Imam ja razumevanja.

Tako da su tri stvari sporne u ovom članu. Prvo, povraćaj zato što se pokazalo i u slučaju porodilja i u slučaju svim drugim, da država baš ne izmiruje redovno svoje obaveze iz ove oblasti.

Drugo, zašto 75%, a ne sve. Mi predlažemo da za novozaposlena lica poslodavac bude oslobođen svih doprinosa i smatramo da to nije nemoguća misija, da se mogu pronaći pare u budžetu za tako nešto.

I ono što je isto problematično jeste ko se smatra nezaposlenim licem u smislu ovog člana, zato što niste bili tu i rekla sam da je vama Fiskalni savet u svom mišljenju u budžetu Republike Srbije za 2016. godinu, zamerio ili kao kritiku budžeta dao to što Vlada Republike Srbije netačno prikazuje broj zaposlenih.

I vi znate gospodine Sertiću da toga ima. Ja sam slučajno naišla na primer u veterinarskoj ordinaciji, a verujem da toga ima svuda, gde neko ko je nezaposlen, ko tamo volontira, jedan dan se nije prijavio, jedan dan je zakasnio da se prijavi na biro i automatski je izbrisan iz evidencije nezaposlenih. Da li je on pronašao posao, da li je sada zaposlen – ne, ali on više u evidenciji nezaposlenih nije i on po ovome kako ste vi ovde postavili ne bi mogao da bude zaposlen i na takav način poslodavac bude oslobođen doprinosa.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.

Imam pitanje u vezi sa ovim članom. Kaže – poslodavac koji za određeno lice koristi bilo koju vrstu podsticaja, pa onda taj ne može ostvariti ovo pravo. Sad, da li se to odnosi samo na poslodavce koji za određena zaposlena lica imaju podsticaj, ili recimo i na poslodavce koji dobijaju drugu vrstu podsticaja, a ne konkretno za zapošljavanje? Recimo, na poslodavca koji dobija četvrtinu budžeta grada Novog Sada, ili na poslodavca koji dobija zemljište vredno više desetina miliona evra, ili na poslodavca kom se izgradi hala, infrastrukturno opremi zemljište?

Dakle, da li taj, koji nakon toga isplaćuje minimalce, ima još i pravo da ostvari ovu vrstu podsticaja, jer se ovde govori samo o poslodavcu koji za određeno lice dobija podsticaje? Šta je sa poslodavcima koji dobijaju druge pogodnosti, o kojima neki opet drugi poslodavci ne mogu ni da sanjaju? Ako toga nema, a meni se čini da ovako kako piše nema, ja se plašim da ni ovaj član, kao ni uostalom ceo zakon, a to ste možda mogli primetiti iz naših diskusija o amandmanima, za nas ne može biti prihvatljiv.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Nakon osam sati rasprave o zakonima kojima smo sve povećavali i povećavali namete na porodice u Srbiji, po raznim osnovama poreza itd. sada konačno dolazimo do nekakvog zakona kojim vi verovatno pokušavate da kažete roditeljima ili mladim porodicama kako država nešto mnogo brine o njima.
Međutim, mnogo bi zgodnije bilo da ste našli rešenje za sve one porodilje kojima poslodavci ne plaćaju doprinos. Svi ovde poslanici, mislim da su se slikali sa onim mamama u okviru one akcije – pravo za mame ili bravo za mame, šta se sa tim desilo? Nikada ništa. Mi smo nekoliko puta predlagali, od toga ništa nije bilo. Zašto, recimo, mislim da kolega Marko Đurišić već godinu dana predlaže ovoj Skupštini, svaki put kada počinje sednica da se usvoji predlog zakona kojima će biti smanjen porez, recimo, na hranu za bebe. To ova skupštinska većina neće da usvoji. Gospodin Vujović nas je čak ubeđivao da je i nemoguće utvrditi šta je zapravo hrana za bebe, on znate misli da postoje neki odrasli ljudi koji jedu hranu za bebe, neke kašice itd, i time zapravo hoće da oštete, a mi subvencionišemo njihovu potrebu da jedu dečiju hranu.
Tako da ukoliko stvarno želite da pokažete brigu o mladim porodicama, postoje mnogo efikasniji, njima mnogo korisniji načini za to nego što ćete ih osloboditi nekih 250 ili 300 dinara koliko se ovim zakonom čini, posebno imajući u vidu da osam sati smo proveli, ovo jutro, ovaj dan, raspravljajući o zakonima kojima se povećavaju porezi dok plate i penzije padaju.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Čisto da ne bude zabune član 2. glasi - Republika Srbija preuzima kao javni dug Republike Srbije, obaveze iz člana 1. ovog zakona u ukupnom nominalnom iznosu do 23.379.767.018,82 pare.

Na pitanje, ako je to stari dug, zašto se to nije desilo ranije. Gospodin Vujović, kaže da je to zato što NIS ranije nije pritiskao republiku, zapravo „Srbijagas“ da taj dug vrati, a sada pritiska.

Dakle, u NIS-u, potpredsednik SNS i saradnik gospodina Vujovića, koji sedi sa njegove leve strane, iz SNS, pritiskaju gospodina Bajatovića iz SPS da vrati neki dug na šta gospodin Bajatović i Vlada Republike Srbije i ova Skupština kažu – pa, ne to će onda biti dug građana Republike Srbije.

Dakle, građani Republike Srbije plaćaju to što neko iz SNS pritiska nekoga iz SPS da vrati dug od 23 milijarde dinara i to je ono o čemu se u ovom zakonu protiv kog mi moramo biti, o tome se radi.

Mi smo uvereni da je to razlog zbog kog je ova sednica sazvana ovako kako je sazvana. Mi smo uvereni da je to razlog zbog koga nema prenosa Narodne skupštine Republike Srbije i mi smo uvereni da se ovo radi isključivo na štetu građana Republike Srbije. Nismo mi protiv toga da se dug plati, a neka plati „Srbijagas“, neka ili i koliko ćemo još puta dati gospodine Vujoviću garancije „Srbijagasu“ ove godine za nova zaduženja, koliko ćete puta dolaziti još u ovu Skupštinu da tražite još da dajemo garancije, pa da opet to vraćaju neki građani, zato što Goran Knežević potražuju ta dugovanja.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Mene bi, recimo, interesovalo, s obzirom na to da je direktor „Srbijagasa“ jedan od poslanika, mene bi interesovalo Agencije za borbu protiv korupcije da li će naš kolega biti u sukobu interesa kada bude ovde glasao o tome da se dugovi firme u kojoj je on direktor konvertuju u javni dug Republike Srbije, odnosno u dugove svih građana Republike Srbije? Ja mislim da bi to bilo zaista interesantno pitati Agenciju za borbu protiv korupcije. Možda bi i predsednica mogla, ja verujem da je njoj stalo da ovaj Dom radi zakonito, da zatraži mišljenje.
U krajnjem slučaju, mislim da bi bilo pristojno da se gospodin Bajatović izuzme iz glasanja, makar iz nekakve moralne odgovornosti, s obzirom na to da će ova većina u Narodnoj skupštini dugove firme u kojoj je on direktor prebaciti u dugove građana Republike Srbije.
S obzirom da on nije tu i da ne možemo da ga pitamo, ja bih nešto pitala gospodina Verbića. Naime, sledeći put kada vam budu došli prosvetni radnici…

Dobro. Evo, pitam da li bi bilo moguće da sledeći put kada prosvetni radnici budu došli da se žale zato što im je plata 36.000 dinara…(Isključen mikrofon)

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dakle, mi ne želimo da ovaj zakon uopšte ikada stupi na snagu, a kamo li u roku kraćem od osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, ne zato što mi sporimo da „Srbijagas“ ima dugove, ne zato što mi ne želimo da se ti dugovi vrate, nego zato što smatramo da način na koji vi to ovim zakonom radite, suštinski je nepravedan, štetan za građane Republike Srbije.
Nije problem što je „Srbijagas“ u dugovima, gospodin Stojmirović je rekao, možemo se sporiti oko toga ko je kriv, a cifre govore kada je dugovao manje, a kada je dugovao više, a danas duguje deset puta više, nego što je dugovao 2010. godine.
Problem je u tome što se „Srbijagas“ ne ponaša kao firma koja je u problemima. „Srbijagas“ je firma koja deli 500 evra zaposlenima za rođendan preduzeća. „Srbijagas“ je firma sa izuzetno visokim zaradama i „Srbijagas“ je firma na koju se neće odnositi zakon o platnim razredima.
„Srbijagas“ je firma za koju Kori Udovički ne kaže da će iz nje biti otpušteni radnici, nego najavljuje otpuštanje u prosveti u zdravstvu. To je problem, što se „Srbijagas“ ne ponaša kao firma koja je dugovima, kao firma čije dugove plaćaju svi građani Republike Srbije, nego u najmanju ruku kao profitabilno i uspešno preduzeće, koje deli novogodišnje bonuse i koje se i dalje zadužuje.
Mi ćemo i dalje imati slučajeve da vi dolazite ovde kod nas i da tražite da dajemo garanciju za zaduženje tog preduzeća, a da mi pri tom nećemo znati da li ćete vi sutra doći da tražite da iste te dugove opet prebacimo svim građanima Republike Srbije.
Zato vi to radite na nepošten način i zato sam ja pomenula, gospodine Bečiću, prosvetare, jer za njih nema, a za „Srbijagas“ ima.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Pa, najpre mislim da je prilično neobično da ministarka ovde izražava veliko zadovoljstvo time što ove zakone usvaja. Možda je trebalo da ode pred paore koji su tri nedelje protestvovali, doduše u svojim selima, zato što im policija nije dozvoljavala da napuste ulice u kojima žive sa traktorima, a ne da dođu do Beograda, pa da im objasni koliko je zadovoljna zbog toga što se ovaj zakon usvaja, a i još poziva narodne poslanike da budu zadovoljni, što ćete vi 30% poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu da poklonite nekakvim svojim poslovnim partnerima, pod krajnje sumnjivim okolnostima i na potpuno transparentan način.
Mi iz Demokratske stranke ne možemo biti zadovoljni time, nejasno je kako vi možete da budete zadovoljni time, a kada ste rekli da svoje podatke možete da objasnite svakom narodnom poslaniku i svakom poljoprivredniku.
Zašto niste gospođo Bogosavljević Bošković otišli tamo u njihova sela, gde su oni protestvovali, nego im policija nije dozvoljavala da mrdnu iz tih sela i oni su tako postali jedini sloj našeg društva koji protestuje i kojima nije dozvoljeno da dođu u Beograd.
Nepravda, korupcija i šteta za poljoprivrednike se nalaze u svakom članu ovog zakona, u svakoj meri koju predlažete, a mi ćemo pokušati da ubedimo narodne poslanike u to da ne treba da dele vaše zadovoljstvo, zbog onoga što Vlada Srbije pokušava da uradi.
Naime, prvo motiv koji vi navodite kao osnov za donošenje zakona je apsolutno netačan. Vi govorite, to je stanovište Ministarstva, da ne postoji interesovanje za Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu na teritoriji Republike Srbije, odnosno teritoriji AP Vojvodine, što apsolutno nije tačno.
O tome govore podaci. Vi ste gospođo Bogosavljević Bošković u ova dva i po sata, koliko traje rasprava, nepuna dva i po sata, izašli, izvinite, sa pet različitih podataka, koliko se državno poljoprivredno zemljište nalazi u zakupu.
Prvo ste rekli da je to 180.000, kada je bila javna rasprava u prezentaciji koju ste imali, ste rekli da je to 225.000, sada govorite o 250.000 i toliko o tome koliko su vaši podaci tačni. Složićete se da ste rekli tri različita broja, koliko se hektara i koliko se stotina hiljada hektara u Vojvodini nalazi u zakupu.
To nije nikakva misterija, to mi možemo meriti, recimo, prema tome koliki su prihodi AP Vojvodine od zakupa poljoprivrednog zemljišta. Kada je 2007. godine prvi put počelo da se zakupljuje poljoprivredno zemljište, prvi zakup je iznosio 200 miliona dinara, a ove godine će deo koji pripada AP Vojvodini, biti preko dve milijarde dinara, što znači da je to deset puta više u odnosu na ono kada je ovaj zakon za koji mi ne mislimo da je dobar, koji sada važi, počeo da se primenjuje.
Uostalom ne treba biti neki veliki stručnjak za poljoprivredu, dovoljno je da neko sedne u automobil i da ode na 10 kilometara od bilo kog naseljenog mesta u AP Vojvodini i da vidi da nema tog mora zaparloženih oranica i neupotrebljenog poljoprivrednog zemljišta o kom vi govorite.
Kao što se već više puta čulo, mislim da ne treba sada ponavljati, Vojvodina raspolaže sa 450 hiljada hektara državnog zemljišta od kojih su recimo, 200 hiljada hektara oranice, a ostalo su utrine, pašnjaci, devastirane livade, slatine. Znači, zemljište koje uopšte nije na taj način atraktivno za ovo čime se zakon bavi što vi u ovom zakonu uopšte ne uzimate u obzir. Tako da imamo sada već nekoliko problema sa kojima treba da se suočimo kada pogledamo šta je to što zapravo piše u ovom zakonu. Da krenemo od onih manje problematičnih stvari.
Vi kažete - tu se govori o ovom poljoprivrednom zemljištu koje se može dati u zakup pod povoljnijim uslovima, odnosno za cenu od 0 dinara. Da li zakon uopšte predviđa da to zemljište, da je uslov da bi se ono dalo pod povoljnijim uslovima mora da ide na licitaciju ili na dve licitacije ili tri, pa ga niko ne kupi, niko ga ne uzme pod zakup, pa ga vi tek onda date za 0 dinara? Ne. Vi možete neko zemljište, koje prosto, niste nikada nudili u zakup da proglasite da nije pod zakupom i da ga date za 0 dinara. Tako da dajte malo da se otvori utakmica, pa ako ga niko ne zakupi vi onda tek kažete – e, ovo zemljište niko neće da zakupi, daćemo ga za 0 dinara.
Međutim, vi to ne činite, i baš kao što je Agencija za borbu protiv korupcije rekla, nema člana ovog zakona koji nije koruptivan, koji Vladi Republike Srbije ne daje ekskluzivno diskreciono pravo da odlučuje o stvarima, od kojih, gospođo Bošković, živi desetine hiljada ljudi.
Mi kada smo imali raspravu na odboru neki poslanici su govorili o tome koliko stotina hektara u centralnoj Srbiji nije uzeto u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Ja ću vam reći da je u Vojvodini uzeto u zakup, vi ste sada malopre rekli 250 hiljada hektara, recimo, ali nisu važni hektari, važne su porodice koje žive od toga što uzimaju tu zemlju u zakup, gospođo Bogosavljević Bošković, kojima ćete vi oduzeti osnovnu egzistenciju. Između 10 i 15 hiljada porodica u Vojvodini uzima državno poljoprivredno zemljište u zakup i živi od toga. Polovina od tog broja porodica živi isključivo od toga.
Gospođo Bogosavljević Bošković, prosečno poljoprivredno domaćinstvo ima recimo, pet članova, zato što u njima živi više generacija. To je između 50 i 75 hiljada ljudi koji su digli kredite, uložili u mehanizaciju, mislili da će moći da uzmu zemlju u zakup i sad vi tu zemlju koju su oni imali u zakupu pod potpuno sumnjivim okolnostima dajete nekim vašim odabranim privrednicima i te ljude ostavljate bez igde ičega.
Sada dolazimo do onoga što je najproblematičnije u ovom zakonu. Hajde da prvi put izgovorimo tu reč, koju ja ne znam zbog čega, svi govornici do sada izbegavali da kažu, ta reč je tenis, i nije nikakva tajna, i javna je tajna zapravo da se ovaj zakon donosi zbog toga da bi jedan investitor mogao da uloži u Srbiju, a to će po vašem starom, dobrom, opravdanom pravilu biti investicije koje plaćaju građani Republike Srbije i od kojih Srbija nema apsolutno ništa.
Vi ste naime dodali čitav niz novih članova kojima se predviđa da se 30% državnog zemljišta na teritoriji svake lokalne samouprave može izdati na 30 godina isključivo jednom pravnom licu. Prvo vas pitam - zašto pravnom licu? Zašto ne može neki poljoprivrednik koji isto tako smatra da može da zakupi 30% zemljišta sa teritorije svoje lokalne samouprave da to uradi?
Drugo, postavlja se pitanje - ko će biti ta pravna lica i na osnovu čega će ti ljudi dobijati tu zemlju na 30 godina u zakup što je jako mnogo godina i jako mnogo zemlje gospođo ministarko, mislim da ćete se složiti?
Vi tu uvodite jedan krajnje netrasparentan postupak, odnosno da komisija koju formira Ministarstvo poljoprivrede, a mi ne znamo ko je ta komisija, ni ko su ti ljudi, ni na osnovu kojih kriterijuma vi formirate tu komisiju, je ta sa kojom taj potencijalni investitor se nalazi i izlaže svoj investicioni plan i na osnovu toga on dobija 30% zemljišta u jednoj opštini u zakup na 30 godina.
Prvo, mi nemamo nikakvog dokaza da se tu radi uopšte o investiciji. Da li vi od tih ljudi tražite da on kaže – da, ja ću zakupiti iks, ipsilon hiljada hektara zemljišta, zaposliću toliko i toliko radnika po hektaru, uložiću to i to, uradiću to i to. Ne, mi ne znamo na koji način će neka tamo komisija, koju ćete vi da napravite, da deli tim ljudima zemlju.
Nakon toga lokalna samouprava ima 30 dana da se izjasni o tome. Uzmimo primer grada Zrenjanina. Grad Zrenjanin ima 25 hiljada hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. To znači da neki vaš poslovni partner, prijatelj, investitor može da kaže da on hoće da zakupi osam hiljada hektara samo u gradu Zrenjaninu državnog poljoprivrednog zemljišta. Taj čovek se nađe sa nekim ljudima iz vašeg ministarstva i nakon tog jednog sastanka ti ljudi tom čoveku daju pod uslovima koje naši paori ne mogu ni da sanjaju, daju mu osam hiljada hektara naše najplodnije zemlje zato što je on rekao da ima nekakav plan, a vi ste na osnovu nečega procenili da je taj njegov plan dobar. Tako da je to još jedan problem.
Onda dolazimo do nečega što verujem da je bila dobra namera, ali vi ste to uspeli da obesmislite, a radi se o toj čuvenoj prodaji državnog zemljišta domaćim poljoprivrednicima. O čemu se tu sada zapravo radi? Prvo, radi se o tome da vi njima nudite da mogu da kupe neko zemljište da prošire svoj posed, unapređuju proizvodnju itd.
Vi ste čak, ne vi nego vaši saradnici su juče na sastanku Odbora za poljoprivredu rekli kako je to ultimativni dokaz kako ministarstvo brine o malim proizvođačima, ali ovo što vi nudite je potpuno nesprovodivo i sada ću vam objasniti zbog čega. Uzeću opet recimo primer AP Vojvodine. Da krenem od računice da tamo postoji 450 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta i da ćete vi nekakvom investitoru u direktnom pregovoru dati 150 hiljada hektara. Ostalo nam je dakle 300 hiljada hektara. Vi ćete trećinu dati nekakvim vašim poslovnim partnerima bez ikakvih kriterijuma.
U Vojvodini je predmet zahteva o restituciji između 140 i 180 hiljada hektara. Procenjuje se da je 150 hiljada hektara od toga opravdano. Ja se nadam da vi nemate nameru da prodajete nekome zemlju koja je predmet restitucije ili koju neko treba da dobije nazad u postupku restitucije. Tako da ako 150 hiljada hektara, odnosno trećinu date svojim poslovnim partnerima, 150 hiljada ode u restituciju, to znači da ostaje 150 hiljada hektara zemlje.
Kao što sam ranije rekla, 130 hiljada hektara zemlje su zemlje lošeg kvaliteta, utrine, pašnjaci, itd. Sada vas pitam – šta će onda ti poljoprivredni proizvođači koji treba da kupe tu poljoprivrednu zemlju, šta ćete im ponuditi na prodaju? Ne verujem da će vaši poslovni partneri uzimati zemlju četvrte i pete kategorije. Oni će verovatno uzimati zemlju prve, druge, eventualno treće kategorije, tako da će tim poljoprivrednim proizvođačima o kojima govorite da će ne znam kako profitirati od ovog zakona ostati loša zemlja, ostati utrine i pašnjaci, što nije namera ovog zakona, niti će bilo kome omogućiti da poveća svoje proizvodne kapacitete.
Dalje, postoji diskreciono pravo lokalne samouprave da li će uopšte i ponuditi zemljište na prodaju. Neka lokalna samouprava može da kaže ne, mi nećemo da nudimo zemlju na prodaju. Neka može da ponudi, recimo samo zemlju za koju se zna da postoji pravo preče kupovine i opet će to biti namenjeno samo pojedinim poljoprivrednim proizvođačima, a ne svim poljoprivrednim proizvođačima. Neka lokalna samouprava može za 20 godina da ponudi tu zemlju na prodaju, tako da to što vi govorite da je za poljoprivrednike dobro, apsolutno nije za njih dobro.
Međutim, hajte sada da pogledamo da je sve ovo što sam ja sada rekla, da je netačno i da ni jedan od tih argumenata ne stoji kada je u pitanju pravo poljoprivrednika da kupuju državno poljoprivredno zemljište.
Evo, recimo uzmimo poljoprivrednika, ja ne znam odakle će, od kojih para će ti ljudi to da kupuju što vi zamišljate da će njima da bude vrlo zgodno. Uzmimo poljoprivrednika, recimo koji je vlasnik 30 hektara i sada će po ovom zakonu dobiti mogućnost da kupi još 20 hektara, po prosečnim cenama na teritoriji AP Vojvodine to bi, recimo, bila investicija od 200 hiljada hektara, a na period, vi predviđate da to treba da se isplati, na period koji je maksimalno pet godina.
Gospođo Bogosavljević Bošković, da li možete da mi kažete, šta taj čovek treba da gaji da bi u roku od pet godina zaradio 400 hiljada evra, a da ne ide u zatvor? Mislim, jer ja verujem da postoje neke kulture koje bi mu možda mogle omogućiti takvu zaradu, ali ne verujem da od legalnih kultura, koje može da gaji, bilo ko može za pet godina da zaradi 400 hiljada evra, ili ako može vi onda preporučite našim poljoprivrednim proizvođačima, ja verujem da će oni masovno početi da koriste to pravo i da gaje to što od čega može da se zaradi 400 hiljada evra za pet godina?
Tako da, gospođo Bogosavljević Bošković, to što vi nudite kao pomoć poljoprivrednicima je nemoguće. To oni pravo, ili neće moći da koriste, ili će im doći zemlja koja je lošeg kvaliteta, zato što će svi ovi koji su pre njih u redu, da dobiju bolju zemlju, dobiti bolju zemlju, ili oni za takvu investiciju nemaju para, zato što žive teško, kao što i svi građani žive teško.
Kada smo govorili, juče na Odboru za poljoprivredu, može se naslutiti u kom će pravcu ići ova rasprava. Verovatno će skupštinska većina opravdavati to što se nekim investitorima bez ikakvih uslova i bez ikakvih kriterijumima daje trećina, kako ste vi rekli, jedinog neobnovljivog prirodnog resursa, odnosno poljoprivrednog zemljišta, time što je nekada ranije u privatizaciji neko dobio neku zemlju.
Ja sada zamoljavam poslanike SNS, za sva pitanja o privatizaciji poljoprivrednog zemljišta neka se obrate gradonačelniku Beograda, Siniši Malom, koji je u to vreme vodio privatizaciju, a kako vidimo i sam sebi je dodelio neko poljoprivredno zemljište, jer niko iz DS sada, niko iz ovih klupa nema apsolutno nikakve veze ni sa kakvom privatizacijom poljoprivrednog zemljišta.
Dalje, vidimo da će se govoriti o tome kako su neki pod ne transparentnim uslovima dobijale nekakva prava da zakupljuju državno poljoprivredno zemljište i onda je verovatno vaš odgovor na to što je to ranije bilo netransparentno, to da usvojite još ne transparentniji proces u kom će, pod još sumnjivijim uslovima, još sumljiviji ljudi, vaši poslovni partneri dobijati mogućnost da zakupe poljoprivredno zemljište na 30 godina, što je radni vek jednog poljoprivrednika, što je životni vek jednog poljoprivrednika.
Na kraju pošto se jako puno govorilo o SSP-u ja ću prihvatiti da se ova rasprava vodi o sporazumu o stabilizaciji pridruživanju, onog momenta kada svi oni poslanici koji potenciraju da je ovaj zakon posledica sporazuma o stabilizaciji pridruživanju, onog momenata kada pokažu gde u sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju piše da se pod ne transparentnim uslovima na 30 godina nekim vašim izabranim poslovnim partnerima daje zemljište, e tada ćemo pristati da govorimo o SSP-u. Do tada nema priče ni o privatizacijama, zato što pitajte one u vašim redovima, gde je otišla poljoprivredno zemljište, nema priče o SSP-u, zato što u SSP-u ne piše da se na 30 godina bilo kome može davati zemljište.
Jedino o čemu ovde treba da razgovaramo jer jedino što je tema dnevnog reda jeste da vi ćete trećinu poljoprivrednog zemljišta pod uslovima u kojima naši paori ne mogu da sanjaju dati svojim izabranim poslovnim partnerima, tačka i nanećete štetu paorima, tačka i nanosite štetu građanima Srbije za rad svojih poslovnih partnera zbog kojih ko zna koji put specijalno za njih menjate zakone, tačka. To je tema današnje sednice, a za sva druga pitanja obratite se ljudima u svojim redovima, jer oni će mnogo bolje od nas koji smo u DS znati ko je kako dobijao zemlju i koje kako šta privatizovao, eno vam ga Siniša Mali, pa ga pitajte.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Ja sam i još nekoliko govornika je zamolilo već kada se govori o privatizacijama, ne razgovarate ni sa kim ko je danas u DS, razgovarajte sa onima koji su danas funkcioneri vaše stranke, koji su na državnim funkcijama u ime vaše stranke, koji su vodili te privatizacije, koji su prodavali poljoprivredno zemljište, koji su ga prodavali tajkunima. Razgovarajte sa ovlašćenim predstavnikom svoje stranke, s obzirom na to da je zapisnik o tome da se za 300 hektara prodaje Miodragu Kostiću, za 300 evra po hektaru, prodaje Miodragu Kostiću 8000 hektara u Vojvodini što vi sada govorite neki termin - potpisao. To što on danas nakon deset godina tvrdi da je bio protiv, to je sad već znate stvar njegovog iskaza koji može, a ne mora biti tačan. Nismo ga čuli da je davao izjave o tome da je ikad bio protiv, nije imao primedbe itd.
Kad je u PKB jedino što ste propustili da kažete je da je DS sprečila da se taj PKB proda Miodragu Kostiću, da je podigla njegovu vrednost za 11 milijardi dinara, a da ga danas SNS prodaje ko zna kome za 50 miliona evra i to po vašem, sada već vidimo po dobro oprobanom principu direktne pogodbe i tako da korist ima isključivo krug ljudi blizak vrhu SNS.
Tako da u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije piše da je 95% poljoprivrednih kombinata privatizovano do 2008. godine. U vreme kada je DS bila u opoziciji, a Siniša Mali vodio Agenciju za privatizaciju. Sva pitanja u vezi sa tim, molim vas, obratite se gradonačelniku Beograda.

Ja mislim da je jedino tačno od svega što je gospodin Babić rekao i to u pojedinim slučajevima da kada se promeni stranka malo se briše i sećanje, pa on tako u svom slučaju za sebe može da kaže. Meni se čini da je on dosta stvari pobrkao. To što on govori da je DS radila sa zemljištem koje pokušava da se uknjiži u PKB, to radi Zorana Mihajlović, gospodine Babiću, upravo sada i to mimo katastra i to na isti način na koji je pokušala da uradi na Zlatiboru, pa tek onda kada je došlo do velikog skandala za tako nešto se saznalo.
Izvinjavam se, ja sam napravila grešku, gospodin Mali nije bio direktor Agencije za privatizaciju, bio je direktor Tenderske komisije, izvinite Centar za tendere koji je vodio sve privatizacije operativno tako da vas i dalje molim, vi više imate trenutno veze sa procesom privatizacije nego bilo ko iz DS koje danas u Demokratskoj stranci, tako da vas molim obratite se gospodinu Siniši Malom.
Ono što je DS radila, ona je raskinula more tih privatizacija o kojima vi pričate i Mileta Jerkovića i Darka Šarića i od svih tih firmi napravila zeleni pul od 15 preduzeća koje sada Aleksandar Vučić deli arapskim i drugim tajkunima, što domaćim, što stranim, tako da sve te privatizacije koje su vam sporne, sve te poljoprivredne kombinate ili vidite sa kolegama koje su sa vama i danas u koaliciji, jedini koje sve vreme bio na vlasti isto tako sedi u ovoj Skupštini, tako da se možete svima njima obratiti, a ponajmanje DS.
Sve i da je sve to istina što vi govorite, a nije, koji je vaš odgovor na pitanje – zbog čega se 30% najboljeg zemljišta u svakoj opštini u Vojvodini daje bez tendera odabranim investitorima samo na osnovu investicionog plana i dogovora sa nekakvom komisijom Vlade za koju ne znamo ni ko će biti.

U okviru replike ću vam samo reći da niste imali pravo da date gospodinu Martinoviću, koji je u e-parlamentu prijavljen kao da podržava predlog Vlade, reč nakon poslanika koji su neopredeljeni, jer član 96. Poslovnika zabranjuje da tako nešto radite.
Međutim, evo replika.

Ovako možemo svi da vas molimo kada nam odgovara da govorimo…

Ne interesuje me. Mislim da nismo nikog menjali, ali nije ni važno.

Ne insistiram na povredi Poslovnika.

Za repliku sam se javila.
Dakle, gospodin Martinović mislim zna šta se dešava svaki put kada nekoga u ovoj sali optuži da je lopov, da je prao pare, da je kriminalac, da je krao, itd. Dobiće priliku da sve te svoje navode, kao i do sada, objasni na sudu. Svaki put kada kaže na takav način da je neko kriminalac, imaće priliku da dokaže na sudu. Mislim da je to peta ili šesta tužba za ovog narodnog poslanika iz identičnih razloga.
Svaka vlast koja četiri godine nekoga optužuje da je kriminalac ili je nesposoban da ga uhapsi ili to radi iz čisto marketinških potreba i zna da ne govori istinu kada to govori.
Gospodin Martinović mora da nam objasni kako je to Ivica Todorić kriminalac kada investira u Srbiju za vreme DS i strani tajkun, hrvatski tajkun itd, a kada pokupuje sve maloprodaje u Republici Srbiji od „Rode“, „Ideje“, „Merkatora“ itd, onda je poželjan investitor. Ne može Ivica Todorić nekada da bude hrvatski tajkun, a nekada da bude poželjni investitor. Malo mora da se opredeli na koji način.
Niko ne preti da će doći traktorima ispred Vlade Republike Srbije. Poljoprivrednici i vojvođanski paori su jedina kategorija u ovoj zemlji kojoj je zabranjeno da dođe u Beograd da protestvuju. Ono što će oni uraditi jeste da će, pošto ministarka koja se ovde hvali kako vodi konstruktivan dijalog sa svima, nije uspela da im objasni koliko je ovaj predlog zakona dobar…