Vi možete još neko vreme, gospođo Mićić, ali neće ni to zadugo da traje. Ali, vi ste dužni, pre nego što odsviramo vaš kraj i kraj DOS-ovske vlasti, da nam kažete po kom članu Poslovnika ste izrekli meru oduzimanja reči poslaniku Srpske radikalne stranke Božidaru Vučuroviću?
Vi treba da nam kažete zašto ste vi njega opomenuli, šta je to Božidar Vučurović rekao a da nije predmet rasprave po ovoj tački dnevnog reda, rasprave o izmenama i dopunama zakona o krivičnom postupku. Ubistva, silovanja, upropašćivanje života ljudi, veza sa organizovanom mafijom koja sve drži pod svojom kontrolom, to je sve sastav rasprave i sve su to članovi Krivičnog zakona. Ali, radi se o tome ovde, dame i gospodo narodni poslanici, da nama ne treba Krivični zakon, jer vi imate Čedomira Jovanovića. Celokupna srpska javnost treba da zna da je Čedomir Jovanović, kao jedini eksponent sa takvim manirima i sa takvom silom koju sprovodi ovde u Narodnoj skupštini, taj koji odlučuje koji će ljudi biti ubijani, koji će ljudi biti hapšeni, koji će ljudi biti ...

Gospođo predsedavajuća, vreme je da utvrdite kvorum u sali, s obzirom na to da su vam najrevnosniji poslanici SRS, koji iznose svoje stavove i brane amandmane, od kojih Vlada ni jedan nije prihvatila, pa pre nego što dobijem reč, da obrazložim svoj amandman, utvrdite kvorum u sali.

Po ko zna koji put nekako ste uspeli da namaknete kvorum. To je jedini način da poslanici SRS ....
(Predsedavajuća: Molim narodnu poslanicu da ne izriče slične sudove i stavove o onome što su postupci drugih narodnih poslanika.)
...nemojte da me prekidate, govorim o amandmanu i predstavljam SRS.
(Predsedavajuća: Narodna skupština Republike Srbije ima kvorum i bez poslanika SRS i sa dva poslanika SPS-a.)
Na jedvite jade i to je cela javnost mogla da vidi. Moj cilj je bio da se vi po ko zna koji put izbrukate i da pokažete da ste morali da skupljate poslanike po skupštinskom restoranu, oko bifea i po hodnicima.
(Predsedavajuća: Molim narodnu poslanicu Natašu Jovanović da se vrati na sadržaj amandmana na član 18.)
Gospodođo Čomić, niti je ovo aucijska prodaja, niti autobuska, železnička stanica. Vi se lepo strpite, sačekajte da poslanici kažu šta imaju o svojim amandmanima i nastojite da i vi učestvujete, kao predstavnik svoje stranke, na ovakav način u diskusijama o Predlogu zakona.
Što se tiče člana 18. i amandmana koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS, tu je dato apsolutno isto obrazloženje Vlade, gde se kaže da ne prihvata ovaj amandman srpskih radikala zbog toga što su predstavnici Vlade odlučili da, u skladu sa nekom svojom proporcijom, propišu ovakav iznos sudskih taksi.
Međutim, ja sam ovde podnosilac amandmana, kao i ostali poslanici SRS, da kažem da se mi oštro protivimo i mi smo jedino razumno povećanje dali kroz smanjenje i to je princip od početka do kraja, gde smo tražili da se prepolovi ovaj iznos koji je Vlada predložila. U skladu sa sadašnjom veoma teškom ekonomskom situacijom u kojoj se naši građani nalaze, a naročito zbog toga što tarifni broj 16 na koji se odnosi moj amandman tretira neobično parničenje, parničenje iz obesti, nego to su najčešći slučajevi kod stranaka koja pokreće postupak da se pripiše deo nepokretnosti dela kuće, stana ili zemljišta. Smatramo da bi trostruko uvećanje taksi za ove veoma česte slučajeve bilo potpuno neprimereno u situaciji kada nas i današnja dnevna štampa izveštava o tome da 1,5 milion ljudi živi u bedi, ne na ivici siromaštva, njih je oko tri miliona, ali onih koji žive u potpunoj bedi.
Amandmani srpskih radikala je uopšte prilika da i pojedinačno govorimo o predlozima zakona koje nam daje Vlada Republike Srbije - odlična su prilika da pokažemo građanima da je naš cilj da kao predstavnici stranke poštenih i odgovornih ljudi želimo da štitimo interese najširih slojeva stanovništva, da sa skupštinske govornice poručimo svim Đinđićevim psima koji laju sa govornice (žagor u sali), da ćemo im se suprotstaviti ... (isključen mikrofon)

Dame i gospodo narodni poslanici, već smo pri kraju rasprave o Predlogu izmene Zakona o sudskim taksama i tarifni broj 38 koji ima tri tačke tretira nešto što su česte pojave a i neke koje su retke u sudovima u Srbiji danas.
Ono što sam predložila svojim amandmanom u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, je naš principijelni stav otpočetka, da se predložene takse od strane resornog ministra i Vlade Republike Srbije smanje na primerenu meru, po mišljenju nas srpskih radikala, koja neće ionako osiromašeni budžet građana još više isprazniti. Ovde se radi o slučajevima koji su uobičajeni, naročito kod izdavanja potvrda o pravosnažnosti ili izvršnosti presude izbranog suda. Predlagač je stavio da to treba da bude 500 dinara, a mi smo našim amandmanom tražili da se to smanji na 400 dinara.
Pretpostavljam da svi vi znate da svaka presuda kod nadležnog suda mora da ima klauzulu o pravnosnažnosti i zbog toga smatramo da je ovaj iznos primereniji. Takođe, kada smo tražili da se na predlog stranke da sud postavi sudiju ili predsednika izbranog suda plaća 200 umesto predloženih 300 pa zatim da se za predlog o izuzeću sudije izbranog suda plaća umesto 300 takođe 200 dinara, mi smo to sa razlogom predložili zbog toga što su i ovakvi slučajevi veoma česti.
Kada stranka traži da se promeni sudija nadležnog suda, a u praksi to je najčešće u situacijama kada stranka otvoreno sumnja, i to advokati vrlo dobro znaju, na nešto što je nažalost i te kako prisutno kod nas u pravosuđu, da su, recimo, u tesnoj vezi sudija i advokat, pa se stranka tu nalazi kao oštećena strana. Jednostavno, sudija vrši opstrukciju, jer nije retkost kod nas da se i ostavinske rasprave vode po 15 ili 20 godina, i da jednostavno mnoge sudije nisu u stanju ili ne žele, iz njima poznatih razloga, da takve slučajeve reše.
To su uglavnom i najčešće žalbe građana nama poslanicima, ako dolaze da nam se obrate za pomoć u takvim situacijama, a veoma često su prigovori uglavnom takvi da pristrasno sude sudije, odnosno da oni izražavju otvorenu sumnju u njihov način vođenja tog postupka. Zbog toga smatramo da ovo nije nešto što treba da shvatite samo kao predlog istinske opozicione političke stranke, Srpske radikalne stranke, koja ne želi po svaku cenu samo da ide na promenu člana da bi ga menjala, već je to jedan razuman, izrazito razuman predlog, kao što su bili i svi do sada. Smatramo da je neophodno da se ovo prihvati a naročito zbog toga što na svakoj presudi mora da stoji klauzula o pravnosnažnosti neke presude.

Imali smo situaciju o kojoj je govorila koleginica Gordana Pop-Lazić, kada se vrednost spora, to je bio amandman uvaženog kolege dr Gorana Cvetanovića, povećava sa 250 na 10.000 dinara, a ovde se u članu 5. govori, (zapravo, u članu 33. Zakona koji se menja, još uvek važećeg zakona) - kada je u pitanju spor koji nije procenjiv.
To u praksi može da bude svašta. Jer, znate, parnice između komšija, rođaka, što je uobičajeno kod nas, subjekata koji žele pravnu i sudsku zaštitu se pokreću u praksi (i to je pravo svakog građanina Srbije, ili bilo gde), i za ono za šta sud ne može u datom trenutku da utvrdi kolike je vrednosti, jer to nije neka stvarna opipljiva tržišna vrednost. Recimo, ako se na komšijin travnjak neko parkira, u tom momentu možda to nije prava vrednost, procenjiva; međutim, otprilike je ovde dato da je za takve slučajeve to 2.000 dinara.
Postavlja se sada ovde pitanje, iako je ministar želeo i u toku prepodnevne rasprave u načelu i u raspravi o amandmanima da nas ubedi da postoji neka gradacija, od slučaja do slučaja, kako se uopšte i kojom formulom došlo do ovih iznosa. Danas, u ovo vreme, kada vi kažete da marka ima svoju utvrđenu vrednost od 30 dinara, postavlja se pitanje - a gde su marke, jer nema ni dinara u džepovima građana, koji su toliko ojađeni, osiromašeni zbog svih vaših poteza, i kako je uopšte moguće da vi na ovakav paušalan način dolazite do određenih cifara?
Kome je to u Ministarstvu pravde palo na pamet da jedan iznos koji je postojao 1995. godine, a ministar se priseća koji je kurs bio nemačke marke, pa da poveća za 40 puta?
Još nešto, ovde se govorilo celog dana o načinu na koji će navodno nezavisno sudstvo da se finansira povećanjem sudskih taksi. Kamo te lepe sreće da je ono nezavisno, međutim, toliko je ispolitizovano vašim kadrovskim selekcijama, da građani uopšte sada nisu u prilici da traže sudsku zaštitu, ako nemaju vezu kod nekog od pripadnika vladajućih partija u okviru DOS-a.
S druge strane, njih će pogoditi i ovaj zakon, kao i svi paketi poreskih zakona do sada, zbog toga što vi, sa pozicije u kojoj ste sada, iz ovih poslaničkih klupa, a nalazite se u još uvek lagodnoj situaciji, kako tako premošćavate sve vaše sukobe, ali se nekom matematikom održavate na vlasti; uopšte ne možete da zamislite kako je jednom radniku "Zastave", koji nema apsolutno nikakva primanja, koga ste obmanuli, kome niste isplatili otpremninu, kako je onima koji rade u prosveti, u zdravstvu, u metalskom kompleksu i kako će oni na taj način, kroz ovako povećane sudske takse, da potraže sudsku zaštitu, ako nemaju od čega da žive? Jednostavno, nikakva finansijska gimnastika njima ne pomaže, nemaju sa čime da izdržavaju svoju decu.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali ste prilike da vidite da je novogovor uspostavljen u Narodnoj skupštini Republike Srbije prisutan i kod predsedavajuće Gordane Čomić. Meni to neće, kao poslaniku SRS, da smeta da iznesem u kratkom vremenu, u nekoliko rečenica stav srpskih radikala, koji je jedino mogući i jedini ispravan, a to je da mi nećemo glasati protiv ovakvog aranžmana, za koji bi jedna narodna poslovica rekla, da je Republika Srbija, i EPS sa njom zajedno, uzela "mačku u džaku". Kako mi nemamo elaborat o ugovoru koji je sklopljen sa stranim kreditorom, sa nemačkom bankom, a to nisu nikakvi realni izvori, već je to kredit koji će morati, između ostalog, svi građani koji plaćaju struju i svi poreski obveznici da vrate.
Nama ne ostaje ništa drugo nego da se zapitamo šta sve stoji iza ovoga, kakvi su motivi onih koji su napravili ovakav "kreditni aranžman", ko na kraju krajeva ima koristi iz svega ovoga. Dali ste nam osnov za otvorenu sumnju, uz sve ovo što ću izneti u narednih nekoliko minuta, zbog toga što nikakav argument ministar tzv. ekspert nije izneo u prilog onome da nam kaže kakav je to zapravo ugovor i da nema možda taj ugovor hipoteku na EPS.
Mi zaista ne znamo, a to je po ko zna koji put da nam se kaže da nisu potrebna nikakva sredstva iz budžeta za sprovođenje ovog zakona. Onda se ispostavi da cena struje poskupi jednom, pa drugi put, pa treći put i tako deset puta; vi sa vašim konceptom ekonomske politike sistematski uništavate EPS i svu privredu u našoj zemlji i najviše štete od svega toga imaju sami građani Srbije, oni isti koje ste obmanuli 2000. godine, u toj globalnoj prevari da će u našu zemlju stići šest milijardi dolara bespovratne pomoći.
Zašto onda krediti u iznosu od skoro šest miliona maraka godišnje, odnosno 180 miliona dinara; gde je ta bespovratna pomoć koja je trebalo da dođe vašim dolaskom na vlast, posle 12 godina vašeg sistematskog pripremanja od strane vaših zapadnih mentora; onih istih koji vam sada daju ove kredite, koji nisu nikakav poklon niti ne znam kakva pomoć EPS-u; oni će jednostavno morati da se vraćaju po normalnim i svuda važećim kamatama i tu nema nikakvog popusta, nikakve privilegije.
Postavlja se jedno pitanje, a koje bi vam postavio svaki građanin Srbije da ima priliku da dođe u Narodnu skupštinu da se obrati vajnom ministru i predstavnicima vlasti: šta je sa naših pet milijardi dolara koje su nam zlikovci zarobili i koje ne možemo da koristimo? Kojom logikom dolazite do toga da oni nama pomažu dajući nam ovakav kredit? Samo obrtom tih pet milijardi dolara oni višestruko mogu da profitiraju i da na taj način stvaraju enormna profitabilna sredstva za sebe i svoju privredu, dok sa druge strane našu uništavaju.
Isto tako, treba da nam kažete, a to nam ministar nije rekao u svom nemuštom i kratkom obraćanju narodnim poslanicima, šta je to do sada od ove sume već stiglo, ko to koristi; treba da nam kažete kakve će sve biti dalje posledice zbog uslovljenosti uvozom delova i opreme od stranog kreditora.
To je ista situacija kao i sa nabavkom "Pežo"-a za MUP. Odbili ste svaku mogućnost i svaki aranžman sa kragujevačkom "Zastavom"; to je tema, ti takvi ugovori Vlade Republike Srbije na štetu i građana pre svega i naše privrede; a onda će MUP i za remont i za nabavku delova morati ubuduće da trpi sve diktate koji budu dolazili od strane "Pežo"-a.
Da li su ti delovi i ta oprema kompatibilni sa ovom našom i zašto se stalno svaki ministar, a naročito ministar Đelić, u svom obraćanju narodnim poslanicima osvrće na period od pre deset godina. Pre svega, gospodine Đeliću, mi smo za vas po zlu čuli ranije, po pisanju svetske štampe (i to ne treba da bude razlog za upozorenje od strane predsedavajućeg) odakle ste vi kao samozvani ekspert sve proterani, gde vam je zabranjen ulaz. Mi smo za vas čuli i videli šta ste vi sposobni da uradite, a naročito prošle godine kada ste ovde, uz vašu DOS-ovsku većinu, izglasali paket enormnih poreskih zakona.
Videli smo šta ste sve u stanju da uradite kroz vaše budžetske projekcije. E, sada treba neko da nam objasni, ako ste vi takav ekspert, zašto ste nam se tako neuko malopre obratili govoreći o tom ugovoru koji je više nego konspirativan, kada znate da svi eksperti u EPS-u sada rade po ISO 9001 i u tom evro smislu tako se i vi obraćajte poslanicima. Sa druge strane, treba da nam kažete koji su to sve lobiji, naročito iz Demokratske stranke, koji nameravaju da otpuste ogroman broj zaposlenih u EPS-u, kao što je to slučaj sa tajnim spiskovima u Elektrošumadiji Kragujevac, gde je na spisku 250 zaposlenih.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je poslednji amandman u toku rasprave o Zakonu o lokalnoj samoupravi u pojedinostima. Kada bi neko želeo i mogao da vas propituje u svom tom haosu koji vas je snašao za kakav ćete zakon glasati kroz nekoliko minuta, vi ne biste znali.
Ne znate iz prostog razloga što ste u toku pet dana, koliko traje rasprava o zakonu u pojedinostima, usvojili toliko amandmana, kontradiktornih amandmana, pa amandmane na amandmane, da niko živi sada ne zna, dok se to ne objavi u "Službenom glasniku", kako će da izgleda prečišćeni tekst Zakona o lokalnoj samoupravi.
Vaša neprincipijelnost se prikazuje i kod ovog člana. Član 134. tražim da se briše zbog toga što mi smatramo da nema nikakvog ustavnog osnova da se donosi poseban zakon o gradu Beogradu, zbog toga što bi trebalo da znate da je Ustavom, čl. 118, uređena oblast grada Beograda zbog toga što je prilikom donošenja Ustava 1990. godine samo grad Beograd imao status grada, odnosno više konstituisanih opština u okviru grada.
Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije je tačno uređen položaj grada Beograda, a ovde nam predlagač zakona kaže da će tim zakonom, koji treba da se donese u roku od šest meseci, da se uredi položaj grada Beograda, kao da mi ne znamo kakav je položaj grada Beograda i drugih gradova koji su dobili status grada - Novog Sada, Niša, Kragujevca i Prištine. Pa, zašto onda niste rekli da ćete, kada je to već vaš princip i metod rada, da i za te druge gradove donesete poseban zakon u roku od šest meseci.
Ali, pitanje je uopšte da li ćete vi u roku od šest meseci bilo šta više u Srbiji moći da radite. Ne mislim da ćete moći zbog toga što će talas narodnog nezadovoljstva, zbog svega onoga što ste uradili za proteklih godinu dana, biti sve veći i veći, zbog vaše pogubne nacionalne i ekonomske, kao i socijalne politike; i nemojte više da se hvalite kako ste efektivno radili ne znam koliko dana u prošloj godini.
Kamo te lepe sreće da niste radili uopšte i da nijedan od vaših zakona nije izglasan. Mnogo bi bilo bolje svima nama, svim građanima Srbije. Ovako, vi ćete da nastavite da donosite zakone koje ćete da harmonizujete sa Evropskom unijom, da usklađujete sa evropskim poveljama itd, a ne samo da na nivou lokalne samouprave građani neće imati nikakvu zaštitu, nego neće imati ni u gradu Beogradu, niti drugim opštinama i gradovima Srbije; niti će lokalna samouprava biti u funkciji interesa građana, da koriste svoja ustavom zagarantovana prava, već će se produkovati još veći pravni haos koji je ionako, već sad, nepodnošljiv.
Zato bi bilo dobro da u narednih nekoliko minuta preispitate svoju savest. Očigledno je da ste vi odavno zastranili ... (Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)... i da niste u mogućnosti to da uradite.
Vama bih, gospođo Čomić, rekla, pošto me tako revnosno obaveštavate o sekundama, da se u nekim evropskim metropolama tako najavljuje dolazak metroa. Zakon o Beogradu koji ćete da donesete ne samo da neće da poboljša nagomilane komunalne probleme i javni prevoz Beograđana, a o metrou tek mogu da sanjaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka od početka rasprave u pojedinostima, a to ste verovatno primetili ako ste slušali i pratili tok sednice, u veoma malo amandmana na predlog ovakvog zakona o lokalnoj samoupravi je podnela tekst gde se kaže - taj i taj član se briše, zbog toga što su ti amandmani podnošeni uglavnom u situacijama kada smo smatrali da je predloženi član potpuno besmislen i da se nikako ne uklapa u koncepciju koju od početka zagovara poslanička grupa SRS, a koja je u najvećoj meri sadržana u još uvek važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi. Smatramo da jedino on, kao takav, uz neke eventualne, minimalne korekcije, može da u pravom smislu reči afirmiše lokalnu samoupravu i pruži zaštitu građanima Srbije.
Član 64. je jedan od tih na koji sam, ispred poslaničke grupe SRS, podnela amandman, gde tražimo da se član briše. Zbog čega? Zbog toga što član govori o tome da će u nacionalno mešovitim opštinama da se osnivaju saveti za međunacionalne odnose koje čine predstavnici svih nacionalnih zajednica. Zatim, po stavovima se nastavlja koji je to uslov koji treba da se ispuni, od procenta birača po popisu od pre 12 godina. Stav 5. kaže: "Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu opštine koja je dužna da se o njima izjasni". Pored toga, savet razmatra pitanja ostvarivanja zaštite i unapređivanja nacionalne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom i statutom.
Ovo je čisti marketinški potez DOS-ovske vlasti, zbog toga što član 13. Ustava Republike Srbije kaže: "Građani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje lično svojstvo".
Za pokriće tvrdnji da je nova DOS-ovska vlast, sada već i stara, navodno demokratska i da na taj način želi da reguliše odnose između većinskog srpskog naroda i pripadnika drugih nacionalnih zajednica, oni žele da osnivaju nekakve savete, (tj. vi, predlagač zakona - Vlada Republike Srbije i resorni ministar), a u stvari nisu hteli da kažu da je građanin ustavna kategorija, što sam vam i dokazala članom 13. Ustava, a ne pripadnik neke nacionalne zajednice.
Umesto da ste se bavili izvornim delokrugom lokalne samouprave, vi ste išli kroz jednu, sada već potpuno konfuznu i od početka nejasnu koncepciju Predloga zakona. Pitanje je na šta će sve to da izađe. Svakako da, kao i mnogi drugi građani, ni pripadnici nacionalnih manjina ništa neće imati od ovakvog vašeg koncepta zakona o lokalnoj samoupravi. Zato ovaj član treba da se briše.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovo poglavlje 2.3. i član 26. između ostalog govori o tome da ovaj predlog zakona o lokalnoj samoupravi ima protivustavne odredbe i da Vlada Republike Srbije konstantno baca važeći Ustav pod noge i svesno ga krši. Upravo o tome govori član 118. važećeg Ustava Republike Srbije, koga svi treba da se drže kao da je Sveto pismo (to za nas i jeste). Kada je donet Ustav Republike Srbije jasno je definisano koje poslove obavlja grad Beograd. "Teritorija grada Beograda utvrđuje se zakonom" - to je drugi stav tog člana; i to je urađeno po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji lokalne samouprave koji je kasnije, čini mi se 1995. ili 1996. godine,  doživeo izmenu u smislu da su još, pro forme, utvrđeni gradovi Novi Sad, Kragujevac, Niš i Priština.
Ustav tačno definiše koji su to prihodi koji pripadaju gradu Beogradu i da on ima statut kojim se određuje koje poslove opštine vrši grad Beograd, a koje gradska opština u njegovom sastavu.
U tom smislu treba da se posmatra ta teritorijalna određenost grada Beograda, jer 1990. godine samo Beograd je imao status grada zato što je imao više opština.
Sada se ovde postavlja pitanje zašto, na takav protivustavan način, samo poseban zakon za Beograd, kada Ustav jasno kaže da statut reguliše poslove koje grad Beograd obavlja. Šta ste to hteli i zašto je to na ovakav način urađeno, kroz ovaj, kako ste ga vi nazvali, a što on uopšte nije, sistemski Zakon o lokalnoj samoupravi. Pitanje je onda šta će sve taj zakon o Beogradu da sadrži i šta nameravate sa tim zakonom.
Osnovna je stvar da se sam predlagač zakona u ovoj opštoj zbrci kod pravljenja ovakvog predloga zakona o lokalnoj samoupravi ne drži principa i ne govori o tome da mi u Srbiji imamo samo monotipnu opštinu i da sve opštine u Srbiji treba da imaju isti položaj, iste nadležnosti, bez obzira na broj stanovnika, na privredni razvoj itd. Tek bi, eventualno, promenom Ustava to moglo na drugi način da se reguliše. Zbog toga će poslanička grupa SRS tražiti da se briše ovo poglavlje 2.3. iz Predloga zakona za koje je nevešto nesposobna DOS-ovska vlada, odnosno predlagač Vlada Republike Srbije, odbijajući ovaj amandman koji je jedino ispravan, rekla da ne može da prihvati amandman koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS zbog toga što postoji potreba da se na poseban način uredi položaj grada Beograda.
Dakle, vi imate mnoge potrebe, da verno služite vašim nalogodavcima, da pišete ustav onako kako vam oni diktiraju...

Evo, završavam, gospođo Mićić, ja obrazlažem amandman, upravo završavam i otkud vam ta drskost da me u pola poslednje rečenice prekidate. Zbog toga smatramo da ta vaša nesposobnost i potreba da uradite mnogo toga...

Ja, naravno, da vodim računa, a vi vodite računa da poštujete Poslovnik, ali ja ću time završiti, da će zbog toga SRS insistirati da se prihvati ovaj amandman kao jedino mogući i ispravan.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivala sam da će poslanici DOS-a, koji na nevešt način pokušavaju da brane ovaj nakaradni zakonski projekat, Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, da nauče nešto juče iz predavanja prof. dr Vojislava Šešelja i da će u skladu sa tim naučenim i novim saznanjima, jedino mogućim primenjivim i ispravnim, da pokušaju da odbrane ovaj zakonski projekat, što je zapravo nemoguće.
Po ko zna koji put se potvrđuje ono što SRS potencira, a što uviđa ogromna većina naše javnosti, da su zaista neokomunisti u DOS-u na vlasti. Jer, ovaj kardeljevski sistem odlučivanja i vođenja lokalne samouprave je ovde do kraja usavršen model i ta kardeljevština koju zadržavate vama služi na ponos i čast, a danas su sa ushićenjem mnogi ovde govorili svašta, uglavnom nevezano za zakon koji, naravno, ne mogu da brane, što je očigledno. U svom tom ushićenju što će ponovo njihova kakva-takva većina da usvoji ovaj zakonski projekat, meni su izgledali kao pobornici te komunističke ideje i kao da su na nastavku Osme sednice.
Da je to stvarno tako i da DOS-ovska vlast koja, zajedno sa ministrom pravde i lokalne samouprave, gle čuda, Vladanom Batićem, želi da nametne jedan nakaradni zakonski projekat, govori tradicija koju lokalna samouprava ima u Srbiji, koja je zakonski ustanovljena krajem prošlog veka, tačnije 1889. godine, prvim Zakonom o opštinama, koji vi na ovaj način rušite. Ne samo da neće da dođe do decentralizovanja sistema javnih ovlašćenja, a to je juče rekao predlagač Vladan Batić, već će kompletna vlast da se koncentriše u rukama jednog čoveka, budućeg predsednika opštine, gradonačelnika, kako vi sami koji to danas jeste, volite, već danas da se nazivate.
Opštine su imovinski opustošene i to je tačno, ali uglavnom u opštinama i gradovima gde ste vi, gospodo iz DOS-a i iz Demokratske stranke, bili na vlasti dok ste vladali u koaliciji "Zajedno".
Ta politička odgovornost za nefunkcionisanje lokalne samouprave, a to je bio neki argument Vladanu Batiću prilikom njegovog ekspozea, ne da nije zamagljena, već je toliko očigledna u opštinama i gradovima gde ste, igrom slučaja, od birača dobili poverenje u septembru 2000. godine da vršite vlast. Vi je uopšte ne vršite na način kako to zagovara SRS, na način koji bi građanima omogućio da ostvaruju na nivou lokalne samouprave svoja ustavom zagarantovana prava i da lokalna samouprava što jeftinije, što brže i što efikasnije obezbeđuje sve ono što je građanima potrebno.
Ne samo da uvodite autokratski princip vladanja na nivou lokalne samouprave, već je uopšte besmisleno da građani izlaze na izbore za odbornike u svojim izbornim jedinicama, jer ti odbornici uopšte neće moći da to pravo suverenosti koje građani prenose zastupaju u skupštinama opština i gradovima, već će oni samo biti paravan iza kojeg će ta koncentrisana vlast u rukama jednog čoveka, predsednika opštine, o svemu da odlučuje.
Osim toga, eminentni pravnici, i predsednik naše stranke i ostali pravni stručnjaci iz SRS, su primetili da vi mešate termin povereni i preneti poslovi, što se jasno vidi i u članu 3. zakona. Tu se govori o poverenim, a u stvari se radi o prenetim poslovima, gde se lokalnoj samoupravi kroz ovaj član dozvoljava da donosi propise za određene oblasti, dok njoj samo mogu da se povere ti upravni poslovi.
No, još nešto, da će se bezvlašće u našoj zemlji nastaviti, očigledno je i kroz član 112. ovog zakona, gde se kaže da ako organ lokalne samouprave, odnosno kada nadležni državni organ proceni da opšti akti jedinice lokalne samouprave nije u skladu sa ustavom, zakonom ili drugim republičkim propisima, što se u praksi često dešava, on ima pravo da pokrene pred Ustavnim sudom postupak za ocenu ustavnosti, što apsolutno nije moguće da se danas uradi u Srbiji, obzirom da mi nemamo Ustavni sud.
Očigledno je da vama ne odgovara da se konstituiše Ustavni sud, kako ne bi mogli da se osporavaju svi vaši protivustavni zakonski projekti, oni koje ste izglasali i oni koje imate tek nameru da izglasate u Narodnoj skupštini.
Obzirom da je retko ko od vas, gotovo niko, pominjao našu južnu pokrajinu, Kosovo i Metohiju, postaviću vam jedno pitanje na koje verovatno vi iz DOS-a treba da imate odgovor, jer je u pitanju vaš koalicioni partner Rasim Ljajić koji je tamo sa nekakvim izaslanikom Ujedinjenih nacija razgovarao juče o kampanji, o predstojećim lokalnim izborima u tri južne srpske opštine, Bujanovcu, Preševu i Medveđi.
Da li vi uopšte znate ili ne želite da znate u kakvoj je situaciji srpski narod u te tri južne opštine i koje to izbore i kada zagovara Rasim Ljajić, a da li će to biti izbori pod patronatom Štajnera, novog okupatora na Kosovu i Metohiji. Šta će dalje i kuda ide Srbija sa vama...

Evo, završavam ... a i oni koji danas predstavljaju u svojstvu DOS-a te ljude koji su prognani sa svojih vekovnih ognjišta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kakve su stvarne namere predlagača Skupštine AP Vojvodine vidi se i kroz oblast sporta, o kojoj je bilo reči u prethodnom amandmanu. Ispred poslaničke grupe SRS na ovaj član sam podnela amandman, gde  tražimo da se brišu određene tačke, i upravo te tačke za koje smatramo da je neophodno da se izbrišu iz člana u kome se govori o sportu, govore u prilog onome što iznosi SRS neprekidno za ovom govornicom, a to je da su namere separatista iz Vojvodine da ovakvim predlogom zakonom sebi omoguće buduće ustavno ustrojstvo severne srpske pokrajine, da izvrše secesiju i izdvajanje Vojvodine iz ustavno-pravnog poretka Srbije.
Što se tiče ovog člana, da su namere predlagača takve - secesionističke, autonomaške, ne samo da govore ovi članovi u kojima se traži da u oblasti sporta autonomna pokrajina utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za organizovanje sportskih takmičenja, već i tačka 7) za koju mi tražimo da se briše: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast sporta: utvrđuje programe međunarodnih sportskih takmičenja od interesa za autonomnu pokrajinu".
Sada ću vam reći ono što mi srpski radikali neprekidno ponavljamo, a to je da je interes građana na teritoriji cele Srbije jedinstven, i tako treba da bude i u ovoj oblasti. To, da apsolutno nisu tačna obrazloženja zbog kojih se odbija ovaj amandman SRS, argumentovano ću vam, kroz nekoliko primera, ilustrovati: naime, do sada je svima vama poznato da su interesi građana, pojedinaca i sportskih klubova sa teritorije AP Vojvodine u oblasti sporta ostvarivani u okviru republičkih sportskih saveza, za svaki sport pojedinačno, i u okviru saveza na nivou SRJ.
Sada se postavlja pitanje, zašto to sada traži autonomna pokrajina, ako će oni reći da to nije ono za šta ih mi optužujemo, kada su do sada građani i sportski klubovi, dakle pojedinci, imali apsolutnu mogućnost da se preko sportskih saveza na nivou Republike i na nivou SRJ afirmišu.
Sport je toliko afirmisan decenijama na teritoriji AP Vojvodine, samo ako pogledate nekoliko sportova pojedinačno videćete da nisu baš prave namere predlagača, kako oni žele da se predstave, već da kroz ovakve tačke ovako predloženog člana zatraže da u dogledno vreme budu članovi evropskih i svetskih sportskih asocijacija, kao što su UEFA, FIBA, FIFA. Sada će prvo da traže da organizuju sportska takmičenja, a onda će u tom procesu svoje secesije i zalaganja da Vojvodina postane republika uraditi sve ovo ostalo.
Dakle, sport je toliko afirmisan i AP Vojvodina, klubovi i pojedinci su imali tako značajnu ulogu da, recimo, ako pogledate Vaterpolo klub "Bečej", koji deluje i delovao je u okviru Vaterpolo saveza Jugoslavije, ne samo što je postigao izvanredne i veoma velike rezultate na međunarodnim sportskim takmičenjima, nego je Vaterpolo klub "Bečej", dakle i grad Bečej, opština, organizovao susret za četiri najbolja vaterpolo kluba u Evropi.
Recimo, ako pogledate našu rukometnu ligu, videćete da je polovina klubova iz Vojvodine u rangu najboljih takmičara u ovom sportu. Na primer, Rukometni klub "Jugović" iz Kaća, osim što je postigao izvanredne rezultate na međunarodnim sportskim takmičenjima, imao je mogućnost da, delujući u okviru Republičkog rukometnog saveza, organizuje značajna takmičenja.
Ako pogledate SPENS, koji je izgrađen 1981. godine za svetsko prvenstvo, videćete da niko nije izmestio taj veliki sportski centar.
Ako pogledate da su naše reprezentacije, kako omladinska, tako i prva "A" reprezentacija (fudbalska, košarkaška) išle na pripreme u Veternik, na Palić, organizovane su velike sportske manifestacije gde je učešće uzela naša "A" reprezentacija, videćete da nikako nije bila zapostavljena AP Vojvodina i da su stvari krenule u drugom pravcu, u onome o kojem mi govorimo i upozoravamo našu javnost.
(Predsednik: Zahvaljujem vam se na diskusiji. Prekoračili ste vreme.)
Dolazimo do toga da će ovakvim svojim postupcima DOS-ovska vladajuća većina u Skupštini Srbije omogućiti autonomašima iz Vojvodine baš ono što ste omogućili Čoviću. Kada govorimo o sportu, dok se sve te stvari dešavaju na Kosovu i Metohiji, gde su Srbi obespravljeni narod, isto tako ćete uz pomoć vaše glasačke mašine dati mogućnost Čanku i njegovim separatistima da svaku oblast uređuju kako žele.
(Predsednik: Upozoravam vas na vreme.)
Za to vreme potpredsednik Vlade, zadužen za Kosovo i Metohiju, se rekreira kroz organizovanje košarkaških turnira. Jasno nam je kuda Srbija ide sa ovakvim zakonima i sa ovakvom DOS-ovskom većinom.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam, ispred poslaničke grupe SRS, podnela na član 25. je u skladu sa koncepcijom i, pre svega, sa ustavnim odredbama, a za čije poštovanje se neprekidno od početka rasprave zalaže poslanička grupa SRS.
Naime, ovde se traži da se u čl. 25. izbriše stav 2. Stav 1. kaže: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravna zaštita, porodice i starateljstva, vrši poslove drugostepenog organa u odnosu na rešenja organa starateljstva sa teritorije autonomne pokrajine". Dakle, ovo je samo nastavak one priče od početka gde mi kažemo da poslovi iz ovog prvog stava, kao i mnogi poslovi koje ste naveli u članovima ovog neustavnog zakona, ne mogu da budu na ovakav način utvrđeni kroz davanje nadležnosti autonomnoj pokrajini.
Ovde se autonomna pokrajina pojavljuje kao drugostepeni organ, a u mnogim članovima ovog zakona se kod primene pozitivnih zakonskih propisa, dakle važećih zakona, pojavljuje i kao prvostepeni i kao drugostepeni organ. Stvoriće se jedna potpuna erozija u našem pravnom poretku, stvoriće se jedan haos da više niko neće znati, a vi iz dosovske većine ni sami ne želite to da znate, niti se interesujete kako će sve to u pravnom smislu da funkcioniše i šta će to AP Vojvodina, pokrajinska Skupština i Izvršno veće, da prihvate kao zakone Republičke skupštine, odnosno Republike Srbije, a šta će da rade na svoju ruku.
Međutim, iz svega ovoga je sasvim očigledno da se ne postupa u skladu sa ovlašćenjima koje po statutu ima AP Vojvodina, a to je njen najviši pravni akt, jedino je moguće, što vam neprekidno ponavljamo, da se u skladu sa statutom utvrđuju nadležnosti autonomne pokrajine; ovde se radi o jednoj opštoj otimačini nadležnosti, a zna se u šta nas to uvodi. To nas uvodi u cilj koji ispred sebe imaju svi povampireni Brozovi komunisti, separatisti, izdajnici srpskog naroda u severnoj srpskoj pokrajini, koji žure da što je moguće pre izađu sa svojim ustavnim rešenjima i sa proglašenjem ustava, kako oni kažu - republike Vojvodine.
Sve ovo je zapravo, sve ove odredbe ovakvog nakaradnog secesionističkog zakona, koji ste vi nazvali - omnibus zakon, uvod u to. Sama činjenica da se ovim zakonom daje vršenje upravnog nadzora, o čemu je bilo reči, na višim školama, na fakultetima, pri polaganju stručnog državnog ispita itd. predstavlja nepoštovanje odredbi Ustava, članova 71, 108, 109. i 110, a govori u prilog onoga što najviše brine ne samo Srbe u Vojvodini, već Srbe na teritoriji čitave Srbije i SRJ: šta će se desiti sa severnim delom Srbije posle usvajanja ovakvog zakona?
I, gle kakva ironija, ovaj član 25. je podveden pod poglavlje koje se zove Pravna zaštita porodice i starateljstva. Ko od vas može danas, ko ozbiljan i normalan, a pripada poslaničkoj grupi DOS, da nam objasni kako će to Nenad Čanak i njegova klika u Vojvodini da zaštite porodice u Srbiji i da se staraju nad primenom zakona koji treba da važe na teritoriji cele Republike Srbije, a ne da oni otimaju sve ono što im je potrebno da bi imali državu u državi i da bi što pre izdvojili Vojvodinu iz sastava Srbije. Ko je taj koji može da nam objasni dokle nas sve ovo vodi i šta će se sve desiti posle usvajanja ovakvog zakona?
Juče je sa ove govornice više puta upućen apel od strane poslaničke grupe SRS da se uzmete u pamet, ako je uopšte imate, da razmislite o svojim postupcima, da ne pritiskate rutinski na taster protiv jedinih pravih amandmana koje podnose i poslanici iz SRS i iz drugih opozicionih stranaka, ali vas to očigledno ne zanima.
Kako koji dan prođe, vi ste sve umorniji od ovakve rasprave, ne zbog toga što u njoj konstruktivno učestvujete, već zato što želite da vam što pre prođe vreme, a za Vojvodinu, za Srbiju, za srpski narod, baš vas briga.