Gospodine Sertiću, šta je sa ovim stavom 3? Kaže – osnivač je dužan da obezbedi da se delatnost od opšteg interesa obavlja u kontinuitetu. Osnivač ne može osnovati drugo javno preduzeće ili društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tačka 1. i 2. ovog zakona za obavljanje iste delatnosti od opšteg interesa, osim u slučajevima realizacije projekata javno-privatnog partnerstva, u smislu zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije. Onda, stav 3. – odredba stava 2. ovog člana …
Gospodine Orliću, molim vas, zakažite neki sastanak sa ministrom, pa razgovarajte s njim u neko vreme van sednice i van mog obrazlaganja amandmana.

I, stav 3. - odredba stava 2. ovog člana ne primenjuje se na grad i grad Beograd. Kakav grad, gospodine Sertiću, grad kao takav? Što se ne primenjuje na grad, na svaki grad, na neki određen grad, pošto se grad Beograd kasnije izdvaja? O čemu se radi? Malo je čudnovato, priznaćete. Ne naslućuje se o čemu se radi.

Zahvaljujem, gospodine.

Imam pitanje, zapravo u vezi sa članom 106. Pošto se gospodin Babić žali na poslanika Pavićevića da ne govori o dnevnom redu i vi ste se sami žalili na poslanika da ne govori o dnevnom redu, pa samo da znamo za budući rad, jel o dnevnom redu samo kada se priča o Bojanu Pajtiću i o Vladi Vojvodine, kada se čita stranački informator SNS, jer ako smo u tom delu sednice imali bismo i mi što šta da pročitamo. Mislim, prosto nemojte da mislite da nemamo.

Tako da, ne znam, ako smo u tom delu sednice, vi recite. Ako je dnevni red samo kada se priča o tome i tvrdi se da su to tobože neki stvarni podaci, to su podaci iz informatora SNS koji se…

(Zoran Babić, s mesta: Koji član?)

Član 106, gospodine Babiću, slušajte malo.

Da li je dnevni red samo kada se govori o Vladi Vojvodine i Bojanu Pajtiću. Odgovorite mi na to pitanje, ako jeste onda da znamo, imamo i mi da pričamo i o Vladi Vojvodine…

Gospodine Bečiću, kada ste mi malo pre davali obrazloženje izašli ste iz svojih poslovničkih mogućnosti zato bih vašu pažnju uputila na član 100. Poslovnika Narodne skupštine, jer vi kada tumačite moje razloge zašto se ja javljam da branim Bojana Pajtića, propuštate da vidite da se ja uopšte ne javljam da branim Bojana Pajtića.

Ja se javljam da vama kažem da vi reagujete svaki put kada neko od poslanika opozicije govori o nečemu što se vama ne dopada upozoravajući ih na to da ne govore o temi dnevnog reda, a da gospodin Babić ovde pet sati čita stranački bilten SNS i da vi mislite da je to tema dnevnog reda. Kada na dnevnom redu budemo imali tačku dnevnog reda koja se zove – informator SNS mi ćemo onda razgovarati o tome šta u tom informatoru piše. Kada je na dnevnom redu Zakon o javnim preduzećima, onda nema potreba da nam gospodin Babić čita informator SNS, a vaša je obaveza da ga na to upozorite.

Ne treba niko ovde da brani Bojana Pajtića zato što to sve što gospodin Babić govori postoji na sajtu Vlade Vojvodine i svi mogu da vide da je to netačno. Radi se o vašoj obavezi da vodite računa o tome da na dnevnom redu nije informator SNS koji gospodin Babić već pet i po sati čita svaki put kada se javi za reč.

Vi treba da mu kažete da to nije tema dnevnog reda, a ne da ga neko brani, on ne treba da govori o tome jer to nije tema dnevnog reda. Nema po Poslovniku mogućnosti da govori o tome. To je sve što sam želela da kažem, a pogotovo da ne govorim o vašim

Hvala gospodine Bečiću.
Kada je prvi put govorio zašto ne treba prihvatiti ovaj naš amandman, gospodin Babić je govorio kako nadzorni odbori, upravni odbori po Vojvodini imaju puno članova i naknade za ta članstva u tim upravnim odborima, pa treba prosto reći da, recimo, u Fondu za kapitalna ulaganja, toliko pominjanom, nije bilo nikakvih naknada za upravni odbor.
U Razvojnom fondu je bila, ali evo sada zanimljivosti, SNS ima članove i u Upravnom odboru Fonda za kapitalna ulaganja i u Nadzornom odboru Fonda za kapitalna ulaganja i u Nadzornom odboru Razvojnog fonda Vojvodine.
Tako da je to sve što imate kao zamerku. Ja molim da tim svojim članovima uputite, jer takav kriminal koji vi spominjete ja ne znam da li je to neko mogao trpeti a da ne prijavi nadležnim organima. Ja ne verujem da su podatke dostavili samo u informatoru SNS.
Tako da kada govorite i o tim upravnim i nadzornim odborima, ja molim da se informišete, da pitate svoje članove upravnih i nadzornih odbora, da su svi vrlo rado, vrlo aktivno i redovno učestvovali u svim sednicama.

O ovome smo govorili u raspravi u načelu, šta je taj nezavisan član nadzornog odbora i u čemu se on razlikuje od ostalih članova koji su valjda zavisni i od koga su zavisni i od koga je ovaj nezavistan? Zar ne bi trebalo da svi oni budu nezavisni u obavljanju svog…
(Željko Sertić, s mesta: To nije član 18.)
Ja sam mislila da je 19, ali evo, mogu i 18. Izvinjavam se.

Mogu i 18. Ima još 18. Nemojte uskraćivati poslanicima ukoliko želimo da govorimo.
Dobro, javiću se kad bude 19.

Zahvaljujem.
Sada je ono što sam htela da pitam prilikom prethodnog amandmana.
Ako samo za jednog člana kažemo da je nezavisan, da li to znači da su drugi članovi zavisni i od koga su zavisni? Zar ne bi trebalo da razmišljamo u pravcu da će svi ono biti nezavisni? Ne znam šta je bila namera. Nešto naslućujemo iz ovog člana 19. Međutim, to „nezavisan“ nije dobar termin.
Ako za jednog naglašavamo da je nezavisan, onda znači da su drugi suprotno od nezavisnog, odnosno zavisni, pa molim samo da mi kažete od koga su zavisni? Da li od tog koji ih je imenovao, da li od preduzeća? Mislim da nije dobar termin, ali mislim da ceo zakon nije dobar, tako da ovaj termin manje više.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Hvala vam, gospodine Sertiću, što ste se vratili, pošto imam nekoliko vrlo važnih pitanja u vezi sa ovim zakonima i molim vas da mi na ta pitanja odgovorite na jedan ozbiljan način.
Zakon iz 2013. godine predviđa manje-više sve iste stvari o kojima smo danas slušali da će ovaj zakon doneti, pa vas molim samo da mi odgovorite. Pošto je u tom zakonu postojala obaveza da se do 30. juna 2013. godine sprovedu konkursi za direktora u javnim preduzećima, koliko je konkursa sprovedeno u javnim preduzećima? U koliko javnih preduzeća nisu sprovedeni konkursi i zbog čega ti konkursi nisu sprovedeni? Drugim rečima, ko je kriv što ti konkursi nisu sprovedeni, da li je to vlast koja u tom momentu već godinu i po dana nije bila na vlasti, da li je to neki mrzitelj reformi, Miroslav Mišković, plaćenici, izdajnici, oni koji mrze svoju zemlju, ne znam šta smo već čuli, zavera protiv premijera itd? Tako da, recite nam ko je kriv što u svim javnim preduzećima nisu sprovedeni konkursi za direktore, nego smo i dalje imali direktore koji su tu bili očigledno postavljeni na političkim osnovama?
Drugo, zašto nisu prestala nekontrolisana sponzorstva i donacije u tim javnim preduzećima? To su sve bili ciljevi tog zakona, to je bio najbolji zakon na svetu. Mi, danas od vas čujemo da ste vi 2014. godine nešto skandalozno zatekli, što vam je očigledno ostalo od 2012. godine od ministra Vujovića, nakratko Radulovića, potom i Igora Mirovića. Međutim, vi ste zatekli nešto što su vam ostavili vaši prethodnici iz SNS, što vi kažete, bilo je skandalozno.
Da li je taj Zakon o javnim preduzećima sprečio da razni kumovi, prijatelji, rođaci budu direktori tih javnih preduzeća? Šta raditi u situaciji u kojoj zainteresovanog investitora koji ima sve dozvole nadležnih ministarstava i pozitivno mišljenje svih državnih organa, direktor javnog preduzeća sprečava da investira u jednu zemlju, koji je igrom slučaja baš i kum premijera te zemlje? I, na koji način će ovaj novi zakon to sada da spreči? Zbog čega to zakon iz 2012. godine nije mogao da uradi?
Vi govorite stalno o nekakvom velikom restrukturiranju EPS-a. Molim vas, recite nam koliko je direktora ostalo bez posla u tom EPS-u? Oni su izgubili nekakva radna mesta, jesu li oni otpušteni, jesu li ostali, samo se drugačije zovu? U čemu je razlika? Koliko je ljudi otpušteno iz EPS-a kada pričate o toj nekoj velikoj racionalizaciji?
Generalno, da li vi uopšte znate kako izgleda racionalizacija u javnim preduzećima? Vi ste javna preduzeća na lokalnom nivou istakli kao najveće generatore problema. Vama je verovatno poznat slučaj Vodovoda u Novom Sadu, mi smo sugrađani. Tamo kabinet direktora, gospodine Sertiću, ima 18 zaposlenih.
Služba marketinga u Vodovodu ima 25 zaposlenih. Vodovod ove godine smanjuje broj zaposlenih za 50. Niko od tih ljudi neće ostati bez posla, nego će ostati ljudi koji rade na održavanju vodovodne i kanalizacione mreže, a koje će nakon toga verovatno Vodovod da angažuje preko nekih raznih usluga po ugovoru. Da li vi zaista smatrate da se taj problem rešava na način na koji treba da se rešava ili prosto ljudi u administraciji, ljudi koji su postavljeni politički ostaju i ostaju i ostaju, a oni koji zaista obavljaju poslove iz delatnosti tog javnog preduzeća ostaju bez posla?
Kada je u pitanju ovaj drugi Zakon o Železari, šta bi sa Esmark-om, gospodine Sertiću? Kako smo mi od toga da Vučić pre nego što je završeno bilo šta priželjkuje da to bude Esmark, pa onda počeli, pa se nepovoljno završilo, mi odjednom došli do tajnih ugovora sa nekim misterioznim menadžmentom Esmarka za kog se, podsetiću vas gospodine Sertiću, najavljivalo da će za šest meseci da dovede Železaru do toga da posluje pozitivno?
Na pitanje – šta je bilo sa tim obećanjem? Mi smo čuli da je to udar na država. Kolike su plate tih ljudi koji vode Železaru, gospodine Sertiću? Gde ti ljudi plaćaju porez? S obzirom na to da mi možemo čuti da su njihove plate i do 500.000 evra mesečno, svih zajedno, i pitanje je da li će se uopšte Zakon o platama u javnom sektoru odnositi na javna preduzeća ili će se po običaju odnositi na prosvetare, na lekare, na one ljude koji zaista pošteno rade svoj posao, a ovi po javnim preduzećima će i dalje imati neverovatne prihode i poslovaće na jedan vrlo ne transparentan način?
Kada budete govorili, gospodine Sertiću, molim vas da mi dajete odgovore iz sadašnjeg vremena. Nemojte govoriti o tome šta ste zatekli, jer ste zatekli ono što vam je ostavio Vujović, a Vujović je zatekao ono što mu je ostavio Dinkić koga ste vi postavili nakon toga za ministra finansija. Nemojte kao gospodin Vučić, kako on kaže, ne treba pričati o prošlosti, a pri tome misli da ne treba pričati samo o njegovoj prošlosti, a kada su druge stvari u pitanju samo o prošlosti i priča. Dajte odgovore na ona pitanja, ako možete i da se koncentrišete na današnje vreme, odnosno šta ćete vi da radite, a ne šta je neko drugi radio.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Ja sam nameravala da uputim pitanje predsednici Narodne skupštine, ali mogu i vama, a moje pitanje je upućeno i kolegama narodnim poslanicima, bilo kojih 80 kolega može da se pridruži mom zahtevu da se pokrene, ne da se pokrene inicijativa, nego da smenimo predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, koji je u ovoj Skupštini izabran pre nepuna dva meseca.
Radi se o profesoru dr Aleksandru Lipkovskom, koji je pre nepuna dva meseca izabran za predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, a koji je inače pre toga 2009. godine jednoglasnom odlukom svih članova Odbora za obrazovanje i nakon toga zajedničkom odlukom Narodne skupštine, izbačen iz Nacionalnog prosvetnog saveta, kao nedostojan da obavlja tu funkciju, zaključak da je svojim postupcima povredio ugled dužnosti koju je obavljao kao član Saveta.
Naime, saznalo se da je gospodin Lipkovski tom prilikom mimo zakona i tajno obavljao više funkcija, primao više naknada za rad i tada je Narodna skupština 2009. godine, u sastavu u kom je bila, zaključila da on nije dostojan da bude član Nacionalnog prosvetnog saveta.
Ova Narodna skupština je zaključila da je on dostojan da bude predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, međutim ne predlažem ja da mi njega razrešimo zbog nečega što se desilo pre sedam godina, nego zbog jednog intervjua koji je gospodin Lipkovski dao, kao član Dveri. Ja ne znam da li je vama bilo poznato kada ste ga birali za predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, da je on član Dveri, što je u suprotnosti sa zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, gde iznosi, biću vrlo blaga pa ću reći da iznosi problematične stavove u vezi sa obrazovanjem.
Naime, naš predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, kolege molim vas da saslušate jer smo ga mi izabrali i mi možemo da ga smenimo, smatra da, kaže - znači li to da se vi zalažete za elitistički sistem u obrazovanju? A gospodin Lipkovski, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta odgovara – apsolutno i takav stav sam imao tokom čitavog svog radnog veka. U našu zemlju je dolazio izvesni finski „ekspert“ i zagovarao obrazovanje „za sve“, odmah je shvatio da se naši stavovi razilaze i rekao mi da sam ja elitista. Bio je potpuno u pravu, jer kada je obrazovanje u pitanju, zaista smatram da njegov glavni cilj nije masovnost, nego formiranje intelektualne elite određenog naroda.
Dakle, mi imamo predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta koji smatra da obrazovanje ne treba da bude dostupno svima, nego treba da bude privilegija elite. Imamo predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta koji smatra da postoje nekakve međunarodne zavere protiv obrazovanja u Srbiji sa ciljem da se uništi srpski narod, da reforma obrazovanja ide u cilju toga da se izgradi novi u skladu sa interesima globalističkog poretka, govori o novom svetskom poretku, naravno o Soroševom fondu za otvoreno društvo, kritikuje koncepciju obrazovanja za sve, koja ja mislim da treba da bude ideal kom svi mi treba da težimo, bez obzira na to kojoj stranci pripadamo, jer govori da je parola obrazovanja za sve opasna tendencija proširivanja obuhvata na račun smanjivanja kvaliteta.
Naš predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, kolege, koga ste vi izabrali, i dalje govori o tome kako treba da imamo 5% ljudi koji se obrazuju, a na drugu stranu onih 95% širokih masa kojima ne treba obrazovanje, koji samo treba da gledaju televiziju i prihvataju ono što im se tamo servira. Naime, reformi prosvete Srbije se uključio deo naučno neuspešnih psihologa, motivisanih finansijama koje su pristizale iz inostranstva, oštro se protivi, mislim da će tu biti interesantno kada ministar Vulin dođe, govori da je sistem inkluzije u obrazovanju najveći protivnik izgradnje elitističkog obrazovanja za koji se zalaže.
Tako da, poštovane kolege, 80 poslanika je dovoljno kada smo u vanrednom zasedanju da podnesemo zahtev za smenu ovog čoveka, koji je predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta i da ga smenimo, jer verujete da on sa ovakvim stavovima ne sme biti čovek koji će odlučivati o obrazovanju naše dece.

Član 103, naravno, gospodine Bečiću.
Vi sad ne samo da ne dozvoljavate da ova sednica teče normalnim tokom, nego ne dozvoljavate ni narodnim poslanicima da obrazlože u čemu misle da se sastoji povreda Poslovnika. Ja ne znam na koji način vi mislite da ova Skupština raspravlja o ovom zakonu, očigledno na način na koji gospodinu Tasovcu odgovara, ali, molim vas, nemojte zloupotrebljavati Skupštinu za dnevne potrebe pojedinih ministara. Mi moramo o ovom zakonu razgovarati na ozbiljan način i vi ste dužni da tako nešto obezbedite.
Najpre način na koji ste počeli ovu sednicu, ne vi, zato što niste vi današnji rad organizovali, je skandalozan. Mi zaista nismo sišli sa sednice Odbora kada je sednica počela, kada ste pročitali osam članova, među njima, naravno, i onaj najsporniji o kom vi niste želeli da se govori. Tako da nam ili omogućite da radimo po Poslovniku ili recite da to neće biti moguće.

Zahvaljujem, predsednice.
Gospodine Tasovac, mnogo su se žalili na vas članovi Nacionalnog saveta za kulturu. Svaki put kada su dolazili na Odbor, u svakom svom izveštaju, u svakoj informaciji, u svakom dopisu koji su slali oni su se žalili kako nemaju uslova za rad, kako nemaju putne troškove, kako čak sami sebi moraju da plaćaju kafu na sastancima. To je mene, recimo, kao predsednicu Odbora za obrazovanje čudilo, imajući u vidu na koji način Ministarstvo prosvete vodi računa i o Nacionalnom prosvetnom savetu i o Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, jer to je ministarstvo koje je odgovorno za njihov rad, baš onako kako smo mi predložili da vaše ministarstvo bude odgovorno za rad Nacionalnog saveta za kulturu.
U tom Nacionalnom savetu sede, gospodine Tasovac, vrlo ozbiljni ljudi. Tamo sedi Egon Savin, Goran Paskaljević, Dušan Kovačević, Ivana Stefanović, Isidora Žebeljan. Vi ni jednu stvar koju su oni predložili niste poslušali. Kada su oni rekli – ne treba ukidati nacionalne penzije, vi ste rekli – nacionalne penzije su sramota i za one koji ih dobijaju i za one koji ih dodeljuju. Kada je Vučić rekao – ne treba ukidati nacionalne penzije, vi ste se onda dosetili da ne treba ukidati nacionalne penzije. Na onoj sednici kada smo raspravljali o Zakonu u načelu na sednici Odbora, na kojoj vi isto niste prisustvovali, kao ni na današnjoj sednici Odbora, predsednik Nacionalnog saveta za kulturu, gospodine Tasovac, govorio je o tome kako niste usvojili ni dva njihova amandmana od mora amandmana koje su predložili na ovaj zakon. Njima je inače u opisu posla i da se bave zakonima iz oblasti kulture.
Čak je rekao, gospodine Tasovac, ne znam da li su vam to vaši saradnici preneli, da ukoliko ministarstvo i ministar imaju nameru da na taj način tretiraju Nacionalni savet za kulturu, da je onda bolje da ga ukinu. Ako je to vaša namera, onda svaka čast, na odličnom ste putu zato što ovako kako se ponašate prema Nacionalnom savetu za kulturu vrlo je moguće da će se to i desiti. Ili smo izabrali ozbiljne ljude koje treba slušati, verujući da su to stručnjaci iz oblasti kulture, ili vi i gospodin Vučić znate najbolje i ne treba nikog slušati, ali u tom slučaju dajte stvarno da se raziđu ljudi, da ih ne zamajavamo, da ne misle da rade neki posao i da daju savete koje niko ne sluša.

Zahvaljujem. Malo sam se iznenadila. Vidim da je bilo još nekih govornika pre mene.
Dakle, gospodine Tasovac, vi ste u svom uvodnom izlaganju nekoliko puta rekli da je kultura tačka konsenzusa i da je to nešto oko čega svi treba da se složimo i da je upravo taj konsenzus u oblasti razvoja kulture nešto što je neobično važno za razvoj kulture i tu bismo se mogli složiti sa vama. Upravo zato je moje pitanje – gde je taj konsenzus bio kada je donošen ovaj zakon o kulturi?
Mi smo jutros razgovarali sa predstavnicima Nacionalnog saveta za kulturu, Srpsko-književnog društva, Udruženje baletskih umetnika, Udruženja dramskih umetnika, Udruženje kompozitora, Udruženje književnih prevodilaca, Udruženje likovnih umetnika, Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti, dizajnera Srbije, svi su oni bili protiv ovog Predloga zakona.
Vi kažete, neki su za. Ja vas pitam ko je za? Ako su sva reprezentativna udruženja umetnika u ovoj zemlji jutros rekla da su protiv ovog zakona, ja vas pitam – ko su ta udruženja, ko su ti umetnici, ko su ti ljudi iz kulture koji podržavaju ovaj zakon? U krajnjem, za koga vi pravite ovaj zakon? Ako ljudi koji rade u kulturi, ako ljudi koji se bave kulturom, ako ljudi koji su ceo život posvetili kulturi, se ne slažu sa rešenjima u ovom zakonu, ko se sa njima slaže, kome pravite ovaj zakon i kakve će on, u krajnjem, boljitke u kulturi da donese, što i jeste, ja verujem, osnovni cilj i osnovna namera ovog zakona?
Ono što je problem jeste što toga nema. Mi ne vidimo kako će ovaj Predlog zakona rešiti bilo koji problem koji mi imamo danas u kulturi. Ljudi koji se bave kulturom, koji žive od kulture, koji žive za kulturu kažu da će on otežati njihove probleme, da neće rešiti nijedan problem, a sve ono što zakon rešava, rešava na taj način da to bude još gore uređeno nego što je sada.
Daleko od toga da je prethodni zakon bio savršen. Vidimo da je bilo zloupotreba, vidimo da je bilo raznih nejasnoća, ali ono što vi radite je da svoju nesposobnost sada rešavate tako što kažnjavate ljude koji se bave kulturom.
Molim vas, ovo što piše na stranici 19 ovog Predloga zakona, stranici 5 obrazloženja, je nešto, ja sam od 2007. godine poslanik, ja u životu ovakvo obrazloženje videla nisam, gospodine Tasovac. Radi se o ukidanju nacionalnih priznanja za vrhunski doprinos kulturi. Osnovni cilj, koji se ovom merom želi postići je da se prekine diskusija u javnosti koja je svake godine, kada se ovo priznanje dodeljivalo, u značajnoj meri kompromitovala i predložene kandidate i članove komisije itd.
Gospodine Tasovac, kako vi mislite, bilo kojim zakonom da prekinete diskusiju javnosti? I kako Vladu Republike Srbije nije stid da predloži zakone u čijem obrazloženju stoji da im je cilj da se prekine diskusija u javnosti?
Mi znamo da gospodin Vučić želi da vlada zemljom po „tišina tamo“ principu. Očito svaki ministar u Vladi smatra da može da bude mali Vučić i da „tišina tamo“ princip može da se primeni na svaku oblast života. U kulturi, kao što smo jutros videli ne može da se primeni i videćete da neće ni moći.
Dakle, vi ne možete da uredite oblast tih tzv. nacionalnih penzija i šta je vaš odgovor – ukinućemo ih. Bilo je zloupotreba – ukinućemo. Zašto ne može da se revidira? Zašto ne može da se vidi, mislim da su neki članovi odbora jutros ispravno rekli, od svih tih ljudi koji su zasluženo dobili penzije, između tri i pet posto je te penzije dobilo nezasluženo. Zato što je tri posto ljudi dobilo to nezasluženo, vi stada rešavate da ukinete to i onima koji su zaslužili i onima koji će zaslužiti.
Koliki je broj ljudi koji neće dobiti ta priznanja a zaslužili su zato što vi nemate političke snage da rešite one slučajeve koji su možda te penzije dobili nezasluženo. Isti takav slučaj je sa ustanovama kulture od nacionalnog značaja. Zašto tih ustanova ima 60 ili 70 zaista pitajte gospodina Petkovića, to je problem između vas dvojice, ali to ne može biti razlog da se ukine status ustanove kulture od nacionalnog značaja.
Vi ste, gospodine Tasovac, sada malo zloupotrebili odgovarajući gospođi Marjanović, ono što se desilo na javnom slušanju. Stenografske beleške su jasne. Gospodin Aleksandar Milosavljević je Srpskog narodnog pozorišta, čije ste reči zloupotrebili, kako bi gospodin Vučić rekao, izvukli iz konteksta, je zapravo rekao, čitam ono što je bilo na tom sastanku – Kako smo došli do broja od 60 i nešto, to ja ne znam niti u to ulazim. Mislim da ćete se složiti da nije problem ustanova kulture koje su zaista od nacionalnog značaja. To što je neki vaš prethodnik šakom i kapom delio status ustanova kulture od nacionalnog značaja, pod kriterijumima koji i nisu bili definisani zakonom. Znam kakva je procedura bila za sticanje tog statusa, znam da smo dugo čekali podzakonska akta, da su morali da dokazuju da su osnovane 1861. godine, da su najstariji profesionalni teatar koji kontinuirano radi 154 godine do sada, itd.
I kaže – Podsećam vas, gospodine Tasovac, na izjavu u kojem ste vi stekli simpatije celokupne kulturne javnosti, a to je jedna od prvih vaših izjava kada ste izabrani za ministra, rekli ste da se kultura brani kroz institucije, jačanjem ključnih institucija, a svakako da je među tih 60 institucija koje su igrom slučaja i nepažnjom gospodina Petkovića ili neznanjem ili lošom namerom, zaista nije važno iz kojih razloga je 60 ustanova kulture steklo status ustanove kulture od nacionalnog značaja. Makar deo je imao razloga da bude ustanova kulture od nacionalnog značaja.
Vi sada u nemogućnosti da odredite koja ustanova kulture je zaista od nacionalnog značaja, a koja nije, vi sada svima oduzimate to pravo. To oduzimate Srpskom narodnom pozorištu koji je najstariji teatar kod nas, to oduzimate matici srpskoj, koja ulazi u treći vek svog postojanja, zato što je gospodin Petković delio neoprezno ili iz neznanja status ustanove kulture od nacionalnog značaja onima koji to nisu zaslužili.
Tako da vi zapravo zbog toga što vi ne možete da uredite oblast za koju ste nadležni kažnjavate one koji ispunjavaju sve uslove, koji rade pošteno svoj posao, koji se bave kulturom i onemogućujete im da se finansiraju iz budžeta Republike Srbije prioritetno iako ja mislim i mi u DS mislimo da je to vrhunski interes jedne zemlje da brigu o kulturi pokazuje kroz brigu upravo o tim institucijama.
Čini mi se, ali o tome ćemo razgovarati u delu sednice kada budemo govorili o pojedinostima da ste upravne odbore sveli na nekakve, kako bih rekla, prosto, mesta za prijem i prosleđivanje podataka, što možda nije loše, s obzirom na to da ste ukinuli obavezu članova, polovine članova upravnih odbora da budu iz struke, verovatno u želji da te uprave odbore popune neki ljudi koji baš ne znaju mnogo o struci ali su zaslužni za nekakve druge aktivnosti.
Čini mi se da svi oni podaci o ličnosti koje prikupljate a zakon zaista obiluje dosta čudnovatim odredbama o brojevima telefona, jedinstvenim matičnim brojevima građana, itd, iskaču iz onoga što predviđa Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali o tome ćemo sve razgovarati kada bude rasprava o amandmanima.
Ono što je sada važno u ovom delu rasprave reći jeste da možda na ovom zakonu više nego na bilo kom do sada Vlada Republike Srbije pokazuje da ne da ne ceni struku, ne da ne uvažava ono što dolazi iz struke, nego naprotiv, prezire struku, prezire ljude koji se bave kulturom, kažnjavajući ih verovatno što kad-tad, tako s vremena na vreme dignu glavu i nešto se malo požale na vaš rad, što iskače iz vašeg - tišina tamo koncepta.
Zakon je loš. Poslanici na Odboru su mislili da je loš, ljudi zaposleni u kulturi misle da je loš, strukovna udruženja misle da je loš, a verujte da to što vi mislite da je dobar neće ubediti nikoga da je dobar. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Koliko sam shvatila dosadašnju raspravu, gospodin Vučić je predložio razrešenje ministra Gašića, čijim je radom inače oduševljen, isključivo zbog izjave, nepristojne, nekulturne, prostačke izjave koju je uputio novinarki Zlatiji Labović. U tom smislu je moje pitanje za premijera – u čemu se razlikuje ta izjava gospodina Gašića i izjava, recimo, gospodine Vučića od 24. avgusta 2015. godine kada je govorio o idiotima koji su vodili zemlju pre njega, u čemu se to razlikuje od njegovih današnjih nekoliko izjava kako neko nešto u ovoj Skupštini histerično radi, u čemu se to razlikuje od izjave da je gospodin Pajtić psihopata i umobolnik, od izjave da je on žuti vampir, da još nije gotov i da je potreban glogov kolac za takve, da su se okupili svi kriminalci, reketaši, narkodileri i narkomani, a sve govoreći o opoziciji?
To su sve, dakle stvari koje dolaze iz SNS, pa mene interesuje zbog čega je baš ova izjava, gospodina Gašića različita od načina na koji SNS komunicira sa svima koji se njoj, u bilo kom smislu suprotstave?
Vi znate gospodine Bečiću, ja nikada ne iznosim privatne stvari, ali evo jedne privatne stvari, to što je gospodin Vučić rekao da gospodin Šutanovac rekao za našu predsednicu, od reči do reči, piše na plakatu kojim je oblepljen Novi Sad, sa mojom slikom, koju je lepila SNS. Pa, bih se zahvalila svim kolegama na podršci koju su mi tom prilikom pružili, gospodine Vučiću, što me uzeo u zaštitu tom prilikom, isto se zgražavao nad tim, kako neko vređa poslanice i kako neko vređa žene u Srbiji.
To što ovde neko ima obraza da poredi improvizovanu akciju ministra Gašića, o kojoj ne postoji ni jedna odluka…