Dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam začuđena bila, možda čak i prijatno iznenađena -  eto, čovek u neko vreme shvati kakva je ova skupština i kakvo je ovo mesto, pošto me kolega Stevanović nije poimenično prozvao, nego je govorio o SRS, jer znate već kakav je njegov manir kada sam ja u pitanju.
Kada je u pitanju SRS i ova dobrovoljnost, za koju se mi takođe zalažemo kod poljoprivrednih proizvođača, mi ne samo da smo podnosili amandmane u sazivu kada je ministar za finansije bio Božidar Đelić, nego je ta rasprava trajala i više sati i veći broj dana.
Jer tek kasnije je promenjen Poslovnik pa je poslovnički uređeno da se rasprava vodi ukupno pet sati u načelu. Mi smo i tada apelovali na tu DOS-ovsku vlast da se to uradi.
Mi sami, u situaciji kada smo kratko vreme, o kome ste vi govorili, bili na vlasti, nismo imali prilike da to uradimo zbog toga što smo mi bili manjinski partner u toj koaliciji i zaista, što se toga tiče, u tom trenutku, a to su bile pre svega ratne godine, nažalost, godine velikog stradanja našeg naroda, ukupno nešto manje od dve godine nismo mogli da se bavimo tim pitanjem.
Ali, opet moram da kažem Mlađanu Dinkiću, iako on nije ovde, da nije tačno da država neće moći dalje da ispunjava svoje obaveze ako se prihvati ovaj amandman koji je podnela poslanička grupa SPO - Nova Srbija.
Toliko je prostora i toliko mogućnosti u strukturi ovakvog budžeta, koji tavori i kuburi sa deficitom, a ovog puta je on izražen kroz 45 milijardi dinara, da se mnoge druge stvari eliminišu, a naročito da se drastično smanji javna potrošnja u ministarstvima gde je to potpuno bespotrebno, a da se sve to preusmeri na poljoprivredu.
Ako ste pažljivo pratili, ove godine, a kolege koji su bili u prošlom sazivu poslanici u ovoj skupštini, kada je SRS uspela da obori Vladu Zorana Živkovića, najviše pažnje smo posvetili projekciji budžeta i delu za agrar.
Kada god smo menjali ukupnu budžetsku strukturu za jednu godinu, a to je valjda najvažnije za sve građane i korisnike budžeta, sve ono što bismo nekome oduzeli, recimo – mašine i oprema za predsednika Republike, toga imate i danas u budžetu. Šta će Tadiću 200 miliona dinara za mašine i opremu, kakve mašine i oprema njemu treba. Mi smo takve i slične stavke preusmeravali u stavku za agrar, jasno govoreći da je to malo i da poljoprivrednicima treba više.
Nominalni iznos nije ništa kada imate u vidu koliki su troškovi poljoprivrednih proizvođača i kolika je otkupna cena žita, kakva je bila otkupna cena maline i kako već sada kasne penzije poljoprivrednih proizvođača.
Dozvolite, onda, da od tog ogromnog broja, za one ljude koji žive na selu a koji treba da odluče, daće bog da tako i bude, sve više ostaju na selu, da sami odluče da li će da uplaćuju ili ne, a ne da im to država, odnosno vlast zakonom nameće. Hvala.

Gospodine Markoviću, mi radimo na ivici kvoruma. Ako bih vas uputila na to da resetujete sistem i da poništite poslaničke kartice koje su u poslaničkim jedinicama a poslanici nisu tu, videli biste da sam u pravu. Ali, bez nervoze, kolega Aligrudiću, hoću da govorim...

Vratiću se na glavnu stvar koja je vezana za ovaj zakon, a koju je izneo šef naše poslaničke grupe, gospodin Tomislav Nikolić, o kocki kao jednom od najvećih društvenih zala.
Zaista nije malo primera, o tome piše i crna hronika u našim dnevnim novinama, da pojedini naši sugrađani završe kao glavni akter u romanu "Pikova dama", Puškinovom romanu. Dešavalo se u manjim sredinama da čitava porodica strada zbog tog zla.
Naročito je to izraženo u poslednje vreme, kada su u pitanju klasične igre – ta pomama za jednom od klasičnih igara, koja neke, bogami, odvede do najvećeg nivoa, ako kocka uopšte može da se meri time kada je zlo veće a kada manje. Nažalost, najstrašnije je kada se tako nešto desi da ljudi izgube svoj život ili da strada cela porodica.
Normalno je da će svako od poslanika, bilo u kojoj državi u svetu, da pozdravi takvu inicijativu i uređivanje te oblasti.
Ali, ono što meni najviše smeta, i to govorim svih proteklih dana, jeste to što se u delu predstavljanja zakona ministar Mlađan Dinkić predstavlja kao nosilac promena u toj oblasti, odnosno njegovo ministarstvo, a to uopšte nije tačno.
Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o igrama na sreću je dostavljen narodnim poslanicima u proleće 2002. godine. Dostavio ga je tada, a sada u nešto izmenjenom obliku, bivši ministar finansija i prijatelj Mlađana Dinkića, Božidar Đelić, i celog tog vrelog leta 2002. godine, toga se odlično sećam, kada je došlo do trvenja u tadašnjoj DOS-ovskoj koaliciji, bilo je reči o tome da li će u julu mesecu, u poslednjoj dekadi, da to dođe na dnevni red.
To govorim zbog toga što je i sam ministar Dinkić rekao da je osnov za uređivanje ove oblasti zapravo i osnov za efikasnije punjenje budžeta, za primerenije kažnjavanje onih koji zloupotrebljavaju, odnosno čine kriminalne radnje u ovoj oblasti i zbog toga da bi se svi oni koji su učesnici u igrama na sreću zaštitili od svih negativnih posledica. Naravno, svest je ta kod čoveka koja treba pre svega da ga zaštiti, da ne ode u neko veće zlo, a ne ono što država može i što može jedno ministarstvo i zakon.
Pažljivo sam pogledala tokom današnjeg dana od prvog do poslednjeg člana predlog Đelićevog zakona i uporedila ga sa ovim koji nam je dostavilo sadašnje ministarstvo, odnosno Mlađan Dinkić. Tu ima nekih promena, nekih eliminacija i bespotrebno je, a pretpostavljam da to sam Dinkić nije radio, izbačen iz tog nacrta zakona opis klasičnih igara na sreću. Neko će reći – zašto je to potrebno kada su one samo navedene.
Zbog toga da ne bi došlo do slobodnog tumačenja kod konkretnih naziva igara i onoga što one zapravo jesu, kakva je procedura, kakva su pravila te igre, a to je sve stajalo u tom Đelićevom predlogu zakona. Sa druge strane, kod klasičnih igara na sreću, a one donose najveću dobit, izostavljeno je nešto što postoji i što je zastupljeno i na našem neuređenom tržištu, ali je sumnjivo i protivustavno kako će se ono urediti kroz ovaj zakon. To su tzv. igre video lutrije.
Tamo je rečeno, u prvobitnom predlogu zakona, a verovatno da su oni koji su se bavili ovom oblašću imali pravo kada su rekli da su to igre na sreću koje se organizuju preko video terminala, koji su povezani u elektronsku kontrolisanu mrežu tzv. džek pot, i tamo je opisano kako se sprovodi procedura, odnosno kakva su pravila te igre, a ulozi nisu mali.
Međutim, postoji nedorečenost i kod posebnih igara na sreću, kada su u pitanju, a pretpostavljam da je gospođa pored ministra iz Ministarstva i da je jedan od glavnih učesnika u stvaranju ovog zakona, odnosno to su igre koje se priređuju na automatima tzv. multiplejerima.
To nije precizno i do kraja rečeno šta su to multiplejeri, odnosno automat klubovi, sa automatima i drugim aparatima sa višestrukim ulogom i dobitkom.
Ono što je najvažnije, a to su ovlašćenja koja su data ministarstvu, odnosno Vladi Republike Srbije, i njen monopolski položaj ovog puta izražen kroz odredbe zakona koje su protivustavne. Otvoreno se postavlja pitanje, i o tome je govorio gospodin Nikolić, zašto 10 dozvola, zašto ne 100, zašto ne 1.000.
Oni ljudi koji to prate, a naročito su pripadnici jačeg pola, uslovno rečeno, zainteresovani za ovu lutriju i za sportsku prognozu, iako to ni ženama nije strano, mogli bi da navedu i nabroje koje su to organizacije i koje su to kladionice u zemlji koje u pravom smislu reči drže monopol. Tako je sasvim razumljivo da ako je Vlada sebi dala za pravo, odnosno protivustavno sebi dala za nepravo da uzme monopol u svoje ruke, da se taj broj od 10 dozvola tačno uklapa u 10 najvećih kuća, odnosno preduzeća i firmi koje se time bave, a nažalost ne mogu da vam pobrojim sva njihova imena, iako neki od njih imaju i te kako izraženu reklamu.
Pre svega su to one firme, odnosno ona preduzeća koja to organizuju, koja su prisutna od severa do juga Srbije. Ima ih i u najmanjim opštinama u Srbiji po broju stanovnika, kao što je recimo opština Lapovo u šumadijskoj regiji.
Što se tiče načina izdavanja dozvole, za nas je to više nego sumnjivo. Što se tiče ustanovljavanja uprave koja se bavi uređivanjem i davanjem dozvola za organizovanje klasičnih igara na sreću, apsolutno je nejasno ko predlaže članove uprave, ko su članovi uprave, koliki je njihov mandat, na koji način će oni da deluju i kako će da rade.
Što se tiče organizacije koja se osniva kao svojevrsno javno preduzeće, to je klasičan vid monopola i mogućnost da ljudi koji su bliski aktuelnoj Vladi i ministarstvu, koje određuje pravila igre, utiču na to ko će da dobije dozvolu.
Nije jasno rečeno, pre svega nije da bi se takav ugovor, a već je predviđeno da se pravi ugovor sa Vladom, realizovao, da odredba zakona koja govori o tome ko može da sklopi ugovor i ko dobija dozvolu nije rečeno, odnosno nedorečeno je, a to treba da stoji gospodine Dinkiću, da ta dozvola ne može da se prenese na neko treće lice.
Važnost dozvole, odnosno dužina njenog trajanja je takođe veoma važna i mi na to imamo isto primedbu. I imamo primedbu na ovaj fluktuirajući iznos kada je u pitanju onaj ko dobije dozvolu, a treba da osigura isplatu dobitka i naplate javnih prihoda.
Mi mislimo da postoji bolje rešenje za one koji treba da se osiguraju u takvom riziku kao što je kocka, da nije dovoljno da imalac dozvole ima taj fluktuirajući iznos od najmanje 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po igračnici ili da poseduje bankarsku garanciju na tako utvrđen iznos, već da za vreme celog trajanja dozvole, a nejasno je koliko ona traje, treba da bude mnogo veći iznos, od recimo milion evra, koji će stalno da bude garancija za isplatu dobitka i naplate javnih prihoda.
Ovaj poslednji stav u članu 39. koji kaže - priređivač posebne igre na sreću u igračnicama mora svakog dana kada se priređuju igre obezbediti u blagajni igračnice riziko-depozit u iznosu od najmanje 50.000 evra dinarske protivvrednosti, na osnovu odobrenja uprave – nije nikakva garancija ako on to radi samo u danima kada se ta igra obezbeđuje, odnosno kada se priređuje, već smatramo da taj iznos od recimo milion evra, o tome možemo da razgovaramo, treba da bude stalno prisutan kao depozit za vreme trajanja dozvole, što je neprecizno rečeno.
Uređivanje prostora, kao što je rekao i sam gospodin Nikolić, gde će one biti organizovane, naravno što dalje od školskih ustanova, i to mora da se predvidi, jer to je veliki rizik i opasnost za našu omladinu da kreće tim putem, pa onda sve drugo što se tiče tehničkih uslova je nedorečeno i nije obuhvaćeno ovim predlogom zakona.
Bilo bi zaista mnogo bolje kada bi se aktuelno ministarstvo, mada je i ovo potrebno da se uredi, a evo već dve i nešto godine se čeka na usvajanje ovog zakona, krenulo da se bavi pitanjima koja se zaista tiču običnih građana i onih koji danas teško žive. Mi ne kažemo da ovu oblast ne treba zakon i ministarstvo da uredi, ali imamo veliku, i to je naša glavna primedba, i evo napisaćemo i predstavku Ustavnom sudu ako se zakon usvoji, na monopolski položaj Vlade, na ograničenost dozvola, dakle, njih 10, i pre svega na nedorečenost kada su u pitanju konkretne klasične igre, odnosno njihovo slobodno tumačenje.
Mi bismo voleli i verovatno svi građani Srbije, oni bez posla, oni koji teško žive, oni koji rade, da imamo situaciju u Beogradu i u drugim većim gradovima da je sve lepo i šareno kao u Monte Karlu ili kao u Las Vegasu. Možda je nekima tako danas u Srbiji, možda je tako nekima koji sede u ministarskim foteljama u Vladi Republike Srbije, ali ogromnoj većini građana Srbije nije.
Prema tome, uz primedbe na ovaj monopolski položaj, na protivustavne odredbe, mi vas ipak upućujemo da se više ne bavite prepisivanjem zakona od Božidara Đelića i da krenete da radite, i da imate neke ozbiljne zahvate u oblasti fiskalne politike, ali sa olakšicama za građane Srbije, kako bi bolje živeli.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram Poslovnik o radu Narodne skupštine, član 100, koji se odnosi na istupanje za skupštinskom govornicom i koji vi znate, ali podsetiću vas.
Možda je malo koncentracija popustila i kod poslanika koji čine kakvu-takvu klimavu većinu ovde, pa nisu bili u stanju da reaguju na izlaganje ministra, nažalost ministra za finansije, Mlađana Dinkića.
Član 100. govori o tome da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine i da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Mlađan Dinkić, naravno, nikada ne bi mogao da bude ministar finansija da nije bilo Vojislava Koštunice i takvog njegovog izbora. I onoga dana kada je Koštunica u svom ekspozeu govorio o potezima koje planira na polju finansija i ekonomske politike u Srbiji, mi smo mu sa ove skupštinske govornice rekli da čovek koji je eksponent finansijsko-mafijaškog lobija, čovek koji bi trebalo da bude na dugogodišnjoj zatvorskoj...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, isti član se odnosi i na vas. Budite ljubazni, poštujte ga.)
... robiji, ne može nikako da bude ministar u Vladi Republike Srbije. Sada se istim metodima koristim, s tim što govorim istinu, dakle, da je Mlađan Dinkić eksponent mafijaško-finansijskog lobija...

Ministar Dinkić je malopre uvredio čitavu poslaničku grupu SRS i trebalo je vi, Predraže Markoviću, predsedniče Skupštine, da ga upozorite na činjenicu da on vređa dostojanstvo najbrojnije poslaničke grupe, 82 poslanika SRS, milion i po birača u Srbiji, na način koji je neprimeren za nekoga ko dolazi sa ulice, a kamoli ministra u Vladi Republike Srbije.
Ne samo da poslanici SRS i Srpska radikalna stranka, Mlađane Dinkiću, nikada nije uzela ni jedan jedini dinar od bilo koga u ovoj zemlji, i to građani Srbije znaju, nego će nastojati, i u narednom periodu i dokle god postoji, a uvek će biti najsnažnija politička grupacija u Srbiji, u to budite sigurni, da razobličava i raskrinkava sve vaše mahinacije, vaših prijatelja, kumova, kao što su Hamović i Lazarević, i svih onih sa kojima vi delite provizije od raznih poslova, basnoslovno se bogatite na grbači ovog jadnog, napaćenog i osiromašenog naroda.
Umesto da ste danas došli ovde da predložite nešto normalno, da ljudi žive bolje i da rade, vi dolazite u „audiu A8" najbolje klase, sa punom opremom. Čude se i ljudi ovde, koji rade 20–30 godina u Skupštini Srbije, i oni koji imaju rashodovana vozila na raspolaganju, šta vi radite. Umesto da ste došli sa poreskom politikom koja će da podstakne razvoj naše privrede, vi iznosite takve gluposti, primerene vašoj inteligenciji, i vređate ljude koji su svojim poštenjem, svojim znanjem, svojim obrazovanjem i onim što su uradili za Srbiju i srpski narod, kao i predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj, činili u Zemunu.
Ne samo da treba da se stidite, već da znate da na takav način to vam niko od radikala neće dozvoliti. Više tako nikada nećete moći da govorite sa ove govornice.

Gospođica Milivojević se ponaša u najmanju ruku kao da je „Alisa u zemlji čuda“, kao da ne zna u kojoj je poslaničkoj grupi i kakvo joj je okruženje. Ja sam, za razliku od nje, veoma svesna kome pripadam, kojoj ideji, kojoj opciji, za šta se borim unazad 12 godina, zajedno sa ogromnom većinom naroda koji stoji iza poslaničke grupe SRS i svih onih danas ojađenih i osiromašenih zbog ovakve ekonomske politike koju sprovodi Vlada Republike Srbije i Mlađan Dinkić, koji je, podsetiću vas, pre toga bio guverner Narodne banke Srbije.
Za razliku od gospođice Milivojević, ne samo da ne koristim neprimerene izraze, već istinom u oči idem na to da upozorim Mlađana Dinkića da ne može kao predstavnik izvršne vlasti tako da se ponaša u ovoj sali i za ovom skupštinskom govornicom.
Ako nešto znate o parlamentarnoj demokratiji i o tome ko kako treba da nastupa ovde, ko koga da poštuje, naravno, uzajamno poštovanje i uvažavanje svih je i te kako potrebno u ovoj sali ovde zbog građana Srbije, zbog onoga što mi radimo, onda bi ste morali gospođice Milivojević vrlo dobro da znate da mi kao predstavnici najvišeg zakonodavnog tela, odnosno Skupština koja bira Vladu, imamo pravo da kritikujemo ministra, da se obraćamo sa ove govornice i da mu govorimo sve ono što mislimo da radi pogrešno, na način kroz slobodnu interpretaciju i kroz argumente koje svako od nas, dozvolićete, i ima, i stoji iza toga.
Iza svake izgovorene reči otkako se bavim, ne samo ovim poslom u Narodnoj skupštini Republike Srbije, već kao član SRS, stojim odgovorno, čista obraza i svetla srca pred građanima Srbije, pred svojim kolegama i pred narodom koji od mene i od radikala traži istinu. I samo smo mi danas u stanju da je pružimo, za razliku od vas.
Ništa u rukavicama, ništa zabašureno zbog interesa, zbog funkcija, zbog direktorskih mesta, zbog privilegija, zbog skupih automobila, zbog vila, zbog bazena, nema toga kod radikala, gospođice Milivojević. Samo istina koja vas verovatno boli, jer ste saradnica, odnosno stranačka koleginica gospodina Dinkića.
Što se gospodina Dinkića tiče, vi ga kao neko ko verovatno ima uticaj u vašoj poslaničkoj grupi, a on je ministar iz vaše stranke, upozorite da ne može nikada, kada se vrati u poslaničku klupu, i to radi ministar, da se obraća pretećim glasom i rečenicama gospođi Vjerici Radeti.
Gospođa Vjerica Radeta je u skladu sa dnevni redom govorila o tome na koji način se danas i zbog čega menja zakon koji se odnosi na fiskalne kase. Mlađan Dinkić se vratio u poslaničku klupu i rekao ....
(Predsednik: Vreme.)
... gospođi Radeti da je veoma dobro čuo, da nju treba da je stid i da se svaka njena reč pamti. Šta je hteo da joj poruči? Da će neko da je sačeka ispred zgrade Narodne skupštine ...
(Predsednik: Molim vas, vreme.)
Kakva je bila poruka Mlađana Dinkića? Ako se vi, gospodine Dinkiću, na taj način obraćate vašim finansijski lobistima i onima kojima izdajete ...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, vreme. Upozoravam vas, nemojte nam prepričavati događaje iz poslaničkih klupa.)
... naređenja šta da rade u vašu korist, nećete moći tako sa radikalima, u to budite sigurni.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Dinkiću, vi niste dobili ovu knjigu „Tri godine preobražaja srpskih javnih finansija“ od januara 2001. godine do februara 2004. godine, autora Božidara Đelića, vašeg bivšeg prijatelja, eksperta koji je zajedno sa vama istim metodima došao na vlast 5. oktobra 2000. godine, jer je mnogo pre nego što je on pojedinim od nas, javno zahvaljujem, poklonio kao oproštaj ovu knjigu, pukla tikva između vas dvojice.
Vi sada niste u situaciji, u prilici da, za razliku od mene i onih koji ovo poseduju, vidite da je na delu jedna resavska, prepisivačka škola, sa malim izmenama, doduše, tako da danas mogu da konstatujem da vi prepisujete zakone Božidara Đelića, kao što je to konstatovao u više navrata ovde, otkako je formirana ova nova, neprincipijelna koalicija na čijem čelu je Koštunica, a vi njegov ministar finansija.
Silom prilika, ulaskom grupacije G17 plus-minus u vlast u ovoj novoj konstelaciji snaga, ako to tako može da se nazove, vi ste postavljeni, sa vašim zvanjem i znanjem, za ministra finansija, a onda krenuli polako, jedan po jedan zakon od Đelića da prepisujete.
Dostavili ste nam Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća, i oni poslanici koji su dobili iz te vaše klimave koalicije zadatak da danas promovišu zakon o porezu na dobit preduzeća, ne samo da ne shvataju šta je taj zakon i šta on reguliše, već sa tolikom količinom neznanja i sa takvim floskulama i parolama izlaze celog dana za govornicu, da je prosto neverovatno da ih slušamo i mi, a mogu da zamislim kako je jadnom Đeliću koji se trudio da piše taj zakon, sada već davne 2002. godine, i koji je objavljen uz sve druge poreske propise u ovoj knjizi.
Tako i vi i stručni tim oko vas se nije potrudio da bar red reči u pojedinim članovima zakona promeni, već ste nestručno i nespretno rekli, primera radi, menja se član 2. zakona, Đelićevog postojećeg zakona, o porezu na dobit preduzeća, koji kaže – „za utvrđivanje oporezive dobiti priznaje se rashod i iznosi utvrđeni bilansom uspeha u skladu sa“ – vidite velike Dinkićeve promene, umesto cele reči – „međunarodnim računovodstvenim standardima“, oznaka je – „MRS“. To je cela Dinkićeva promena u tom članu zakona.
S druge strane, neki poslanici iz G17 i DSS, ko se već danas sve javljao za reč, govorili su o tome da je ovaj zakon – koji je samo jedno puko usklađivanje, i tu je Đelić kao eksponent poraženog DOS-ovskog režima bio u pravu, usklađivanje sa međunarodnim računovodstvenim standardima, samo kao podsticaj za investicije – a kako su to ovde pojedini poslanici danas nevešto rekli, u skladu sa tim evropskim i međunarodnim standardima, pregled prihoda i rashoda na način na koji je utvrđen u svim drugim zemljama. A ovde je novina samo ta što je stopa poreza na dobit preduzeća, vidite velikog čuda, sa 14 smanjena na 10%.
Ovaj zakon, ne samo da u institucionalnom i u pokretačkom smislu, kako su se pojedini danas ovde stimulativno izrazili, a kako je to Dinkić rekao, samo trenutak, to je jedna „simpatična“ rečenica – osnov za privredni razvoj, niske stope kao jedan od motivacijskih faktora – sve su to danas njegove reči. Ne da to nema nikakve veze sa privredom u Srbiji, koja je u veoma teškoj, poražavajućoj, katastrofalnoj situaciji, već sama činjenica da je on kao ministar finansija i da je Vlada takva, nesposobna i bez uporišta u narodu, bez podrške od strane birača, što su i poslednji predsednički izbori pokazali, potpuno nespremna da se uhvati u koštac sa svim tim nagomilanim problemima.
Na izvestan način, zbog svega ovoga, ustanovili smo da je na delu prepisivačka škola, da to nije nikakav podsticajni stimulativni zakon, da je to u stvari usklađivanje sa međunarodnim računovodstvenim standardima, onda je iluzorno i da se u okviru ovog zakona i u okviru ove teme govori o onome što je najbolnije za građane Srbije, za radnike koji su bez posla, za one koji su u desetinama hiljada preduzeća kojima preti stečaj, u onim preduzećima u kojima čekaju, ali uzaludno, restrukturiranje koje ste najavljivali i vi i Koštunica u svom ekspozeu i prethodna vlast.
Jer mi samo ovde možemo da konstatujemo da su pojedina tehnička rešenja, ali više izmenom redosleda reči i brisanjem pojedinih članova, u stvari ovaj pompezni zakon koji je danas na dnevnom redu. Znači, taj zakon o porezu na dobit preduzeća, za koji ste se vi zalagali, a protiv koga je bila SRS onda kada je donošen, da se usklađuje sa tim međunarodnim računovodstvenim standardima, u stvari nešto što smo već imali na delu.
Konstatovali smo na početku da je član 2. isti i da verovatno iz animoziteta prema Đeliću, zbog nekih neraščišćenih računa ili tek zato da bi ministar došao sa zakonom pred poslanike, hajde da prihvatimo to da je stopa smanjena sa 14% na 10%, ali to neće ništa da promeni, jer to nije zakon koji će dati podsticaj privredi, ali hajde to nekako da prihvatimo, ali sve ovo drugo pokazuje da su čak i ona prethodna rešenja bila bolja.
Zato poslanici SRS kroz mnoge članove, videćete kroz diskusiju u pojedinostima... možda je ovde razgovor na delu sada oko situacije u Mačvanskom okrugu i onome što se tamo u privrednom smislu dešava između potpredsednika skupštine i ministra, ali ću govoriti, narodni poslanici, kolege uvažene, vama i građanima Srbije.
Dakle, čak i rešenja o kojima je sam Đelić davao objašnjenje kada je donošen ovaj zakon, a tiče se člana 26, bolje je nego što je predlog Mlađana Dinkića da se taj član briše. I u članu 26. i u članu 27. se usklađuju kaznene odredbe u zakonu prema predloženim izmenama odgovarajućih članova i međunarodnim računovodstvenim standardima, što ovde nije slučaj i mi za to imamo jedino racionalno i razumno objašnjenje, o čemu je govorio uvaženi poslanik, radikal, gospodin Veroljub Arsić. A to je da je očigledna namera Mlađana Dinkića da zaštiti bankarski lobi, jer o prikazivanju prihoda i rashoda upravo govore čl. 26. i 27, a tiče se bankarskih organizacija, postojećeg zakona Božidara Đelića.
Za nas je potpuno neprihvatljiva ovakva dalja politika, kada je u pitanju utaja poreza, odnosno način na koji se vrši naplata kamata. U nekoliko navrata smo mi to potencirali sa ove govornice, od kada je Dinkić ministar finansija, ali on to kao da ne želi da sluša, ili će on morati to sa kamatom svim tim oštećenim poreskim obveznicima da isplati jednog dana.
Potpuno je neprimenljivo i mi smo dali amandman na član 3. ovog predloženog zakona, da se na takav način vrši naplata kamate, sa kamatom od 0,2% dnevno, koja je izbrisana amandmanima poslanika SRS još davne 2001. godine u aprilu mesecu kroz prvi paket Đelićevih poreskih zakona.
Dakle, tada je u celokupnom paketu poreskih zakona deo zakona, odnosno član koji se odnosi na zateznu kamatu regulisan na drugačiji način i Vlada je dala odgovor.
Doduše, sada je već i davno zaboravljeni ministar finansija i potpredsednik Vlade to u ime Vlade potpisao, prihvatajući amandman radikala, da će zatezna kamata da se usklađuje sa eskontnom stopom Narodne banke, tada Jugoslavije, a sada Srbije, odnosno rastom troškova na malo.
Kao poslanici, i oni ljudi koji se bave privredom, i oni koji znaju koliko je kada na glavnicu obračunate dnevno 0,2% kamate, vide da je apsolutno neprihvatljivo. To je mnogostruko više od onoga što je zakonom propisano.
Neka izađe za govornicu Mlađan Dinkić, neka se pojavi sam premijer Koštunica i neka kažu – po kom zakonu se onima koji ne plaćaju blagovremeno porez obračunava kamata od 0,2% dnevno? Apsolutno je nemoguće da pronađu utemeljenje ni u jednom zakonu, jer je zakon u tom smislu promenjen. Na taj način vi radite, odnosno organi poreske uprave nešto što je neprimereno, nedozvoljeno.
Zbog toga smo mi dali amandman na član 3. ovog zakona. Reagovali smo, a o tome ćemo govoriti više u pojedinostima, odnosno u raspravi o amandmanima poslanika SRS, recimo član 47, odnosno postojeći član 112, svi njegovi stavovi su apsolutno nepotrebni, što se nas tiče, jer zakonom, koji je takođe Đelić u ovoj knjizi objavio, regulisano je da se Zakonom o poreskoj upravi i poreskoj administraciji vrše obaveze koje su predviđene sadašnjim članom 47. zakona.
Sve u svemu, kada se pogleda šta je urađeno, kada se pogleda na koji je način vođena rasprava kroz jučerašnju sednicu i nepostojanje sluha kod aktuelne vlasti da oslobodi poljoprivrednike, odnosno poljoprivredu, kao stratešku, i u ovim i u budućim uslovima, granu Srbije od poreza, nestvaranje pravog ambijenta kroz povećanje proizvodnje, kroz dolazak direktnih stranih investicija, bez malverzacija, bez učešća finansijskih lobija, nestvaranje mogućnosti da se javna potrošnja svede na najmanju moguću meru, što na samom primeru Dinkića i njegovog novog „audija A8" mi ne možemo da vidimo, ne stvara se mogućnost da mi imamo realan i razvojni budžet, jer on to ovaj sa ovolikim deficitom nije.
A izmene ovog zakona i njegova primena neće uticati na poboljšanje u tom smislu i na bolju popunu budžeta, i bez, naravno, neshvatanja vas koji ste u vlasti da vas građani zaista ne žele, jer su i bez primene i bez izglasavanja ovog zakona, samo kroz projektovani budžet, samo kroz činjenicu da je Dinkić ministar, samo kroz činjenicu da se tu svašta nakupilo u ovoj vladi, vas kaznili na izborima, koji su održani pre mesec dana, u Srbiji ništa nabolje neće moći da se promeni.
Ostaćemo do kraja ove nedelje, možda i naredne nedelje, da raspravljamo o zakonima čiji je predlagač ministar Dinkić i aktuelna Vlada Republike Srbije, ali ti zakoni su već pali na ispitu. Dakle, to su ovi zakoni poraženog režima Božidara Đelića, bivšeg ministra, a sada nevešto prepisani, sa izmenjenim redom reči, sa skraćenicama, tek tako da se vlasi ne dosete.
To ne da neće da poboljša situaciju u našoj zemlji, već će da učini da građani sve teže žive. Naravno, mi kao predstavnici stranke koja je uvek bila uz narod i koja želi realnim programom i realnim rešenjima da pomogne građanima, to ne priželjkujemo, ali neminovno je da se desi talas velikih protesta i štrajkova, koji već kreću da eskaliraju u Srbiji, a onda vi morate da se suočite sa za vas gorkom istinom da vas građani neće, da kroz prepisivanje zakona, presipanje iz šupljeg u prazno, bacanja prašine u oči građanima, neće ništa da se promeni u Srbiji.
Nego da mi lepo idemo na vanredne parlamentarne izbore, da na vlast dođu ljudi koji hoće zaista da prave zakone po meri i po volji građana Srbije i da uđemo u jedan ozbiljan proces stvaranja institucionalnih okvira, da se situacija u našoj privredi menja, naravno, uz aktivno učešće radikala u toj budućoj vlasti. Dame i gospodo poslanici, hvala vam na pažnji.

Odlično čujem, gospodine predsedavajući, ali kada sa nekim iz poslaničkih klupa razgovara gospodin Nikolić koji je osvojio glasove 1.500.000 birača i koji je za patriotski deo Srbije pravi predsednik Srbije, stvarno je neprimereno da me prozivate nekoliko puta da izlazim i da insistiram da se on pomeri.
Što se tiče zakona o stečaju i predloga koji je datumiran godinu dana kasnije, odnosno sa godinu i dva meseca zakašnjenja, dakle 25. maja, potpisao ga je ozdraveli potpredsednik Vlade Miroljub Labus, identičan je predlogu zakona koji smo dobili od strane režima DOS-a Borisa Tadića i Aleksandra Vlahovića koji je tada bio ministar za privatizaciju, a nije bio ministar za privredu, iako je danas govorio o tome kako Srbija danas nema ministra za privredu.
Nema ga, Vlahoviću, nije ga imala ni onda, nema ga ni sada zbog toga što je Maršićanin odlučio da se neuspešno bavi nečim drugim, a da tako odgovornu funkciju napusti.
Taj zakon o stečaju je zapravo samo posledica mnogobrojnih negativnih tokova i potpuno razorene privrede i haosa koji je stvorila prethodna DOS-ovska garnitura, i ovo je knjiški primer onoga kako bi trebalo neko da radi, navodno, na ozdravljenju privrede i da pomogne privrednim subjektima u zemlji kojih ima, i čekaju za proces stečaja, oko 30.000 po proceni ljudi zaposlenih u trgovinskim sudovima.
Najosnovnija stvar danas ovde je ne da li će i na koji način da se sprovodi ovaj zakon, jer on sam po sebi ne može da se sprovodi bez primene drugih komparativnih propisa, Zakona o izvršnom postupku, Krivičnog zakona, Zakona o knjigovodstvu, Zakona o preduzećima, Zakona o parničnom postupku.
Sam po sebi ovaj zakon o stečaju, koji su primenile, kako vi to volite da kažete, druge zemlje u okruženju i imaju gotovo identične zakone, jeste samo vid harmonizacije propisa sa Evropskom unijom i uvođenje novih termina i navodnih ovlašćenja i mogućnosti kontrole stečajnog postupka, u šta mi otvoreno sumnjamo, najpre zbog činjenice da se u oblasti pravosuđa... pošto je sada ministar Stojković ovde, verovatno nevoljno, da zastupa ovaj zakon, iako to nije njegova oblast, u nedostatku ministra za privredu.
A kada se govori o trgovinskim sudovima, njihovoj nadležnosti i načinu na koji rade sudije u trgovinskim sudovima, ništa se nije promenilo nabolje što će doprineti takvoj navodnoj, kako vi volite da kažete, transparentnoj implementaciji ovog zakonskog propisa.
Ne samo da se ništa nije promenilo, već nam iskustvo do pre 10 dana i čuveni Goran Kljajević upravo govore suprotno.
Ako mi danas imamo poražavajući statistički podatak, ali uslovno rečeno statistički, to je tragedija srpske privrede i svih građana Srbije, da preko 30.000 preduzeća treba da ide u stečaj, da je samo u Trgovinski sud u Kragujevcu stiglo prošle godine, a taj broj je povećan, u isto vreme kada je stigao i ovaj zakon, predlog za preko 2.000 stečajnih postupaka.
Od toga, verovali ili ne, ima i takvih primera da se predlaže stečaj za preduzeće koje je imalo dug od svega 1,75 dinara! Ima još drastičnijih primera, naravno, ali ima čak na toj listi od 2000 preduzeća i onih kod kojih se predlaže stečajni postupak a čija se visina duga kreće, verovali ili ne, od 97 do 445 dinara itd.
Osnovno pitanje danas ovde je za vas iz novog - starog DOS-a, a pre svega za zaposlene u tim preduzećima, šta je dovelo dotle i kako je pravljen recept za stečaj, odnosno odskočna daska za "burazersku privatizaciju", kako to radnici zovu popularno, naravno ironično zbog sudbine koja ih je snašla pod bivšim, sadašnjim režimom, kada su izgubili, njih preko milion, posao, a neizvesna je sudbina drugih.
Dakle, osnovni pravac delovanja tih DOS-ovskih direktorskih lobija nije se promenio, znači, preraspodela političke moći je takva da je umesto nekoga iz Batićeve stranke DHSS-a, a čak su neki ostali, kao ovaj što vodi Fabriku namenskih proizvoda u Kragujevcu iz Batićeve stranke, došao neko iz G17; sa druge strane, ako je neki iz DS-a pomeren, a sumnjam, jer niste imali dovoljno vremena, a sada ste ponovo u ljubavi, u novoj koaliciji, došao je neko iz neke druge stranke, ali je cilj isti: što više obezvrediti to preduzeće i dovesti ga u takvu situaciju da mu neminovno sledi stečaj.
Princip po kome je delovalo prethodno ministarstvo i prethodna vlada je nešto što se nastavlja u ovom sazivu. Pokazao nam je to Koštunica izborom Dinkića i sam Dinkić. Naime, vaša intencija je bila - i upravo o tome govori i predlog budžeta, kao najvažniji zakon u jednoj godini - da se nastavi sa rasprodajom preduzeća da bi se popunjavale budžetske rupe.
Sa druge strane, način na koji vi danas delujete nemo posmatrajući sve veći spoljnotrgovinski deficit, još se time Dinkić hvali i kaže, zadržaće se na nivou od 4,5 milijardi dolara, nemogućnost da privučete strane investitore ako nema malverzacije i ako nema pljački Janjuševića, Kolesara, Hamovića, Lazarevića, ako ne preusmeravate resurse kroz nove privredne tokove na način kako je to primenjivo danas u Srbiji, ako ne vršite nikakvu preraspodelu u okviru postojećih grana industrije i privrede da biste uposlili kadar, a ne otpustili sve veći broj radnika, ako se u ovu zemlju uvozi ne samo salata, već i drugi poljoprivredni proizvodi, a i voće...
Danas voćari koji su vredno skupljali višnje danima čekaju šlepere i blokirali su put.
Ako se sve to dešava u jednoj političkoj farsi u kojoj vaš novi stečajni upravnik, a to više nije Montgomeri nego onaj koji teatralno skida lance i katance, govori o tome da to ne treba da radite, a sa druge strane on svojim primerom, koliko ga znaju građani Srbije za proteklih 15 godina, ne samo da nije pokazao da nije nikakav privrednik, već je pokazao da je u jednu ruku monopolista, prodavac šarenih laža, bacanje prašine u oči građanima, sve to građane Srbije ne može da dovede u bolji pravac.
Ako vam je novi stečajni upravnik Karić ili Solana, ako je to neko treći, to ne zanima poslanike SRS, ne zanima poljoprivrednike, radnike bez posla, ne zanima sve one koje će zakačiti ovakav zakon o stečaju.
Njih interesuje da se što pre vas oslobode i u kontekstu te reči stečaj, a za njom sledi likvidacija, dame i gospodo iz novoformirane DOS-ovske nove koalicije, DOS-a dva ili DOS-a plus, vama očigledno sledi likvidacija, politička likvidacija, naravno, na izborima koje očekujemo veoma brzo.
Nova vlada sačinjena od SRS znaće kako da pokrene privredu i privredne tokove u našoj zemlji, da se obračuna sa kriminalom, sa mafijom koja je dovela preduzeća u ovakvu situaciju i znaće na pravi način da krene novim koracima da svima u ovoj zemlji bude bolje.
Gospodine Markoviću, budite ljubazni, utvrdite kvorum, jer je očigledno da poslanici u sali koji treba da vam obezbede većinu, iz jedne i druge DOS-ovske opcije i garniture, nisu tu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što sam htela da kažem odnosi se na amandman koji je podneo uvaženi kolega Dragan Čolić, koji je veoma racionalan, za razliku od obrazloženja koje nam je dala Vlada i gospođa ministar. Upravo se odnosi na stav same gospođe ministra Ljiljane Čolić i na stav Vlade, na koje mi imamo veoma oštre zamerke, i osnovna karakteristika Vlade Vojislava Koštunice, samim tim i ministra, jeste to što se ovakvo obrazloženje amandmana nikako ne uklapa u kontekst onoga što želi SRS i prosvetni radnici, i svi oni koji konkurišu na mesto za izbor direktora.
Naime, nama je neshvatljivo da je gospođa ministar išla na takvo obrazloženje koje kaže da je amandman za Vladu Republike Srbije neprihvatljiv zbog toga što je rešenje u Predlogu zakona, zamislite molim vas ovu konstrukciju rečenice, u skladu sa depolitizacijom izbora direktora i u skladu sa zahtevima racionalizacije.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo, iako vam je možda koncentracija i pažnja na minimumu ili vas ne zanima to što je gospodin Čolić predlagao, da je upravo gospodin Čolić amandmanom tražio racionalizaciju. Kontradiktorno je, neprihvatljivo obrazloženje gospođe ministra.
On traži da se potvrđivanje imenovanja na predlog odbora od strane ministra skrati sa 30 na 15 dana, a vi onda govorite o racionalizaciji; prosto neshvatljivo. I naša osnovna zamerka, i o tome smo govorili u načelnoj raspravi danas, kod izbora saveta i kod potvrđivanja izbora je to što je celokupan zakon, a samim tim i krojenje ovakvih članova, uslovljeno vašim odnosom, odnosno ove izuzetno spore i neefikasne Vlade, koja koristi reč racionalizacija i efikasnost, što je neprihvatljivo, jer ona to sama po sebi nije, uslovljeno od strane MMF-a na osnovu sopstvenog priznanja gospođe ministra, a žao mi je što je ona sada izašla, ali morala bi to da potvrdi na Odboru za prosvetu, gde je sama rekla da su diktati MMF-a jasni.
I onda se postavlja pitanje, a kakva je razlika između vas samih i bivše Vlade DOS-a, kakva je razlika između gospođe Čolić i Gaše Knaževića. Zar to nisu isti diktati iz istog centra, amerikanizacija školstva, uslovljavanje Gaše Kneževića.
Sve je ona to sada prihvatila u nekoj malo ublaženijoj formi, ali nedovoljno da i ljudi koji konkurišu za direktora mogu da prihvate da će navodno ova vlada, u kojoj ima toliko trvenja, u kojoj ima i te kako političkog kalkulisanja, da se zalaže za depolitizaciju kako ovde stoji, školstva i racionalizaciju, a ne prihvata se amandman kolege Čolića da baš budete efikasni i da ministar u mnogo kraćem roku, duplo kraćem, odlučuje o tome da li je neko izabran za direktora ili nije.
Ovako, ne samo da ostaje sumnja, nego je očigledno da vam se namere gotovo uopšte ne razlikuju od prethodne Vlade i da će ovo stvoriti još veću sumnju, a na kraju krajeva i demoralisanost kod onih koji nisu pripadnici vaših političkih stranaka, a žele da konkurišu na to odgovorno mesto direktora i za to ispunjavaju sve zakonske obaveze. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Petar Jojić, kao eminentni pravni stručnjak, hteo je ovoga puta da dokaže vama iz vladajuće koalicije – gospođi ministre, koja nije ovde, i gospođama koje verovatno predstavljaju Ministarstvo prosvete, jer su to radile i dok je Gašo Knežević bio ministar, verovatno znaju za kakav se sada koncept zalažu, jer su prihvatali ono za šta se zalagao Gaša, a sada za šta gospođa Čolić – da SRS, za razliku od vas koji to radite samo deklarativno, hoće pravnu sigurnost i hoće jedan legalistički pristup.
Nije dobro kada ovako pišete zakon, jer ranije je sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo bila Biserka Živković, koja je supruga bivšeg premijera Zorana Živkovića, i ona na mnogo šta nije htela da obraća pažnju kroz pisanje zakona, a nije imao ko da joj ukaže na te propuste. Čini mi se da je to isto sada slučaj, jer ovako, rekla bih, dozvolite mi, fakultativno tumačenje od strane predlagača zakona nije dobro.
Ako je već školski odbor doneo odluku da jedan direktor škole treba da bude razrešen i ako je za to propisan rok od 15 dana, onda to mora da stoji tako precizno i jasno u zakonu, kao što je to predložio gospodin Petar Jojić.
On je predložio, mislimo da je to jedino prihvatljivo i jedino ispravno, da se u članu 18. stavovi 3. i 4. menjaju i glase: "Ministar je dužan da u roku od 15 dana donese akt kojim potvrđuje ili odbija predlog školskog odbora o razrešenju direktora".
Vidim da su i gospođe iz Ministarstva ovde fakultativno prisutne, jer ih puno ne zanima ono što, u odsustvu ministra, govore predstavnici SRS. Kod imenovanja, za to je predviđen rok od 30 dana, a kod razrešenja 15 dana. Opet imate isto obrazloženje kod oba člana zakona, i kod člana 16. kada je u pitanju imenovanje, i kada je razrešenje u pitanju, Vlada ima isto obrazloženje: pravno je moguć amandman i kolege Čolića kod člana 16. i kolege Jojića kod člana 18, ali se ne prihvata zbog ove već sada poznate rečenice "da je rešenje u Predlogu zakona u skladu sa depolitizacijom izbora direktora i u skladu sa zahtevima racionalizacije". Ko je razumeo - shvatiće, ko nije - nije.
Pripremajući se za raspravu i u načelu, a i o amandmanima, žao mi je što sam tek u večernjim satima došla, uz to mi je bilo veliko zadovoljstvo da danas provedem dragoceno vreme zajedno sa predstavnicima Ruske državne dume i delegacijom koja je došla u posetu SRS, pronašla sam jedan tekst iz 14. veka, koji kaže: "Šta je sa učiteljem koji uči, a i sam se ne drži toga? Bolje da se nije ni rodio".
Zapravo to je cela istina. Vlada, koja je sastavljena na takav način i koja ima ministra koji na ovakav način istupa, i predlaže nam neprecizne zakonske odredbe, bolje da se nikada nije ni sastala, bolje da nikada nije ni tražila podršku od onih koji će da joj uskrate ili ne uskrate podršku, to je pitanje, ali pre mislim da će vam građani to uskratiti već 13. juna i to će biti sasvim realno jasno, kao što se i vidi da je nemate.
To će biti više nego očigledno, jer ovim zakonom, nepreciznim zakonskim odredbama, i sa puno propusta i manjkavosti, nikako ne idete na ruku prosvetnim radnicima koji su, pored svih ostalih danas u Srbiji, i onih koji su zaposleni u zdravstvu, i penzionera, i nezaposlenih, više nego poniženi. Ali niste u mogućnosti da im obezbedite, kroz ovakav zakonski predlog i kroz sve ono što radite, odnosno ne radite, a blizu vam je vaših 100 dana, mogućnost da bolje rade i da imaju bolju mogućnost da pruže svoje znanje deci kojoj treba da pruže.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste tražili da radimo dok se rasprava ne okonča i mi smo spremni da danonoćno radimo, ali da budemo jasni u našim stavovima i u onome što nikako ne sme da se prepusti slučaju.
Kada je u pitanju školski program u izmeni Zakona, u njegovom osnovnom teksu, to je za nas srpske radikale, pored svih ostalih, jedna od najvažnijih normi. Na tome počiva celokupno naše školstvo, i osnovno i srednje, i narodni poslanici kao predstavnici u najvišem zakonodavnom telu u Srbiji moraju da se suoče sa tim.
Ko nije spreman da se jasno i precizno odredi prema tome kakvo školstvo mi u Srbiji želimo ili ko je, ne daj bože, zagovornik – a nažalost, u ovoj skupštini ima i takvih, nadam se da pobedom SRS i našom ubedljivom većinom, koja pre ili kasnije sledi, neće biti mnogo takvih zagovornika, ko je spreman da sve ono što mi smatramo razaranjem našeg srpskog nacionalnog bića i školstva uopšte – mondijalističkog pristupa u sferi obrazovanja ovde u ovoj skupštini, taj nema odgovornosti ni prema poslu kojim se bavi, bez obzira iz koje političke stranke dolazi, a najmanje ima odgovornosti prema državi, prema deci i prema budućim generacijama.
Ono što je za vas prihvatljivo i ono što vama uslovljava MMF, uopšte nije nešto što može da uslovljava SRS i većinu građana Srbije i ne bi trebalo tako da bude.
Prethodni režim, čiji je ministar bio danas poslanik Gašo Knežević, imao je takav mondijalistički pristup i ministar je dolazio za ovu govornicu i danima je zagovarao upravo takav soroševski program, tzv. "step baj step" program, amerikanizaciju školstva i sve ono što razgrađuje i naše duhovno i kulturno nasleđe i sve ono što smo mi Srbi bili od Nemanjića pa naovamo.
Ako je sveti Sava rodonačelnik našeg školstva, ako su to najsvetlije tradicije koje ima srpski narod, mi srpski radikali, kao i ogromna većina građana Srbije, a u to ćete biti uvereni 13. juna, nismo spremni sa tim da se igramo i da tek tako to prokockamo i da upućujemo naše školstvo i našu omladinu na nešto što ne ide u prilog ni našem duhovnom preporodu, ni očuvanju naše tradicije, ni naše duhovnosti.
Pokazalo se za vreme vladavine DOS-a, a mi ne vidimo da vi to bitno menjate ovim zakonom, da upravo škola treba da bude ta institucija, ta ustanova koja će da gradi znanja, dakle, o nama samima, ko smo mi, čemu stremimo, u kakvoj državi želimo da živimo i čemu želimo da se suprotstavimo.
Zato je veoma važno da ministar – a to uskoro neće biti gospođa Čolić, jer će i Vlada shvatiti da nema podršku građana i ići ćemo na nove parlamentarne izbore, i u budućoj vladi sigurno će za školstvo odgovarati neko iz SRS – bude taj koji će na sebe preuzeti odgovornost za škosli program.

A mi smo spremni da preuzmemo takvu vrstu odgovornosti da nećemo prihvatiti mondijalističku i globalističku uniformisanost koju nam diktira MMF preko raznih ekspozitura, preko jedinica lokalne samouprave.
One imaju mogućnosti da vrše uticaj na formiranje školskog programa i mi smatramo da ovaj amandman kolege Nemanje Šarovića treba prihvatiti, zbog toga što ministar mora da ima odgovornost prilikom usvajanja ili odbijanja školskog programa koji pred njega dolazi.
Prema tome, u suočavanju sa onim što je budućnost Srbije i svih generacija, mislim da svest o tome da je ovo veoma važno, kreiranje školskog programa, i kakvo školstvo mi u Srbiji treba da imamo, na vama je i na vašoj savesti da vodite o tome računa i da se zaista držimo onih najsvetlijih tekovina i tradicija koje mi Srbi imamo i koje niko ne treba da nam oduzme.

Gospodine Mihailoviću, reklamiram član 97. Poslovnika. koji govori o tome da narodni poslanik kada je rasprava u pojedinostima mora da govori samo o onome što je na dnevnom redu.
Da li gospodin Albijanić može da sabere dva i dva, a videli su građani Srbije prilikom njegovog izlaganja. Što se mene lično tiče i poštovanja moje cenjene struke, gospodin Albijanić, da se ja pitam, ne bi mogao ni turistički da bude u ovoj sali večeras ovde.
Što se tiče mog prava i moje obaveze da govorim o onome što predviđa školski program i što je važno, vi se sa time šegačite, ali večeras kada govorimo o tome i odgovornosti ministra, ako vi to ne razumete ili većina poslanika, gospođa Čolić svakako zna da ono o čemu govorim ima i te kako značaja kod usvajanja ovog amandmana i kod ovog zakona.
Moje moralno pravo, kao predstavnika najjače i najbolje opozicione, ali uskoro vladajuće, stranke u Srbiji je da, kao srpski patriota i nacionalista, ukažem na to da mi nećemo globalizam, mondijalizam u našem školstvu, da hoćemo tradiciju, kulturu, sve ono što hoćemo da poštujemo i na čemu želimo da gradimo temelje modernog, ali pravog srpskog školstva.
Vi to nikada nećete moći, kolega, da razumete iz prostog razloga što vaša svest dok govorite o zakonu i obrazovnom sistemu nije svakako usmerena na težnje većine građana Srbije, koji dobro znaju da je budućnost generacija u našoj zemlji upravo takva da se držimo onoga o čemu imamo najsvetlija saznanja, pre svega, poštujući i kulturu i istoriju, i sve ono najsvetlije što srpski narod ima.
S druge strane, gospodine Mihajloviću, vaša je obaveza, kao nekoga ko predsedava Skupštinom, da zaista u situaciji u kojoj se govori o nečemu što je budućnost naše najmlađe populacije upristojite narodne poslanike.
Ako jedan narodni poslanik stoji okrenut leđima, ako 30 narodnih poslanika u žamoru, u svakom slučaju nepristojno stoje u zadnjem delu sale, ako poslanici SRS, argumentovani i temeljni poslanici, ne mogu u atmosferi koju zaslužuje Narodna skupština Republike Srbije da govore o onome što je budućnost naše dece i svih generacija u Srbiji, onda vi, gospodine Mihailoviću, morate da napravite po Poslovniku pauzu, ako niste svojim autoritetom u stanju da stvorite uslove da se ovde normalno radi.
U svakom slučaju, na vama je. Iako se bliži ponoć, građani Srbije, roditelji čija deca treba da uče po vašim programima ovo prate i znaće da izaberu već 13. juna, a i dalje, da ih ne bi takvi predstavljali i da takvi ne bi odlučivali o sudbini dece u Srbiji.

Dame i gospodo poslanici, gospodine Mihajloviću, imam repliku na javljanje po Poslovniku Kragujevčanina, poslanika Nove Srbije, Vladana Vučićevića. Tačno je da sam Kragujevčanka, ali sam srpski radikal i neko ko je veoma odgovoran, naročito kada je u pitanju nešto što se zove školski program ili obrazovni program dece u Srbiji.
U nekoliko navrata sam, skoro deset minuta, pokušavajući da vas, bez obzira na to kojoj političkoj stranci pripadate, ubedim da je neophodno da se prihvati amandman Nemanje Šarovića, ukazala zašto je to tako i da to nije puka formalnost. To se ne zove opstrukcija.
To se ne zove zamaranje građana Srbije pred ponoć. To se zove odgovornost, moralna odgovornost i sve ono što bi trebalo da imaju poslanici političkih stranaka, kada je u pitanju obrazovanje u Srbiji, bez obzira kojoj stranci pripadaju.
Ali, pošto je očigledno da vama savest nije čista i ne želite da se suočite sa svom argumentacijom, a to je bila čista kao suza argumentacija, zasnovana na onome što smo mi kao narod, kao država, kao odgovorni ljudi u ovom parlamentu, onda vama ne vredi pričati.
Samo zbog toga što je neko predložio i vi odlučili da radite u ovo vreme, a to nije prvi put, srpski radikali koji imaju dugogodišnje parlamentarno iskustvo, znali su da rade i u Saveznoj skupštini i ovde u Skupštini do dva - tri sata noću, ali nikada nam nije opala koncentracija, sa svešću o tome ko smo, šta smo, da smo odgovorni ljudi, da su nas građani ovde poslali da nastupamo odgovorno, bez obzira na to koliko ima sati.
A sada se radi o deci u Srbiji, mi nastupamo i nastavićemo tako do četiri ili pet ujutru, a vi gospodo ako niste utrenirani, ako vam se spava, ako vam ni palačinke nisu bile dovoljne, ako vam ni kafe nisu bile dovoljne, izvolite kući i nemojte onda da radite.
Mi ćemo da radimo. Nastupaćemo odgovorno. Isto bismo se javljali i da je ovde kolega Nemanja Šarović, koji je sprečen da dođe, ali u svakom slučaju budite sigurni da je nama važno da se zakon uredi u skladu sa našim principima i onim što smo mi. Nemojte od nas da tražite, samo zbog toga što ne znate šta je opstrukcija, pa nama prebacujete što smo odgovorni poslanici, da menjamo naše petnaestogodišnje delovanje i naše stavove i to da radimo sada kada je očigledno da je većinska Srbija za nas. Pa, nema smisla.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, nijedan amandman koji je podnela SRS i naši poslanici pojedinačno u ime poslaničke grupe nema obrazloženje koje sadrži takvu konstataciju da je amandman podnet samo što je u skladu sa konceptom Srpske radikalne stranke. To su zaista veoma stručna, kratka i jasna obrazloženja.
Kada su govorili o tome gospodin Četrović i kolega Milan Veselinović, imali su u vidu ne samo principijelno zalaganje nas srpskih radikala vezano za završni i prijemni ispit, kao psihološki momenat za dete, kada za jedan dan može eventualno zbog svakojakih okolnosti da se anulira četvorogodišnji rad.
Mi smo govorili na osnovu iskustva same dece, roditelja koji su prolazili kroz sve to i pre svega prosvetnih radnika. Dozvolite nam da – imajući u vidu da je naše školstvo imalo raznorazne kombinatorike i eksperimente, od Šuvarovog usmerenog obrazovanja preko raznih komunističkih, pre toga, reformi školstva, preko lutanja i nesnalaženja, pa do ovog koncepta dosovskog poraženog režima sa kojim se nismo složili, imajući sve to u vidu, a pre svega činjenicu da se i u stručnoj javnosti i u raspravama na tu temu, od kada postoji višestranačje u Srbiji, govorilo da ili ne završni ispiti, da ili ne prijemni ispiti – da je kod nas, i dozvolite nam da je to naše demokratsko pravo, a smatramo i većine građana i zbog toga smo podneli ovaj amandman, preovladalo mišljenje da to ne treba činiti.
Na stranu to što pojedini ljudi koji provedu dosta vremena u prosveti, a upravo onaj apokrif iz 14. veka, koji sam spominjala pre gotovo dva sata, može da se odnosi i na neke pojedince koji rade u prosveti, a nisu ništa naučili, ne znači i ne daje im to pravo da govore u ime i onih koji su roditelji, i onih koji imaju neka druga saznanja, i onih koji su to saznanje ili uvid u to imali, a ne baveći se radom u prosveti.
Prema tome, SRS će i dalje da se zalaže, i svaki njen poslanik, za ono što smatramo da se u praksi pokazalo kao bolje i nemojte da nam govorite da je uvek bilo ispravno i da je uvek bilo prihvatljivo, i za prosvetne radnike i za decu u Srbiji, ono što bilo koja vlada predlaže. Iskustva se menjaju.
Činjenica je da svako ko je ozbiljan i odgovoran, radio ili ne radio u prosveti, želi da mi imamo moderno školstvo i obrazovni sistem. Upozorava nas da moramo da stvorimo sve mogućnosti da deca, a pogotovo ona koja kroz četiri godine svog školovanja pokažu da su u nečemu dobra, u nekim predmetima više, u nekim manje, imaju tu mogućnost da kroz ocenjivanje njihovog rada i njihovog znanja u četvorogodišnjem periodu pokažu šta znaju.
Naše je pravo kao poslanika i stranke koja ima svoj obrazovni koncept, i ne samo obrazovni, i u svim segmentima našeg društva program, koji se nije menjao unazad 14 godina, da se zalažemo za nešto i držimo principijelno taj stav, jer opet vam ponavljam da je mnogo puta kroz razne okrugle stolove, i na državnoj televiziji i u drugim medijima od strane poslanika i pojedinaca koji su sebe predstavili kao stručnu javnost vođena diskusija na ovu temu.
Mi smo se uvek držali stava da je ispravno ono što gospodin Četrović traži svojim amandmanom i uvek ćemo biti na tom stanovištu.