Zahvaljujem.
Možete li mi reći da li sam ja u toj grupi narodnih poslanika Demokratske stranke, pošto niste pročitali imena, pa ne znam da li se nalazim u toj grupi?

Zahvaljujem.
Dakle, radi se o članu 50. kojim se govori o stupanju na snagu ovog zakona gde mi vidimo da pojedine odredbe ovog zakona stupaju na snagu tek 1. januara 2017. godine, što nas dovodi u malu, ne znam kako bih rekla, nedoumicu zbog čega ste vi predložili da se ovaj zakon usvoji po hitnom postupku.
U obrazloženju kažete da je to u skladu sa članom 167. Poslovnika. Tu kaže - po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija itd.
Ja sad ne znam šta vi tačno niste mogli da predvidite, pa predlažete usvajanje zakona po hitnom postupku, a sami ste rekli da je prethodni zakon veoma star i na koji način, ako će nastati štetne posledice po život, bezbednost zemlje i zdravlja ljudi itd, zbog čega onda možemo da čekamo do 1. januara 2017. godine?
Mi mislimo da ste vi ovaj zakon predložili po hitnom postupku samo da biste prikrili da smo na istoj ovoj sednici u javni dug građana Srbije pretvorili javni dug Javnog preduzeća „Srbijagas“, a to što predlažete ovim da se po hitnom postupku usvajaju zakoni čije će odredbe tek za godinu i po dana stupiti na snagu nas samo utvrđuje u tom razmišljanju.
(Zoran Babić, s mesta: Kao i vi za 800 miliona.)

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče,
Možda je gospodin Sertić primetio da mi ne želimo da ovaj zakon stupi na snagu. Zato predlažemo brisanje ove poslednje odredbe. Pozivamo narodne poslanike da podrže naše amandmane ili da prosto glasaju protiv zakona u danu za glasanje, zato što će efekat biti isti.
Vi ste, kada smo počeli raspravu rekli da se mi, to što predlažemo da se brišu odredbe ovog zakona, predlažemo da se briše definicija PK itd. Međutim, nije tačno, mi već imamo zakon. Samo smatramo da je postojeći zakon bolji od ovoga što vi nudite i što je još mnogo važnije, mi imamo danas jednu političku poruku za Vladu Republike Srbije, da se na ovakav način ne mogu donositi predlozi ovako ozbiljnih zakona, koji oprostićete, treba da definišu jako važnu oblast.
Gospodine Sertiću, ne može u nedelju ujutru da se zakaže sednica Skupštine za ponedeljak ujutru, što nije vaš problem. To je problem ove Skupštine. Ne možete poslati 72. zakonska predloga po hitnom postupku zato što je to zloupotreba hitnog postupka.
Vi ste po hitnom postupku poslali zakone čije će odredbe stupiti na snagu u januaru 2017. godine, tvrdeći da će nastati štetne posledice po život i zdravlje ljudi, po bezbednost države itd.
Tako da mi ne želimo da ovaj zakon stupi na snagu. Nije tačno da onda neće biti zakona koji će se na to odnositi, jer u ovoj oblasti postoji zakon i zato pozivamo narodne poslanike da ili usvoje naše amandmane ili glasaju protiv ovog zakona. Na taj način da Skupština koja je birala Vladu Republike Srbije pošalje Vladi Republike Srbije da na takav način sa predstavnicima građana ne može da se ponaša.

Zahvaljujem, evo još jednog zakona po hitnom postupku koji stupa na snagu za sedam ili osam meseci.
Ovo je recimo oblast u kojoj mi zaista vidimo potrebu da se nešto zakonski uredi. Ja verujem da je vama poznato, gospodine Sertiću, da smo mi imali razne čudnovate događaje kada je u pitanju Agencija za privredne registre…

Pa, dobro, vidite zašto morate imena da čitate, nikada se ne zna ko je podnosilac.

Ipak sam dobila reč.
Dakle, imali smo vrlo čudnovate događaje u prethodnih godinu dana kada je u pitanju Agencija za privredne registre. Mi smo imali, recimo, zamislite sada jednog građanina, koji izjavi da će se zaposliti u firmi svog brata. Zatim, imamo situaciju da na zvaničnom sajtu, zvaničnim podacima Agencije za privredne registre vidimo da taj brat, zaista ima firmu, firma koja ima ogromna dugovanja, koja je u blokadi itd. da bi brat izjavio da nema firmu i ako je građanin svega nekoliko, izvesno vreme pre toga, izjavio da će se zaposliti u toj firmi, da bi se na kraju utvrdilo da ta firma godinama poslovala sa falsifikovanim podacima tog istog brata, kom je valjda godinama ranije ukradena lična karta, neko osnovao na njegovo ime firmu, uredno izmirivao obaveze, potpisivao naloge iz banke i ta firma je godinama poslovala sa falsifikovanim podacima građanina Republike Srbije, koji ni ne zna da ima firmu, zato što sasvim sigurno da zna da ima firmu netačno izjavljivao da takva firma ne postoji.
Tako da, kao što vidite, mnoge malverzacije se dešavaju u toj Agenciji za privredne registre. Sasvim je nemoguće da su ti građani govorili neistinu i mi vidimo potrebu da se ovo pitanje uredi. Međutim, kao i u svim dosadašnjim slučajevima predlažemo brisanje i ovog člana i svakog drugog člana ovog zakona, zato što smatramo da je jedini razlog zašto ste ih po hitnom postupku stavili na sednicu Skupštine Srbije taj da se prikrije da će ova Skupština za dva ili tri dana dug javnog preduzeća „Srbijagas“ pretvoriti u dug svih građana Srbije.

Objašnjenje tražim od vas – da li je ovo bila replika ili po amandmanu ili šta je ovo, šta bi nam ovo bilo što je gospodin Babić?

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Ovde se sada desila jedna vrlo čudna stvar zbog koje mislim da ovaj zakon nije ni smeo da se nađe na dnevnom redu Skupštine zato što nije pripremljen u skladu sa metodološkim pravilima koje propisuje Narodna skupština ili gospodin Sertić i Vlada RS pokušavaju ispod žita da proguraju neke izmene zakona koje se ne nalaze u ovom zakonu, što je gospodine Sertiću onako, kako bih rekla, malo protivzakonito.
Naime, vi članom 18, koji je prethodni član, intervenišete na član 42. stav 1. osnovnog zakona gde se reči - Agencija za razvoj ministarstva se zamenjuje rečima - ministarstvo, i onda u onom drugom delu zakona, molim vas da obratite pažnju vrlo je važno, ja bih volele da gospodin Bečić sluša jer se zaista radi o skandalu jednom koji ste ovde uradili, na strani 40. se nalazi taj član 42. Vi na stranama 41, 42, 43, 44. i 45. menjate članove zakona u onom pregledu odredaba koje menjate, a da u ovom predlogu zakona koji nam nudite, vi te promene ne unosite.
Na koji način vi, gospodine Sertiću, gospodine Bečiću, ovo je izuzetno važna stvar, na koji način vi mislite da menjate odredbe tog zakona ili obrazloženje koje ste da li nije pripremljeno u skladu sa metodološkim pravilima? Što znači da nije smelo da se nađe uopšte na dnevnom redu.
Vi ili menjate zakone mimo Narodne skupštine ili obrazloženje niste pripremili niste pripremili onako kako vam zakon nalaže i na taj način kršite Poslovnik, kršite pravila i mi kršimo zato što uopšte raspravljamo o ovome ili menjate zakone mimo Narodne skupštine, što bi čak i za vašu Vladu bilo previše.
Osam članova zakona dajete pregled odredaba koje se menjaju, a da u predlogu zakona ne nudite Narodnoj skupštini da prihvati promenu tih članova zakona.

Evo, još jedan od tih članova gde vi u članu 20. kažete da se u članu 50. stav 2, alineja 6. reči - namirenja troškova privatizacije i brišu se, a mi kada na strani 32 obrazloženja koja ste nam dali pogledamo šta se menja u članu 20, mi vidimo da ste vi nekako dodavali i ministarstvo nadležno za poslove privredne, ministarstvo nadležno za poslove privrede, i sad, gde vi dodajete nekakve nove stavove itd?
U kom članu Predloga zakona vi u član 20. dodajte sve ove reči koje se ne nalaze u članu koji nam ovde nudite?
Prosto, gospodine Sertiću, ja ne znam kako je moguće da se nama u pregledu odredaba koje se menjaju pojavljuju stvari koje vi u ovoj Narodnoj skupštini ne nudite za promenu. Ja ne znam da li je vama jasno da vi morate zakone menjati tako što ponudite Narodnoj skupštini i predložite Narodnoj skupštini da ih ona u Danu za glasanje promeni.
Recite mi, molim vas, na koji način vi sa više, zapravo utičete na isti član osnovnog zakona kroz više članova predloga za izmene i dopune? Vi dodajete nove stavove, vi menjate reči, vi menjate rečenice, a govorite nam da se samo u alineji 6. reči namirenja troškova privatizacije i brišu se.
U pregledu odredaba koje se menjaju mi vidimo da vi menjate mnogo više od toga. Pa, ili menjate zakona mimo Narodne skupštine ili ne pišete dobro obrazloženja, a u oba slučaja, gospodine Bečiću, ovo ne sme da se nađe na dnevnom redu Narodne skupštine. Nama to Poslovnik ne dozvoljava. Piše da ne mogu da se nađu akti koji nisu priređeni u skladu sa jedinstvenim metodološkom pravilima.

Ovo je dosta nejasno šta se ovde kaže. U članu 81. posle reči „rasterećenje“ briše se zapeta i reči dve tačke „pokretanje likvidacije“. E, sad da li se brišu te reči? Ako se brišu i zapeta i te reči zašto ne piše brišu se zapeta i reči ili se nešto drugo dešava sa tim rečima, zaista je potpuno iz ovoga u kom slučaju nam fali kraj rečenice, da ne kažem predikat fali u rečenici, tako da sad ja ne znam.
Verujem, vi ste žurili. Očigledno, dali ste po hitnom postupku 69 zakona, ne vi lično, ali Vladi, ali dajte malo neka neko pogleda te zakone pre nego što dođu u Skupštinu ili nam recite šta se dešava sa rečima „pokretanju likvidacije“ i dodajte glagol u tu rečenicu ili promenite da se vidi da se brišu i te reči i zapeta u tom slučaju pretpostavljam treba amandmanski reagovati na ovaj Predlog zakona s obzirom, na to da nekad držite da su te lektorske intervencije pravno-tehničke redakcija, a nekada su predmet izmena i dopuna zakona.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Vidite sad, gospodine Sertiću, pošto ste vi i dalje po ovom zakonu ovlašćeni, šta ste vi uradili. Mi smo 2014. godine 2. avgusta usvojili Zakon o javnim medijskim servisima, koji su svojim članovima 37. do 42. vrlo detaljno uređuje način naplate naknade za takse za javni medijski servis i to što smo mi tog dana, 2. avgusta 2014. godine usvojili je u potpunoj suprotnosti sa ovim što se predlaže ovim zakonom.
Taj zakon usvojen 2. avgusta 2014. godine, te odredbe o naplati takse treba da počnu da se primenjuju od 1. januara 2016. godine a odredbe ovog zakona koji sada usvajamo koji je potpuno suprotan tome treba da stupe na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“ i ja pretpostavljam da će to isto verovatno biti oko 1. januara 2016. godine.
Dakle, nama 1. januara 2016. godine počinju da se primenjuju odredbe o naplati takse za javni medijski servis, koje su potpuno suprotstavljene jedne drugima. U ovom zakonu koji smo usvojili 2014. godine mi predviđamo da se dobijaju nekakve uplatnice, pa da to građani popunjavaju, pa se propisuje ko propisuje način izgleda uplatnice itd, a ovde potpuno usvajamo drugi način naplate. Ne znam da li ćete vi na oba načina naplaćivati sada građanima. Mislim, ne bi nas čudilo ni to, s obzirom na to da gotovo sve što smo na ovoj sednici usvojili ide u tom pravdu da građani sve više i više plaćaju, ali molim vas odlučite se koji od ova dva zakona će početi da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, jer su potpuno suprotni.

Zahvaljujem, član 3. stavovi 1. i 2. glase: „ Taksu za javni medijski servis naplaćuje „Elektroprivreda Srbije“ i dalje se kaže da se taksa naplaćuje korisnicima preko računa za isporučenu električnu energiju ispostavljenog od strane snabdevača. Istovremeno u članu 41. zakona koji mi ne stavljamo van snage usvajanjem ovog zakona se govori da će javni medijski servis svakom obvezniku do kraja tekuće kalendarske godine dostavljati 12 obrazaca za plaćanje takse za narednu kalendarsku godinu i onda će se govoriti šta će tamo obveznici raditi sa tim obrascima.
Dakle, mi imamo dva člana, dva različita zakona koji su u apsolutnoj suprotnosti. Mene stvarno, ne znam ko će da odgovori, samo mi recite, molim vas, ako ne stavljamo odredbe ovog zakona koji smo usvojili pre godinu i po dana van snage u kojim se govori da će RTS i RTV slati gledaocima uplatnice preko kojih će oni uplaćivti, na koji način će se onda naplaćivati to preko računa za električnu energiju.
Kažem, ne bi uopšte čudilo da ova Vlada donese odluku da građani plaćaju i jednu i drugu taksu, pa da plaćaju i preko računa za električnu energiju i da im RTS šalje obrasce koje oni trebaju da popunjavaju svakog meseca, uplaćuju kao i bilo koji drugi račun. Na stranu to što zaista imamo obećanje Aleksandra Vučića da televizijska pretplata kao što sam i obećao građanima Srbije biće ukinuta jer ja ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima. To je naša obaveza od koje nećemo odustati. Obećanje Aleksandra Vučića nemaju baš neku veliku snagu, jer su se pokazala kakva su. Ova dva zakona imaju izuzetno veliku snagu, direktno su suprotstavljena ili jedan stavite van snage ili drugi.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Evo, opet. Taksa je obavezni element mesečno ispostavljenog računa za isporučenu električnu energiju i u zakonu koji isto tako važi i stupa na snagu istog dana kada i ovaj predlog, može da se primenjuje zapravo istog dana kada i ovaj predlog zakona.
Javni medijski servis svakom obvezniku do kraja tekuće kalendarske godine dostavlja 12 obrazaca za plaćanje takse za narednu kalendarsku godinu. Pa se objašnjava kako tamo građani plaćaju to itd. Vrlo precizno razrađena procedura u zakonu koji smo usvojili, koji se ne stavlja van snage.
Dakle, 2016. godine će građani dobiti 12 obrazaca, koje treba da popune da bi plaćali RTS i od 1. januara 2016. godine će građani RTS plaćati preko računa za struju.
Gospodine Sertiću, da li će građani plaćati oba ova nameta? Da li će plaćati i preko računa za struju i preko obveznica koje im šalje RTS? U slučaju da to nije tako koji ćete od ova dva zakona staviti van snage?
Istog dana počinju da se primenjuju oba zakona.
Zbog čega u prelaznim i završnim odredbama ovog zakona koji danas usvajamo ne piše da se neće primenjivati odredbe ovog zakona koji govori o uplatnicama koje će RTS slati građanima?
Mislim, ovo je sad prosto stvar, ja ne znam, to nije stvar politike, to je prosto stvar logike, gde mi imamo dva zakona čije odredbe počinju da se primenjuju istog dana koje su potpuno jedno drugom suprotstavljena i suprotna. Neko će kršiti zakon, ili RTS koji neće slati obveznice ili EPS koji će protivzakonito naplaćivati građanima prihod koji EPS-u ne pripada.

Zahvaljujem.
Evo, član 5. opet – mesečno fakturisan iznos takse, snabdevač, a to je EPS ili privredni subjekti koji vrše snabdevanje električnom energijom, uplaćuje na račune RTS i RTV, otvorene kod poslovne banke, najkasnije do 15. u mesecu, za prethodni mesec.
Prvo, gospodine Sertiću, vama je možda poznato da su privredni subjekti koji vrše snabdevanje krajnjih kupaca električnom energijom, kako bih rekla prestali da postoje. Upravo smo o tome mnogo puta pričali ovde.
Drugo, vi ste sada rekli nekoliko stvari, prvo, da nećete da ulazite u to da od 1. januara počinju da važe dva različita zakona. Nažalost, morate da uđete u to, zato što je to suština ovog problema. Sve drugo da ste u pravu, a niste, sve drugo da ste u pravu, vama 1. januara 2016. godine počinju da se primenjuju dva potpuno različita načina naplate takse za Radio-televiziju Srbije.
Kažete - ovaj zakon će važiti samo godinu dana. Prvo, gde to piše? To nigde ne piše u ovom Predlogu zakona. To vi možda mislite da će važiti godinu dana, možda se nadate da će važiti godinu dana, možda i znate da će važiti godinu dana, ali u ovom Predlogu zakona nigde ne piše da će on važiti godinu dana.
Sve i da je tačno to što kažete, sve i da će važiti godinu dana, gospodine Sertiću, da li 1. januara 2016. godine počinju da se primenjuju i članovi od 37. do 42. Zakona o javnim medijskim servisima, a ako ne, kojim zakonom smo mi stavili van snage odredbe tog zakona ili ćemo možda doneti? Moguće je da ćete doći za dva dana u Skupštinu i tražiti…

Zahvaljujem.
Da li 1. januara 2016. godine počinju da se primenjuju rešenja iz Zakona o javnim medijskim servisima koji je usvojen 2014. godine u ovoj Skupštini, kojim se kaže da će RTS slati uplatnice, 12 uplatnica, od kojih će svakog meseca građani da uplaćuju taksu za servis, ili 1. januara 2016. godine počinju da se primenjuju odredbe ovog Predloga zakona, gde se kaže da će se taksa uplaćivati direktno na računu za struju?
Ako se primenjuju odredbe ovog zakona, kada smo mi u ovoj Skupštini usvojili zakon kojim smo rekli da se od 1. januara 2016. godine neće primenjivati odredbe zakona o kojima se govori o uplatnicama? Samo to je tema, samo to je pitanje i to je stvar logike, ne politike, ne bilo čega drugog, to je stvar logike, to je stvar prava i svako ko je pošten može da prizna da je ovo jedna nelogičnost, koja mislim da je stvarno stvar, prosto, ne znam, neverovatno mi je da mi uopšte o ovome ovoliko razgovaramo, zato što je najlogičnija stvar na svetu da se jedan od ovih zakona povuče ili jedan od ovih zakona stavi van snage. Ne mogu 1. januara da stupe odredbe potpuno suprotne oba zakona na snagu.