Dame i gospodo narodni posalnici, predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj je u novembru prošle godine upozoravao celokupnu Vladu, a naročito Božidara Đelića, kakve će sve štetne posledice proizvesti ovaj zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i rekao je tada da ustanovljavanje Poreske uprave kao jednog posebnog državnog organa apsolutno ne vodi ničemu i nema nikakvog utemeljenja u našim pozitivnim zakonskim, do tada, propisima, a naročito zbog činjenice što Poresku upravu prati poreska policija za koju smo već konstatovali ovde, iako je amandmanom oduzeta mogućnost da poreski policajci nose oružje, ima zaista ulogu jednog parapolicijskog organa i tako se i ponaša.
Mi smo želeli da i kroz amandman kolege Jovanović Zlatana i kroz amandman koji sam ja podnela, u ime poslaničke grupe SRS, izbrišemo mogućnost takvog bahatog ponašanja Poreske uprave, iz prostog razloga što je sam način utvrđivanja poreske osnovice izuzetno represivan, jer ta metoda koju je Đelić uveo ovim zakonom je nešto što ne postoji svuda u Evropi, na koji se vi tako često pozivate i zbog činjenice da tzv. "indicijarni metod" utvrđivanja poreske osnovice može da se tumači ovako ili onako, u zavisnosti od toga ko je miljenik, a ko nije miljenik vlasti.
Mi smo tražili da se briše član 9. koji menja član 97. stav 3. postojećeg Zakona koji kaže: "Ako dužnik iz stava 2. ovog člana ne izvrši plaćanje, po dospelosti, Poreska uprava vrši prinudnu naplatu iz nenovčanog potraživanja dužnika poreskog obveznika, u skladu sa čl. 99.-111. ovog zakona". Šta će nam onda trgovinski sudovi i zašto mi uopšte biramo, sutra je ta tačka dnevnog reda, pojedine sudije u trgovinske sudove i šta će vama sudovi uopšte ako će Poreska uprava da radi ono što treba da radi sudska vlast po okončanju jedne parnice, po dobijanju izvršne presude?! Mi uopšte ne vidimo razlog postojanja sudova u Srbiji, a i inače im se svaka svrha izgubila jer sudovi rade po nalogu aktuelne vlasti, ministra pravde i moćnika iz DOS-ovske oligarhije i možemo samo da naslutimo kako će da izgleda prinudna naplata od strane Poreske uprave, odnosno izvršioca poreske policije, koja se bude ponašala u skladu sa ovim zakonom.
Ne možete na ovakav način da sprečite utaju poreza. Kao što je to rekao kolega Arsić, zaista je greh ne prijaviti, a što se tiče eventualne utaje, opet da se vratimo na onaj član od malopre, član 7. na koji je kolega Janjić, koji sticajem okolnosti nije ovde, imao amandman, kada je već ministar danas u 40 minuta boravka u skupštinskoj sali se usudi da preti pojedinim poreskim obveznicima krivičnim prijavama, moraćemo da ga upozorimo još jednom da njemu i te kako preti krivična prijava zbog činjenice da i ovaj zakon sadrži nešto što je odavno amandmanom SRS izbrisano, a to je, naplata kamate od 0,02% na neplaćeni porez, koja je amandmanom naše poslaničke grupe u aprilu 2001. godine izbrisana. Vlada je tada nama dostavila odgovor, kao i Zakonodavni odbor i nadlženi Odbor za finansije, rekli su da se prihvata amandman SRS, da je to protivno, takav način naplate kamate sa Zakonom o obligacijama i da će dnevna kamata da se usklađuje sa rastom cena na malo ili troškova života. Kako nam je onda ministar rekao da nam je inflacija planirana za ovu godinu samo 9%, kada će i dalje da sprovodi takvu protivzakonitu odredbu.
Upozoravam vas da je to protivzakonita odredba, i vas i ministra, i da ćete vi sa kamatom morati da vratite otete pare od poreskih obveznika, jer je izbrisana ta mogućnost. Hajde pronađite jedan zakon o osnovama poreskog sistema gde je predviđena mogućnost u bilo kom članu da se naplaćuje kamata od 0,02%, a onda će po ovom izmenjenom članu 9. da dolazi Poreska uprava i da vrši zaplenu nepokretnost i da se ponaša na način na koji je apsolutno nemoguće da je ovlastite da se tako ponaša.

Dame i gospodo narodni poslanici, uočena je jasna diskriminacija poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, s obzirom na činjenicu da mi nismo dobili izveštaj Vlade, a ministar ni da bekne, sedi ko mumija od početka rasprave u pojedinostima, a u izveštaju koji je sada pronašla koleginica Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe, nema mišljenja Vlade na amandmane poslaničke grupe SRS. Tako ćete vi sada ministre Milovanoviću, kada ja završim svoje izlaganje, da izađete i da kažete šta mislite o ovom amandmanu i tako da nastavite redom do kraja.
(Milka Marinković, sa mesta: Ti ćeš da mu kažeš šta će da radi.)
Što se tiče gospođe iza vas, pojedine su toliko pametne da mi je pet minuta njihovog mozga ja bih se slatko odmorila. Prema tome, pošto imam mnogo ozbiljnija posla, vas moram da ubeđujem da vam zakon ne valja, dobro slušajte šta ću da vam kažem što se tiče člana 32.
Član 32. reguliše nešto što uopšte ne treba da se reguliše na ovakav način i u celom zakonu, koji je pisan kao neki udžbenik a koji smo dobili odavno, izražena je prenormirana regulativa i izražena je predominantna uloga Vlade.
Potpuno vam je nepotreban, ministre Milovanoviću, ovaj član 32. zbog toga što ste vi već na početku zakona formirali nešto što se zove Nacionalna služba za zapošljavanje - nelogično je i bespredmetno da organi lokalne samouprave, a na čelu lokalna samouprava po Srbiji, a naročito u Zlatiborskom okrugu ima raznoraznih čuda, nelogično je da organi teritorijalne autonomije, tako stoji, i lokalne samouprave za sprovođenje poslova iz stava 2. člana ovog zakona raspisuju javni poziv za dostavljanje ponude.
Zaista nije jasno o kakvoj se ponudi radi. Ako ste vi članom 31. što je u suštini opravdano i što bi trebalo da radi izvršna vlast i ova nacionalna služba, utvrdili koje su to mere za podsticaj politike zapošljavanja, onda je nelogično kakva je tu uloga lokalne samouprave, autonomne pokrajine i kakve veze sa tim ponudama ima Vlada, ako već imate Nacionalnu službu.
Vidite, ono što karakteriše sveukupno stanje je zaista dramatična situacija na tržištu rada i samoproklamovana načela u članu 31. Osnovno pitanje, koje ćete ubrzo morati da rešite, jeste taj talas nezadovoljstva koji će sada krenuti posle rudara, ja vam to garantujem, iz centra Šumadije, iz Kragujevca; pitanje "Zastave", vaša lažna obećanja za one koji se nalaze na tzv. ZZO i naročito činjenica da niste zbrinuli preko 500 invalida rada, jer ne postoji nijedna zaštitna radionica u Kragujevcu. Da se ne biste mnogo gore proveli, prošli ste sa par udaraca i modrica, ali Kragujevčani su sada u mnogo goroj situaciji, nemaju ljudi hleba da jedu, lepo vi vidite, rešite to, jer pošto vi nećete nama da dolazite tamo na noge, doći će radnici u Beograd kao kod Kori Udovički, pa onda će biti baš opasno za vas.

Preostalo vreme po demokratskom poslovniku Demokratske stranke Srbije i ostatka DOS-a za Srpsku radikalnu stranku je pet minuta. To nije ni stoti deo vremena koji je potreban da bi se prokomentarisao deo onoga što sadrži tzv. akcioni plan, jer ključna stvar nije celokupni proces i taj radni zadatak za vlade tzv. država članica, već carinska tarifa za sve grane naše privrede i ono što je najbolnije za potpuno upropašćenu privredu u protekle dve i po godine, odnosno njeno urušavanje od kada je DOS na vlasti.
Ono što su komentari posle jedne takve kampanje od strane pre svega gospodina Čedomira Jovanovića i ostalih čelnika, što DOS-ovske vlasti, što vaše separatističke bratije u Crnoj Gori, što je vama u ovom trusnom političkom trenutku za vas, a naročito za vas gospodine Jovanoviću, poslužilo kao odskočna daska i kao neki povod da budete silni, da budete u centru pažnje itd.
Međutim, što se tiče komentara od strane onih čije vi odgovore čekate i od kojih zavisite, da biste sproveli ovaj tzv. akcioni plan, a naročito oko spora kod 56 stavki sa Crnogorcima, nisu nimalo povoljni ni za vas samog, a pre svega za gospodina Živkovića, još uvek aktuelnog premijera, sa kojim imate ili nemate neke konflikte, u to neću da ulazim.
Vidite, vi ste danas u toku vašeg boravka ovde, videla sam, prelistali veći deo dnevne štampe, ali pretpostavljam da ste preskočili komentar koji dolazi iz "Novih ciriških novina", a nisu samo one u pitanju, nego mnogi drugi stručni i ekonomski časopisi, koji demantuju i samog Živkovića, i vas i sve što ste govorili proteklih dana, a vezano je za tzv. harmonizaciju odnosa.
Pre svega, bacanje prašine u oči potpuno osiromašenom narodu Srbije da ćemo mi ući u Evropsku uniju 2007. godine. Oni procenjuju kao izvesnu trku regate, kako su rekli, a to kao potpuno nerealan rok, zbog toga što su zaključci u Porto Karasu nešto što je preveliki zalogaj za ovakvu Vladu Republike Srbije kakva jeste, a naročito zbog činjenice da je vreme da sve te stavke koje su naveli ostvarite u veoma kratkom roku, imajući u vidu da su tzv. Beogradski sporazum, a zatim i Ustavna povelja, poslužili i sada služe, to smo mogli da čujemo i prilikom inauguracije Filipa Vujanovića, Crnogorcima samo za promovisanje njihove državnosti i za što brže odvajanje, nažalost i izdvajanje iz tzv. državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Za razliku od Vojislava Koštunice, kabinetskog bivšeg predsednika SRJ, a često pominjanog danas ovde, a o predsedniku "gej 17 plus" Miroljubu Labusu i da ne govorimo, prof. dr Vojislav Šešelj, ugledni profesor Pravnog fakulteta, a pre svega ekspert iz oblasti poznavanja sveukupnih prilika i na bivšim prostorima Jugoslavije, a i sada poslednjeg otadžbinskog rata, ponašanja vlasti u Crnoj Gori i vas samih je odmah, prilikom usvajanja i rasprave o tzv. Beogradskom sporazumu, rekao da same tačke sporazuma i Ustavne povelje, a naročito čl. 12. i 13, samo su deklarativno određeni poslovi slobodnog prometa roba i usluga, a da to neće nimalo ići lako.
Mi smo, u vreme dok ste vi ukali i bukali po beogradskim ulicama i bili u raznoraznim koalicijama, asocijacijama itd, veoma ozbiljno učestvovali u političkom životu Srbije. To je, podsetiću vas, bio period kada je naša zemlja bila izložena najgorim mogućim sankcijama tzv. međunarodne zajednice. Za vašu informaciju, gospodine Jovanoviću, vašu bratiju separatista iz DPS-a i ostale koji uz njih idu, nikada nije interesovala privreda Srbije i nikada nisu želeli da kroz usaglašavanje carinskih stopa tada u SRJ u nadležnim odborima, a čiji sam učesnik bila četiri godine, odbor se zvao Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom, da se zaštiti privreda i bilo koja privredna grana u Srbiji. Pokazalo se i sada da ste vi sa njima imali muke, a da pri tome niste imali sluha da zaštitite strateške privredne grane, one koje su sada posrnule, a koje treba da se oporavljaju u narednom periodu.
Kao ilustracija toga, reći ću vam da je politički mentor Mila Đukanovića, izvesni Damjan Šećković bio predsednik tog odbora, ne, niste čuli, naravno, vi ste mlad političar, pred vama je ili nije nekakva perspektiva. Znači, za četiri godine, gospodine Jovanoviću, taj gospodin iz DPS-a, Milov mentor, jedan jedini put nije došao na sednicu odbora kojom treba da predsedava.
Vidite kako brzo prođu ovih pet minuta. Prema tome, neću imati mogućnost, ali verujem da će naše stavove izneti ova tri poslanika SRS, koji su podneli amandmane sa nekim konkretnijim primedbama na carinske stope. Ne mogu ni poljoprivrednici, ni zaposleni u tekstilnoj industriji, ni u Fabrici automobila, ni u metalskom kompleksu ništa dobro da očekuju od svega ovoga.
Uostalom, sve je izvesniji pad vaše vlade, a vi to produžavate od vrelog leta do neizvesne političke jeseni. Ono što je činjenica, a to je da će neka buduća vlast imati mnogo više razumevanja i mnogo više se truditi da stavku po stavku izvrši precizno definisanje carinskih stopa i da se zaštite najugroženije grane naše privrede i one koje imaju perspektivu. Morali ste da povedete mnogo više računa, nego što ste, što bi rekli moji Šumadinci, mlatili praznu slamu sa Crnogorcima, kao i o ugovoru o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, pa da ne bežite od toga. Mnogo će veće koristi imati naša privreda. Mi smo na taj sporazum ponosni i ratifikovan je i potpisan u vreme kada smo mi aktivno učestvovali u vlasti, a sa vama šta će biti, već sam iznela svoju prognozu. Prognoze tih eksperata ...
(Predsedavajuća: Sedam minuta.)
završavam ...iz Evropske unije koji vam i sami ne predviđaju svetlu budućnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, takozvani Haški tribunal koji je formiran pre nešto više od 10 godina, da bi se sudilo Srbima i celokupnom srpskom narodu, na čijem čelu je kao glavni tužilac najpre bio Ričard Goldston, pa se onda menjalo preko Lujze Arbur, do ovog najvećeg monstruma Karle del Ponte, nelegitimno je formiran kao ad hok tribunal odlukom Saveta bezbednosti UN, bez odluke Generalne skupštine. To nas neodoljivo podseća na današnju političku realnost i činjenicu da mi imamo nelegalnu i nelegitimnu skupštinu u Srbiji, i da ćete i vi i ovaj kao i sve druge zakone, koje ste izglasali unazad više od godinu dana kako traje to nelegalno stanje, izglasati; izglasaćete nešto što predstavlja najveću bruku za svakog časnog čoveka, a kamoli predstavnika naroda u najvišem zakonodavnom telu, ali nas to ne iznenađuje, jer Srpskoj radikalnoj stranci i svim ljudima koji vole otadžbinu Srbiju su putevi vaše izdaje već odavno poznati.
Nije nas iznenadio juče Vladan Batić. Mi koji učestvujemo u političkom životu Srbije od 1990. godine pa naovamo znamo Vladana Batića, znamo njegova zalaganja, znamo sve vas koji ste kasnije skupljeni s kolca i konopca došli u situaciju da zastupate građane ovde. Neki su promovisani brzopotezno, neki su sebi dali osećaj neke snage i veličine, ali sve to je nešto što je zabeleženo u istoriji srpskog parlamentarizma i nešto što će vas skupo da košta, koliko već od septembra meseca, jer vi nikada, gospodo iz DOS-a, od 2000. godine, od one velike prevare pa naovamo niste uopšte imali osećaja ni za političku realnost, ni za ono što narod misli itd.
Čak se ovaj "tajni agent Izi", Čedomir Jovanović, potpredsednik Vlade, tako ga deca zovu, on je samo za decu prihvatljiv kao tajni agent, usudio pre nekoliko meseci na državnoj televiziji da izrekne nešto što je zaista činjenica, a poražavajuće za vas: da je po svim istraživanjima, ma ko da ih sprovodi u Srbiji, preko 80% građana Srbije protiv bilo kakve saradnje sa tzv. Haškim tribunalom, protiv bilo kakvog izručivanja naših građana tom kazamatu za Srbe. Najbolje je to sve pokazala činjenica da su žene srednjih godina, starije, deca, mladići, počev od 16 godina do 25, 26, stali u odbranu jednog od srpskih heroja, pukovnika Veselina Šljivančanina.
Ono što će vas tek da boli, a samim tim i Batićevu prijateljicu, zlikovca Karlu del Ponte, pokazaće se već 3. jula, kada je zakazana tzv. statusna konferencija za četničkog vojvodu po zanimanju, po obrazovanju doktora i profesora pravnih nauka, kada će on otpočeti sa potpunim raskrinkavanjem tzv. Haškog tribunala. Ono što je nama ostavio dr Vojislav Šešelj u amanet, ne samo nama srpskim radikalima, već celokupnom srpstvu, jeste da se do kraja izborimo sa tim zlom koje se zove DOS.
On se na oproštajnom mitingu na kome je bilo preko 100.000 ljudi, u prestonici, u Beogradu, izvinio građanima koji su došli da ga isprate kao jednog od najvećih srpskih nacionalista i heroja, koji je časno sa preko 10.000 dobrovoljaca Srpske radikalne stranke branio zapadne srpske zemlje. Tom prilikom je rekao da mu je žao što nije ostao sa svojim narodom da se do kraja obračuna sa DOS-om, ali kako je vreme prolazilo, počevši od marta meseca pa naovamo, taj proces se ubrzava i Srpska radikalna stranka je, u to sam sigurna, na čelu tog fronta opšteg nacionalnog narodnog nezadovoljstva, koje će i danas kulminirati u Beogradu kroz okupljanje gotovo 100.000 radnika koje ste ostavili bez hleba, bez mogućnosti da prežive.
Najčasnije za svakog Srbina, za svaku srpsku sestru, majku je da isprati srpskog vojnika, i da mu poželi sve najbolje u odbrani svakog pedlja srpske zemlje. Mi smo to radili i na to smo bili ponosni. Ispraćali smo naše dobrovoljce sa velikim ponosom, ali sa zebnjom kada će se vratiti, ali smo znali da će se do kraja boriti da odbrane svaki pedalj srpske teritorije. Odbranili su, i dobrovoljci Srpske radikalne stranke i rezervisti i svi oni koji su znali da je linija zapadne srpske granice ne ono što proklamuje vojvoda Šešelj, već što je priznato i Londonskim sporazumom još 1915. godine, a vojska stigla čak stigla iza na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.
Ti ljudi, dobrovoljci Srpske radikalne stranke, a samo iz Sombora je 36 dobrovoljaca dalo i položilo svoj život na oltar otadžbine, i to ne samo pripadnika srpske nacionalnosti, već je tu bilo i Mađara i drugih pripadnika nacionalnih manjina, znali su da je to zapadna srpska zemlja, a ogromna većina naroda danas zna da je ta teritorija samo privremeno okupirana i da će kad-tad morati da se vrati u sastav Srbije.
To nisu iluzije, to nije pusti san, to je nešto što postoji od kada je sveta i veka, kao što je činjenica da su još u 15. veku zabeleženi kao najveći zlikovci, kao najveći zlotvori, koji su mučili bebe od dve godine čupajući im ruke i noge sa jedne na drugu stranu, ustaški zlikovci. Nikada ni za jednog časnog Srbina nijedan takav ustaški zlikovac ne može da bude prijatelj, nikada nijedan častan Srbin ne može da ide ustaškom poglavniku Mesiću na poklonjenje, a to ste ranije radili upravo vi, njegovom inauguracijom, prijateljstvom sa Račanom i sa ostalim predstavnicima ustaške hrvatske vlasti.
Zbog toga mi dobro znamo ono što je vama smešno, ono na šta vi gledate kao ljudi koji zaista ne poseduju ni trunku morala ni čestitosti jednog Srbina i pripadnika svoje nacije i svoje otadžbine, a to je da će i naredni izbori i sve ono što će uraditi i naš predsednik i ostali haški zatvorenici pokazati da ste vi najveća sramota i najveća bruka za časnu Srbiju, i kroz istoriju srpskog naroda nisu se pojavili takvi izdajnici.
Ovaj zakon je samo kap u moru, da se dodvorite Montgomeriju koji vas ucenjuje da do 1. jula potpišete bilateralni sporazum, a on će za uzvrat da razgovara sa vašom bratijom iz tzv. Bosne i Hercegovine...
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, utrošeno je vreme koje je bilo na raspolaganju.)
... i iz ustaške hrvatske države da odustanu od tužbe protiv nas, nas Srba koji smo teško stradali i kroz sve ratove ranije, a naročito u poslednjem otadžbinskom ratu, i naročito pod zlikovačkim bombama NATO pakta.
Budite uvereni da ćemo mi, baš kao i naš predsednik, istrajati u toj borbi i da će vas sveukupna teška beda, ekonomska i socijalna situacija, uz ovakvu nezabeleženu izdaju u istoriji Srba, koštati 23. septembra.

Nepodnošljiva je pojedinim poslanicima iz ostatka DOS-a moralna superiornost srpskih radikala kada govore o Predlogu ovog zakona, za koji tražimo da se od prvog do poslednjeg člana briše. To nije smešno, gospođice Anđelković, to je žalosno, iz prostog razloga što je ovaj zakon, o kome vi niste od jutros slušali, nešto čega bi se svaki normalan i pošten građanin Srbije, ili građanka, kako vi to u novom govoru volite da kažete, postideo.
Članovi 9. i 10. regulišu nadležnost i organizaciju sudova. Tu dolazimo do jedne jasne konstrukcije koju je u svojoj glavi smislio Vladan Batić, kao ministar za pravosuđe i upravu, a prenebregao je već usvojeni Zakon o organizaciji sudova. Mi u našoj poslaničkoj grupi imamo ugledne, eminentne pravnike, a naročito ljude koji i te kako poznaju situaciju u našem Okružnom sudu u Beogradu, u sudovima širom Srbije, a mi poslanici iz SRS, kao i poslanici drugih opozicionih stranaka, svedoci smo vašeg načina kadrovisanja po pitanju imenovanja ljudi na funkcije sudija.
Sada, postavlja se pitanje, prvo, kako će gospodin Radoslav Baćović, koji se preporučio nedavno i izabran je za predsednika Okružnog suda u Beogradu, a preporučio se tako što je bio na čelu RIK-a... To je onaj isti gospodin koji nije želeo da postupi po Zakonu o izboru predsednika Republike i da strankama, odnosno učesnicima u izbornom procesu dostavi jedinstveni birački spisak, iako je na to bio obavezan. To je onaj isti gospodin koji je protivno Zakonu o izboru predsednika Republike udaljio, samo iz njemu poznatih razloga i vama naročito, gospodina Zorana Krasića i gospođu Vjericu Radetu iz daljeg rada Izborne komisije. To je taj isti gospodin koji je slučajno sudija, a pre svega je slikar. Gospodin koji najčešće posećuje slikarske izložbe, počev od Pariza pa redom, i mi ne bismo imali ništa protiv da je on neki čovek koji je poznat u sferi umetnosti, neko ko je stekao neko bogatstvo ili neko ko se opredelio za tu oblast, ali u pitanju je predsednik Okružnog suda kome ste vi poverili sada, ovim zakonom, i verujete da će on nepristrasno, uz sudije koje iz reda tog suda bude imenovao, da sudi srpskim junacima i srpskim herojima.
Da ste pročitali bar deo onoga što je u svojoj knjizi "Ideologija srpskog nacionalizma", a to je jedinstveno delo za jednu naciju, jednu državu, napisao dr Vojislav Šešelj, vi biste odmah stali protiv načina da se dođe do ovog zakona, jer neprijatelji srpstva su kroz vekove veličali srpsku vojsku, naše oficire i govorili o tome kako smo mi hrabri ljudi. Čak je 1912. godine, upućujući jedan dopis u Carigrad, Džavid-paša rekao: "Protivu Srba ne možemo ništa, jer je srpski vojnik nepobediv". Disciplina, odvažnost i hrabrost srpskih vojnika je nešto što nas je kroz vekove krasilo. Vi sada unapred kroz naslov ovog zakona, kroz ovakav način angažovanja sudija Okružnog suda, hoćete da kažete da su Srbi zlotvori, da su zlikovci i da su počinili neke ratne zločine.
Vi znate za naš stav. Od momenta kada je ustanovljen Haški tribunal, još u vreme dok je tužilac tog antisrpskog tribunala bila Luiz Arbur, predsednik naše stranke je tražio da ode u Hag i rekao je da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke bili najdisciplinovaniji i da smo mi za to da ako je neko bilo gde eventualno počinio neki zločin da mu se sudi pred domaćim sudovima.
Šta će onda nama pozitivni zakonski propisi, šta će nam Osnovni zakon o krivičnom postupku, šta će nam Zakon o uređenju sudova i šta će vam nesrećni Baćović na čelu Okružnog suda, kada ćete vi na ovaj način, kroz ucenjivanje sudija, da ih naterate da budu u ovom specijalnom odeljenju, odnosno da budu sudije koje će da sude srpskim herojima i onima koji su ostavili svoju decu i svoje žene kod kuće, svoje majke i sestre i išli da brane srpske zemlje? Kako ćete to da ih naterate i kako će to gospodin Baćović da ubedi svoje kolege iz Okružnog suda da pristanu na tako nešto, na nešto što je najnečasnije?
Moguće je da ste zbog toga pre 15 dana sa sumnjivom skupštinskom većinom izglasali Zakon o lustraciji, da biste mogli da ucenjujete sudije i da biste mogli da naterate ljude, kojima to čast ne dozvoljava, da moraju da rade i da učestvuju u ovome što je nečasno, ali svejedno, jedan njihov protest više, protesti koji su danas izraženi u Beogradu i sve ono što će dalje da se dešava u ovo vrelo leto, a naročito s početka jeseni, razbiće vam se o glavu i to će definitivno biti vaš kraj.

 Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS tražila je da se član 3. predloženog zakona o dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije briše. Mi smo više puta imali slučajeve, u ovom sazivu Narodne skupštine, da nam i ministar Batić i neki drugi ministri predlažu tzv. leks specijalise. Kada bi postojao takav izraz u pravnom smislu za samo jedan član zakona, to bi bio ovaj član 3. predloženog zakona.
Naime, o čemu se radi? Ovaj član 3. reguliše šta sudije treba da rade u slučaju da se utvrdi određeno krivično delo, kako se sankcionišu počinioci tog krivičnog dela i šta im se oduzima. Kaže se da se u članu 186a postojećeg zakona posle stava 3. dodaje stav 4. koji glasi: "Uređaji i sredstva kojima je učinjeno krivično delo iz stava 1. ovog člana, koji su u svojini učinioca, oduzeće se". Postavlja se pitanje na šta se ovo odnosi. Odnosi se samo na slučaj računarske opreme, odnosno podataka koji se nalaze u nekom računaru.
A propo toga, želela sam da vam kažem, čvrsto uverenje svih razumnih ljudi u ovoj zemlji, a naročito onih radnika juče u Kragujevcu, Nišu i gladnih širom Srbije, jeste da ova decenija neće biti, naročito pod vlašću DOS-a, decenija u kojoj će svaki zaposleni imati računar kod kuće, računar na poslu, rutinski listati e-mail, koristiti internet itd, jer situacija je takva da ljudi kada se probude ujutru razmišljaju gde im je sto dinara da kupe osnovne životne namirnice.
Nama je jasno zašto je došlo do ovog člana zakona, potpuno bespotrebno, kada imamo odredbe Osnovnog krivičnog zakona koji smo usvojili pre mesec dana, a gde se jasno kaže šta nosioci pravosudnih funkcija treba da urade, odnosno da oduzmu sva sredstva koja su koristila počiniocu krivičnog dela.
Međutim, ovde se pojavljuje jedna druga dimenzija, a to je direktno mešanje, na ovakav način, zakonodavne u sudsku granu vlasti, jer ako se i pored postojanja Osnovnog krivičnog zakona, gde su sadržane sve ove odredbe, sada samo izdvaja ovaj član koji se tiče računarske opreme, odnosno podataka u računaru, zaista se postavlja pitanje šta je sa drugim drastičnijim slučajevima, o čemu je juče mnogo više govorio gospodin Krasić u načelnoj raspravi. On je spomenuo samo neke. Dakle, neko može da proizvodi određenu vrstu oružja, ovde mu se ne oduzimaju ta sredstva, niti alati, niti oružje koje je on proizveo protivno zakonu, a učinio krivično delo. Ako pojedini nadrilekari, a mnogo ih je u Srbiji danas koji vrebaju naivne ljude, koji su nažalost oboleli ili članovi njihovih porodica, proizvedu neka farmaceutska nelegalna sredstva, to nije navedeno u ovom članu zakona.
Jasno je sasvim da postoji Osnovni krivični zakon koji nalaže sudijama šta treba da rade i da nije bilo takve hajke i da se sudije ne plaše, mnogi od njih, predstojeće lustracije i ovakvog uplitanja zakonodavne u sudsku granu vlasti, mnogo bi ozbiljnije radili svoj posao. Ovako, jasno nam je, i kod svih ovih političkih hapšenja, kao i kod besprimernih obračunavanja kroz sredstva medija sa ljudima koji ništa nisu zgrešili; imamo slučaj našeg člana, istaknutog srpskog radikala, gospodina Momira Markovića, člana najvišeg stranačkog tela koji je na pravdi Boga u zatvoru već mesec dana i sudsko veće mu je bez ikakvog osnova produžilo dalji pritvor.
Ako je već predlagač hteo da uvodi ovakve članove zakona, najbolje bi bilo da se i vi, gospođo Mićić, shodno tome ponašate, onako kao i Vladan Batić, pa da počinioce za nas najvećeg dela ovde u Skupštini Srbije, falsifikovanja i krivotvorenja kod identifikacionih kartica, najoštrije kaznite, oduzmete im mogućnost da dalje učestvuju u radu, jer ta manipulacija se nastavlja...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
... sve vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, prvo da vas pitam - gde je Dušan Mihajlović, koji je trebalo da dođe ovde i da poslanicima obrazloži ovakav predlog zakona.  Verovatno je otišao da, kako on kaže, iznuđuje dokaze, a ako on nije tu najnormalnije bi bilo da u skupštinskoj sali bude njegov sledbenik Nebojša Leković koji, uzgred budi rečeno, nikada za fudbalskom loptom nije potrčao. Verujte mi  na reč, ja sam iz Kragujevca, on je doseljen u grad u kome ja živim, a takav je sada neko ko vrši selekciju i ko se nalazi na čelu FSS i priča nam o tome kakvi treba da budu navijači na sportskim manifestacijama.
Za razliku od pomenute gospode, ovog prvog ministra, još uvek, koji nije smeo da dođe ovde iz raznoraznih razloga i Lekovića koji sa sportom nikakve veze nema, od najranije mladosti posećujem sportske manifestacije (nije primereno da kažem da sam vatreni navijač jednog fudbalskog kluba) i slučaj je hteo da posetim i mnoge međunarodne sportske manifestacije, utakmice tzv. visokog rizika, kako u zemlji u kojoj je najviše onih koji se nazivaju huliganima, a to je Engleska, tako i u mnogim drugim širom Evrope, a naročito u vreme postojanja bivše Jugoslavije u kojoj su te utakmice visokog rizika bile kada su igrali klubovi iz Srbije i iz ustaške hrvatske države.

Znam da ste vi strasni pecaroš, sami ste to više puta rekli, ali dozvolite meni kao ekspertu za ova pitanja da obrazložim poslanicima zašto treba da se prihvati ovakav amandman Srpske radikalne stranke.
Amandman SRS koji je Vlada odbila treba da se prihvati zbog toga što je neophodno, kao što sam predložila, da se briše tačka 4) koja kaže da nije dozvoljeno izazivanje mržnje ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkog sukoba učesnika, i tačka 11) koja kaže - neovlašćeni ulazak u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima.
Mi smatramo da je neprimereno da se na ovakav način aktuelna vlast obračunava se navijačkim grupama u situaciji kada centralne sportske manifestacije obiluju povicima protiv vaših prijatelja iz ustaške hrvatske države, Haškog tribunala, Karle del Ponte, kada su poklici koji su navedeni pod tačkom 4) kao izazivanje mržnje poklici za srpske heroje, četničkog vojvodu Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića, Ratka Mladića i ostale srpske heroje i kada je sasvim evidentno da transparenti koji se pojavljuju na utakmicama u poslednje vreme direktno iritiraju i aktuelnu vlast, i Zorana Živkovića, a naročito Vesića koji jednu navijačku grupu pokušava da kontroliše ali mu i ona izmiče kontroli.
Prema tome, smatramo da je ovaj zakon direktno uperen protiv mladih ljudi izrazito nacionalno svesnih, izrazito ugroženih pod ovim režimom, koji znaju da ovakva politika aktuelne vlasti ne može ni državu ni narod nigde da dovede.
SRS je najsvetliji primer onoga što se zove odlično organizovanje javnih skupova, jer se od 1990. godine, počev od Srpskog četničkog pokreta pa do današnjeg dana, nigde nijedan incident na našim skupovima, nije desio, za razliku od skupova koje je organizovala aktuelna DOS-ovska vlast, kada su ljudi gubili živote, i vaši bivši ili možda budući koalicioni partneri, koji su takođe to radili.
Smatramo da je ovakav rigorozan zakon uperen pre svega protiv te kategorije mladih ljudi koje ovih dana Mihajlovićevi inspektori u gluvo doba noći zovu telefonom, to su vođe određene navijačke grupe, i traže od njih da se izjasne koji su od njihovih prijatelja bili 13. juna ispred kuće još jednog od srpskih heroja, majora Šljivančanina i stali u njegovu odbranu.
Smatramo da će ovo vama da se vrati kao bumerang, jer koliko god da zabranite i dalje će hiljade i hiljade mladih ljudi, starijih i svih onih kojima je u Srbiji srpstvo na srcu da kliču protiv aktuelne vlasti, da najgorim mogućim imenima tu na licu mesta prozivaju one koji su direktno odgovorni za našu sudbinu i koji negativno utiču na sve pojave danas u društvu.
Prema tome, ovakav zakon, određene odredbe svog zakona, kao što je i ova tačka 7) o ulasku na teren, pa vi sada zamislite neko dete od 15 godina koje u opštoj euforiji zbog pobede kluba uđe na travnjak nad nekoj utakmici, postoji samo u Engleskoj i nigde više. Smatramo da na ovakav način vi ne samo da gubite, već ćete kroz izglasavanje ovakvih drakonskih odredbi samo ubrzati vaš, ionako sve izvesniji, pad sa vlasti, bez obzira na to što je vama, kao i većini poslanika iz ostatka DOS-a, ova materija apsolutno strana.

To se zove Poslovnik Demokratske stranke Srbije i ostatka DOS-a, i kao i ostali predstavnici Srpske radikalne stranke najbolje znam kako izgleda vaš poslovnik jer ste ga više puta primenili na poslanicima Srpske radikalne stranke. Ono što sam želela da kažem danas kada ovakva Vlada Republike Srbije, bez realne i prave podrške poslaničke većine, bira novog ministra poljoprivrede jeste činjenica da su poljoprivredne proizvođače u Srbiji ove 2003. godine, pored onih godinu i po dana vaše vladavine, katastrofe koja ih je zadesila, zadesile dve elementarne nepogode.
Prva je svakako bio Dragan Veselinov, o kome više neću da govorim, zbog vaše primene Poslovnika, i zbog toga što je on sada prošlost za Vladu, a i pripadnik je jedne izrazito destruktivne sekte, a druga elementarna nepogoda je suša koja mi je zabeležena, po statističarima, u ovakvoj meri u poslednjih 160 i više godine. Danas poljoprivrednici u Srbiji, kako u Šumadiji, tako i u Vojvodini, Mačvi, svuda očekuju da će se nešto desiti ne bi li im se pomoglo, ne bi li oni koji su najviše postradali, najpre pod komunističkim režimom, pa pod levičarskim režimom zbog nebrige i nemanja osećaja tadašnje vlasti znali šta će se dalje dešavati sa tom, za nas Srbe strateškom privrednom granom, s obzirom na činjenicu da nam je metalski kompleks potpuno uništen, i automobilska industrija, da su rasprodate cementare i da nas očekuje dalja rasprodaja preduzeća.
Mi smo narod koji je mogao, a i dan-danas, posle katastrofe 78 dana zlikovačkog bombardovanja NATO pakta, možemo ipak time da se pohvalimo da imamo najzdraviju zemlju, vazduh i vodu. Naši eminentni stručnjaci iz oblasti agrara pojavljivali su se i promovisali ono što srpski seljak može da proizvede na najvažnijim centralnim poljoprivrednim manifestacijama, kako u Evropi, tako i u svetu. Slučaj je hteo da mnoge od tih stručnjaka iz oblasti agrara, u okviru svoje profesije, odvedem na te centralne agrarne manifestacije. Jedna od najvećih je, to svakako gospodin Jeftić zna, ona koja se svakog marta održava u Veneciji.
Mi smo se suočili sa činjenicom, a to je ono što srpska radikalna stranka potencira od svog osnivanja, da je agrar sistematski od strane komunista uništavan u našoj zemlji. I, naravno, oni koji su prevareni, koji su vam ukazali poverenje 2000. godine, sada će dići kuku i motiku, to vam kažem, jer je 29. maj pomeren na septembar mesec, zato što su opljačkani i što mnogo gore žive, i poljoprivrednici su u mnogo goroj situaciji nego kada su im čupani brkovi.
Oni su očekivali da će Vlada koja je izabrana u januaru mesecu, pa ona koja je nastavila kontinuitet i šta im je sve ministar Živković obećavao, i ostatak Vlade, učiniti nešto da se oni izvuku iz očajne situacije u kojoj se nalaze. To se nije desilo. Imamo budžet najveći do sada, sa najvećim budžetskim deficitom, nemamo poseban zakon o agraru, i sada nam se gospodin Jevtić nudi kao eminentni stručnjak i ekspert. Znate, za nas srpske radikale ekspert u oblasti poljoprivrede može da bude magistar Srboljub Živanović iz redova Srpske radikalne stranke, koji je uz to što je magistar tehnoloških nauka i ugledan poljoprivredni proizvođač i toga se ne stidi.
Mogu da budu svi domaćini srpski radikali iz Vojvodine, mogu da budu svi oni ljudi koji, bez obzira kojoj stranci pripadaju, danas znaju da ova vlast ne čini ništa da bi se agrar unapredio, jer sama Vlada gleda kako će da preživi. Njih ne zanima žetva, ne zanima ih suša, čekaju i krckaju dane do momenta kada dolazi zakasneli, po kom god hoćete kalendaru, 29. maj, i onda će seljaci reći svoje. Tako vam je u Šumadiji, tako vam je u centru Srbije u kojoj se pre nekoliko dana zatvorila jedna od najpoznatijih, ne samo kod nas, nego nekada u Evropi, mesna industrija. Tako je u Vojvodini gde su šećerane rasprodate za po tri evra.
Ne možemo danas da govorimo o vašim stručnim kvalifikacijama, jer smo to dobili samo na papiru. Ono što znam i što zna SRS, a što vas i te kako diskvalifikuje da budete tako preporučeni od strane gospodina Živkovića, jeste činjenica da ste vi očigledno čovek za sva vremena, od komunističkog, pa nadalje. Nemoguće je da budete direktor Agrobanke 1992. godine, pa da pravom istinskom vođi surčinskog klana, krmivoju, Dragoljubu Markoviću date kredit koji posle godinu dana pojede inflacija, a da danas kao čovek svetle prošlosti i ne znam kakvih kvalifikacija dolazite pred Narodnu skupštinu.
Uostalom, vaš vek ministrovanja biće veoma kratak i ne samo da znamo da ćete da izglasate, gospodine Živkoviću, izbor gospodina Jevtića, mi to znamo, naravno, jer nemate legitimnu većinu, znamo da će uskoro u ovoj državi morati sud da sudi po pravdi i pravičnosti, pa ćete da odgovarate za sve protivustavne odluke, za to što građani Srbije koji nisu poslanici sede u ovoj skupštini i što će takvi građani danas, koji ne osećaju muku naroda, da izglasaju gospodina Jevtića za ministra.

Dame i gospodo narodni poslanici, približavamo se kraju rasprave zakona u pojedinostima i iskoristila bih ovu priliku, pošto u ime poslaničke grupe SRS sam podnela amandman na član 113, ali više nemam amandmana, da kažem svoj završni sud, koji ujedno proističe iz izlaganja svih naših poslanika, da je ovo jedan jako loš zakonski projekat, pisan po nalogu Soroša, po nalogu tzv. evropskih savetnika Ministarstva, samog ministra, Vlade i to je zakon koji, po našem mišljenju, a mnogo toga smo u prilog toj argumentaciji ovde izrekli, će unazaditi naš obrazovni sistem i pre svega to je za nas srpske radikale najvažnije, potpuno ukinuti naš nacionalni identitet i to će se sprovoditi kroz ceo tok školovanja.
Ovaj amandman tretira jednu novoustanovljenu kategoriju, koja se doduše pominje na samom početku zakona i mi tražimo da se taj stav izbriše ili da se bar onako kako je to u obrazovnom smislu za te osobe jedino moguće preformuliše. Naime, ministre, vi ste uveli jednu kategoriju - pomoćni nastavnik. To je dosadašnji saradnik u nastavi, jer to je Vlada dala, odnosno vi u obrazloženju u tački 10, jer je kolega Slobodan Janjić imao amandman. Nemoguće je da uvedete kategoriju pomoćni nastavnik. Prvo, trebalo bi da nam neko objasni, najpre vi, šta taj neko radi, da li učestvuje u pripremi, da li sprovodi nastavu, šta pomaže, da li ocenjuje i kakva je njegova uloga, jer mi znamo koji ne radimo u prosveti šta je uloga saradnika u nastavi. To je njegova stručna kvalifikacija i obrazovanje četvrtog stepena za saradnika u nastavi i postoje nastavnici koji uče decu predškolskog uzrasta u predškolskom obrazovnom programu, znači učitelji, a to su ustvari nastavnici razredne nastave, kao i profesori za pojedine predmete, odnosno nastavnici ili profesori za pojedine predmete.
Apsolutno je neprihvatljivo da se ljudi, koji su stekli kvalifikaciju saradnika u nastavi četvrtim stepenom obrazovanja, a koliko se ja sećam taj četvrti stepen i takav naziv za to zanimanje je uveden uvođenjem Šuvarovog programa usmerenog obrazovanja, bar je toga u Kragujevcu bilo, takvog odeljenja, a koliko sam čula od kolega i u Nišu i u Pirotu itd. Sada mi te ljude degradiramo, koji inače sa četvrtim stepenom obrazovanja rade u prosveti i dajemo im zvanje - pomoćnik nastavnika, a u stvari oni su saradnici u nastavi. Zato mislim da je potrebno da prihvatite ovaj amandman, jer vi u obrazloženju, odnosno Vlada, kažete u tački 10 - a to su inače dosadašnji saradnici u nastavi. Zašto dosadašnji saradnici, zašto ne ostanu to, nego su pomoćnici nastavnika i nigde ne govorite o njihovom delokrugu rada, šta oni rade.

 Mi poslanici smo tek danas, trećeg dana rasprave o Predlogu zakona o obrazovanju i vaspitanju, dobili mišljenje Vlade. Ja nisam, gospodine ministre, ni očekivala da mišljenje o svim amandmanima, kao ni na član 47, bude drugačije, ali sada tu nije gospođa Mićić, a gospodin Maravić zna da to nije uvredljiva reč i izraz. Nesuvislo je ovo obrazloženje. Znate kako naš narod kaže - od viška glava ne boli. Ovo što sam ja u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila je nešto što dodatno treba da spreči zloupotrebu dece u političke svrhe, u školama i što treba da omogući ljudima koji su se školovali i koji rade svoj posao u osnovnom, u srednjem školstvu, da ga normalno rade.
Međutim, mislim da ni ovo deklarativno zalaganje kod zabrane diskriminacije i stranačkog organizovanja u školama, a koje predviđa član 47, neće poboljšati sveukupnu situaciju, dok mi imamo ovakvo društvo i dok imamo ovakav politički sistem i ovakve političke tenzije. Pre svega zbog činjenice koju vi možda znate, a pre svega biste vi trebali, kao ministar, da znate i vaši najbliži saradnici da, kao kad je u pitanju naše pravosuđe, tako isto kod školstva, u svim gradovima u Srbiji, pa i kod mene u Kragujevcu, lokalna dosovska garnitura, nekada do kasno u noć, veća i vrši kadrovsku selekciju za pojedina mesta, a naročito kada su u pitanju direktori osnovnih i srednjih škola u Kragujevcu.
Neće moći da pomogne ni jedan član zakona, pa ni ovaj, ali smatram da bi mnogo bolje bilo, u tom preventivnom smislu da bude bar kao neko upozorenje onima koji će se usuditi da dalje tako nešto rade, da se u stavu 2. tačka zamenjuje zapetom i doda tekst: "manipulacija dece u političke svrhe". Naročito zbog toga što u poslaničkim klupama, u ovom sazivu iz reda dosovskih stranaka, nekoliko redova iza vas sede poslanici ili poslanice, kako one vole da se zovu, koje su itekako manipulisale decom u političke svrhe.
To se dešava i danas, i u kragujevačkoj Prvoj i Drugoj gimnaziji, naročito je ta manipulacija decom bila izražena za vreme onog nelegitimnog i protivustavnog vanrednog stanja. Mi smo danas suočeni, mi koji se protiv toga zalažemo od početka našeg političkog angažmana, naročito mi u Srpskoj radikalnoj stranci, da se suočavamo sa jednom činjenicom, da posle 50 godina komunističke diktature, indoktrinacije, i to je drugo po redu zlo, jer ovaj mondijalizam koji vaši prijatelji Amerikanci sprovode je treći u toj gradaciji zla, posle fašizma i totalitarne komunističke politike...

Evo, završavam, mene uopšte ne bi iznenadilo kako se ponašaju pojedini nastavnici iz pojedinih dosovskih stranaka da vam predlože u sklopu sveopšte reforme, da se umesto, to su neokomunisti danas na vlasti koji su vaši poslušnici u školama, da su umesto onog čuvenog takmičenja Tito-revolucija-mir, organizuje takmičenje DOS-reforme propasti i budite sigurni, naročito kada je u pitanju ovaj poslednji segment da bi sva deca od predškolskog do srednjoškolskog uzrasta odlično odgovarala na ta pitanja i znali bi da vam kažu zašto smo tako propali pod vašom vlašću.

Malo je čudno, evo odlazi ministar, ali možda će da čuje da u raspravi o amandmanima ni jednom nije spomenuo ni jedan amandman poslaničke grupe Srpske radikalne stranke. Podneli smo 53 amandmana, dakle najviše od svih poslaničkih grupa. Indikativno je da ministar prihvata, uz konsultacijom sa gospođom Kovač i ostalima, samo amandmane drugih poslaničkih grupa opozicionih političkih stranaka.
Mi se uopšte ne bismo usrećili niti bismo pali u nesvest kada biste vi usvojili naše amandmane i ne pišemo amandmane zbog toga da biste ih vi pošto poto usvojili, već zato da vam kažemo da vam je katastrofalan predlog zakona i sa ovim 53 Srpske radikalne stranke on bi delimično mogao da se popravi, a naš koncept, kao što ste juče čuli iz izlaganja gospođe Pop-Lazić, je sasvim drugačiji.
Opet dolazimo, ministre, na pitanje prosvetnog saveta. Ali, ovog puta na njegov sastav. Ovde se radi o činjenici da se ponavlja praksa i jedno naše gorko iskustvo kada su u pitanju raznorazni dosovski eksperti. Ako vi kažete, a mi to tražimo amandmanom da se briše, a naročito je bitan ovaj stav 3, predsednik i članovi prosvetnog saveta imenuju se iz reda istaknutih stručnjaka u oblasti predškolskog, osnovnog, opšteg, srednjeg i umetničkog obrazovanja, kao i u oblasti nauke, umetnosti, sporta, ekologije, zaštite ljudskih prava i standardizacije, za nas je apsolutno neshvatljivo da ovako nešto formulišete u zakonu i da ovi potencijalni kadrovi za prosvetni savet budu ovi nabrojani ljudi. Mogli ste da stavite da to postoji u Srbiji, neka razna druga udruženja, sitnih životinja i slično, šta ja znam šta sve niste mogli ovde da naređate.
I, onda, hoćete da nas ubedite, niste uspeli argumentovano da demantujete koleginicu Pop-Lazić kako, recimo, ekolog Srđa Popović, koga možete hipotetički da uzmete u članstvo ovog saveta, ili Savu Miloševića, vašeg sportskog eksperta, ili nekog drugog ili trećeg, neće biti plaćeni za funkciju koju obavljaju, a sami sebe demantujete, jer u obrazloženju kod potrebnih sredstava za sprovođenje ovog zakona vi kažete da tekuće rashode i rad saveta, osim sredstvima za plate, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, za period od 1. septembra do kraja ove godine, iznosi 25.025.677 dinara. Znači, to je samo za jedno tromesečje.
Gospođo, zamolila bih vas, prvo niste u svojstvu ovlašćenog lica, da ne govorite i da ne razgovarate sa mnom kao komšinica preko plota. Ja sam poslanik i ja obrazlažem amandman poslaničke grupe. Isti manir ima i ministar, pa vi lepo recite šta imate ministru, on neka izađe, pa onda razgovarajte.
A, što se nas tiče, mi ćemo do kraja ove amandmanske rasprave, evo završavam, da kritikujemo najoštrije, jer mi se protivimo svakoj amerikanizaciji, protiv smo tog zla koje se zove Soroš. Mi se zalažemo za zdravo nacionalno društvo, a ne za bolesno i nakazno kao što je to slučaj sa ovim zakonom.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podnela sam amandman kojim tražim da se član 6, iznad koga stoji naslov - "Posebni oblici kršenja ljudskih prava vređanjem prava na privatnost"- briše.
Za vas koji ste pristali da glasate za ovakav predlog zakona Građanskog saveza Srbije, pročitaću i prvi i drugi stav ovog člana:
"(1) Kršenje ljudskih prava, u smislu ovog zakona, jeste i svaka radnja lica određenog ovim zakonom, kojom se vređa pravo na privatnost drugog lica, a koja je preduzeta s ciljem da se dođe do informacija koje se tiču tog lica ili su u njegovom posedu, da bi se te informacije dostavile Bezbednosno-informativnoj agenciji ili ranijoj, odnosno drugoj odgovarajućoj službi.
(2) Kršenje ljudskih prava postoji i kada je radnja iz stava 1. ovog člana izvršena po naređenju pretpostavljenog, kao i kada nije bila protivpravna prema unutrašnjim propisima koji su važili u vreme njenog izvršenja, ali je bila protivna odredbama Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima".
Gospodin Andrić je izašao iz sale. Ne bih da licitiram koliko ima godina gospodin Andrić, kada je rođen, ali verujem da je bio u obdaništu u periodu kada je donesena Međunarodna povelja o kršenju ljudskih prava. Ono što karakteriše ovaj zakon odnosno činjenicu da moramo da vodimo ovakvu raspravu, da se o njoj već govori u medijima, u narodu, novo je seme zla koje se sada seje po Srbiji.
Važno je, a da biste imali pred samima sobom časti i obraza, pogledajte šta ste vi, gospodo, radili, odnosno šta su radili najviši državni funkcioneri u protekle dve i po godine.
Ako govorimo o periodu, pa neka je to i period od 1976. do 1990. godine, a naročito u vreme dok je bio živ vaš ideolog Josip Broz, morate da imate na umu, ako krenete da primenjujete ovaj zakon, da ćete na desetine hiljada ljudi morati da lustrirate.
Vi stariji vrlo dobro znate da su ti udbaški žbirovi, gospodin Mitrović to najbolje zna, radili po osnovu norme koju im je tadašnja Državna bezbednost davala, načelnik DB, starešina organa itd, kao i da su bile takve situacije da je na jednu osobu poslato čak i po 10 takvih žbirova da je prate, a pratili su njega, članove njegove porodice, kako se ponaša u kući, kako se ponaša na putu do posla, na poslu itd, kao i u svim njegovim privatnim aktivnostima.
Pošto gospodin Andrić to, takođe, ne zna, a juče smo mu više puta rekli da je predsednik njegove stranke, po svedočenju bivšeg načelnika Državne bezbednosti, bio i te kako vrli saradnik bivše Državne bezbednosti, pod konspirativnim imenom Sokrat, morao bi da zna da su politički protivnici tadašnjeg režima, a koalicioni partneri gospodina Svilanovića i gospodina Andrića, takođe, na protivpravan način, kao i članovi njihovih porodica, prisluškivani i praćeni u svim aktivnostima.
Sada ćete vi nas da ubeđujete da će ta vaša komisija, koju će, uzgred budi rečeno, da predloži nepostojeći predsednik Srbije, a pitanje je kada ćete da idete na to da ga izaberete, da se ponaša odgovorno i da će da vrši lustraciju onako kao što ste vi to ovde napisali. Da biste nas u to ubedili, odmah sada biste morali da se izjasnite i da nam kažete, naravno u političkom smislu, jer ta komisija nije formirana, šta mislite o ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Dušanu Mihajloviću, šta mislite o generalu Obradoviću, šta mislite o generalu Lukiću, šta mislite o bivšim načelnicima Državne bezbednosti, odnosno načelniku i njegovom zameniku - Zoranu Mijatoviću i Goranu Petroviću.
Moram da vas podsetim, gospodo iz DOS-a, jer ste to zaboravili, navikli ste da gazite i preko onih koji su živi i preko onih kojih više nema, da je porodica Momira Gavrilovića, koji je bio u Državnoj bezbednosti označen kao "objekat Gavran", i danas i te kako zainteresovana, baš kao što je to tražio i naš predsednik i cela Srpska radikalna stranka, da nam objasnite dokle se stiglo sa istragom o njegovom ubistvu.
Podsetiću vas da je on izašao iz kabineta uspavanog Vojislava Koštunice, da mu je dao određene podatke i onda ga je pojeo mrak - čoveka više nema.

Evo, odmah završavam.
Vi da nam pričate, vi koji u svojim porodicama imate one koji su vršili takva zlodela u vreme Josipa Broza i za sve vreme vašeg opozicionog delovanja imali na čelu predsednika stranke, koji je špijunirao i Vuka Draškovića i sve ostale svoje najbliže saradnike, a u stvari je radio za Državnu bezbednost.