Zahvaljujem potpredsedniče.

Vlada Republike Srbije neće da objavi koliko je kompanija iz UAE „Al ravafed“, sa kojim je Srbija 2014. godine osnovala zajedničko preduzeće, uplatila novca u budžet na ime zakupa 3.534 hektara poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Vojne ustanove „Morović“, pogona u Karađorđevu.

Arapska firma za zakup ovih njiva u 2015. godini je platila svega 60 evra po hektaru, mada prosečna cena po kojoj se licitiraju oranice u opštini Bačka Palanka, u kojoj se nalazi pogon Karađorđevo, oko 350 evra. Za Srbiju to je čist gubitak od oko milion evra i to samo na jednom imanju koje je dospelo u ruku arapske kompanije.

Zajedničko preduzeće koje je tom prilikom osnovano kao da je u zemlju propalo. Nigde se ne vidi, nema sajt, ne postoji nijedan broj telefona, a vrata kancelarije u Bulevaru Mihaila Pupina broj 6. u Beogradu su zaključana.

Tom prilikom u toj problematici iz Ministarstva odbrane Srbije stigao je veoma štur i nepotpun i nejasan odgovor iz kojeg se ne vidi po kojoj ceni je zemljište izdato i koliko se u budžet Srbije slilo novca od tog zakupa.

Na sajtu Vlade i Skupštine Srbije više nema ugovora o zajedničkom ulaganju, kao ni međudržavnog sporazuma koji je navodno zaključen od Vlade Srbije i kompanije „Al Dahra“ koja je tada na papiru bila partner u Srbiji sa tim protivustavnim i protivzakonitim radnjama.

Dakle, to što ste uradili u Karađorđevu sa poljoprivrednim zemljištem koje je u vlasništvu Vojne ustanove „Morović“ to sada radite u svakoj opštini u Srbiji, u svakoj opštini u Srbiji, u svakoj opštini u Vojvodini.

Ispod cena, ispod žita, mimo pravila i mimo zakona svojim poslovnim partnerima dodeljujete poljoprivredno zemljište u državnom vlasništvu tako da je to ispod cene i ispod žita mimo pravila i mimo zakona.

U isto to vreme 10 ili 15 hiljada porodica u Vojvodini, koje žive isključivo od uzimanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, vi ostavljate bez hleba, bez ikakvih prihoda zato što zemlja koja njima može da pripadne je ona zemlja koju vaši poslovni partneri ne budu želeli, a to je zemljište lošeg kvaliteta i vi praktično time terate poštene seljake, paore i poljoprivrednike da rade kao nadničari na poljoprivrednom zemljištu koje ste poklonili svojim poslovnim partnerima. To su vaše investicije u privredu i time su se i poljoprivrednici svrstali u grupu ljudi kojima otvoreno pljujete u lice.

Zahvaljujem.

Ovo je treći u toj grupi zakona o obrazovanju čiju sam izmenu i dopunu podnela u iščekivanju novog Predloga zakona. Očigledno je da kada smo usvajali Zakon o udžbenicima i sam ministar Verbić priznao da je bio pod određenim pritiscima. Očigledno je da određeni privatni izdavači udžbenika su jednakiji, što bi ovde rekao, drugih izdavača udžbenika u ovoj zemlji. Očigledno je da njihovi udžbenici imaju određene prednosti koje je vrlo vešto nametnula Vlada Republike Srbije, za šta se naravno po običaju okrivljuju nastavnici, prosvetari, učitelji i profesori koje je i sama Vlada u obrazloženju Zakona o udžbenicima, kada im je predlagala, navela kao centar korupcije u prosveti i imala je toliko obraza da nastavnike, učitelje i profesore označi krivcima za to što naša deca uče iz loših udžbenika.

Nisu krivi nastavnici, profesori i učitelji. Nisu krivi roditelji i nisu kriva deca. Kriva je Vlada Republike Srbije koja pod jedan nije prilagodila nastavne planove i programe onome što oni treba da budu 2017. godine, nije napravila dobar Zakon o udžbenicima koji će naterati sve izdavače da prave kvalitetne udžbenike, nije napravila dobar sistem izbora udžbenika, ukinula je program besplatnih udžbenika, uvela potpuni haos u tržište udžbenika i određenim izdavačima vrlo pažljivo izabranim, pretpostavljam, omogućila da na tržištu udžbenika rade šta hoće.

Mi smo tom prilikom saznali da postoji nekakva, da kažem, udžbenička mafija, zbog toga što se radi o izuzetnom velikom tržištu, o sigurnom tržištu zato što će naravno svaki roditelj i dići kredit i zadužiti se i pozajmiti pare, ako treba, samo da svom detetu kupi udžbenik koji se u školi zahteva.

Saznali smo da postoje izdavači u ovoj zemlji koji mogu da rade apsolutno šta hoće, da teraju roditelje da kupuju udžbenike koje deca tokom celog školovanja nijednom ni ne otvore i saznali smo da ta udžbenička mafija i ti povlašćeni izdavači udžbenika zapravo su u mogućnosti da štampaju čak i udžbenike u kojima se nalaze materijalne greške.

Predlažem da ove izmene i dopune, koje ja predlažem, razgovaramo o njima. Ne moramo ih usvojiti u formi u kojoj ja predlažem, ali dajte makar pre nego što počne sledeća školska godina da makar deo ovih problema rešimo zbog toga što gospodin Šarčević očigledno nema nameru.

Znate, često razmišljam da li je moje kolege sramota kada ne glasaju za ovakve predloge zakona, kada ne glasaju za to da se među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti krivično delo – krađe beba, kada ne glasaju za ovo što je kolega Božović predlagao da se nasilnicima oduzme oružje da ne bi činili još krivičnih dela oružjem u porodici itd.

Onda čujem zamenika šefa poslaničke grupe SNS kako se smeje što je ne znam 15 ili 20 poslanika glasalo za predlog da se nasilnicima, registrovanim nasilnicima u porodici oduzme oružje. To je gospodine Orliću sramota. Nije to ništa da se smejete. Ne treba da se ponosite time. Treba da vas bude sramota. Treba da vas bude sramota što četiri godine što Srbija ne usvaja…

Molim vas, gospodine potpredsedniče, prenesite gospodinu Orliću da nije smešno kada se…

Prenesite gospodinu Orliću da nema ništa komično u tome što Srbija četiri godine kasni da usvoji Zakon o krađi beba, da nema ništa komično u tome kada roditelji nestalih beba, koji su doživeli najveću tragediju koja nekome može da se desi, mesecima ne mogu da stupe ni sa kim iz vladajuće koalicije u kontakt, samo zato što sam ja predložila ovaj zakon.

Nema ništa komično u tome što se tim ljudima naknadno pljuje u lice iako su preživeli najveća moguća poniženja u ovoj zemlji koja je iko mogao da preživi i nema ništa komično u tome što im sada čak oduzimamo vreme da kada im kažu da im je dete umrlo, da ne mogu da dobiju leš deteta, da ne mogu da dobiju medicinsku dokumentaciju, da ne mogu da sahrane svoje dete, mi im sada oduzimamo čak i pravo da im prođe neko vreme da se saberu, da razmisle, da vide da li je možda nešto bilo čudno u ponašanju ili lekara ili bilo koga drugog i da imaju vremena da podnesu krivičnu prijavu, a ne kada se sete da se nešto desilo da onda tada već bude kasno.

Ne znam, meni ništa nije smešno u tome. Ako kome god je smešno neka mu je na čast, ali da znate da ni onim ljudima koji ovo gledaju verovatno i sigurno ništa nije smešno, a to što se bilo ko smeje što ovaj zakon sada pedeseti put neće proći zaista mislim da nema smisla.

Ono na šta je gospođa Čomić mislila, zaista ne znam što se gospodin ministar tako rasrdio, ona politika na koju je ona mislila jeste da je i politika etika. Ovo zaista, osim onih profesionalnog dela, koji ne sumnjam da je urađen uz konsultacije sa stručnom javnošću itd, ovaj zakon ima jedan ogroman etički deo zato što zaista uvodi potpuno nove odnose u naše društvo i na tu je politiku mislila gospođa Čomić, a ne na politiku u smislu političkih stranaka. Ne znam kakav vi imate problem da uvidite to i da ne vidite da ovo jeste, mada su kolege govorile, jedno političko pitanje zbog toga što unosi potpuno nove odnose u naše društvo.

Kada smo pričali u poslaničkom klubu o ovom zakonu, toliko je bilo pitanja o kojima smo imali različita mišljenja, o kojima smo se konsultovali. Gospođa Stamenković je rekla da zaista gotovo da nema u Zakonu o biomedicinski potpomognutoj oplodnji stvari koja ne izaziva neku vrstu kontraverze. Na to je mislila gospođa Čomić. Niko ovde nije protiv vas. Nema potrebe na taj način da se branite od poslaničke grupe DS. Jesmo protiv vas zbog drugih stvari. Što se tiče ovog zakona, nismo protiv vas. Protiv vas smo zbog toga što zabranjujete zapošljavanje lekara, što podržavate pogrešnu politiku itd.

Dakle, u ovom zakonu postoji čitav niz stvari koje zaista treba posmatrati iz više uglova. Jedan ugao jeste stručni, jedan ugao jeste onaj na koji smo mi uložili neke amandmane. Recimo, mi ne vidimo kako lekar ima mogućnost da proceni da li neko ima nameru da stekne nekakvu korist ili da na drugi način se okoristi od ovoga. Smatramo da to treba urediti drugim zakonima i svakako treba Krivičnim zakonom ograničiti, ali da sam lekar, koji učestvuje u tom postupku, nema načina da to utvrdi.

Kada pogledamo mi koji nismo iz medicinske struke, nego se prosto ne bavimo time, gledamo uvek iz perspektive onih koji će biti korisnici ove vantelesne oplodnje, biomedicinski potpomognute oplodnje, bilo da su u pitanju pojedinci, bilo da su u pitanju parovi, pa čak i ona deca koja će tim putem nastati. Zaista, kada smo razgovarali u poslaničkom klubu o tome, razgovarali smo o tome kako će ovaj zakon imati uticaja na one koji će biti korisnici tog zakona ili na one koji će zahvaljujući ovom zakonu nastati.

Svakako da zakon jeste moderniji u odnosu na onaj koji je bio. Budući da sam zajedno sa još nekim koleginicama, kada smo usvajali prošli zakon, vodila bitku oko toga da i ženama koje nemaju partnera treba omogućiti da mogu da se podvrgnu biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Veoma mi je drago što vidim da je u ovom predlogu ta procedura dodatno olakšana, da im više ne treba nekakva specijalna dozvola ministra, ne znam kako je to u prošlosti izgledalo, nego da se sada žena koja je bez partnera može podvrći tome.

Prethodni zakon se zvao Zakon o lečenju neplodnosti putem biomedicinski potpomognute oplodnje zbog čega smo ukazivali na paradoks toga da vi lečenje neplodnosti, odnosno medicinsku uslugu nekome uslovljavate time da li ima ili nema venčani list. To ste sada ispravili. Drago mi je da ste to uradili.

U svakom slučaju mislim da će onima koji žele potomstvo, a ne mogu da ga ostvare drugačije, ovaj zakon olakšati da dođu do potomstva. Mislim da to jeste pozitivna stvar.

Ono što i dalje ostaju otvorena pitanja jeste to veliko pitanje surogat majčinstva o kom očigledno imamo različita mišljenja. Svakako da to jeste praksa koja postoji u mnogim zemljama. Moje lično mišljenje je da je, ukoliko smo već ovoliko otišli u modernizaciju ovog zakona, trebalo otići do kraja, da je trebalo i taj poslednji korak učiniti, da postoje razni načini da se eventualne zloupotrebe, kojih svakako može biti, spreče i da zaista treba omogućiti i onima koji nikako na drugi način ne mogu da postanu roditelji da na taj način to urade.

Verujem da ćemo možda, pošto smo krenuli tim putem modernizacije, u nekom od narednih zakona napraviti i taj korak. Mislim da je još neko rekao – veoma je važno da u nekom budućem zakonu tu starosnu granicu još podignemo ili na 45 godina ili nešto što se dogovorimo da bude moguće. Dobro je da je podignuto sa 40 na 42 godine. Mislim da ima prostora da se to još pomeri.

Naravno, sva otvorena pitanja koje su kolege postavile i dalje ostaju otvorena. Pitanje uvoza. S obzirom na to da mi zaista ne možemo znati kakva su pravila u zemljama iz kojih se materijal uvozi, da li onda taj materijal koji dolazi ispunjava uslove koji su zakonom propisani u našoj zemlji.

Ukoliko postoji način da se to reši, ukoliko je namera da se to reši nekim podzakonskim aktima, mislim da je trebalo da bude u zakonu. Veoma je važan zakon, fundamentalno i najdirektnije utiče na živote ljude i mislim da je što veći broj stvari koje su mogle biti regulisane zakonom, trebalo regulisati zakonom, a što manji broj ostavljati za podzakonska akta. Zato što, čini mi se da su retki zakoni za koje će ljudi tako direktno biti zainteresovani kao za ovaj.

Možda im se ne čini u prvom momentu da je ovo jedan od zakona koji možda najviše utiče na njihove živote, ali za svakoga ko bude išao na tu tzv. veštačku oplodnju, za svakoga ko na taj način bude ostvario potomstvo, biće izuzetno važno svako slovo koje u ovom zakonu stoji.

Zbog toga mislimo da je mnoge stvari koje ste ostavili podzakonskim aktima trebalo urediti zakonom. Neki su poslanici već o mnogima od njih govorili i zaista se pred nas postavljaju neka etička pitanja u tom smislu politička, zato što su veoma osetljiva, veoma su kontraverzna i mislim da treba da se na jedan pažljiv način odnosimo prema svemu što piše u ovom zakonu i da ne odbacujete ono što govorimo, posebno kada bude rasprava o amandmanima, zato što nekome se možda čini da je rasprava stručna, zapravo je duboko politička.

Zahvaljujem.

Nisam mislila da ću prva dobiti reč.

Uvažena predsednice, koleginice i kolege, moje pitanja upućena su nekoliko institucija organa itd, kako budem koje pitanje postavljala govoriću za koga je sva se naravno tiču izbora koji su održani 2. aprila i onoga što se zapravo nakon izbora dešavalo što u RIK, a delom je onoga što smo imali da vidimo u medijima, posebno oni građani koji su pratili čudnovate događaje koji su se dešavali na sednicama RIK-a i na čudnovat način na koji je RIK postupao sa prigovorima koji su dolazili iz izbornih štabova raznih kandidata, ne samo kandidata koga je podržavala DS.

Naime, izborni štab Saše Jankovića, koga je podržala i DS, je osim toga što je tokom samog dana izbora uočio mnoge nepravilnosti u vidu pritisaka na građane, uznemiravanja, pozivanja, pretnji, ucena itd, osim toga što smo već pre izbora predočili da ljudi koji su zaposleni u državnoj upravi ili javnim preduzećima imaju problema i strahuju za očuvanje svojih radnih mesta, s obzirom na to da su pod stalnim pretnjama da će izgubiti posao ukoliko ne budu podržali Aleksandra Vučića, mi smo i na sam dan izbora uočili veliki broj nepravilnosti, naravno radi se o kupovini glasova. Predali smo prigovore, podneli krivične prijave.

Međutim, kao da nismo bili spremni na ono što će se dešavati nakon zatvaranja radnih mesta i tu ste, moram priznati, iznova uspeli da nas iznenadite, iako ste već na prethodnim izborima pokazali da ste spremni na sve. Očigledno je Aleksandru Vučiću jedini cilj bio da ne sme biti drugog kruga, tako da je nakon izbora, nakon predaje biračkog materijala u RIK došlo do jedne, meni se čini, do sada neviđene krađe glasova, pa ja sa tim u vezi imam nekoliko pitanja.

Naime, nekoliko dana nakon izbora je izborni štab Saše Jankovića u skladu sa svojim zakonskim mogućnostima tražio uvid u birački materijal. Prilikom tog uvida nasumičnim otvaranjem svega 25 vreća sa izbornim materijalom naši kontrolori su ustanovili da se na zapisnicima koji su priloženi uz te vreće nalazi čak 926 glasova više za Aleksandra Vučića nego što se fizički nalazilo u tim vrećama, odnosno da je neko u međuvremenu menjao zapisnike i Aleksandru Vučiću dodavao veći broj glasova nego što je on zaista i osvojio.

Nakon što smo to izneli u javnost Aleksandar Vučić se, pretpostavljam, iz medija informisao o tome i nakon dva dana je on kao odlazeći premijer, dolazeći predsednik, sada u funkciji predsednika RIK-a zakazao sednicu RIK-a, naredio da se tamo mimo svih običaja prebrojavaju glasovi iz samo dve vreće koje su dva dana bile nezaštićene, kada se videlo da je ukradeno samo četiri glasa.

Ono što su građani tada imali prilike da vide je nešto veoma čudno, na šta se odnosi i moje pitanje, a možete i vi predsednice da odgovorite – biračka kutija ima ulaz koji je veličine recimo 10 centimetara. Pretpostavljam da je list veličine A4 formata i da ne može da se ubaci nesavijen u tu kutiju, pa su se pak nekako pojavili nesavijeni listići na kojima je zaokružen broj šest, glas za Aleksandra Vučića, pa molim predsednicu da mi objasni – kako se listić A4 može ubaciti u otvor veličine 10 centimetara, a da se pri tom nepresavije?

Drugo pitanje je za samog premijera, predsednika, predsednika RIK-a, ne znam na kojoj se funkciji nalazi, s obzirom na to da je rekao da bi pre umro nego ukrao jedan glas i da je njegova pobeda čista kao suza, šta ćemo sa tim što su evo sada po njegovim tvrdnjama četiri glasa ukradena i da li je to samo četiri glasa kraduckanje, kako su neki vaši koalicioni partneri govorili, ili se ipak ne radi o pobedi čistoj kao suza?

Zahvaljujem, predsednice.

Gospodine ministre sa gostima, koleginice i kolege, zaista imamo veliki broj sporazuma i ratifikacija o kojima treba da razgovaramo. Nažalost, mi smo juče to govorili, nećemo razgovarati o nekim temama koje se trenutno čine malo važnijim za ono što se u zemlji dešava, očigledno je da vi nemate želju da o tome razgovarate, ali čuli smo od predsednice da ona nema nameru da izbegava i tu raspravu, pa ćemo sa radošću dočekati i da se to desi.

Gospodine Nedimoviću, htela sam malo sa vama da razgovaram o obrazovanju, što mislim da nije baš neka vaša sfera, u svakom slučaju nije vam resor u Vladi. Žao mi je što gospodin Šarčević nije tu. Mislim da je dosta loša praksa, nije zabranjeno, ali mislim da je dosta loša praksa da u situacijama u kojima imamo ovako raznovrsan dnevni red samo jedan ministar bude tu, s obzirom na to da vidim da i saradnika drugih ministara baš nema u velikom broju, s obzirom da jedini možete da učestvujete u ovoj raspravi.

U ovom moru sporazuma o kojima danas raspravljamo imamo nekoliko njih koji se odnose na obrazovanje. Jedan svakako da ne može nikome biti sporan i svakako da je to nešto što moramo da podržimo, to je učešće Srbije u srednjeevropskom programu univerzitetske razmene CEEPUS, koji će zapravo dati našim mladim naučnicima šansu koju oni u Srbiji, nažalost, veoma često ne dobijaju i dati im mogućnost da razviju svoje kapacitete i naučna saznanja na način na koji to u Srbiji ne mogu da urade, zato što nemaju uslova, zato što za to u Srbiji nema finansija, zato što se u Srbiji ne ulaže u nauku i zato što se, u krajnjem, svakoga dana šalje poruka da se znanje, ono pravo, i nauka baš nešto preterano i ne cene.

Naravno, otvara se čitav niz pitanja na koji način će Republika Srbija da učestvuje u ovom sporazumu, mislim, nemojte zameriti da vi niste kadri da mi odgovorite na ta pitanja. S obzirom na to da Srbija ima čitav niz problema kada je u pitanju i vođenje registra naučnih radova i uslovi u kojima mladi naučnici rade, teško je odlučiti da li je tu situacija gora u društvenim ili u prirodnim naukama. Postoji veoma mali broj oblasti u koje se zaista ulaže. Opet kažem, žao mi je što ne možemo o tome da razgovaramo jer mislim da je one naučnike mlade, koji su dočekali jedva da Srbija uđe u ovaj program, veoma interesuje da čuju odgovore na ova pitanja, a vi očigledno niste u mogućnosti da ih date, tako da ću verovatno u nekakvoj formi poslaničkog pitanja upitati ministra Šarčevića na koji način je ovo osmislio.

Drugi sporazum koji se tiče obrazovanja jeste učešće Srbije u Inicijativi za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi i o sedištu sekretarijata te inicijative. Evo, recimo, za razliku od prethodnog sporazuma, nečega što je apsolutno nepotrebno. Zaista ne vidim čemu ovaj sporazum služi, osim da se grupa nekakvih nevladinih organizacija malo proputuje svetom, dobije nekakve naknade za to što radi. Jedina koordinacija koja je Srbiji potrebna u ovoj sferi jeste koordinacija sa razvijenim zemljama u kojoj je obrazovanje na nivou koji je zadovoljavajući, u kojoj obrazovanje daje rezultate koje Srbija želi da postigne, u kojem obrazovanje stvara misleće mlade ljude koji misle svojom glavom, sposobni za tržište rada i osposobljeni za poslove za koje su se školovali. To kod nas nije slučaj.

Ne znam sa čim ministar Šarčević misli da usklađuje obrazovanje u Republici Srbiji, kada je u nacrtima zakona koje je pripremio, koji još nisu u formi predloga, kako smo imali prilike da načujemo, sve ono moderno što je postojalo u tim zakonima on je uklonio i on zapravo naše obrazovanje vraća na nivo koji je bio pre 150 godina, pa čak i one stvari koje su se pro forme nalazile u zakonu, da obrazovanje treba da bude moderno, da teži učenju putem otkrića, da nastava ne treba da bude orijentisana na profesore i učenje napamet, nego na decu itd, čak i te stvari mi iz tih nacrta, koliko imamo prilika da čujemo, ćemo skloniti. Tako da je apsolutno nejasno sa kim se mi to usklađujemo, na koji način to radimo, ali opet, pošto nema ovde ministra, mislim da niste prava osoba za razgovor o tome.

Treći, meni omiljeni, sporazum o kom ću govoriti je, naravno, Sporazum o uzajamnom ulaganju sa Katarom. Samo molim da mi se objasni šta mi ulažemo u Katar, kakve su to uzajamne investicije, šta mi to investiramo u Katar, da bismo znali kakva su to uzajamna ulaganja. Samo ako možete da mi odgovorite – koja je ovo nacija po redu kojoj mi dajemo status najpovlašćenije nacije? Zato što, ne znam da li shvatate, to je malo paradoksalno, ako svakom dajete status najpovlašćenije nacije, onda niko nije najpovlašćenija. Kada vam je sve prioritet, ništa vam nije prioritet.

Zaista, ovi sporazumi uvek nas začude do koje mere je Srbija spremna da pogazi sve ono što u njoj postoji i da pošalje poruku da kod nas, evo, ne vrede ni zakoni, ni pravila, ni Ustav, ni slobodno tržište, ni ništa, nego mi svaki put dajemo nekakvu kao pismenu još potvrdu toga – evo, ovo sve što kod nas piše ne važi, ali vi ćete zato biti najpovlašćenija nacija, zbog toga ćete vi moći ovde da poslujete na način kako želite, pa molim vas dođite da investirate kod nas. Mislim da je to jako loše, mislim da je to opasno i što je najopasnije od svega, mislim da to tera prave investitore, stvarne investitore koji bi možda ovde doneli prave investicije i da oni upravo zbog takvog našeg neozbiljnog ponašanja zaobilaze Srbiju u širokom luku.

Umesto toga, mi kupujemo investicije, mi kupujemo privid da ovde ima nekakvih investicija, to su sve investicije koje mi vrlo skupo plaćamo, vi možda najbolje znate u poljoprivredi kako smo se proveli sa tim čudotvornim investicijama iz arapskih zemalja, tako da su to, plašim se, investicije koje nas vrlo skupo koštaju, od kojih mi nemamo nikakve koristi, a ostatku sveta šaljemo jednu vrlo neozbiljnu poruku, tako da, iako ni ovo nije vaša oblast, mislim da možda zbog poljoprivrede biste mogli nešto znati o tome, naravno, uz veliku žalost što o obrazovanju ne znate apsolutno ništa. Hvala.

Zahvaljujem, samo kratko pojašnjenje sada. Ako sam vas razumela, dakle mi Kataru dajemo sva prava ovde iako mi baš možda nismo sigurni da li ćemo ikad u životu doći u priliku da koristimo prava koja eventualno bismo ovim sporazumom za sebe obezbedili ako nekada u nekoj budućnosti, bližoj ili daljoj, ikada išta budemo tamo ulagali.

Nisam mislila na Al Dahru, nije se pominjala u javnosti Al Dahra, nego je Aleksandar Vučić eksplicitno obećao da će Al Dahra uložiti milijarde evra u Vojvodinu i u poljoprivredno zemljište, tako da nismo mi umislili tu Al Dahru, to je investicija koja se nije ostvarila.

Mislim na druge investcije koje su došle iz Emirata, mislim na Karađorđevo, koja je firma koja je došla kao neka zamena za Al Dahru ili ne znam već u kojoj funkciji je ta firma došla, koja je upropastila hiljade hektara i upropastila Karađorđevo i znate vrlo dobro da o tome govorim.

Samo molim da se vodi računa o tome šta mi od tih investicija dobijamo, koliko nas koštaju i u kakvu poziciju mi sebe stavljamo i kakvu poruku šaljemo onim ozbiljnim investitorima kod kojih ne treba kupovati investicije ili privid investicija, nego koji bi istinski došli da investiraju u Srbiju, ako se na ovakav način ophodimo i prema svojim zakonima i prema svom Ustavu i prema, u ovom slučaju poljoprivrednom zemljištu, ali i drugim resursima.

Nemojte zameriti, imamo razloga da budemo skeptični prema takvim investicijama, prema takvim sporazumima, videli smo šta se desilo sa poljoprivrednim zemljištem, videli smo šta se desilo sa Er Srbijom, šta se dešava sa „Beogradom na vodi“, to su sve stvari koje su došle kao magične investicije za koje se posle ispostavlja ne samo da su loši poslovi, nego da su verovatno i poslovi na kojima neko iz vrha vlasti veoma dobro zarađuje.

Zahvaljujem.

Ne znam, mislim da više od 50 puta sam vas već molila da usvojimo ovaj Predlog zakona. Odnosi se samo na jednu jedinu stvar, da se u Krivični zakonik među krivična dela koja ne zastarevaju uvrsti i krivično delo krađe beba.

Ja više ne znam kako vas nije sramota da Srbija ulazi u četvrtu godinu od momenta kada je morala da implementira presudu Evropskog suda za ljudska prava, kojom je Srbiji naloženo da reši ovaj problem.

Četiri godine Srbija kasni sa implementacijom ove presude. Četiri godine roditelji kojima su ukradena deca, koji su doživeli najgoru stvar koja može nekome da se desi u životu, ne mogu da dođu do pravde zbog toga što vi ne želite čak ni ovu malu stvar da uradite, a zakon koji ste predložili, koji je Vlada Republike Srbije predložila, ti roditelji kojima su ukradena deca za taj zakon kažu da ako bude usvojen u ovoj formi u kojoj ga je Vlada predložila, da će to njima onemogućiti da ikada saznaju šta se desilo sa njihovom decom.

U zakonu koji ste vi predložili, koji je Vlada Republike Srbije predložila, se tim roditeljima, drage koleginice i kolege, nudi da se u zamenu za 10.000 evra odreknu toga da saznaju šta se desilo sa njihovim detetom.

Ja molim koleginice i kolege koji imaju decu da sami sebi postave pitanje da li bi se oni svog deteta odrekli za 10.000 evra, jer to je ono što Vlada Republike Srbije nudi ovim ljudima kojima su ukradena deca. Kao da nije dosta to što su proživeli kada im se to dešavalo, vi im sada naknadno pljujete u lice, naknadno ih vređate, naknadno ih ponižavate, a verujte mi da niko ko se sa njima nije sastao nema predstavu kroz šta ti ljudi prolaze, kroz kakva poniženja i sada ih dodatno ponižava Narodna skupština, koja treba da radi u njihovom interesu, i sada ih dodatno ponižavate vi, za koje su verovatno neki od njih i glasali, u nadi da ćete ovde sedeti i raditi u njihovu korist. Umesto toga, vi sedite i čekate da predsednica pritisne zvonce, da biste znali kako da se opredelite oko toga da li krivično delo krađe beba može da zastari ili ne može da zastari.

Zato ja predsednicu molim da pritisne zvonce, jer očigledno je to jedini način da se neki od nas ovde sete da su narodni poslanici.

Zahvaljujem.

Ovo je još jedan od zakona koji već duže vreme predlažem da se nađe na dnevnom redu, a u međuvremenu smo čuli da se pojavio nekakav misteriozni nacrt zakona koji je pripremilo ministarstvo i o kom će se verovatno razgovarati. Ono što je u tom zakonu interesantno jeste da je to prvi zakon koji je ujedinio i zaposlene u prosveti i one koji se bave prosvetom i Nacionalni prosvetni savet i ljude koji razmišljaju o obrazovanju, pišu o obrazovanju, bave se obrazovanjem i svi su do jednog saglasni u tome da nacrt zakona, onako kako ga je ministarstvo zamislilo, što pre treba da nestane iz naših života.

Nacrt zakona koji je pripremilo ministarstvo će naše učinioce vratiti u period sa kraja 19. veka. Nama se sve u životu izmenilo. Izmenili su se mobilni telefoni koje koristimo, izmenila su se kola koja koristimo, stanovi u kojima živimo, način života koji vodimo, a samo nam učinioce izgledaju isto kao pre 150 godina, samo nam škola izgleda isto kao pre 150 godina i samo nam učenici izgledaju isto kao pre 150 godina i samo nam metod nastave izgleda isto kao pre 150 godina.

Jedino što se izmenilo je verovatno da učitelji i nastavnici više ne smeju da dele neke packe deci, a ostalo je sve isto. Ta deca sede u školama, uče napamet to što se od njih traži, dobijaju ocenu isključivo za to kako su zapamtili to što im je rečeno. Od njih se prave ljudi koji iz škola izlaze kao ljudi koji ne razmišljaju, koji ne znaju da kritički sagledavaju svet oko sebe i da misle svojom glavom, veoma često, čak ne znaju stvari ni za koje su se školovali. Na njima se eksperimentiše kroz različite premijerove fascinacije dualnim obrazovanjem. Oni se školuju za radna mesta koja ne postoje i otud vaše veliko iznenađenje, iznenađenje gospodina Martinovića koji ne može da shvati da u Srbiji postoje mladi ljudi koji misle svojom glavom.

Ne znam, predsednice, da li ste vi primetili da se već nekoliko dana, dve nedelje, ispred Skupštine Srbije okupljaju nekakvi mladi ljudi koji imaju nekakve zahteve od ove Skupštine. Mi smo te njihove predloge, koje jesu predmet razmatranja Skupštine, predložili da se uvrste na dnevni red. Neke od njih suprotno onome što ste rekli u današnjim medijima možete da uvrstite na ovu sednicu. Među njima se nalazi i predlog za vašu smenu. Naš Poslovnik dozvoljava da on bude uvršten na sednicu koja je u toku. Molim vas da učinite svima …

Zahvaljujem.

Vi kako ponižavate svakoga u ovoj državi, zaista nema profesije koju SNS nije ponizila, tako nema ni načina za poštenim zarađivanjem za život koji SNS nije obesmislila. U toku ove naše pauze, kojom je verovatno trebalo da se ugodi Aleksandru Vučiću da bi se ukinula svaka kritika, da ga ništa ne bi ometalo u njegovoj predsedničko-premijerskoj i ko zna kakvoj sve kampanji, počelo je ono na šta smo upozoravali kada je bio usvajan Zakon o poljoprivrednom zemljištu, odnosno počela je sramotna raspodela najboljeg poljoprivrednog zemljišta u svim lokalnim samoupravama u Srbiji odabranim poslovnim partnerima predsednika opštine i odabranim privrednicima koji su u milosti SNS.

Prema zakonu koji ste vi usvojili, a čije izmene ja sada predlažem, omogućeno je svakoj lokalnoj samoupravi da trećinu, pretpostavljamo, najboljeg poljoprivrednog zemljišta u svakoj opštini dodeli tako nekim odabranim ljudima, odabranim firmama, odabranim pravnim licima, odabranim privrednicima, tajkunima, poslovnim partnerima, kumovima, braći i rođacima, ne zna se već više kojim sve ljudima bliskim SNS bez ikakvih procedura, bez ikakvih kriterijuma, bez ikakvog nadmetanja i bez ikakvog plana šta ti ljudi na tom zemljištu treba da rade.

To je počelo da se dešava širom Vojvodine. Naravno, kao što smo upozoravali, ti vaši poslovni partneri uzimaju najbolje poljoprivredno zemljište u svakoj opštini, a poljoprivrednicima, seljacima i paorima ostaje isključivo ono poljoprivredno zemljište za koje vaši poslovni partneri nisu bili zainteresovani.

Ovim predlogom zakona i DS predlažemo da se ipak naprave neka pravila koja ti ljudi moraju da ispune da bi dobili trećinu poljoprivrednog zemljišta u državnoj vlasništvu u Republici Srbiji.

Neću da kažem, recimo ovo za nestale bebe gde mi je apsolutno jasno zbog čega ne želite da prihvatite zakon. Sa ovim pak mi je apsolutno jasno zbog čega ne želite da prihvatite zakon, jer bi to vašim poslovnim prijateljima obavezalo i nametnulo da ipak za njih neka pravila važe. Očigledno je da ni za koga ko je vama blizak, ne važe u Srbiji nikakva pravila, pa što bi za one koji razgrabljuju poljoprivredno zemljište po Vojvodini.

Zahvaljujem, predsednice.

Još jedan iz seta obrazovnih zakona koji našoj deci nanosi nemerljivu štetu i mislim da od svih loših stvari, koje SNS radi u našem društvu, ovo što radite u obrazovanju će ostaviti možda čak i nepopravljive posledice.

Zakon o udžbenicima koji je ovde donet pre dve ili tri godine je po priznanju ministra Verbića donet pod nekakvim pritiscima, ako se sećaju kolege koje su tada bili poslanici, a on je nekoliko puta predlagao i povlačio taj zakon tvrdeći kako je izložen nekakvim pritiscima. Posle je predložio zakon u istovetnom tekstu, verovatno je uspeo da postigne dogovor sa tim vršiocima pritisaka. Tako da očigledno je da je usvojen zakon kojim su zadovoljni samo pojedini privatni izdavači, a rezultat tog zakona je da naša deca uče iz netačnih, zastarelih, preteških, preskupih i loših udžbenika.

Taj Zakon je omogućio da se u našim udžbenicima nalaze materijalne greške. Taj zakon je omogućio da naši roditelji i dalje veruju da su nastavnici, korumpirani nastavnici koje ste vi doveli do ivice egzistencije osnovni krivci za to što deca ne savladaju dobro gradivo.

Taj Zakon proizveo to da ste vi ograničili broj strana udžbenicima, a da niste modifikovali nastavne planove i programe, što se samo završilo time da izdavači smanje font ili izbace neke fotografije ili slike ili ilustracije iz udžbenika, a da gradivo ostane i dalje preteško, nepotrebno, nepraktično i da to budu znanja koja toj deci uopšte nisu potrebna.

Zbog toga danas nastavnici govore o tome kako je potrebno doneti novi zakon o udžbenicima. Udžbenici su osnovno nastavno sredstvo. Zbog toga danas o tome govore i roditelji kojima su udžbenici preskupi, koji se brinu zbog toga što su udžbenici preteški. I ja ne znam gde mi treba da razgovaramo o ovome ako ne u ovoj Skupštini, ako ne ovom prilikom i ako ne treba da nam bude zajednički cilj da imamo udžbenike koji će kod dece stvarati praktična znanja, koji će omogućiti da misle svojom glavom i koji će omogućiti da ta deca iz škola izlaze kao ljudi spremni za život, a ne kao ljudi koje će premijer svakog momenta da vređa kao nesposobne, lenje, neradnike i ljude koji samo čekaju da im se nešto da, a ne žele za sebe ništa da učine.

Znam da ne volite da ih pominjem, gospođo Gojković, ali oni mladi ljudi, koje ste možda primetili da se okupljaju već dve nedelje ispred ove zgrade u kojoj mi radimo, između ostalog imaju i nekakve zahteve u vezi sa visokim obrazovanjem.

Samo da vam kažem grdno se varate kada mislite da ste vi osoba kojoj je najviše u Srbiji stalo da se razgovara o vašoj smeni. Eno, vam desetine hiljada ljudi ispred Skupštine svakog dana koji traže da se razgovara o vašoj smeni…