Kolega je zloupotrebio Poslovnik, ali nema veze, sada imam pravo na repliku, jer je on govorio o članu 100. Poslovnika. Ničim nisam ni imala nameru, niti sam ga uvredila, govorila sam o činjeničnom stanju, o tome kako građani žive i kako im ne odgovara novi tarifni sistem, i ovaj koji će da funkcioniše posle usvajanja ovog zakona. On je, koristeći suprotno Poslovniku član 100, odgovarajući mi na to, čitao obrazloženje Vlade.
Nisam imala vremena, jer u šestom minutu, ispravno je postupio gospodin Anđelković, prekinuo me, a htela sam da vam, narodni poslanici, kažem koliko je nerazumljivo za građane Srbije i neprihvatljivo ovakvo obrazloženje Vlade, na koje se poziva gospodin Jovičić.
U svim dosadašnjim tarifnim sistemima, kaže Vlada Republike Srbije, ti elementi koji su predstavljali osnov za utvrđivanje tarifnih stavova vezani su za postupak utvrđivanja opravdanih troškova proizvodnje, prenosa i distribucije energije. O tome možemo da pričamo od sada, dakle, danas 22. jula od 20 časova i 20 minuta, pa narednih mesec dana.
O tome je razgovarano i o tome je bilo reči na sednici anketnog odbora. Koji su opravdani troškovi, prenos i distribucija, ko se obogatio, koja je to kumovska veza, kako su građani to plaćali kroz visoke cene električne energije i nemojte onda da se pozivate na ono što je mafija u ovoj skupštini, samo u ovoj drugoj sali, tvrdila kao argument za to što je potkradala građane Srbije. O tom potom, kada izveštaj anketnog odbora dođe na dnevni red Skupštine.
A i gospodin Aleksandar Vučić, koji je predsedavao anketnim odborom, naravno publikovaće to u izdanju "Velike Srbije", sve o čemu je bilo reči kod utvrđivanja činjeničnog stanja i toga da je mafija imala i te kako koristi. Pretpostavljam da ćete vi kupiti tu knjigu, cena je veoma popularna.
Sve dosadašnje knjige koje su govorile o raznim zloupotrebama, i o Čoviću, i o Canetu Žapcu, i o tome šta je Laufer jedan otkrio, šta se sve dešavalo oko kriminalnih delatnosti u našoj zemlji, revnosno je i sa zadovoljstvom, verovatno, u svojoj kolekciji sačuvao gospodin Naumov. A pretpostavljam da je iz toga imao šta da nauči.
Pa, evo, biću ljubazna, čim gospodin Vučić bude odštampao tu svoju knjigu, najavio je, da vas uputim na to da nešto iz toga pročitate i onda mi ne biste davali ovakva obrazloženja.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nije me iznenadio ovakav vaš ironičan stav i vaše hipotetičko razmišljanje o tome kakav ćemo stav da zauzmemo o Predlogu ovog zakona i šta ćemo da kažemo, zbog toga što sam pre nekoliko dana, a gledajući, odnosno sama reagujući na ono kako ste izlagali i kakvu ste ocenu dali o predstojećim lokalnim izborima u Srbiji, gostujući u centralnoj emisiji državne televizije, zaključila da je bahatost postao vaš manir.
Na isti način ste odgovarali novinaru, voditelju te emisije, odnosno u dnevniku, a u jednom trenutku, pošto smo se nasmejali na to vaše cinično izlaganje, pomislila sam da vi imate utisak da ste u osamdeset i nekoj godini i da se obraćate delegatima iz raznih gradova i okruga, koji su neki komunistički kadrovi došli iz svojih sredina, a ne poslanicima demokratskim izabranim.
I pre svega ste se obraćali poslanicima SRS, znajući da ćemo mi da budemo protiv ovakvog rešenja, a nemate u vidu i ne želite da imate u vidu da je nama sve vreme našeg političkog delovanja zapravo bio cilj, i to smo pokazivali stalno sa ove govornice, i dok smo, pomenuli ste taj period, učestvovali u Vladi, da unapređujemo državnu upravu.
Eto šta ste vi rekli: ovo će večeras, usvajanjem, promovisanjem ovog zakona, biti nastavak reformskog kursa u toj oblasti, a nama ne znači ništa, zbog toga što se iza tih reformi krije jedno zakonsko rešenje koje za nas nije prihvatljivo, iako ste se pozivali na Ustav, i dobro je da nešto stavljate u ustavne okvire. Iz ovog samog obrazloženja naša preporuka je, pa i moja večeras, da učinite drugačije, odnosno da ukinete ove agencije koje hoćete da stavite u okvir zakona i da one egzistiraju.
Vi ste rekli u obrazloženju, gospodine ministre, da prilikom rešavanja statusa agencije za strana ulaganja, promociju izvoza, agencije za zaštitu životne sredine i centra za uklanjanje mina, bila su moguća dva rešenja, i vi kažete, prvo, da se posle usvajanja ovog zakona novim izmenama urede i propiše da oni prestaju da rade, što je naša najtoplija preporuka.
Drugo, da se njihov prestanak rada odmah uredi ovim zakonom.
Iz do sada iznetih izlaganja, i šefa naše poslaničke grupe i gospođe Pop-Lazić, a to ću vam potkrepiti kada je u pitanju agencija za promociju izvoza i za strana ulaganja, mogli ste da vidite da mi imamo osnova za takvu tvrdnju i da je nepotrebno da to stoji. Pre svega, kada je bilo ovde reči o usvajanju budžeta za ovu godinu i neverovatnog deficita od 45 milijardi dinara, i kada smo oštro kritikovali tako skrojen budžet od strane Dinkića za ovu godinu, mi smo upravo ukazali na to, stavku po stavku, od ministarstva do ministarstva, na potpuno bespotrebno postojanje agencije u bilo kom obliku.
Njihovo ukidanje je takođe veoma važna ušteda u okviru celokupne javne i budžetske potrošnje. Drugo, vi ne možete uopšte da nas ubedite da će nastavak rada agencije za strana ulaganja i promociju izvoza nešto da promeni u ovoj sumornoj svakodnevici koju imamo i takvog kursa ekonomskog koji vi nastavljate od prethodne DOS-ovske vlade. Jer ako ta agencija, koja je postojala pod uredbom Vlade Republike Srbije, i vi sada želite da nastavi svoje delovanje usvajanjem ovog zakona, objasnite nam onda, ministre Lončar, šta je ta agencija postigla i kako je to pomogla, kroz ministarstva i uz ministarstva čiji je to delokrug rada, od kada je ova vlada od marta meseca Vojislava Koštunice.
Recite mi, koja smo to direktna strana ulaganja imali, kakvu smo promociju izvoza naših proizvoda imali, kada se statistika vrlo precizno bavi time šta se dešava sa našim dramatičnim i spoljnotrgovinskim deficitom i kada je on sve veći i veći, i kada je u pitanju kontrola proizvoda, a to nisu sada samo poljoprivredni proizvodi, nego se taksativno nabraja, recimo, kontrola mineralne vode, objasnite da li je normalno da vi i budžetski i kao ministar opravdavate postojanje ove agencije, a sa druge strane znate da ona, kao i celokupna vlada i nadležno ministarstvo, nisu ništa uradili da se situacija poboljša.
Ako je preko 10 miliona litara mineralne vode uvezeno u zemlju, ako propadaju poljoprivredni proizvodi, ako je blokada puta i večeras od strane radnika iz Bora na deonici od Batočine do Pojata, ako kreće talas štrajkova nezadovoljnih, ako se teško puni budžet, ako su niske zarade, ako nema proizvodnje, novih investicija, pospešivanja i otvaranja novih preduzeća, objasnite onda, a ne samo to da stavite na papir, kako će ova agencija da pomogne da se tako nešto desi.
Dakle, ona je preživela u kontekstu pravljenja i stvaranja tih agencija. Vi onda u obrazloženju kažete da su neke koje su formirane, a čiji rad nije počeo, prestale da rade. Naša preporuka je i da ove ukinete i da one prestanu da rade.
Kažete, agencija za unapređenje menadžmenta, za socijalnu brigu, za unapređenje zdravstva, za unapređenje rečnog saobraćaja i tako dalje, kao i agencija za zaštitu životne sredine. Moram da vas podsetim na činjenicu da u pojedinim momentima kada prethodna dosovska vlast, valjda treba da se učite na tuđim greškama, nije više imala argumenata za katastrofalno lošu politiku u svim oblastima našeg društva, posezala je za radom ove ili one agencije koje će da pomognu da se situacija poboljša.
Kada je u pitanju zaštita životne sredine, imali su jednog kadrovika iz redova DS, koji je organizovao neke akcije kada je u pitanju takođe dolazak stranih investitora. Morate onda da nam objasnite da li će ova agencija da ima sukob sa aktuelnim predsednikom Republike, Borisom Tadićem, jer se očigledno prepliću nadležnosti koje su date agenciji i Tadiću, koje on po slovu Ustava nema.
Ako je on mogao svih ovih dana da putuje po Americi, da obećava kako će ovde doći strani investitori, da bez saglasnosti bilo koga u Srbiji daje podršku jednom od predsedničkih kandidata, u ovom slučaju kandidata demokratu u Americi, Keriju, ako je mogao da organizuje razne susrete sa privrednicima i da dalje dajemo lažnu nadu bez konkretnih primera svima onima koji očekuju posao, objasnite opravdanost postojanja ove agencije, bez obzira na to što to želite da stavite u zakonske okvire i što se pozivate na Ustav, i to je jedino pozitivno.
Nemamo uopšte razloga da gajimo optimizam kada je u pitanju vaše ministarstvo i celokupna vlada. Fokusirala sam se na ovu jednu agenciju, za unapređenje lokalne samouprave, šta to znači - nove donacije, novi krediti. U Kragujevcu, u Beogradu, u svim drugim gradovima u Srbiji, pitanje kako su završile sve te donacije, a konkretne koristi od toga nije imalo 99% građana na teritoriji te lokalne samouprave.
Preporučujemo vam, i to je naš stav, da je postojanje agencije nepotrebno, da je to novo budžetsko trošenje sredstava, da one same po sebi, bez konkretnih poteza određenih ministarstava i vlade, a mi smatramo da ova aktuelna za to nije sposobna, neće unaprediti ništa u ovim pobrojanim oblastima, i zbog toga ćemo biti protiv ovog predloga zakona.
Ne iz, kako ste vi to hteli da prikažete, nekih demagoških razloga, sve sa razlogom i pre svega zbog činjenice da ste sami shvatili i uvideli da je postojanje nekih nepotrebno i gasite ih. Delokrug posla svako ministarstvo ima, spojili ste Velimiru Iliću nekoliko ministarstava, neka se on bavi time, kapitalnim investicijama, dolaskom investitora. Nije on za to očigledno nije sposoban. Možda ćete tražiti Karićevu pomoć. I on obmanjuje građane Srbije kako je sposoban da nešto uradi, jer on sam u Srbiji nikad ništa nije proizvodio.
Prema tome, bolje bi vam bilo da kroz neke konkretne poteze i otvaranje novih fabrika i pokretanje proizvodnje pokažete da želite da unapredite ekonomski položaj u našoj zemlji, a da vaši predstavnici, za koje se nadam da neće u mnogim opštinama i gradovima od septembra više biti na vlasti, jer su pokazali da nisu radili za dobrobit građana, ne koriste više i ne zloupotrebljavaju svoj položaj tamo gde su na vlasti, u opštini ili gradu kroz donacije i kroz kredite, a ne čineći ništa da se afirmiše lokalna samouprava i da se pomogne građanima da on u pravnom smislu reči bude servis građana.
Zbog svih tih nabrojanih razloga, mi ćemo glasati protiv ovog predloga zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, neprincipijelno, nedemokratski i nekorektno je da se tako ponašate.
A i nije u skladu sa Poslovnikom, kada je u pitanju konkretno postavljeno pitanje od strane poslanika gospodina Zlatana Jovanovića.
Mogli ste da sačekate da uvaženi kolega, Zlatan Jovanović, uputi direktno pitanje ministru, niti bi ministru pala kruna sa glave, jer on se ovde ponaša kao uvređena mlada, već dva dana ne izlazi, ne odgovara ni na šta i predlažem gospodine Markoviću, trebalo je da sačekate.
Umesto toga što ste onemogućili kolegu Jovanovića da pred očima cele javnosti postavi već postavljeno pitanje, morali biste da povedete računa o tome kako funkcioniše i kako radi Skupština.

Reći ću vam gospodine Markoviću, nemojte da ste toliko nestrpljivi,  ne znam, gospoda koja ulaze iz tehničke službe i do vas,  ja ću vam reći, da bi zaista cirkus u ovoj Skupštini bio sve veći i veći, a on to jeste očigledno iz dana u dan, zbog nepostojanja većine, zbog neutvrđivanja kvoruma, zbog ignorantskog stava jednog ministra, pa drugog, a nama je sada došao izveštaj Odbora za finansije Narodne skupštine o amandmanima podnetim na zakon o igrama na sreću.
Gospodine Markoviću, prošla je rasprava u načelu, prošla je rasprava u pojedinostima. Jeste da je hitan postupak i član Poslovnika kaže, mislim na član 159. - ako nadležni odbori do početka rasprave o zakonu u pojedinostima ne donesu svoje mišljenje o predloženim amandmanima, Skupština može da nastavi rad, odnosno da ide tok sednice u pojedinostima, što smo mi i uradili kada su bili u pitanju amandmani o zakonu o igrama na sreću.
Ali, post festum, dva dana posle, kada mi govorimo o zakonu o lekovima, kada je ovde drugi ministar iz G17, koji se takođe oglušava o sve ono što mu poslanici govore - da nam dostavljate mišljenja nadležnog odbora, ne da je žalosno, nego vi treba da se zabrinete nad tom činjenicom. Vi ćete meni sada reći: znate, nije još došao dan za odlučivanje o amandmanima.
Šta to znači? Kako funkcioniše služba, kako funkcionišu odbori i kakav je vaš stav prema poslanicima, o tome vi treba da se zapitate i da se potrudite da, u skladu sa vašim poznavanjem valjda domaće i svetske književnosti i literature, dozvolite poslanicima da imaju slobodan vid interpretacije i svog stava o predloženom zakonu o lekovima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle izlaganja eksperata iz oblasti medicine iz redova SRS, počev od predsednika Odbora, dr Paje Momčilova, profesora Poskurice, doktora Blažića, doktora Milkovića i ostalih, meni je zaista teško da kažem nešto novo vezano za stručnost u obavljanju poslova, a ti poslovi su povereni agenciji, a da to uvažene kolege poslanici, lekari, profesori univerziteta nisu rekli.
Posle izlaganja ministra, a koristeći svoje poslovničko pravo, moram da se osvrnem na ono šta je član 1. zakona, i na činjenicu da su pojedini poslanici, iz nekoliko poslaničkih grupa, imali prilike da se sa ovim konceptom zakona upoznaju tek pre nekoliko meseci.
Mi poslanici SRS koji smo i u prošlom sazivu bili članovi ovog parlamenta, imali smo ovaj predlog zakona potpisan, takođe od ministra, tada, Milosavljevića u gotovo neizmenjenom obliku.
Doktor Branislav Blažić kao jedan od poznatih eksperata iz svoje oblasti, hirurgije, kojom se dugo godina bavi, i kao poslanik od početka višestranačja u Srbiji je detaljno i precizno prišao ovom problemu još pre dve godine. Uz kasnije učešće svih poslanika, lekara iz SRS, a delujući kroz Odbor za zdravlje, ti ljudi su stručno i kompetentno želeli da ministra ubede u to da je koncept loš i da sve počinje od agencije. Ne zbog predubeđenja, ne samo zbog statističkog prikaza, a tačno je rekao doktor Momčilov da je samo 14 zemalja u svetu primenilo taj koncept i ne zbog toga što mi unapred želimo da budemo maliciozni i nećemo nikakvu agenciju.
Prvo, uopšte nije tačno, gospodine ministre, obrazloženje Vlade koje je dato svima nama poslanicima da je to u skladu sa Zakonom o državnoj upravi. Nije tačno!
Ta harmonizacija i prihvatanje ovakvih zakonskih rešenja je počela sa Ministarstvom za privatizaciju, formiranje Agencije za privatizaciju, a ovih dana smo svedoci kakve se sve malverzacije rade, o čemu je već govorio, i govori, sada već smenjeni direktor te Agencije.
Da li vi hoćete da agencija formirana po ovom zakonu ima istu ulogu kao Agencija za privatizaciju - da morate sada po konceptu koji ste vi predvideli, i kao stranka i kao neko ko učestvuje u vladajućoj grupaciji, da imenujete direktora agencije koji će da učestvuje u raznim malverzacijama, jer široka su mu ovlašćenja, najšira moguća, pobrojana u članu 6. Po onome šta agencija može da radi - "da se potresa celokupna javnost", a naročito ljudi koji rade u zdravstvu i koji se već spremaju za jedan novi štrajk, i da mi onda post festum raspravljamo o tome ko je kolike pare strpao u džep.
Ne, mi to ne želimo! Da bismo to sprečili i da bismo ustanovili principe i kodekse po kojima će da se radi u oblasti zdravstva kada su u pitanju lekovi i medicinska sredstva, "mi, poslanici SRS, hoćemo da eliminišemo direktorski lobi, provizije, ugovaranje poslova sa poznatim dobavljačima, enormne provizije", a pitanje je savesti i svesti tih ljudi šta će biti sa njima - jer pred Bogom i pred narodom odgovaraju za to što rade i što se obogate na nečijoj muci!
Da bismo to uradili, mi se zalažemo, i naše je pravo, da ne postoji agencija - ne zbog toga da bismo vam rekli da to u mnogim državama ne postoji, već unapred izražavamo sumnju, znamo u kakvom ste vi miljeu, znamo u kakvom su miljeu oni koji su do sada to radili; "uzimali ogromne provizije", a to znaju svi lekari i iz redova SRS i oni koji nisu članovi parlamentarnih stranaka.
Dakle, ljudi koji hoće pošteno da rade svoj posao i da leče pacijente, oni nemaju sa čime, nemaju adekvatne plate, urušeni su domovi zdravlja, kliničko-bolnički centri, a kakav je onaj u Kragujevcu, a kakav je Klinički centar u Beogradu? Onda se sa pravom postavlja pitanje (u dnevnim novinama) da li je bio potreban ovakav zakon ili vi treba da se zabrinete nad činjenicom da nekome smeta aktuelni direktor kliničkog centra - možda zbog toga što i on neće ovakav zakon, možda zbog toga što on neće da uzima provizije i da sarađuje na takav mafijaški način sa farmaceutskim kućama?
Zbog toga mi tražimo da se briše reč "agencija", da ona ne postoji i da se zaista napravi takav zakon koji će biti na dobrobit, pre svega, građana kojima je medicinska pomoć neophodna. Hvala.

Hvala gospodine Markoviću. Ništa se od prepodnevnog dela sednice nije promenilo. Od one moje jutrošnje konstatacije sada su stvari otišle korak dalje, sada se ministar ponaša kao Mikelanđelo i kaže - pustite me, ja malo odmaram, spavam. Ne reaguje ni na jedno izlaganje srpskog radikala i verovatno ne želi da shvati suštinu, ili da došapne nekome od onih koji čak nisu ni predstavnici njegove stranke, šta zapravo želi SRS i zašto se na ovakav način menja zakon.
Gospodine ministre, stvar nije tehničke, već suštinske prirode. Da bi se za vas ova mučna rasprava, na ovakav način, ili očigledno nerazumevanje od strane onih koji vas podržavaju, prekinula, ja ću opet morati da se vratim na član 1.
On je u tesnoj vezi sa članom 10. na koji sam podnela amandman, kao i na ono što je rekao u svom obrazloženju gospodin Blažić.
To zbog toga, što ste vi i meni u obrazloženju da ne prihvatate amandman na član 10. Predloga zakona, koji govori o nadležnosti, o načinu imenovanja direktora agencije, rekli da je obrazloženje isto kao i u članu 1. Ja ću vas da vratim na član 1. i da vam kažem šta je suština.
Dakle, agencija se zamenjuje rečju uprava iz razloga što, pa doktor Blažić kaže: "Stav Srpske radikalne stranke je da se umesto Agencije osniva Uprava koja treba da bude organ u sastavu Ministarstva zdravlja, nadležan za upravne (administrativne) poslove u oblasti lekova i medicinskih sredstava".
I vi, i pravnici i oni koji to nisu, i svi oni koji su do sada izašli i sa nerazumevanjem, tendenciozno, namerno pogrešno tumačili amandmane poslanika SRS, treba da znate da je to suština. Znači, vi ne biste onda bili u prilici da kroz osnivanje takve agencije na ovakav način imenujete direktora.
Ne samo to, nego problem i suština svega i kod predlaganja ovog zakona i uopšte nacionalne zdravstvene politike je to što ste vi, Tomica Milosavljević, trenutno aktuelni ministar zdravlja. To je najveći problem.
Onda je drugi problem, i taj, što ovaj zakon niste vi pisali, već su ga uradili takozvani eksperti iz zemalja koje je jasno pobrojao dr Paja Momčilov.
Treći problem je vaše nerazumevanje suštine i koncepcije zakona SRS-a, koji se amandmanom menja.
Četvrti problem je to, opet se vraćam na ono ko ste i kakvi ste vi, kakvo vam je okruženje i šta ste sve do sada radili, što ste skloni tome da se bahatošću i ovlašćenjima koja imate kao ministar zdravlja na neki način svetite svojim političkim neistomišljenicima.
Jutros sam vam samo onako na blic rekla kakav se problem dešava u Kliničkom centru Srbije i za mene se stvara otvorena sumnja u mogućnost koja vam je data članom 10. kod imenovanja direktora agencije, da isto tako postupite kod budućeg imenovanja, odnosno smene direktora agencije.
Sada tu postoje neka imena koja figuriraju u stručnoj javnosti. Ja se družim i sa lekarima i ekspertima iz te oblasti, a njih je najviše u redovima SRS-a. Kažu da to može da bude osoba "a", "b", ili "c", a da li je on farmakolog, da li je iz neke druge struke, nije važno. Ali je važno da je blizak vama, da je, po svoj prilici, jedan od jurišnika "petooktobatrske revolucije", da je već do sada izvršio dvostruko, trostruko prestrojavanje iz jedne u drugu stranku i da je sada na redu imenovanje direktora agencije iz redova G17.
Uostalom, i pre nekoliko dana kada je izašao novi "Službeni glasnik Republike Srbije" jasno smo mogli da vidimo da ste vi iz vaše stranke i drugih stranaka učesnik u vlasti interesne zone i grupisanja odredili prema gradovima, prema fakultetima, prema državnim ustanovama i zašto bismo mi onda verovali vama da ćete na osnovu stručnih kvalifikacija, na osnovu onoga što je taj čovek postigao u svojoj struci da izaberete direktora agencije. -
Direktor agencije ima veoma velika ovlašćenja i zato je nepotrebno da uopšte postoji agencija, a kada već vi kao ministar predlažete i Vlada imenuje direktora, onda mi odgovorite na pitanje, evo, približavamo se finišu skupštinskog zasedanja za današnji dan, a okuplja se sindikat zaposlenih u Kliničkom centru - zašto vam direktor Kliničkog centra smeta? Ja ne znam iz koje je političke stranke i to je apsolutno nebitno.
Ako vi na takav način želite da ga smenite, da li biste i u slučaju direktora agencije - ako ovaj prvi kandidat koji figurira u javnosti, ako je očigledno po vašem izboru, ne radi ono što ćete vi da mu naložite, da li će biti na isti način smenjen.
Da bismo to sprečili i da bismo sve vas koji na takav način želite da koristite funkciju na kojoj se nalazite onemogućili u svemu tome, pridružićemo se zahtevu zaposlenih u sindikatu zdravstva Kliničkog centra za vašu smenu, za smenu cele Vlade, jer očigledno je da sa vama i sa ovakvim zakonima mi ništa dobro ne možemo da očekujemo, ni zaposleni u zdravstvu, ni naši građani u čije ime i u čijem interesu pravite ovakav zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 19. govori o nadoknadama koje pripadaju agenciji. Tu dolazimo opet do suštine našeg neslaganja, iako to vama nije jasno i ne želite da shvatite. Sada je ovde pitanje krupnog uloga, odnosno ogromne sume novca koja će se slivati na račun agencije za poslove koji su joj povereni da radi, i to višestruko.
Ako ste u članu 19. gospodine ministre, napisali da agenciji pripadaju nadoknade za obavljanje sledećih poslova:
"1) izdavanje dozvola za stavljanje u promet lekova i medicinskih sredstava, kao i izmene, dopune i obnove dozvola za stavljanje u promet lekova medicinskih sredstava;
2) izdavanje dozvole za kliničko ispitivanje lekova i medicinskih sredstava", znači, samo dozvole, a tek kasnije dolazi na red kliničko ispitivanje;
3) kontrolu kvaliteta lekova i medicinskih sredstava;
4) izdavanje uverenja o primeni smernica Dobre kliničke prakse u kliničkim ispitivanjima lekova i medicinskih sredstava;
5) izdavanje uverenja za potrebe izvoza lekova i medicinskih sredstava", znači, za potrebe izvoza lekova, koje će to kuće moći, koje ne;
6) odobravanje uvoza neregistrovanih lekova i medicinskih sredstava", opet je reč o veoma krupnoj stvari i o tendenciji da se kroz uvozničke lobije radi ono čemu se protivi aktuelni, koliko sam razumela iz suštine pobune zaposlenih aktuelnih direktora Kliničkog centra Srbije;
7) izdavanje mišljenja sa ocenom dokumentacije za dobijanje dozvola za stavljanje lekova i medicinskih sredstava u promet", i tako do tačke 8).
Najpre, uopšte nije propisan iznos nadoknade koja se vrši prilikom ovakvih poslova koje agencija sebi uzima za pravo. Znači, u pitanju su astronomske cifre. Nećete mi valjda reći, uz sve sufliranje gospođe pored vas, da će taj novac biti kontrolisano raspoređivan. Kako, kada je suština u tome da postoji agencija koju mi nećemo moći da kontrolišemo?! Pustite vi to - na svaka dva meseca dobijaćete izveštaj o radu agencije i o utrošenim sredstvima!
Kada je osnivana Agencija za privatizaciju, to nam se i Vlahović zaklinjao ovde, pa ne dobismo ni jedan izveštaj. Dobili su nadležni odbori. Šta je radio juče i danas Odbor za privatizaciju? Raspravlja pljačku u preduzećima širom Srbije.
Šta mi onda treba da radimo za nekoliko meseci - da nam dolaze predstavnici "Galenike", "Hemofarma", "Zdravlja", ne znam koje farmaceutske kuće, i da nam kažu da ste izdali dozvolu za uvoz nekog leka, koji će, navodno, kasnije biti klinički ispitan.
Ispitivaču treba da se da određena suma, a i to je nepoznanica – kolika, a sve je urađeno zbog toga što je to u nečijem interesu.
Znači, svesno se ide na to da se stvara otvorena mogućnost za malverzacije i zloupotrebe. Ništa od toga ne bi bilo da ne postoji agencija, kao takva, kao posebna ustanova, sa svojim poslovnim prostorom, sa svojim direktorom, sa svojim zaposlenima. Što je najgore od svega, velika i suštinska razlika je, gospodine ministre, da li će se novac od svega ovoga što sam pobrojala, a što možda poslanici nisu hteli da pročitaju i nisu možda u situaciji ili ne žele da shvate, kolika se sredstva i koliki prihodi ubiraju od toga, da idu u budžet, odnosno direktno na račun Ministarstva zdravlja, ili će se na ovakav način, preko potpuno autonomne agencije, koja ima svog direktora sa ogromnim ovlašćenjima, ona trošiti. Kolika su ta sredstva? -
Da se opet vratimo na to: izdavanje dozvole za stavljanje leka u promet, pa tek onda kliničko ispitivanje i višestruko plaćanje za ono što je potrebno da bi se neki lek ili medicinsko sredstvo stavilo u promet. Objasnite nam samo koliki je novac koji očekujete da će se inkasirati na račun agencije od svih ovih poslova i na koji način će ta sredstva biti upotrebljena, jer to je nepoznanica u ovom zakonu, s obzirom na činjenicu da je na takav način ustanovljena agencija.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam ni očekivala da će nadležni ministar i Odbor da prihvate ovaj amandman iz prostog razloga što bi onda ministru Dinkiću i sadašnjem ministru za informisanje i kulturu bile vezane ruke da rade ono što im je ovim zakonom omogućeno, a što je ustanovljeno za vreme prethodne DOS-ovske garniture, koju ste vi samo nasledili i vladate apsolutno isto, u kontinuitetu, istim metodama i zakonskim propisima.
Za nas je zaista bilo neprihvatljivo da se kod donošenja svih zakona iz svih oblasti uvode ovakvi stavovi i ovakva ovlašćenja ministrima da, a toga ima u oblasti pravosuđa, zdravstva, finansija naročito, mogu po ovim DOS-ovskim zakonima – koje vi sada kao ovaj, ništa suštinski, ali delimično neke stvari menjate – da vrše propisivanje određenih dodatnih podzakonskih akata i da bliže, kako to predlagač ovde kaže, uređuju način na koji će se nešto uraditi.
Član 9, o čemu je govorila gospođa Vjerica Radeta, poslanik srpskih radikala, i gospodin Arsić, trebalo je da bude zaista podsticaj u pravom smislu reči za oblast zdravstva, za naučne i humanitarne, verske delatnosti, za kulturu, za humanitarne aktivnosti, koje su slabo bile izražene za vreme prethodne vlasti, a humanost na delu se nije pokazala od strane garniture koja je učinila sve da narod mnogo teže živi. A nismo ni očekivali da će ovaj zakon da bude, kao što to neko od poslanika novog DOS-a juče ovde reče, podsticaj za zapošljavanje i za investicije.
Amandman kojim tražim da se stav 10. člana 15. postojećeg zakona briše, odnosno ovoga što kozmetički Dinkić predlaže, govori o tome da bliže propise o tome šta se u smislu ovog zakona smatra ulaganjem u oblasti kulture donosi ministar nadležan za poslove kulture, po pribavljenom mišljenju ministra finansija i ekonomije.
To ne da nije prihvatljivo, već je zaista jedan poligon za zloupotrebu svake vrste. Toga je bilo na delu i biće. Podsetiću vas samo na ministrovanje Branislava Lečića. On je bio ministar za kulturu i informisanje u DOS-ovskoj prethodnoj vlasti. Taj ministar osim svoje bahatosti, koju je najviše ispoljavao za vreme čuvene akcije "Sablja", kažnjavao novinare i medije, zatvarao pojedine medije, tu bahatost je ispoljavao kroz ovakav zakon i njemu slične, uređujući i propisujući, odlučujući, a naravno sve to o trošku građana Srbije, šta je to, koji je to deo i koja oblast kulture u koju treba da se ulaže.
Njegova predstava "Kontejner", u kojoj je on jedan kontejner, baš tako slični glavni akteri, bila je promovisana u gotovo svim pozorištima u Srbiji. Ministar Branislav Lečić je za tu uslugu, da on kao ministar dođe i predstavi se malobrojnoj publici u nekom gradu, odobravao primera radi nekom pozorištu u Srbiji 100.000 dinara, da ne licitiram sada tačnom sumom, a zauzvrat tražio da on dođe i gostuje sa svojom predstavom "Kontejner", koja je, najblaže rečeno, izrazito antisrpske orijentacije i nema veze ni sa našom tradicijom, ni sa srpskom kulturom, ni sa onim što mi predstavljamo kao narod i, naravno, lepo zaradio u tom mestu u kojem dobije takvu vrstu protivusluge.
Sa druge strane, mnogi ljudi iz oblasti kulture koji su želeli da neguju ono što mi kao država i narod imamo, naše nacionalno blago, da pospešuju razvoj i vaspitanje budućih generacija na zaista istinskim i pravim srpskim tradicijama, on to nije radio i nije želeo da odobrava novac za takve projekte. Sve to zbog toga što je ovakav zakon, ma ko da je ministar, a u budućoj vladi, u to budite sigurni, ministar za kulturu će biti neko od srpskih radikala, ne može da ima ovakva ovlašćenja, da on određuje koliko i kome će se novca davati i šta je to što smatra prioritetom u oblasti kulture. To ne samo da nije dobro ni za jedan narod, ni za jednu državu...
(Predsednik: Vreme.)
Završiću, gospodine Markoviću, valjda vas najviše oblast kulture interesuje, pa budite ljubazni, dozvolite mi da završim.

Dakle, završiću o tome, a taman sam htela još neku reč o knjigama da prozborim i o činjenici da je prethodno Ministarstvo trebalo da bude najviše zainteresovano da pospeši i čak i da uloži u promociju nacionalnog srpskog bukvara u pravom smislu reči.
I kapitalnog dela predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja "Ideologija srpskog nacionalizma", koju svima vama, vidim da imate mnogo slobodnog vremena, toplo preporučujem da čitate u ovim letnjim danima, jer se ne bavite ozbiljno ovim zakonskim predlozima.
Što se tiče kulture i ovakvih ovlašćenja ministara, apelujem na poslanike, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, da prihvate ovaj amandman, da se stav 10. briše i da nijedan ministar nema takva ovlašćenja, da tako slobodno raspolaže sredstvima koja su veoma važna za oblast kulture.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Veroljub Arsić, koji je podneo amandman na član 51. zakona, a inače se dosta bavi ovom celokupnom problematikom, u toku rasprave i danas i prethodnih dana želeo je da upozori vladajuću većinu i pre svega Mlađana Dinkića da se kroz ovakve zakonske odredbe otvara prostor za sumnju od strane poreskih obveznika šta će biti ubuduće ako se Vlada na takav način bude ponašala.
Nije bio tu ministar Dinkić kada sam govorila o članu 9. i našem amandmanu na član 9. zakona, gde smo isto stavili jasnu i nedvosmislenu primedbu na to što se predlagač usudio da daje tolika ovlašćenja ministrima, da oni bliže uređuju način korišćenja sredstava i procene onoga šta je dobro, odnosno šta je u interesu kulture za državu, a šta nije.
Mlađan Dinkić je dao ovaj predlog zakona, i to opet moram da ponovim, prepisujući, odnosno koristeći sve ono što je radio Božidar Đelić, sa prethodnom DOS-ovskom garniturom, uz neke izmene, a tiče se i ovog člana 74.
Međutim, Đelić nije išao taj korak dalje da kroz promene stope poreza na dobit preduzeća utvrđuje da će Vlada Republike Srbije do kraja godine da određuje način utvrđivanja i plaćanja mesečnih akontacija poreza na dobit, već je članom 74. predviđeno da obveznik poreza tokom godine porez na dobit preduzeća plaća na osnovu podataka iskazanih u poreskoj prijavi u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu uređuje u skladu sa članom 63. ovog zakona i to se u ovom Dinkićevom predlogu nije menjalo.
Upućivanje poreskih obveznika na ovakvo slobodno tumačenje Vlade otvara prostor za sumnju kod svih onih koji hoće normalno i pošteno da rade u zemlji u kojoj nemaju mogućnost, ni prostor da na taj način rade, zato što im Vlada i sam Dinkić nisu to omogućili, nisu pokazali da su spremni to da urade u proteklih nekoliko meseci.
Obećanja su prazna, ministre, i građanima ste obećavali mnogo toga kao guverner 2000. godine i ništa od toga nije bilo. Vama je verovatno bolje. Jedan vaš poslanik juče se usudio i zapitao, onako u arogantnom i ironičnom tonu, obraćajući se koleginici Radeti, rekao je - kakvi kumovi, gde su, ko je kum, ko je kuma. Odlično vi znate ko su kumovi, ko se okoristio o državu i o narod, ko je pljačkao, ko se bavio malverzacijama, nedozvoljenim poslovima.
Ako vi smatrate kao ministar finansija da ovako specijalnim članom zakona, da se tako izrazim, i načinom na koji će to Vlada Republike Srbije da utvrđuje, treba da se ophodi Vlada prema poreskim obveznicima, onda to nije dobro.
Način vašeg ophođenja inače nije dobar i nije primeren ni funkciji koju obavljate, jer ste se veoma loše juče ophodili prema jednom narodnom poslaniku, koleginici Radeti, verovatno na takav način preteći prstom razgovarate i sa pojedinim poreskim obveznicima i ko zna dokle će to dalje da vas odvede, jer kad se čovek jednom osili, dok mu se neko oštro ne suprotstavi, a mi ne želimo da to bude na drugi način, nego samo građani da vas još gore kazne na izborima, kao što su to uradili pre mesec dana, onda vi nećete da se dozovete razumu i nećete da shvatite da nije baš tako kao što ste vi ovde napisali i da je stvarnost sasvim drugačija.
Takav način uređivanja ove oblasti i takva ovlašćenja i za ministra i za Vladu ne samo da nisu dobra, već pokazuju odsustvo svake realnosti, jednu bahatost kojoj ste vi, Mlađane Dinkiću, i te kako skloni, i mislim da poreski obveznici to razumeju i da će zbog toga želeti uskoro, kao i veliki deo naših građana, da vi odete sa te funkcije i da nam vi više ne dajete ovakve potpuno neprihvatljive zakonske predloge. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mihailoviću, moram da upozorim na činjenicu da je potpredsednik Skupštine, Vojislav Mihailović, izrekao nešto što je jako opasno i strašno za ljude koji žele da predsedavaju Narodnom skupštinom i nije ni malo smešno.
Vi koji ste izabrani, na bilo koji način, poštujemo volju građana, na listama stranaka, grupacija koje su vas predložile, morate da znate da vaše ponašanje i ponašanje svakog od nas pojedinačno, u skladu sa ovim poslovnikom i Ustavom Republike Srbije, određuje i politički život, i demokratski razvoj, i procese u našoj zemlji, i način na koji će da funkcioniše najviše zakonodavno telo.
Gospodin Vojislav Mihailović, koji je sticajem okolnosti jedan od potpredsednika zbog takve participacije njegove stranke, nije prvi put poslanik u Skupštini. Vi ste, gospodine Mihailoviću, to bili mislim dva puta pre ovog saziva i vrlo dobro znate na koji način mogu sa ove govornice da se obraćaju ministri, narodni poslanici i drugi koji na to imaju pravo.
Nikada, čak i prethodnoj DOS-ovskoj garnituri, čak to ni Nataši Mićić nije palo na pamet da kaže - ne možete da govorite zbog toga što je ministar imao završnu reč. Objasnite mi i objasnite narodnim poslanicima kako je moguće da vi kao poslanik iz ranijih saziva, sada potpredsednik Skupštine, ne znate član 89. Poslovnika. Vi ne znate ko, kada i zbog čega može da izađe i da govori sa skupštinske govornice.
Gde piše, u kom stavu, da posle izlaganja bilo kog ministra ne može da izađe narodni poslanik na repliku, kao što je to sada direktno, prepoznajući deo svog govora u izlaganju Mlađana Dinkića, želeo da uradi kolega Veroljub Arsić. Dokle će to nas, dame i gospodo poslanici, da odvede.
Šta ćete da radite, ako ministar ima kravatu druge boje, poslanici ne mogu tog dana da izađu za govornicu. Ako je došao drugim kolima, pokvario mu se audi A8, ne mogu poslanici za govornicu.
Ako je došao, ima neke probleme sa kumovima i prijateljima, ne mogu poslanici za govornicu. Hajde tako da se ponašamo onda, a da se ne ponašamo u skladu sa demokratskim odlučivanjem i ovakvim nakaradnim Poslovnikom, kao što je ovaj, i članom 89.
Bilo bi dobro da više nikada i ne pomislite da takva zabrana može da se izrekne narodnim poslanicima, da zadržavate poslanika koji ima direktno pravo, prozvan je da izađe ministru na repliku. Izgleda da ste i vi, gospodine Mihailoviću, pobrkali neke lončiće. Vi morate da znate, vi ste poslanik, potpredsednik Skupštine, da je ministar Mlađan Dinkić, ministar zahvaljujući većinskoj volji, kakvoj-takvoj, poslanika u ovoj skupštini i da mora da poštuje i poslanike i ovu govornicu i da se na korektan način obraća svima.
Kada je rekao konstruktivne rasprave i konstruktivne primedbe ...
(Predsedavajući: Molio bih vas da pazite na vreme, jer ste prekoračili vreme.)
... naravno, srpski radikali su se prepoznali u tome, davali smo konstruktivne amandmane, konstruktivno smo govorili, ali nemojte više nikada da kažete poslaniku da ne može da izađe zato što je ministar rekao i to je kraj. Nema kraja. Kraj je kad poslanici odluče i kada skupštinska većina donese odluku.

Morate da primenite član Poslovnika, gospodine Mihailoviću, koji jasno govori da ako niste u stanju, očigledno niste, svojim autoritetom da održite red u sali, morate da napravite pauzu.
Pošto su nervozni poslanici iz grupacije G17 plus i počeli su da ustaju iz svojih poslaničkih klupa, da napuštaju salu, da vam kažem da niste ili ste sami nesmotreno obratili pažnju i pogledali u ovo što se zove Poslovnik, taj ko vas je savetovao nije vas pravilno savetovao. Jeste da to piše, da posle završenog pretresa Predloga zakona u pojedinostima, pravo na završnu reč ima predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača.
Ne znači da neko ne može da izađe posle njega od poslanika i da mu replicira. Mlađan Dinkić je mogao u svom završnom izlaganju da kaže poslanicima - vi ste ovakvi, vi ste onakvi, vi ste kriminalci i niko da mu ne izađe na repliku.
Dakle, ne samo da niste u pravu, gospodine Mihailoviću, već vas upućujem na to, a ima vremena, vratiće se Predrag Marković popodne, sednite polako, jedan po jedan list, naučite ovaj poslovnik dok ga mi ne promenimo i ne privedemo demokratskoj pravoj volji, pa sledeći put dođite, predsedavajte i ponašajte se u skladu sa ovim poslovnikom.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je bilo tokom cele prošle godine, a naročito u kampanji za parlamentarne izbore, zapravo, od formiranja te tzv. ekspertske grupe G17, ne plus nego zaista minus, da ljudi koji su čelnici te organizacije koja preferira da bude politička, nemaju dodirnih tačaka sa poljoprivredom kao problemom u našoj zemlji unazad decenijama i za vreme perioda komunizma, naročito u periodu kada su poljoprivrednici, zbog neprimerenih sankcija tzv. međunarodne zajednice, onda jedne loše politike onih koji su činili vlast u godinama kada je SRS bila najtvrdokornija opozicija, nemali smisla i sluha za ono što smo mi apelovali i upućivali te apele sa ove skupštinske govornice.
Za vas koji ste prvi put i u prvom sazivu u ovom visokom skupštinskom domu jedna informacija - SRS koja od početka učestvuju u parlamentarnom životu Srbije, od 90-tih godina naovamo, istrajna je u tome i svaki poslanik srpskih radikala, najpre je to bio samo naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj, a zatim sa velikim brojem, sada je to broj od 82 poslanika srpskih radikala, činili smo sve da apelima na vlast utičemo na to da se položaj poljoprivrednih proizvođača u našoj zemlji poboljša.
Osnovna stvar da se to uradi je da se skroji racionalan i razuman budžet. Ministar Dinkić bi morao da zna da se četvrtina aktivnog stanovništva u zemlji, to je tačan podatak, četvrtina ukupne naše populacije, bavi poljoprivredom. Imamo ogromnih problema u poljoprivredi, kao primarnoj i strateškoj grani u našoj zemlji, o kojoj bismo morali, a to će da uradi samo odgovorna radikalska vlast, da povedemo više računa u smislu da su neke grane poljoprivrede potpuno zapostavljene.
Imamo danas situaciju da su poljoprivrednim proizvođačima šleperi višanja velikog roda, najkvalitetnijih, uništeni ove godine zbog nemarnosti Vlade Republike Srbije. U noći između 26. i 27. juna, šleperi najkvalitetnijih višanja, za kojima vape oni na zapadu, kojima vi ne planirate ništa da izvozite jer je inače takav spoljnotrgovinski deficit i sam se Dinkić hvali time da će se zadržati na nivou od 4,5 milijarde evra, a tako ista sudbina čeka poljoprivrednike koji se hvataju za glavu i ne znaju šta će sa tako niskom otkupnom cenom pšenice.
Kako je moguće da onda ministar kaže da ne može poljoprivredne proizvođače, za šta se mi srpski radikali zalažemo već 14 godina, da oslobodi obaveznih doprinosa za penzijsko i socijalno osiguranje? Kako je moguće da to kaže u godini koja je, možda od svih unazad, od 90-te godine naovamo, najgora za poljoprivredu?
Taj fluktuirajući kurs evra i te kako je promenjen ovih dana i to, dame i gospodo narodni poslanici, vi svi vrlo dobro znate. To vam je prosta i jednostavna računica, koju će svako dete koje živi na selu da zna, a to bi trebalo da zna i dugogodišnji magistar, sada ministar finansija, Mlađan Dinkić. Dakle, da sa otkupnom cenom od 7 dinara za kilogram pšenice zaista bi onda cena hleba morala da bude mnogo niža, a vi ste se tome smejali, podsmevali i izvrgavali ruglu tu činjenicu da narod zaista nema hleba da jede, da je gladan, bos i žedan. To je zaista tako.
Kako je moguće da onda kažete poljoprivrednim proizvođačima da nemate više da im date za otkup? Ako ti poljoprivrednici kojima platite, a nećete platiti na vreme pšenicu, moraju da kupe evre, a kurs se naglo menja i latentna inflacija je svakako mnogo veća od ove koju vi lažno prikazujete – 8 posto na godišnjem nivou, ako oni moraju da kupe uskoro, nažalost, to će uslediti, evro za 80 dinara, koliko njima ostaje po kilogramu pšenice; prosta računica – samo pet dinara. Oni nemaju uslova za osnovnu reprodukciju.
Šta ćete da uradite sa onim zaista danas u Srbiji zapostavljenim poljoprivrednim granama, kao što je voćarstvo. Mi smo, hvala bogu, zemlja koja ima mnogo mogućnosti, i što se ljudstva tiče, prirodnih potencijala i vrednoće ljudi, pre svega, a i sorti koje smo izumeli i kojima možemo da se hvalimo svuda u svetu, da u toj oblasti postignemo mnogo značajnije prihode. Ne, mi danas u Srbiji imamo, zbog uvozničkog lobija koji takođe Mlađan Dinkić podržava, fruktalove radioaktivne sokove.
(Predsedavajući: Molim narodnog poslanika Natašu Jovanović da privede kraju.)
Mi danas u Srbiji imamo uvezenih 10 miliona litara mineralne vode, mi danas u Srbiji imamo situaciju da trule jabuke, da trule višnje, da su maline plaćene ispod svake cene. Ne samo da će se dići
kuka i motika, nego Mlađanu Dinkiću, kao ministru finansija, verovatno više neće pasti na pamet da se na takav način poigrava sa sudbinom poljoprivrednih proizvođača, iako je budžet u nominalnom iznosu za poljoprivrednike povećan tri puta, ali to ništa ne znači, jer u strukturi onih poljoprivrednih proizvođača i grana kojima treba da se pomogne, to je minimalno, ispod svakog minimuma i nedovoljno za održavanje, kamoli za razvoj poljoprivrede.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Albijaniću, uvažena javnosti Srbije, ako već imate nameru da bilo koga kritikujete i da se osvrćete na moj izgled, hvala na komplimentu, i na ono što sam govorila za skupštinskom govornicom, morali biste, kolega Albijaniću, sledeći put da se prizovete lepom ponašanju i da u Skupštinu dođete pristojno vaspitani i sa normalnom retorikom.
Razgovarajući sa vašim stranačkim kolegom, a nažalost ministrom za finansije Mlađanom Dinkićem, u mom prolasku prema skupštinskoj govornici, vi ste me pitali "Šta je bilo, Nataša"? Kažem vam šta je bilo - G17 plus ne postoji kao politička stranka. Vi ste jedna kriminogena organizacija, svidelo se to vama ili ne.
(Predsedavajući: Molim da koristimo pristojne reči.)
U bilo kom tonu, sasvim normalno i argumentovano, to ću vam ponoviti 10 hiljada puta. Pošto ste tako propali na izborima, a to je pokazala javnost Srbije i birači na izborima, nemam nameru, kao ni jedan srpski radikal, da se više zamajavam s vama. Problemi poljoprivrede, i ono što znam o poljoprivredi, ono što znam o teškoj situaciji u zemlji, to su problemi koji muče građane.
I vi ne samo da nećete moći da dobijete pravo da mi replicirate na ovo, nego bi vam bilo bolje, gospodine Albijaniću, da sednete, da se pokrijete po ušima, po glavi, ili da izađete iz ove skupštinske sale i da se u nju nikada ne vratite. Vas narod neće.
To što ćete vi minut ili dva da govorite nešto što nema veze sa realnošću, za razliku od mene koja se, zaista, kao odgovorna osoba i kao poslanik u trećem sazivu, bavim problemima poljoprivrede, problemima prosvete, problemima zdravstva, problemima kulture i svega onoga što tišti građane Srbije, narod mi je, hvala bogu i narodnoj volji, dao poverenje da to radim u ime poslaničke grupe SRS i u svoje ime.
Vi lepo krenite nekim novim putevima, vratite se onome što ste radili, ako ste bilo šta uopšte radili, a nas ozbiljne ljude i ozbiljne političare, i odgovorne poslanike, pustite i ostavite da se kompetentno, stručno i odgovorno bavimo poslovima kojima treba da se bavimo.

Evo, kada je reč o tome ko sedi u kojoj klupi - ta u kojoj vi sedite je magareća klupa. To je klupa za nemirne đake i za poslanike i ljude koji ne žele ozbiljno da sagledaju probleme.
Gospodine Albijaniću, da se ozbiljno, detaljno i na način koji je primeren narodnim poslanicima, bavite ovim poslom kao što to radim ja i poslanici SRS, vi biste se ozbiljno spremali za diskusije, izlazili po predlozima zakona, iako ih podržavate, naravno tim pre i bolje je za vas da ih hvalite, da govorite o amandmanima poslanika, i pozicije i opozicije, koji su podneti na zakon, a ne da u vremenu kada mislite da ste možda interesantni za mesto ili uži krug prijatelja i rođaka odakle dolazite, govorite stvari koje nemaju veze sa istinom.
Ponovo vam kažem - G17 plus ne predstavlja ništa na političkoj sceni Srbije. Mlađan Dinkić je samo jedan loš izbor Vojislava Koštunice i Vlade, koja je ovakva kakva jeste. Građani su to pokazali i pokazaće tek na izborima koji slede. U septembru, lokalni izbori, svejedno, dalje parlamentarni izbori, ali vaša sudbina je takva i tu pomoći nema.
O sudbini poljoprivrednih proizvođača i onome kako njihov status i položaj da se poboljša, mi ne možemo danas i ovog dana da rešimo ništa. Možda ne i u toku ovog leta, ni u toku ove jeseni, jer problemi su veliki, problemi su dugogodišnji i potreban je mnogo ozbiljniji pristup ozbiljnih ljudi. Mi ćemo to činiti, bavićemo se time na najkomeptentniji način.
Ja sam, bez obzir na to šta ko od poslanika SRS radi, čime se bavi, kakva mu je profesija, ponosna na to odakle dolazim i kakvo mi je poreklo, a naravno, poreklo svih nas uglavnom potiče sa sela. Znam da u mom selu i u celoj Šumadiji seljaci loše žive, da nisu zadovoljni i nisu dobili ni jedan kratkoročni ni dugoročni kredit, već se svakog dana suočavam sa njihovim problemima kroz primanja u kancelariji stranke, kroz susrete u Skupštini, susrete na pijaci ili gde god da ih vidim, jer znam da su ti problemi veoma ozbiljni.
Mene to kao pripadnika ovog naroda boli zbog činjenice da se, opet ponavljam, četvrtina aktivnog stanovništva bavi poljoprivredom, kako moji rođaci, rođaci drugih poslanika bez obzira iz koje poslaničke grupe, i oni danas žive veoma loše.
Zato još jednom kažem, na kraju replike, poslanička grupa SRS zdušno će podržati ovaj amandman, u kome se traži da osiguranje, odnosno da uplata poreza i doprinosa od strane poljoprivrednika bude dobrovoljna, kako oni odluče, odnosno kakve su im finansijske mogućnosti. Hvala.