koji je došao verovatno u ime Vlade.
Da Vlada nije imala baš tako časne namere, kao što je to hteo da predstavi ministar Đelić, prilikom izrade ovog zakonskog projekta, mi smo znali još mnogo ranije. Zapravo, Srpska radikalna stranka i njen predsednik su se trudili da sa time upoznaju javnost. To je veoma važno zbog toga što član, na koji sam ja podnela amandman, član 15. zakona tretira uslove za obrađivače duvana, tako da su se još prošle godine, negde u aprilu mesecu, pojavile sumnje da se zakon zapravo pravi i kroji tako da odgovara monopolistima i onima čije ruke nisu čiste u poslu sa trgovinom duvanom; mi smo neke od tih inkriminisanih likova već spominjali ovde, Stanka Subotića - Caneta Žapca, izvesnog Peconija itd. Upravo se govori u ovom članu da su striktni uslovi za one koji treba da obrađuju duvan.
Ako mi znamo i zna celokupna javnost i svi oni koji kupuju cigarete na trafici da izvesni Peconi uopšte ne prerađuje duvan, već kompletno prerađen proizvod ovde samo pakuje, ako znamo da je ta proizvodnja koju on ima višestruko veća za samo jednu marku cigareta ("fast") od 20 vrsta cigareta koje se proizvode u Duvanskoj industriji Vranje i u Nišu, onda predlagači nikako ne mogu da nas ubede ni ovim članom niti celokupnim zakonom, a naročito zbog ustanovljavanja agencije, koja je potpuno monopolistička zbog svog sastava i onoga što će da radi, kako će da deluje, da su im namere bile časne.
Jer, Skupština se spremala da izglasa ovaj zakon baš zbog toga da bi kompanijama, osim pojedinim, ali pre svega našim duvanskim industrijama, zatvorila proizvodnju, jer je činjenica da te cigarete, koje nisu novine, a kupuju se na trafici, imaju dvostruko veću proizvodnju nego naše dve fabrike duvana.
S druge strane, umnožavanje administracije, jačanje birokratskog aparata pokazuje se i u ovom članu, jer zašto je potrebno da agencija, (ako su namere predlagača časne, a nisu) vrši ove poslove koji su navedeni u članu 15. Predloga zakona. Zašto, kada agencija deluje kao vladin organ? Umesto da o tome odlučuju nadležne inspekcije pri ministarstvima to sada radi agencija.
Ministar nas je ubeđivao da nije zabranjeno da se te i druge cigarete, ove koje sam spomenula, reklamiraju, mada jeste; i naš zamenik predsednika mu je rekao da zbog toga može da usledi i krivična prijava.
A vi biste, gospodo iz DOS-a, zbog celokupne situacije mogli sami sebe da promovišete jednom reklamom i da kažete - kupuju se u Skupštini, ali nisu poslanici, istekao im je mandat.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS i velika većina srpske javnosti odavno ništa ne veruju, zapravo od samog početka, od dolaska u Vladu Srbije ministra Božidara Đelića. Samom činjenicom da je on pre nekoliko dana, uz pomoć određenih privatnih lica, izglasao nakaradni projekat budžeta za 2003. godinu, još više ga diskredituje u očima onih poslanika koji su možda imali nameru da mu poveruju u ono što priča.
Zato, bez obzira na količinu izgovorenih reči, koliko puta ministar da se javi i posle svakog poslanika izađe za govornicu, ova izmena Zakona o budžetskom sistemu, zakona koji ste izglasali početkom ove godine, uz ogromne primedbe poslanika SRS, otvaraju neka veoma važna pitanja iza kojih se kriju opasne varijante kojima može da manipuliše i sam ministar i celokupna Vlada. Zbog toga ću da ukažem na neophodnost da se u postojećem Zakonu o budžetskom sistemu promene još neki članovi osim ovih koji su obuhvaćeni, a na čije primedbe smo juče odgovorili kroz izlaganje, najvećim delom, zamenika predsednika naše stranke, gospodina Tomislava Nikolića, koji je detaljno o njima govorio.
Međutim, mi smo vas upozoravali, gospodine ministre, još na početku godine, kada je usvajan Zakon o budžetskom sistemu, da je neophodno da se prihvate, od par desetina koliko smo ih imali, neki amandmani srpskih radikala, da ne bi došlo do otvaranja tih pitanja zloupotrebe i da to ne bi stvorilo sumnju, ne samo kod nas predstavnika u najvišem zakonodavnom organu, nego kod celokupne srpske javnosti. Upravo jedno od tih pitanja se i danas pominje ovde, a govori se o članu 8. postojećeg Zakona, odnosno sada članu 2. stavu 8. u kome se govori o investiranju na domaćem ili inostranom finansijskom tržištu novca ili kapitala, na način iz člana 53. stav 7. postojećeg Zakona.
Amandman koji smo predložili početkom ove godine, kada je usvajan Zakon o budžetskom sistemu, jasno govori o tome da zakon mora da bude koncizan i precizan i da mora da sadrži samo neophodne odredbe, koje su vezane za prihodnu i rashodnu stranu, za projekciju budžeta za narednu godinu, a da lokalni organ vlasti, bez obzira na to što vi malopre kažete da su u pitanju minimalna sredstva, nikako nije banka i da ne može da plasira budžetska sredstva, koja su namenski određena za finansiranje potreba Republike i jedinica lokalne samouprave.
Vaša DOS-ovska vlast mnogo toga što je u direktnoj suprotnosti sa srpskim nacionalnim interesima i sa interesima naših banaka, finansijskih institucija, kako god hoćete, promoviše. Jedan od takvih projekata, koji se na sva usta i na sva zvona promoviše od strane onih koji su osvedočeni neprijatelji srpskog naroda, jeste tzv. kako ste vi to pompezno nazvali regionalno povezivanje u Podunavlju.
Govori se pre svega o tome, a najvažnija stvar se odnosi na plasiranje tih sredstava u inostranstvu, to je za vas inostranstvo, u Osiječkoj banci. Zapadnobački okrug, kroz sprovođenje procesa gasifikacije najbolje o tome svedoči, ono što znaju i poslanik SRS i naši predstavnici koji žive na toj teritoriji, tu je za svrhu izabrao izvođača radova, možete misliti, iz Osijeka.
Sredstva koja se planiraju za nešto tako važno za građane Zapadnobačkog okruga plasiraju se u Osiječkoj banci, a ne u nekoj domaćoj; i što je najgore od svega, promovisanje tog povezivanja u Podunavskoj regiji uopšte ne obuhvata grad Smederevo. A šta onda mi da mislimo dalje, kroz usvajanje vašeg nakaradnog ustavnog projekta koji planirate, ali verujem da nećete biti u stanju da ga usvojite u sledećoj godini, kroz dalje razbijanje i regionalizaciju Srbije - kakvu štetu će tek to onda još izazvati po građane Srbije i razne okruge u našoj zemlji.
S druge strane, ministre, rekli ste juče da je ovo nešto veoma važno, da vam je čast da predložite sistemski zakon, jer su rashodi u budžetu, a Zakon o budžetu za 2003. godinu je rađen po važećem Zakonu o budžetskom sistemu, transparentni i za poslanike i za celokupnu javnost.
Danima smo vam ovde dokazivali, a to je na najbolji način uradio predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, da uopšte nisu transparentni ti javni rashodi u ogromnom budžetu za 2003. godinu, iz prostog razloga što vi imate 7,5 milijardi planiranih sredstava za nekakve specijalne ugovore, 1,5 milijardu za putne troškove itd. a mi uopšte ne znamo kako će ta sredstva biti utrošena.
Malopre ste rekli da vi možete da odete u Rusku Federaciju; naravno, kada imate ministarski imunitet, a o onome što ste vi radili sa pozicije saradnika Anatolija Čubajsa ne bih ovom prilikom. Ali, što se tiče te transparentnosti, moramo pre svega da vas upozorimo na činjenicu da ćemo mi javnosti da ukazujemo stalno na sve ono što vi radite.
I, da biste vi bili jedna odgovorna vlast, što nikako niste, a pokazali ste mnogo puta do sada, trebalo bi da prihvatite sugestije srpskih radikala. Pre svega niste prihvatili naš amandman, u kome smo tražili kod stvaranja ovog Zakona o budžetskom sistemu da Narodna skupština, osim što može po Poslovniku da traži jednom godišnje izveštaj o radu Vlade, treba da kontroliše vas direktno i vaše saradnike u pogledu izvršenja budžeta najmanje dva puta godišnje, jer odavno vam ni mi, ni građani Srbije, ništa ne verujemo.

Dame i gospodo, narodni poslanici, premijer Đinđić je juče u obrazloženju budžeta za 2003. godinu malo govorio o poljoprivredi i o agrarnom budžetu za 2003. godinu, uzdajući se u ministra, koji je sinoć bio prisutan, pola prisutan  pola odsutan, Dragana Veselinova, koji je čak izašao i nastupio tako a da nije podsetio i poslanike i celokupnu javnost na njegove promašaje zabeležene i u 2001. i u 2002. godini.
Naime, vi ste planirali za 2002. godinu da agrarni budžet bude 6 milijardi i 300 miliona. Poslanička grupa SRS je predložila prošle godine da on za 2000. godinu bude 8 milijardi a vi 6 milijardi i 300 miliona i ne samo da nastavljate sa obmanama poljoprivrednih proizvođača, a od ukupnog aktivnog stanovništva u Srbiji njih ima jedna četvrtina, već im unapred kažete, što ovako nerealnom budžetskom projekcijom, što ponašanjem u 2002. godini, da oni neće imati ta sredstva koja ovde stoje na papiru.
Amandman koji sam podnela povećava i traži povećanje agrarnog budžeta, ovog vašeg, samo na papiru, od 7 milijardi 503 miliona da se poveća na 9 milijardi. Mi smatramo da mnogo osnova ima za to. Naročito zbog činjenice da uopšte nisu stimulisani poljoprivredni proizvođači, što malim premijama, što tehničko-tehnološkom zastarelošću, što zbog nemogućnosti da kvalitetne proizvode koje mi imamo u našoj zemlji, plasiramo u druge zemlje.
I ne samo da ih na taj način destimulišete i ne samo da im zakidate na mogućnosti da se ovako veoma važna, najvažnija strateška grana privrede razvija već im stvarate dodatne probleme visokom poreskom politikom, jer kod poreza na dohodak građana, to je takođe spletom okolnosti bio amandman koji sam ja podnela, tražili smo da se porez na dohodak građana za poljoprivredne proizvođače smanji sa 20 na 10%.
To nije hteo da prihvati ministar Đelić i takvom i dalje visokom poreskom stopom opteretio je dodatno poljoprivredne proizvođače a sa druge strane ne samo da Dragan Veselinov predstavlja bruku za ovu stratešku privrednu granu već i sve ono što je on radio u 2002. godini, zajedno sa ministrom privatizacije Aleksandrom Vlahovićem, raspordaje šećerana, a pre toga ste to uradili sa cementarama, i to vam je recept za dalje, za celokupnu privredu u našoj zemlji, dakle za po tri evra, pokušaj rasprodaje, doduše za malo veću sumu, šećerane u Crvenki, i sve ono što ste učinili i sa stočarstvom u protekloj 2002. godini, s pravom izaziva veliku zabrinutost što je još samo jedan dokaz da vi o ovoj strateškoj privrednoj grani ne želite da ovidite računa i da ovaj ovako predviđeni agrarni budžet neće biti realizovan, jer od planiranih 6 milijardi i 300 miliona dinara realizovano je samo 4,5 milijarde u 2002. godini.

Dame i gospodo narodni poslanici, situacija i atmosfera koja vlada u parlamentu Srbije od jutros, kada je otpočeo nastavak rasprave o rebalansu budžeta za 2002. godinu, isuviše je neozbiljna na strani gde sede predstavnici, poslanici vladajućih stranaka, baš kao što je i bilo neozbiljno obrazloženje ministra Đelića, koji sada nije tu i koji se verovatno u svom stilu sprema za puni zalet da obrazlaže Predlog budžeta za 2003. godinu. Vidimo da je vama u interesu da se ova rasprava što pre okonča ne biste li, ako ste ga povodom rebalansa već postigli sa vašim bivšim i sadašnjim koalicionim partnerima, postigli kompromis da oni izglasaju budžet za 2003. godinu.
Sva ta priča koju je juče bezbroj puta ponavljala samo za vas ružičasta "Pink" televizija, a u tome prednjačio RTS - ako se ne usvoji ovaj rebalans, pa onda budžet za 2003. godinu, da neće biti socijalnih programa, da neće biti programa za pokretanje privrede, u stvari su gomila laži i obmana. Na osnovu završnog računa za 2001. godinu, o kome smo govorili juče, na osnovu rebalansa za 2002. godinu, koja je pred nama, mi vidimo da je Vlada bila i suviše neodgovorna, neozbiljna, a pre svega halapljiva u projektovanju ovako megalomanskog budžeta, čiji rebalans sada predlažete za 2002. godinu.
Mi smo vas na vreme upozoravali. Poslanička grupa SRS je 19. decembra prošle godine podnela više amandmana na budžetski predlog za 2002. godinu i onda smo vam rekli da potpuno drugačije, zbog teške socijalne, ekonomske i sveukupne privredne situacije u našoj zemlji, treba da usmerite budžetska sredstva. Naravno, vi taj apel niste hteli da poslušate, bahato ste se ponašali, kao i sada, a verujemo da će tako biti i kod predloga budžeta za 2003. godinu.
Želim ovde, kod rasprave o ovoj tački dnevnog reda, posebno da potenciram pitanje poljoprivrede. Naime, poslanička grupa SRS vam je amandmanom na budžet za 2002. godinu predložila da se subvencije u poljoprivredi uvećaju sa projektovanih šest milijardi i 300 miliona na osam milijardi dinara. Umesto da zadržite taj obim sredstava koji ste navodno predvideli i lažno obećali poljoprivrednim proizvođačima, vi beskrupulozno idete na potpuno smanjenje, gotovo na polovinu cifre od one koju su predložili srpski radikali i subvencije u poljoprivredi, po rebalansu koji nam predlažete, iznosiće samo četiri milijarde i 300 miliona dinara.
Šta to znači? To znači da ste vi potpuno digli ruke od poljoprivrednih proizvođača. To znači da ćete i u sledećoj budžetskoj 2003. godini nastaviti sa rasprodajom državne imovine, kao što ste već tri šećerane prodali za po tri evra. Ono što se još desilo, o čemu je možda malo javnost upoznata, jeste slučaj šećerane u Crvenki, koju ste, na tenderu gde se pojavio samo jedan vaš potencijalni partner, neka srpsko-grčka firma, prodali potpuno suprotno Zakonu o privatizaciji, koji je usvojen tako nakaradno, za svega 2,5 miliona evra. To znači da su radnici, koji su imali prosečnu platu u šećerani u Crvenki, u kampanji, od 25.000 dinara i prosečnu platu tokom ostatka godine od 12.000 dinara, ostali bez posla i da je Skupština bila prinuđena da podnese protiv 16 lica, među njima i ministra poljoprivrede Dragana Veselinova, krivične prijave zbog ovakve protivzakonite rasprodaje jednog u nizu preduzeća.
S druge strane, govori se ovde da se iz tekuće budžetske rezerve izdvajaju i da su se izdvajala sredstva za finansiranje RTS-a. O tome je dosta govorio predsednik naše stranke, dr Vojislav Šešelj, kandidat na izborima na kojima je zadobio poverenje 1.100.000 birača i verujemo da će taj broj biti udvostručen, jer će ispasti iz trke vaš kandidat, propali, iz fotelje. Neki građani mogu putem RTS i Pinka da kupuju iz fotelje, vi ste imali Koštunicu, kandidata iz fotelje. Kada ostane bez te fotelje, naravno da će biti duplo više glasova za predsedničkog kandidata naše stranke, dr Vojislava Šešelja.
A o tome kakva je državna televizija RTS, DOS-ovizija - a zna ministar Đelić da je to i lažovizija, iako uporno ponavlja da smo mi televiziju RTS, kao i ogromna većina naroda, tačno etiketirali - dovoljno govori emisija u kojoj se posle dve godine pojavio dr Šešelj i sve u lice rekao vašem, jednom od najvećih antisrba, zaposlenom na toj televiziji, glasnogovorniku Desimiru Čantraku.
Vidite kako je on prošao, što bi rekao narod, kao bos po trnju; a što se nas tiče, mi ne samo daćemo oštro kritikovati tolika izdvajanja za lažoviziju....

Pa dnevni red je ono sa čime vi verovatno niste upoznati, kao i juče kada ste mi izricali opomenu, pa vam predlažem, gospođo Mićić...

Jeste analiza, jer je dve milijarde i 600 miliona dinara, gospođo Mićić, to je rekao vaš ministar Božidar Đelić, izdvojeno za finansiranje iz tekućih budžetskih rezervi; inače je presedan da se tekuće budžetske rezerve uvećaju za 30%.
Ali, pre nego što nastavite da na takav način prekidate poslanike, upoznajte se sa elementarnim stvarima u predloženom dnevnom redu.
Zahvaljujem poslanicima, koji su slušali, na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đinđiću, bilo je bespotrebno da nam ovoliko vremena oduzimate i replicirate kolegi iz DSS-a zato što su to vaši koalicioni partneri, glasali su za vašu Vladu i koliko sutra ćete opet biti zajedno. Dopustite nama, predstavnicima jedine prave opozicije, patriotskog opozicionog bloka (žagor), da vam ukažemo na naše sugestije.
Naravno, vi to nećete da poslušate i sve ono što smo mi uočili ne kao zamerke nego kao apsolutno neprihvatljive stvari u projekciji budžeta za 2003. godinu.
Jedna odgovorna vlada, odgovorna vlast planirajući stavke prihoda i rashoda u budžetskoj godini koja tek treba da dođe mora da zna, a vi ste to jednim delom danas i rekli, da umnogome takva politika određuje i privredne tokove u našoj zemlji.
Međutim, vi nam niste dali nikakva upečatljiva uverenja, osim nekih obmana kao i prošle godine, a koja se tiču privrednog rasta i poboljšanja za zaposlene u Srbiji. Ako govorimo o ovako megalomanskom budžetskom projektu, po mišljenju srpskih radikala, a uverena sam i srpske javnosti, morate da imate u vidu činjenicu da ovolika planirana sredstva, koja je danas pominjao Aleksandar Vlahović, za investiranje u privredne tokove, od šest i po milijardi dinara, ne samo da nisu dovoljne kada se ima u vidu veliki broj koji tek treba da otpustite s posla i minimalne otpremnine koje treba da im isplatite, nego i zbog same činjenice da rast industrijske proizvodnje, koji vi planirate i prikazali ste nam to i u ovom prilogu uz budžet, ne može da zadovolji osnovni uslov da biste napunili ovako projektovani budžet, a to je da uberete porez da biste mogli da planirate ovako visoke stavke prihoda, a samim tim i rashoda.
Budžetski deficit, po vašem mišljenju od 3,8% ukupnog društvenog proizvoda, kojim se vi hvalite i kažete da to i nije tako strašno, u nominalnom je iznosu visok, zbog toga što smatram da, kao što se desilo i ove godine, nećete moći da ostvarite toliki projektovani budžet sa ovakvim deficitom za 2002. godinu.
Mi smo danas pre podne o tome govorili - projektovani budžet je bio 234 milijarde, a uspeli ste nekako da namaknete 217. To je zbog toga što nećete dobiti punu kvotu obećane pomoći od vaših zapadnih mentora. Mene samo čudi kako je uopšte moguće, veoma malo vremena je za svakog poslanika SRS, da nam govorite o kreditima, o pomoći, o ekspertima sa zapada, koji vam pomažu da sprovodite vašu, više nego arogantnu, ekonomsku politiku i poražavajuću pre svega po radnike u našoj zemlji, kada se ima u vidu da ste vi kada ste došli na mesto premijera i ovi vaši koalicioni partneri iz DSS-a, i vi i Koštunica, govorili 2000. godine o šest milijardi dolara bespovratne američke pomoći.
Zašto nas sada onda zamajavate sa kreditima koje treba da dobijete i objasnite pre svega vašem komšiji da nije pošteno, to je vaš slogan, da se on iz centra grada seli na Novi Beograd da bi školovao decu, znači da proda svoj stan, a da sve ostalo potroši da bi izdržavao porodicu, a vi gospodine Đinđiću da ne prodate ništa i iz centra da odete na Dedinje i daće Bog da se uskoro vratite u taj centar ili već ko zna gde vam bude bio put.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS apsolutno ne može da prihvati ovakav Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2001. godinu, a i ovaj, najblaže rečeno, štur Izveštaj kojim nam je juče mahao i ministar Pitić, koji je danas prisutan ovde i ministar Đelić. U njemu se dosta toga krije. Danas je vreme da počnemo sa pričom o vama i o onome kako ste vi otpočeli sa projekcijom budžeta trošenjem narodnih para u 2001. godini, dovodeći tzv. eksperte u Vladu Republike Srbije, a to se pre svega odnosi na ministra finansija Božidara Đelića.
Najpre, moram da kažem da je ovaj budžet bio izložen najoštrijoj kritici srpskih radikala, onda kada je usvajan, i to tek negde u martu mesecu 2001. godine. Ne zaboravite, ovaj budžet se odnosio na skraćenu budžetsku godinu, na svega devet meseci, jer posle petooktobarskog puča i posle vašeg takvog neustavnog ponašanja i preuzimanja vlasti u našoj zemlji, vi ste krenuli sa trošenjem narodnih para, privremeno se finansirajući do konstituisanja ove nesrećne i korumpirane Đinđićeve Vlade, a tek onda usvajanje budžeta, u martu mesecu.

Ocena rada Republičke vlade nije stvar moje slobodne procene, gospođo Mićić, već na osnovu rezultata i na osnovu onoga što smo mi danas spremni da vam kažemo ovde. Ako vas boli istina, to je druga stvar. Međutim, konkretne činjenice i, pre svega, Izveštaj koji govori da je Vlada Republike Srbije, projektujući budžet od 129 milijardi, dakle, šest puta veći nego onaj o kome ste juče govorili, o kome ste napisali 300 strana pucajući u  prazno sa nekom praznom pričom kojom stemahali, sve za račun toga da diskreditujete svoje političke neistomišljenike. Danas su cifre mnogo drugačije i stvarne. To je ono što građani Srbije treba da  znaju, gde ste vi otpočeli, preuzimajući vlast u Srbiji, da trošite nenamenski pare od budžetskih korisnika, od građana Srbije od kojih su ih sa teškom mukom izdvajali.
U ovom Izveštaju se ministar Đelić hvali da je zahvatanje u budžetu Republike Srbije za 2001. godinu pospešeno zahvaljujući njegovom paketu poreskih zakona. Čega se pametan stidi, vi znate kako dalje ide narodna poslovica. Međutim, vi treba da znate da građani Srbije ne mogu da vam oproste tako visoke globe koje nisu u stanju ni dan danas na plate. Pre svega, ne mogu da se pomire sa činjenicom da ste, izdajući srpske nacionalne interese, a pre svega, vodeći politiku koja je išla na šatetu Srbima sa Kosova i Metohije, dajući pola milijarde dinara u ruke potpredsedniku Vlade Nebojši Čoviću, načinili mnogo štete za srpski narod i u tri južne srpske opštine: Bujanovcu, Preševu i Medveđi i za Srbe sa Kosova i Metohije.
Apsolutno je neprihvatljivo za nas da prihvatimo stavku koja govori o milijardu ipo dinara u budžetu za tzv. kopnenu zonu bezbednosti, kada se zna da je taj isti Nebojša Čović, uz odobrenje svih vas iz DOS-ovske oligarhije, krajem 2001. godine odlučio da se naša vojska povuče iz kopnene zone bezbednosti. Kada nastaju, posle okupacije Srba sa Kosova i Metohije, njihove još veće muke, progoni, ubistva, sve ono što vas ne dotiče i što niste hteli da rešavate.
Neverovatno je da nam ministri, za koje kažete da su eksperti, dostave ovako nepismen Izveštaj. Ako u Izveštaju o postupanju Ministarstva finansija i ekonomije, u primeni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu, vi napišete da Ministarstvo finansija i ekonomije, budžetski korisnici nisu, prilikom dostavljanja zahteva za isplatu plata, dostavljali i podatke o izvršenim isplatama za prethodni mesec, postavlja se pitanje - koji je to mnistar u Vladi Republike Srbije smeo, ako nema izveštaj o isplaćenim platama za prethodni mesec, da potpiše nalog za isplatu sledećih plata.
Jedno veliko pitanje i odgovor za ministra Pitića, da nam objasni. Juče je jedan naš poslanik, na jedan veoma simpatičan, ali i pravi način to pitanje postavio, kolega Janjić, dobacujući iz klupe ministru, a on se pravio da to nije čuo - gde je, gospodine Pitiću, dve ipo milijarde dinara koje ste dobili od donacija koje nisu prikazane u vašem Izveštaju, a neraspoređene su u budžetu, kako kažete i prenete u sledeću budžetsku godinu. Ono što vi dugujete, kao Vlada koja je toliko nedogovornosti pokazala za protekle dve godine, da nam kažete gde držite ta neutrošena sredstva i koje su to poslovne banke sa kojima Vlada Republike Srbije sarađuje i po čijoj odluci. Uostalom, kroz govore sledećih kolega iz poslaničke grupe SRS, pretresaćemo tačku po tačku da vidimo kako ste to nezakonito i nenamenski trošili narodni novac.