Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, malo su se strasti stišale posle onog haotičnog stanja sinoć u situaciji kada građani Srbije nisu mogli da prate kakva je atmosfera ovde.
Gospodine Laloviću, jutro je, verovatno, malo bistrije i za vas i pretpostavljam da ste na osnovu izlaganja poslanika i na osnovu reakcija koje su juče stigle od pojedinih predstavnika sindikata i preduzeća gde radnici traže zaštitu svojih prava, shvatili da ovaj zakon treba, a na to imate pravo, da povučete iz procedure. Ovde su vam mnoge kolege, ne samo iz SRS-a, nego iz drugih stranaka koji osporavaju ovaj zakon, izneli mnogobrojne primedbe sa pravnog aspekta zbog čega morate da povučete ovaj zakon.
On je svojevrsni lex specialis zbog toga što je suprotstavljen Zakonu o parničnom postupku, zbog toga što vi morate amandmanski da reagujete. Pitanje je da li vi imate to poslaničko pravo i da li će epilog svega toga biti pred Ustavnim sudom, ne ovakvim i sa ovakvim predsednikom, već u promenjenim i političkim okolnostima kada taj sud bude bio nezavisan.
Gospodine ministre, mnogo je preduzeća u Srbiji, mnogo ojađenih radnika koji traže zaštitu svojih prava, a koji i po ovom članu koji tražim da se menja će biti apsolutno dezavuisani, jer postupak za rešavanje njihovog radnog spora ne da neće biti ubrzan, već se dodatno usporava.
Preduzeće PKB "Kragujevac" je jedno od preduzeća u Srbiji, a takvih je nažalost mnogo zbog prethodne vladavine DOS-a; ministrovanja Vlahovića i takve agencije. Vi ništa niste uradili da se to promeni - ni Zakon o privatizaciji, niti je bolji sada ovaj direktor Agencije za privatizaciju, od onog koji je bio u Vlahovićevo vreme, da se radnici ne vrte u krug i da su prinuđeni da idu na štrajk.
Radnici zaposleni u preduzeću PKB "Kragujevac" već 15 meseci ne rade. Oni sa pravom osporavaju način privatizacije tog preduzeća.
Već su u parničnom sporu, održana su mnogobrojna ročišta pred Trgovinskim sudom u Kragujevcu, a vi vrlo dobro znate gospodine Laloviću, kao što smo to i pre nekoliko dana rekli, gospodinu Stojkoviću, ministru pravosuđa, da je jedan od najvećih problema kod rešavanja radnih sporova putem sudskog procesa takvo ponašanje Gorana Kljajevića, predsednika Trgovinskog suda.
Dakle, svi problemi su skoncentrisani oko pojave Kljajevića, oko načina na koji on radi i oko njegove svojevrsne uzurpacije pozicije na kojoj se nalazi. Eto, tako su juče ovi ljudi morali da zatraže izuzeće sudije pred kojim vode ovaj spor, obilaze ovih dana jednu, drugu, treću kancelariju i nema za njih nikakve pomoći.
Zbog čega je problem ako su sposobne i organizovane jedinice lokalne samouprave. U Kragujevcu je to Grad Kragujevac i ima pravnike i stručnu pomoć da se upute svi oni ljudi koji traže zaštitu svojih prava na ostvarivanje takve pomoć kroz pravnu službu, kako to predlaže SRS.
Vi ste ovde u članu 11. predvideli da agencija, (tražim da se menja u ime poslaničke grupe SRS) ako je predlog podnela jedna od strana u sporu, agencija dostavlja predlog i dokumentaciju drugoj strani u sporu i poziva da se u roku od tri dana izjasni da li prihvata mirno rešavanje spora.
Kakva je sankcija ako se to ne desi, gospodine ministre, posle tri dana? Znači, ti radnici će opet morati da se upute na sud i opet će morati da traže zaštitu svojih prava pred nadležnim sudovima. Vi u obrazloženju zakona kao ključnu stvar zbog čega nam predlažete ovakvo rešenje kažete – dosadašnja praksa je pokazala i sve su to posledice onakvog Zakona o radu, ceo ovaj haos, ostajanje ljudi bez posla, zaštita njihovih prava i Zakon o privatizaciji.
Vi kažete da je ovo mnogo bolje rešenje iz prostog razloga što su neažurni sudovi, što su zatrpani i što oni nisu u mogućnosti da te nagomilane probleme rešavaju.
Zbog čega su krivi radnici PKB "Kragujevac", to sam uzela kao primer, jer je juče u gradu u kome živim taj problem aktuelizovan, oni su išli u Trgovinski sud i tražili su izuzeće sadašnjeg sudije. Zbog čega su oni prinuđeni da na ovakav način, vi ih prosto terate, traže da ostvare svoja prava, a njihovo ustavno i legitimno pravo je da se obrate sudu, odnosno sudovi treba da efikasnije rade.
Ko plaća te sudove i sudije ako vi sami kažete i priznajete da su neažurni i da nisu sposobni. Izaberite sposobnije sudije. Uvek kada je ovde bio izbor sudija i nosioca pravosudnih funkcija sa pravom smo to osporavali, ne naravno sve. Ima među njima mnogo časnih, ažurnih ljudi, ali mnogo je kriminala i mnogo korupcije u toj oblasti i sve je to međusobno povezano.
Ko ovde ispašta na kraju, nevini i nedužni radnici koji u ovom trenutku nemaju ništa, koji prebijenu paru nemaju, koji su ostali bez ičega i ne mogu da izdržavaju svoju decu.

Gospodine  potpredsedniče imam pravo na repliku jer je kolega Homan u svom izlaganju govorio o amandmanu koji sam podnela na član 11. i o delu mog izlaganja u prilog svojoj argumentaciji, koja ne stoji, osporava ovakav način našeg viđenja zakona - pogrešno je protumačio.
Naime, ovde se uopšte nije postavljalo pitanje da li SRS ima istovetni stav sa Demokratskom strankom. Naravno da ga nema, i naravno da su nam i oni suprotstavljeni protivnici kao što ste i vi.
Kao što nam je cilj da što pre sklonimo Borisa Tadića sa mesta predsednika Republike, tako nam je cilj da što pre sklonimo Koštunicu sa mesta premijera, i mi ćemo u tome uspeti, u to budite sigurni.
Ali, ovde se, gospodine Homan, radi o situaciji da zaista ovaj zakon dezavuiše radnike. Na jednom primeru, o kome vi možda ne želite ništa da znate, a koji se dešava u gradu iz koga dolazim, lepo sam objasnila šta se to dešava. Nemoguće je da dođe do rešavanja mirnih sporova, odnosno da dođe do te situacije kada se već spor desio. A, kada se on desi nemoguće je da po članu 11. kako je to predvideo zakonodavac uopšte dođe do kompromisa te vrste.
Naročito, zbog činjenice što su svi sporovi vezani za nepoštovanje socijalnog programa, zbog otkaza, po onakvom Zakonu o radu, koji je izglasao Novaković karticom iz Soluna, zbog činjenice da je izvršena pljačkaška privatizacija i zbog činjenice da sudovi, kao što je sam predlagač predvideo ovde, ne rade dobro svoj posao.
Dakle, mi radnicima sa ove govornice poručujemo da je mnogo bolji način da zatraže svoja prava, ako su već na to prinuđeni, pred nadležnim sudovima. Da pre toga pokušaju da ostvare pravnu pomoć, koja im je očigledno potrebna, jer u nedostatku te pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave, koju mi ovde potenciramo, oni idu od vrata do vrata i traže besplatne savete pravnih stručnjaka, advokata koji žele da im besplatno pruže pomoć, jer oni nemaju prebijenog dinara.
A, kada već dođu pred sud onda je najnormalnije da Kljajević više ne bude predsednik Trgovinskog suda. Najnormalnije je da više nemamo korumpirane sudije, nego časne i poštene ljude, da se ti sporovi, najefikasnije, pred sudovima završe. Sudstvo mora da bude nezavisno, u korist radnika da se dešavaju ti sporovi, pred sudijama koji će da budu časni i odgovorni ljudi. U tome je suština.
To što se u pojedinim segmentima sa ovim zakonom slaže i ovlašćeni predstavnik ili kolega Ristić iz DS-a, apsolutno nikakve veze nema ni sa našim amandmanima ni sa našim stavom prema njima.
Kao što su oni napravili haos za vreme svoje vladavine to isto i vi sada radite. Mi to želimo kroz drugačiju koncepciju da pokušamo da ispravimo.
Ako ne želite to da prihvatite, ako ministar neće da povuče zakon, ako ne shvatate šta je suština našeg zalaganja za radnike i za nezaposlene, evo, proleće će blizu, vanredni parlamentarni izbori, ali budite sigurni da će radikalski premijer biti u stanju i svi ministri da zaštite radnike. Neće biti široke ruke samo u predizbornoj kampanji, već odgovorni ljudi kada konkretne stvari treba da se rešavaju.

Očekivala sam da će da se desi malo duža rasprava kada je moj amandman u pitanju, iz prostog razloga što pojedine kolege iritira moja jasna argumentacija koja je utemeljena na primerima koji su očigledni.
Ne razumem, a sada izlazim da repliciram kolegi Iliću iz DSS, koji je bio njegov povod da izađe i da govori o mom amandmanu. Pri tome je rekao da se smenjuju govornici i da govore o svemu samo ne o amandmanima, a on ni "a" od amandmana nije spomenuo, već je iskoristio priliku da se lokalno prepucava sa Boškom Ristićem, na primeru mog amandmana, odnosno ovog zakona. To možete u Nišu, u Gradskoj skupštini, ako ste i jedan i drugi tamo odbornici.
Što se tiče kadrovanja, gospodine Iliću, rekla sam vam, a vi to verovatno niste čuli ili niste želeli da čujete, da vi u novoj vlasti, novoj – staroj, kako god hoćete, ništa niste uradili da se krupni problemi kod kadrovanja reše.
Ključni problem, kada je u pitanju zaštita prava, opljačkanih i ojađenih, radnika je Trgovinski sud i Goran Kljajević. Godine 2000. on je bio član Izborne komisije u proširenom sastavu u ime SPO, a posle "petooktobarskog puča" velikodušno ga je u svoje okrilje preuzela DS.
On je kadar Demokratske stranke. I vi znate i svi oni, da je on na takav način imenovan, kao i mnoge druge sudije.
Mi smo ovde imali takva imenovanja, kada je u navodnoj opoziciji bila DSS, pred rušenje Vlade Zorana Živkovića, da nam se predloži za predsednika suda u Surdulici čovek koji je bio v.d. direktora neke propale gumarske firme.
O čemu mi onda pričamo? Takva su bila kadrovanja i imenovanja nosilaca pravosudnih funkcija. Zbog toga su sudovi neažurni i zbog toga je možda i bio prinuđen zakonodavac da nam to napiše u obrazloženju, jer je to činjenično stanje. Onda nemojte da govorite o nečemu što ne stoji i da osporavate našu jasnu i nedvosmislenu argumentaciju.
Vi biste znali, da ste osvojili vlast u Nišu, da je veoma jasna i moguća pomoć od strane pravne službe u jednom gradu. Po ovome sada, kako se svi ti ljudi obraćaju poslanicima, što onima koji su u Odboru za privatizaciju, što nama koji nismo, iz raznih gradova dolazimo, obično dođu kod nas koji smo iz određenog grada, ljudi sa tim problemom.
Direktor agencije bi trebalo da bude kolega Ostoja Stojanović iz SRS. On ni u predsoblje, ni u dnevnu, ni u spavaću sobu ne može da uđe od gomile materijala. Čovek je zatrpan. Preko 80 preduzeća, raznih ljudi, radnika koji dolaze i od njega traže pomoć. On to sve pedantno proučava, do detalja, bori se na Odboru za privatizaciju, kritikuje ministra, ali šta to vredi, Ostoja Stojanović ima, kao odgovoran političar, nameru da im pomogne, ali on ne može da im pomogne.
To moraju sudovi da rade. Upravo kod njega i u Odbor za privatizaciju dolaze ljudi zbog toga jer sudovi ne rade svoj posao i radnici ne mogu da ostvare svoja prava.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kako odmičemo do narednog člana zakona i sada zbog spora delatnosti od opšteg interesa koji ste vi definisali u članu 18. vidite da se stvari sve više komplikuju. Zato je koleginica Radeta ukazala na to da je ovo možda i ključni član ovog zakona koji je potpuno neprimenljiv i suprotstavljen sa Ustavom o čemu govori upravo ovaj član.
Suprotstavljen je Zakonu o parničnom postupku i najbolje bi bilo (apelovaćemo do kraja ove rasprave, trajaće verovatno do kraja današnjeg dana) da povučete zakon. Ako je ovako definisan član 18. i ako ste vi nabrojali šta su to delatnosti od opšteg interesa i to stoji da jesu, onda ste morali da se zapitate, gospodine ministre, na koji način ćete da sprečite mogućnost da prejudicirate ovakvom zakonskom odredbom mogućnost zaposlenih u delatnostima od opšteg interesa da koriste svoje pravo štrajka.
Vi ste to dali nekako zakamuflirano, odnosno Vlada, verovatno vi kao predlagač, u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana, ali nećete moći ni mene, ni ostale kolege koje su suprotstavljene zakonu, a kamoli one koji su zaposleni u ovom delatnostima, da ubedite u ispravnost takvog objašnjenja, odnosno u prejudiciranje načina njihovog ostvarenja prava. I kolege pravnici, eksperti iz redova SRS-a koji su se ovde javljali u više navrata, su mišljenja da se bilo kakva sankcija sprovede. S druge strane, niko nije u situaciji da, ako iole normalno razmišlja, krene u štrajk, a da ne želi da ostvari svoja minimalna prava.
Ne kreću talasi štrajkova kada su u pitanju prosvetni radnici, zaposleni u elektroprivredi, javnim preduzećima i zdravstvu iz čista mira. Oni traže svoja elementarna prava, a vi ih terate da idu na mirno rešenje radnog spora. Ako je to nemoguće, oni moraju da pokrenu postupak pred nadležnim sudom i onda ćemo imati novu "Jugoremediju"
Problemi su mnogobrojni. Zaista je način ovakvog ponašanja, pre svega vas kao resornog ministra, za ove ključne probleme koji se tiču onih koji traže posao, onih koji su zaposleni bilo u propalim preduzećima, u javnim preduzećima, da se bavimo ovim zakonom i da je on određen za primenu od 1. januara u stvari dobijanje na vremenu.
Umesto da krenete da rešavate probleme na drugi način, da se stvara mogućnost da se pokrene proizvodnja u zemlji, da se otvaraju nova radna mesta, da se na taj način mnogo efikasnije puni budžet.
Pa onda ni budžetski korisnici ne bi imali problema da, uz ovakav enormni rast cena, komunalnih i svih drugih usluga i prehrambenih proizvoda, to prati koliko-toliko rast zarada.
Ne, to nije slučaj! Svakoga dana je u društvu sve veća raslojenost. Ljudi žive u bedi, u nemaštini, a sada članom 18, kroz koji ste definisali šta su to delatnosti od opšteg interesa, vi prejudicirate način ostvarenja njihovog prava i sprečavate mogućnost da oni ako žele da štrajkuju do ispunjenja svojih zahteva to rade. Inače zakon je takav da on uopšte neće moći, u to budite sigurni, da opstane u pravnom prometu od dana kada ste namenili da on bude primenjen, od 1. januara 2005. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, neshvatljivo je da nam gospodin Slobodan Lalović predlaže ovaj zakon, a on u većem delu rasprave ne reaguje uopšte na naše amandmane ili, kao što je već pola sata slučaj, nije tu. Kako onda radnici, koji očekuju socijalni dijalog koji ministar nudi, da uopšte pomisle da će da ga ostvare kada ministar neće da sarađuje sa poslanicima.
Ni jedan jedini put gospodin Lalović nije izašao da nam kaže da je to iz tog i tog razloga. Dobili smo obrazloženje Vlade, ali on kao mumija sedi ovde, uopšte se ne pojavljuje. To je jedini ministar koji ama baš ništa ne kaže!! Možda će da čeka deset do šest večeras, ali biće kasno, jer je trebalo ranije da reaguje i da sa nama razgovara o podnetim predlozima.
Dame i gospodo poslanici, postupak mirenja u članu 21. je apsolutno nemoguć da se sprovede. Takođe je trebalo da se izbriše član 20. pre toga, a ovo tvrdim iz razloga što, o tome su govorile kolege srpski radikali, po članu 19. "ako se ne odredi sporazumno miritelj imenuje ga agencija".
Onda, ako se to i desi miritelj po članu 21. krene u postupak mirenja. Kaže se u stavu 2. da su strane u sporu dužne da odrede svog predstavnika u odboru i o tome obaveste miritelja najkasnije do dana zakazane rasprave. To ako žele. Ako strane u sporu ne odrede svog predstavnika u roku iz stava 2. ovog člana, postupak mirenja vodi miritelj neposrednim kontaktom sa stranama u sporu.
Šta ako je jedna strana u sporu nedostupna? Koleginica Radeta je malopre navela primer Preduzeća "7. juli" iz Kuršumlije. Ko zna koliko je još takvih primera. Šta ako prođe mesec, dva, tri, taj se ne pojavljuje, nema ko da ga kontaktira? Dolazite u jednu kontradiktornu situaciju, a sa druge strane opet i to je dokaz da dezavuišete radnike i da je nemoguće, jer je zakon bez sankcija i ako miritelj ne pronađe drugu stranu niko njega neće da sankcioniše.
Sa druge strane, kada vam mi kažemo da je jedini put da se po Zakonu o parničnom postupku ostvaruju prava radnika i podsećamo vas na to da smo razgovarajući o tom Predlogu zakona pre nekoliko dana kroz amandmane pokušali i to da poboljšamo - da se postupak ubrza, podsetiću vas da ste u Zakonu o parničnom postupku predvideli da se jedan, drugi put pozove svedok da dođe na ročište i ako ne dođe, treći put on se privodi i zatvara na mesec dana.
Šta ćete i kako ćete da sankcionišete miritelja ako nije u stanju da sprovede postupak pomirenja? Ako ste predvideli po Zakonu o parničnom postupku da svedoka zatvorite na mesec dana i tamo ste čak rekli da ćete ga držati do trideset dana sve dok ne pristane da svedoči, a šta ćete sa ovakvim miriteljem koga će da imenuje agencija, a koji nije sposoban da kontaktira obe strane. Za njega nema nikakve sankcije.
Imate veoma veliko iskustvo sa ovim postupcima i procesima mirenja, ali niste, mislim na vas političke aktere iz onog bivšeg i sadašnjeg DOS-a, nikada bili u stanju da se sami pomirite. Uvek je morao da dođe Solana u Beograd da vas miri i da vam kaže šta treba da uradite.
Sada lepo predvidite da Solana dolazi po ovom zakonu i da učestvuje u ovim radnim sporovima i da na taj način pomažete radnicima, jer ovako kako ste predvideli ovaj postupak mirenja "tu pomoći radnicima nema".

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zaista očekujem, s obzirom na to da već uveliko idemo u raspravu o konkretnim problemima u zakonu, ključni član 18, da izađete za govornicu, i nećete valjda da čekate kao vaše kolege deset do šest pa da nam objasnite zašto ne prihvatate naše amandmane. Zaista je nemoguće da prihvatimo samo par rečenica.
Od prvog do poslednjeg amandmana ponavlja se - amandman se ne prihvata iz istog razloga zbog kojeg se ne prihvata amandman na član 1. koji je podnela gospođa Gordana Pop Lazić. To nije u redu i nije korektno.
Drugo, ako imate nameru, a sve vreme govorite da je to vaša intencija i vašeg Ministarstva, da vodite taj socijalni dijalog, onda bi najbolje bilo da porazgovarate sa nama ovde i da nam objasnite da li imate neku novu argumentaciju osim ove jedne rečenice u prilog tome da nije potreban miritelj.
U ovom članu se kaže da miritelj ima pravo da odvojeno van rasprave prikuplja informacije i druge podatke od predstavnika strana u sporu. Opet vam postavljamo pitanje koje je u Srbiji problem - šta ako miritelj ne može da dođe do jedne strane u sporu? Kakva je sankcija za to ako ne prikupi informacije, i uopšte amandman koji sam podnela, o čemu je bilo reči pre pauze, u postupku mirenja, (član 21.) kada sam vas lepo upozorila na tu činjenicu i to smo vam ilustrovali kroz problem nestanka druge strane kada je u pitanju preduzeće "7. juli" iz Kuršumlije.
Dakle, to su sve konkretne stvari, konkretni slučajevi u Srbiji. O tome se radi. Prema tome, bio bi red da izađete za govornicu i da nam kažete, da se to ne završi samo sa čitanjem nekog dela iz ekspozea koji, eventualno, niste pročitali prilikom obrazlaganja ovog Predloga zakona, a najbolje bi bilo, s obzirom na to da je mnogo argumenata bilo u prilog nefunkcionisanja ovog zakona u proteklim satima, juče i danas, da povučete zakon. Vi na to imate pravo.
Možda zbog toga mudro ćutite da biste nam rekli negde u pola šest ili petnaest do šest - povlačim zakon iz procedure. Skratite te muke i nemojte da nas dovodite u situaciju da non - stop pričamo o tome kako radnici neće od ovoga imati nikakve vajde, jer neće.
Nego, lepo izađite, džentlmenski saopštite da povlačite zakon; zakon nije dobar, suprotstavljen je Ustavu, suprotstavljen Zakonu o parničnom postupku i time ćemo da krenemo na nešto drugo što je na dnevnom redu, a i ti drugi zakoni koji su na dnevnom redu, videćete, počev od agencija, pa redom, ne da su sa propustima nego potpuni promašaj.

Po Poslovniku tražim reč.
U delu Poslovnika koji se odnosi na obaveze i prava predsednika Skupštine, u opisu vašeg radnog mesta gospodine predsedniče, nije da radite posao koji bi trebalo da radi ministar.
Zato, da ne biste dolazili u takvu situaciju da pitanja koja se odnose na izlaganje poslanika, u ovom konkretnom slučaju kolege Cvetkovića, (gde je on) govoreći o nepotrebnosti postojanja i uvođenja agencije i o tome koliko će to da košta poreske obveznike, odnosno državu, nije bilo potrebe da se vi obraćate kolegi Cvetkoviću sa potpitanjem, da li je to bilo njegovo pitanje i da li na njega traži odgovor, jer to pitanje nije bilo upućeno vama.
Zbog toga bi bilo najbolje gospodine predsedavajući, da po članu 89. stav 2. Poslovnika, čim bude gospodin Lalović došao u salu, podsetite ga na to, možda čovek ne zna, možda misli da samo treba da sedi ovde i da ćuti, da može o ovom članu i ovom stavu da se kao predlagač ovog zakona javi za reč kad god hoće, da mu vreme za diskusiju nije ograničeno. Tako će poslanici da dobiju odgovore na sva pitanja.
Gospođica iz Ministarstva koja ovde sedi i strpljivo sluša juče i danas, nije ovlašćena da nam se obraća. Čim se ministar bude vratio, vi ga na to podsetite, tako ćete da otklonite sve dileme i nećete morati na takav, možda vi mislite duhovit način, ali zaista nije, da se obraćate poslanicima, kao što ste to uradili par sekundi pre nego što sam reagovala i javila se po Poslovniku.

Ja ću da izađem i da vam kažem da li sam zadovoljna ili nisam. Nisam zadovoljna odgovorom, mislim da ste povredili Poslovnik. Tražim da se Skupština, u Danu za glasanje izjasni i verovatno će od ovog trenutka da bude i manir drugih kolega poslanika, kao i vaš, da dozvolite onome koga pitate da izađe, a ne iz klupe da vam odgovaramo, nije pristojno i nije u redu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se postavlja još jedno veoma važno pitanje. Iako mi već celog ovog radnog dana i od juče, raspravljamo o zakonu i u pojedinostima, ključno je pitanje za sve članove Zakonodavnog odbora, a naravno ne one iz redova SRS-a, jer su glasali protiv, kako je ovakav Predlog zakona mogao da prođe kroz Zakonodavni odbor?
Ovde u ovom trenutku nije predsednik Zakonodavnog odbora, ali, nije mogao da kaže da je zakon pravno moguć iz prostog razloga, kako je moguće da daju odobrenje za ovako nešto kada znaju da je Zakon o parničnom postupku suprotstavljen ovom zakonu, odnosno ovaj predlog zakona.
Kako je moguće da daju odobrenje za tako nešto, da se nisu pobunili i da nisu rekli, zašto ministar pravosuđa ovo nije pogledao, o čemu se ovde radi? Zašto cela Vlada nije sagledala ceo ovaj problem. Mi dolazimo u situaciju da raspravljamo o pojedinostima i sve više se uplićemo "ko pile u kučine", odnosno predlagač, jer jednostavno nema izlaza u ovoj situaciji.
Pogledajte sada član 29. za koji se traži amandmanom srpskih radikala da se briše. Moraću da vam ga pročitam još jednom. "Ako se postupak ne okonča u smislu člana" ...

Moram da vam kažem, jer je striktno vezan za član 29, o čemu se tu radi: "Ako se postupak ne okonča u smislu člana 28. ovog zakona", jer, i jedan i drugi član su, ako ste pažljivo slušali gospodina Ristića, vezani, i pratite malo kontekst moje priče. Vi samo znate da je član 28, 29. Šta piše u zakonu, kakva je problematika tu, vas to ne zanima, skoncentiršite se malo na celu priču i na ovo o čemu mi ovde razgovaramo.
Kaže – "Ako se postupak ne okonča u smislu člana 28. ovog zakona, miritelj raspušta Odbor i nastavlja postupak mirenja neposrednim kontaktom sa stranama u sporu".
Član 28. kaže – "Postupak mirenja okončava se pred Odborom ako strane u sporu zaključe sporazum o rešenju spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave". Šta ako se to ne desi u roku od 30 dana?
Imate slučaj preduzeća, danas je sva dnevna štampa objavila, a veoma su upoznati članovi Odbora za privatizaciju sa time "Autoprevoz – Vrnjačka Banja". Vi sada imate takav primer da su radnici nezadovoljni načinom prodaje, a naročito procenom vrednosti kapitala u toj nekada jednoj od najmoćnijih prevozničkih firmi u našoj zemlji.
Šta sada oni dalje da rade kada ih ovaj zakon upućuje da prekinu spor koji vode i da idu u postupak mirovanja? Šta da rade oni u situaciji kada miritelj ustanovljen na ovakav način zakonom, nije u situaciji da u zakonskom roku to obavi? Objasnite nam to i recite nam, mada ima mnogo poslanika za razliku od onih koji su spremni slepo da brane ovo.?!
Znate i da smo predstavnici vladajuće koalicije, pa da je koalicioni partner, da ste vi u toj situaciji, mada to nama nikada ne bi moglo da se desi, pogrešio i stavio pred Narodnu skupštinu ovakav predlog zakona - ovde evidentno ima poslanika koji su svesni toga da ovo nije primenljivo.
Sami govore i sa nama neobavezno, a ne za govornicom, jer ih je možda sramota što je Vlada predložila ovakav Predlog zakona. Ceo dan pominjemo razne slučajeve, razna preduzeća, sve te ljude koji hoće da ostvare svoja prava. Ali zaista je to tako.
Da je neprimenljiv i da je suprotstavljen, i stvarno je nemoguće da je Zakonodavni odbor onako rekao "pravno je moguć", ajde ide u proceduru, a da nije osporio sve ovo o čemu sam ja govorila.
Razmilite o tome, ovo nije priča samo radi priče, nego da biste shvatili da će mnogobrojne negativne posledice da izazove primena ovog zakona. Uostalom kako je napisan i kako ste planirali i od kada da krene, on neće biti primenljiv, u to budite sigurni. Onda je u pravu gospodin Jojić, gde smo bili, šta smo radili, izgubili silno vreme i zato ova skupština je mogla da se bavi nekim drugim važnim pitanjima.

Dame i gospodo narodni poslanici, poražavajući je podatak da četiri godine posle navodnih reformi i tranzicije u kojoj je, navodno, započela da nas uvodi prethodna DOS-ovska vlast, promovišući zakone koji su harmonizovani, usklađeni sa zakonima iz EU, a nastavila Vlada Vojislava Koštunice, broj nezaposlenih se iz meseca u mesec, iz godine u godinu sve više penje u Srbiju!!
Pre mesec dana kada smo imali rebalans budžeta Mlađan Dinkić je rekao jedan netačan podatak - da je u toku ove godine 23.000 ljudi pronašlo zaposlenje?! Moguće, ako su to ljudi koji nisu bili evidentirani kod svog poslodavca, pa sada na takav način zaposleni, jer koliko je meni poznato, poznato je i vama a i široj javnosti, nijedno novo radno proizvodno mesto u ovoj zemlji nije otvoreno!
Čak naprotiv, u svim gradovima i u svim opštinama u Srbiji gde je postojao kakav-takav obim proizvodnje i uposlenost radnika, radnici su ostali bez posla, proizvodnje je sve manje. Išlo se na to da se fabrike rasprodaju budzašto, da radnici ostanu na ulicama bez adekvatnog socijalnog programa.
Zašto ovo sve govorim?
Ovo govorim zbog važnosti amandmana gospođe Vjerice Radete. Ja bih vas razumela (i vas koji ćaskate i pričate ko zna o čemu, ne slušate šta vam govorim, a veoma je važno,) da ne prihvatite amandman Vjerice Radete, kada biste izašli i rekli, vi znate, mi smo već devet meseci na vlasti i ovi naši prethodnici koje mi verno sledimo, imamo iste intencije, zaposlili su par stotina hiljada ljudi - Boris Tadić obećao da će odmah da zaposli ne znam koliko stotina hiljada ljudi, sada ga nema nigde. Obično propadne u zemlju, a kada ispliva gore i kada izađe i podigne glavu iz peska, onda poziva Srbe na okupatorske izbore.
Gospođa vas Vjerica Radeta kao odgovoran poslanik, političar, kao srpski radikal vam predlaže da uključite u savet one koji su danas najugroženiji. Ugroženi su svi: penzioneri, deca, đaci, studenti, i radnici koji rade, a ne primaju plate, i oni koji štrajkuju, ali najugroženiji su, pored dece koja očekuju da im roditelji omoguće egzistenciju, nezaposleni.
Gospodin Slobodan Lalović ministar za rad i zapošljavanje ima podatak koji objavljuje Republički zavod za statistiku i do kojeg se dolazi kroz evidenciju ljudi na birou, odnosno službi za zapošljavanje, koliko je onih, danas, koji traže posao, raznih kvalifikacija, što onih koji su ostali bez posla, što onih koji nikada nisu imali mogućnosti da se negde zaposle.
Međutim, gospodin Lalović zna da taj podatak nije tačan i da je taj broj nažalost mnogo veći, možda i za nekoliko stotina hiljada, jer istraživanja koja su obavili stručnjaci iz te oblasti kažu kada je u pitanju traženje posla i nezaposlenost u našoj zemlji da je taj broj veći iz razloga što nisu svi evidentirani u ovim takozvanim, po zakonu koji su izglasali prethodnici u ovoj skupštini, klubovima za traženje posla.
Jedan od takvih klubova, tako ga je zakonodavac nazvao, a poslanici izglasali, otvoren je u Kragujevcu u predizbornoj kampanji uoči lokalnih izbora. Ministar Lalović je zajedno sa jednim od kandidata, ali taj nije pobedio na izborima u Gradu Kragujevcu, otvorio klub za traženje posla, da cinizam bude još veći. Nažalost, takav klub u Kragujevcu obuhvata 40.000 nezaposlenih.
U Srbiji je taj podatak preko milion nezaposlenih, milion i sto, možda i dvesta hiljada, jer kažem vam da nisu svi ljudi iz raznoraznih razloga evidentirani kod Službe za nezaposlene.
Zbog toga je veoma važno, pošto je tako poražavajući broj onih koji traže posao da prihvatite ovaj amandman koji vam je predložila koleginica Vjerica Radeta - da se i ljudi koji su bez posla, a ne samo sindikati za koje ona traži da se briše reprezentativni, kao i udruženja poslodavaca, (jer ko je taj ko će da ocenjuje šta je reprezentativno, a šta nije) da se i oni ljudi koji su najugroženiji, a njih je preko milion, uključe.

Dame i gospodo narodni poslanici, potrebno je da se prihvati amandman na član 10. zakona kolege Darka Glišića iz razloga što je nemoguće da se Vlada Republike Srbije krije iza člana 1. Predlog zakona. Ako već niste pokazali dobru volju, ali videćemo, ostalo vam je vreme da u Danu za glasanje na član 1, takođe, prihvatite amandman koleginice Radete - da pored Vlade budu uključeni i predstavnici nezaposlenih, onda je neophodno da pokažete ozbiljnost  kao nosioci najviše zakonodavne funkcije u kontrolnom procesu kada je Vlada Republike Srbije u pitanju.
To što stav 1. predviđa, kao što ste vi predložili, pretpostavljam da je gospođica sad ovde neko ko prati šta mi govorimo, jer ministar je izašao, uključena u proces koji se tiče socijalno-ekonomskog saveta, ne obavezuje Vladu kao što to traži kolega Glišić da se ona izjasni o pojedinim, veoma važnim za zaposlene, pitanjima u roku od 15 dana.
Na kraju, kakva je to Vlada ako ne može o tako vitalnim pitanjima značajnim za radnike, za zaposlene u svim segmentima naše privrede, pre bih rekla nezaposlene, one koji štrajkuju, one koji traže svoja prava, one koji traže zaštitu svojih prava, da svoje mišljenje da.
Da li je u pitanju nedovoljni angažman ministarstva, zaposlenih u Vladi, u čemu je problem dame i gospodo poslanici da ne prihvatite ovakav obavezujući stav za Vladu Republike Srbije? Zar to nije njena obaveza kao izvršne vlasti koju mi ovde biramo?
Ako mi imamo veoma lošu praksu kada je u pitanju Agencija za privatizaciju, kada je u pitanju sve ono što se dešavalo, mnogobrojne zloupotrebe i pljačke, biću slobodna da kažem, jer je to zaista pravi termin u procesu privatizacije u proteklih nekoliko godina, zašto je onda to vama problem da prihvatite da se Vlada obaveže da o određenom pitanju da svoje mišljenje.
Vi znate i sami da Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije predviđa da je Vlada obavezna, mi to naravno možemo da razmatramo i bez njenog mišljenja, da na amandmane koje su poslanici podneli da svoje mišljenje. O ovako važnim stvarima u koje je uključena Vlada Republike Srbije, a tiče se ekonomsko-socijalnog saveta, ništa neće nikoga u Vladi zaboleti, (glava) ako je spreman da rešava te nagomilane probleme. Druga je stvar, sada, ako resorni ministar i celokupna Vlada žele da stave pod tepih, da se ne suoče sa činjenicom koja tišti nezaposlene, socijalno ugrožene u ovoj zemlji.
Prema tome, bilo bi dobro da i vi kao poslanici, predstavnici zakonodavnog tela prihvatite činjenicu da smo mi ipak u toj ravnopravnoj podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, ipak neko ko mora da ima kontrolnu funkciju nad Vladom Republike Srbije i da zato sa pravom tražimo, odnosno jedan vaš kolega poslanik, da se ovakav obavezujući stav predvidi za Vladu dodavanjem novog stava u članu 10.

Amandman kolege Stevice Deđanskog je veoma smislen i za nas je apsolutno neprihvatljivo da ovakav član u zakonu ostane, gospodine ministre, radi se o članu 11. koji kaže: "Socijalno-ekonomski savet može da obrazuje stalna i privremena radna tela za razmatranje i predlaganje stavova po pojedinim oblastima.
Scijalno-ekonomski savet može da pozove predstavnike nevladinih organizacija, kao i istaknute naučnike i stručnjake da učestvuju u radu radnih tela, bez prava glasa".
Zaista je neverovatno da vi počev od člana 1. odbijate mogućnost koju vam daje koleginica Vjerica Radeta, ne zbog toga da bi pisala amandman nego da bi ogroman korpus nezaposlenih ljudi uključila u socijalno-ekonomski savet, pa se to ponavlja u članu 3. u članu 5. gde vam kolega Rankić predlaže da savet umesto 18. ima 20. članova a da petoro bude iz redova nezaposlenih, a ovde nam predlažete da imamo predstavnike tzv. nevladinih organizacija za koje ćemo i ove godine u projekciji budžeta za 2005. godinu tražiti da ne primaju ni jedan jedini dinar!
Neophodno je da već jednom shvatite da te nevladine organizacije ne pomažu nikome u ovoj zemlji, a naročito ne onima koji traže posao i onima koji su nezaposleni, već ugodno, iz svojih dobro opremljenih kancelarija i prostorija, sa svojih radnih sesija, fino lepo žive a pomoći nema za one kojima je pomoć najpotrebnija!!
Sa druge strane jednom bi bio red da nam bilo ko od predstavnika Vlade kaže – a ko su to istaknuti naučni stručnjaci iz oblasti "te i te".
Kada je pre nekoliko dana bio na dnevnom redu zakon čiji je predlagač u ime Vlade ministar za kulturu i informisanje, pojavio se, to sam vam već rekla, na državnoj televiziji u jutarnjem dnevniku jedan istrošeni profesor Beogradskog pravnog fakulteta, izrazito loše orijentisan kada su u pitanju naši nacionalni i državni interesi, izvesni Vladimir Vodinelić, i sada mi se nameće kao logično, to, da vi u socijalno-ekonomski savet, kao stručnjake iz te oblasti, recimo, možete da pozovete Aleksandra Vlahovića, bivšeg ministra, a sada kolegu i poslanika iz DS.
Znate, kada je Vlahović sa pozicije izvršnog direktora svoje firme vršio takvu i onakvu procenu preduzeća u našoj zemlji, on je očigledno sebe promovisao za stručnjaka, a kakav je bio stručan posle se pokazalo, zajedno sa svim onim ekspertima iz Ministarstva za privatizaciju.
Prema tome, velika opasnost se iza ovoga krije. Ko će tu da se provuče, ko su ti stručnjaci, šta će oni ovde da rade, bez obzira na to što oni nemaju pravo glasa. Morate da znate jednom za svagda da, u ovoj zemlji, kroz zakone koje predlaže Vlada narodnim poslanicima, odgovornost za vršenje nekog posla mogu da imaju, ako je u pitanju ovde taj socijalni dijalog sa predstavnicima sindikata, nemamo ništa protiv, i mi smo bili oni, kada niko nije hteo da razgovara sa njima, a naročito u situaciji kada je bilo incidenata ispred Skupštine, i kada je policija poslata na radnike da ih batina, koji smo hteli da razgovaramo sa njima.
Mi tražimo da se uključe i nezaposleni. Ovako, nevladine organizacije, koje su sektori za pranje raznoraznih para, što onih koje vi dajete i koje obilato troše iz budžeta, što drugih, i ti tzv. stručnjaci ne da nam nisu potrebni, nego su oni svojim projektima i sa onim što su do sada radili pokazali da im zaista nije bio cilj da unaprede socijalni položaj svih struktura stanovništva u našoj zemlji.
Prema tome, ministre, prihvatite amandman kolege Glišića, brišite ovaj član, oslobodićete se jednog velikog balasta koji se vuče po mnogim drugim ministarstvima, a onda ćemo zaista znati da ne moramo da finansiramo razne pojedince koji traže uhlebljenje na raznim stranama, odnosno neki dodatni angažman da zarade koji evro više.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Narodne skupštine pokušava da bude duhovit. Iskrena da budem, ponekada mu to pođe za rukom, ali večeras je to zaista više nego žalosno. Iz prostog razloga što je navodna većina u ovoj Skupštini tražila da se vreme za raspravu, o amandmanima na dva zakona o kojima je reč, produži.

Gospodine predsedniče, po članu 107. Poslovnika na koji ovog puta intervenišem, ne samo da nemate autoritet, ne samo da niste u mogućnosti da unormalite skupštinsku većinu da radi i da se ponaša u skupštinskoj sali onako kako to dolikuje narodnim poslanicima, već nas pokušavate da terate na to, naravno, sve vreme kršeći Poslovnik, jer to što vi niste dovoljno obučeni da rukovodite elektronskim sistemom, to što prenebregavate činjenicu da ima više kartica nego živih lica u sali koji su poslanici, to je vaš problem.

Ali zato pokušajte, jer vas je kakva-takva većina izabrala, da na osnovu člana 107. Poslovnika stvorite mogućnost i uslove da se ovde normalno radi. Kružoci, šetanje, stajanjem uz jedan ili drugi zid, neprekidno smejanje, kao da je u pitanju smehotresna olimpijada kojoj najviše pribegava šef jedne poslaničke grupe ovde je nešto što je neprimereno i na šta ste vi morali u prethodna dva i po sata da reagujete.

Pošto ste ih pustili da pribave sebi lanč-pakete, pošto ste ih pustili da se malo okrepe i osveže, da se vrate sa sastanka oni koje ste očekivali, vi na ovakav način i dalje hoćete da uzurpirate Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Ako već tako želite, ako mislite da možete tek tako da izađete sa nama na kraj, budite sigurni da će po svakom amandmanu svaki član, odnosno poslanik SRS od sada pa do kraja da izlazi i da koristi svoje pravo od pet minuta.

A vi ćete ovde da sedite koliko god da je to potrebno i budite sigurno da ćemo svaki put da izađemo, pa neće tako biti smešno ni jednom ni drugom šefu poslaničke grupe ovde, iz prostog razloga što je bilo jasno još pre osam meseci da ste vi skupljeni "s koca i konopca", da zavisite jedni od drugih, da nikakvo mirno rešavanje nikakvog spora ne može.

(Dušan Proroković sa mesta: Kakav je to rečnik?)

Gospodine Prorokoviću, ućutite. Ja sada govorim, kada budete želeli da se obratite Skupštini zatražite reč, morate da se upristojite, ako ste vi Koštuničin "junoša" ili ovde vladajuće navodne većine, vi morate da znate šta je ovde red i poredak u najvišem skupštinskom telu.
Prema tome, budite toliko pristojni i javite se po Poslovniku, replicirajte, radite šta god hoćete, ali budite sigurni da mi više nećemo da trpimo vaš bezobrazluk i činjenicu da na ovakav način falsifikujete navodnu prisutnu većinu u Skupštini.