Član 7: „Snabdevaču na ime obavljanja poslova fakturisanja i naplate takse RTS i RTV plaćaju mesečnu naknadu u visini od 3% od iznosa prenetih sredstava RTS-u i RTV-u po osnovu takse“.
Sada ne samo da više građani ne plaćaju preko nekih uplatnica koje im RTS šalje, kako je to definisano zakonom koji stupa na snagu za pet dana, nego sada i snabdevač, odnosno EPS uzima tu sada već i nekakvu proviziju za uslugu koju obavlja po zakonu koji stupa na snagu za istih tih pet dana.
Ovo što vi kažete da piše u članu 11, čini mi se, to ne piše u članu 11. Nigde ne piše da li od 1. januara 2016. godine građani plaćaju taksu za RTS po jednom zakonu, ili plaćaju po drugom zakonu, a u tom momentu oba zakona će važiti.
Druga stvar – šta će biti sa građanima koji ne plaćaju? Ko će njih da tuži? Hoće li njih da tuži RTS? Ko će te dugove da naplaćuje? Da li RTS ili taj
snabdevač, EPS ili kako god, koji je definisan ovim zakonom? Po kom zakonu će ti ljudi odgovarati? Hoće li odgovarati zbog računa za električnu energiju ili zbog uplatnica?
Znajući vas, uopšte nas ne bi čudilo da je ovo zato što ćete vi početi od 1. januara na oba načina da naplaćujete taksu, pa nek plaćaju ljudi i po jednom i po drugom zakonu, jer para nikad dosta, pogotovo onih para koje daju građani sa smanjenim platama i penzijama.
Prosto pitanje, jedno jedino, ostaje neodgovoreno – da li 1. januara 2016. godine građani plaćaju RTS preko uplatnica preko računa za električnu energiju?
Gospođo Gojković, ja vas sada molim da intervenišete. Ministar je rekao da mi lažno govorimo, neistinito govorimo da je usvojen Zakon o javnim medijskim servisima, koji je objavljen u „Službenom glasniku“ Republike Srbije broj 83/214 i 103/215, u čijem članu 41. piše: „Javni medijski servis svakom obvezniku do kraja tekuće kalendarske godine dostavlja 12 obrazaca za plaćanje takse za narednu kalendarsku godinu. RTV dostavlja obrazac iz stava 2. ovog člana, odnosno korisnik … na teritoriji Pokrajine Vojvodine… obveznik plaća taksu na mesečnom nivou i to do 5. u mesecu“, pa objašnjava kako uplaćuje, itd.
Molim vas, gospođo Gojković, kako može ministar da kaže da ne postoji nikakav drugi dokument kojim se definiše drugačiji način plaćanja takse? Evo ga, gospodine Sertiću, usvojili smo ga u ovoj Skupštini, a to što vi za njega ne znate, nemojte se ponašati kao gospodin Babić, pa kad vi nešto ne znate – to ne postoji. Prosto, usvojili smo zakon koji govori nešto potpuno drugačije i odredbama ovog zakona, a to je moguće, sada smo imali kod vas nekoliko zakona gde smo u prelaznim i završnim odredbama rekli da usvajanjem ovog zakona prestaje da važi član taj i taj tog i tog zakona itd.
Ako je namera da se primenjuje samo ovaj zakon o kome danas raspravljamo, zbog čega ne piše da prestaje da važi član 41. Zakona o javnim medijskim servisima? Time bi se izbegla sva problematika koju sada imamo.
Inače, član 8. je jedan od retkih članova koji nije u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o javnim medijskim servisima, zato što kaže da se oslobađanje od obaveze plaćanja vrši u skladu sa Zakonom o javnim medijskim servisima, ali pošto je ceo zakon suprotan ostatku….
Zahvaljujem gospođo predsednice.
U članu 9. piše - Visina takse jedinstvena na celoj teritoriji Republike Srbije, utvrđuje se u mesečnom iznosu od 150 dinara.
U članu 37. Zakona o javnim medijskim servisima, za koji gospodin Sertić tvrdi da ne postoji, piše - Odluka o utvrđivanju visine takse, utvrđena stavom 2. ovog člana, donose upravni odbori RTS i RTV zajednički, na osnovu analize… itd. Odluka o utvrđivanju visine takse objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Gospodine Sertiću, da li je Vlada Republike Srbije upravni odbor RTS-a i RTV-a? I, da li ovaj predlog zakona koji se nalazi pred nama „Službeni glasnik Republike Srbije“?
Zato što u zakonu koji smo usvojili piše da će odluku o visini takse doneti Upravni odbor RTS-a i da će ona biti objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a odluku o visini takse je donela Vlada Republike Srbije i objavljena je u Predlogu zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Samo mi to odgovorite.
Zahvaljujem.
Dakle, pošto Narodna skupština, a ne Vlada Republike Srbije, izvinjavam se, uzurpira nadležnosti Upravnog odbora RTS-a i RTV-a i nekako sebi pripisuje nadležnosti koje nikako ne može imati, i drži da je Predlog zakona koji se pred nama nalazi „Službeni glasnik Republike Srbije“, predlažemo da se briše i ovaj član Predloga zakona, ovog besmislenog zakona, s obzirom na to da istog dana, kada i ovaj Predlog zakona na snagu stupa, odnosno počinju da se primenjuju odredbe Zakona koje su u direktnoj suprotnosti sa ovim što ovde piše.
Ne znam više, zaista mi je neverovatno da mi razgovaramo ovoliko o stvari koja je toliko logična i toliko očigledna da ne znam kako mogu da se pronalaze uopšte razlozi da neko osporava ovo što govorimo. Imamo dva predloga zakona, oba počinju da se primenjuju istog dana, u njima su potpuno suprotna rešenja, a oba rešenja se tiču građana Republike Srbije, oba rešenja se tiču onoga što će biti obaveze građana Republike Srbije.
Zaista nam recite, po kom će od ova dva zakona građani koji ne budu plaćali taksu odgovarati?
Zahvaljujem gospođo.
Treći zakon koji će opet biti u potpunoj suprotnosti sa svim ovim, mada drugi ako verujemo gospodinu Sertiću, on veruje da prvog zakona nema, tako da je moguće da se pojavi i neki treći zakon koji će opet nešto potpuno, treći neki sistem naplate da uspostavi. Sva sreća pa neće moći da stupi na snagu istog dana kada i ova dva koja su već dovoljno suprotstavljena.
Opet taj snabdevač, opet fakturisanje takse za povraćaj itd. Nije nam jasno na koji način ova dva zakona mogu paralelno da funkcionišu, ali ova ideja gospodina Arsića za oduzimanje nadležnosti upravnog odbora nam se mnogo dopada. Ima par upravnih odbora, recimo NIS, gospođa Gojković je pomenula, gde bismo možda, imamo „Srbijagas“ gde bismo možda mogli neke nadležnosti da preuzmemo.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS – Boris Tadić.
Smatramo da ako ovaj zakon bude stupio na snagu narednih dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, što će biti verovatno pre 1. januara 2016. godine kada počnu da se primenjuju odredbe nekog drugog zakona koji definiše istu materiju na potpuno drugačiji način da će to proizvesti potpuni haos u naplati takse za RTS s obzirom na to da ta dva zakona koja stupaju na snagu istog dana na potpuno različit način definišu.
Na stranu to što su građani već bili zbunjeni različitim informacijama da neće biti pretplate, da je to čvrsto obećanje, da je to nešto od čega se neće odustati, pa je bilo kolika će ta pretplata biti. Neki nisu plaćali. Ti koji nisu plaćali očigledno su dobro radili što nisu plaćali jer neće za to odgovarati, baš kao i oni koji su legalizovali, što nisu legalizovali i gradili legalno kuće pa se ispostavlja da su bili pametniji od ovih koji su tražili sve dozvole i plaćali sve takse.
Tako da vas molimo i čini mi se da do kraja završetka rasprave možete da povučete zakon, povucite zakon, nemojte da istog dana na snagu stupe dva potpuno različita zakona koja definišu istu oblast.
Meni je, predsednice, promakao i amandman na član 2, ali nema veze.
Dakle, u članu 3. se radi o Nacionalnom savetu, gde predlagač predlaže da Nacionalni savet ima predsednika i 13 članova iz reda akademika, istraživača u zvanju naučnog savetnika, redovnog profesora univerziteta i privrednika. Mi predlažemo da to budu tri člana iz reda istaknutih privrednika sa liste kandidata koje predlaže Privredna komora Srbije. Izvinite, umesto tri, kako stoji u predlogu, mi predlažemo da to bude šest članova iz reda istaknutih privrednika sa liste kandidata koje predlaže Privredna komora Srbije, tri člana iz reda istaknutih privrednika sa liste kandidata koje predlaže Udruženje poslodavaca i po jedan predstavnik privrednih društava i organizacija za svaku oblast za koju se definiše program strateških objedinjenih istraživanja, odnosno oblast koja je u strategiji privrednog razvoja Srbije označena kao prioritetna.
Smatramo da bi znatno većim učešćem predstavnika korisnika rezultata naučno-istraživačke delatnosti Nacionalni savet više i efikasnije usmeravao naučno-istraživačku delatnost ka primeni rezultata onoga što treba da bude zapravo efekat. Tako da, nije suštinska izmena, imamo mnogo važnijih izmena kasnije, ali, eto, predlog da se poveća broj članova koje predlaže Privredna komora Srbije.
Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Mi smo predložili da se pre ovih stavova čije dodavanje Vlada predlaže, doda stav koji će zapravo reći da se akreditacija naučno istraživačke organizacija vrši na način koji se određuje Zakonom o visokom obrazovanju, zbog toga što su univerziteti do sada mogli da se akredituju i kod Ministarstva prosvete, nauke, tehnološkog razvoja da bi dobili akreditaciju za svoju naučnu istraživačku delatnost, pa onda sa takvom akreditacijom i sa vrlo sličnom dokumentacijom da podnose zahtev kod Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta. Tu se i proverava da li oni ispunjavaju i naučne kriterijume.
Mi mislimo da je to nepotrebno dupliranje tih aktivnosti. Vi znate za našu sugestiju kada je u pitanju akreditacija ukoliko postoji želja da se zaista unapredi ta oblast da treba mnogo češće ili čak uvesti obavezu da provera kvaliteta bude obaveza, a ne izuzetak kako se to i dalje ovde predlaže Predlogom zakona, zato što je vama vrlo dobro poznato da u momentu akreditacije, verovatno, prost sigurno, svi univerziteti koji prođu postupak akreditacije, oni ispunjavaju sve uslove. A da li oni u naredne četiri godine ispunjavaju te uslove, da li oni zaista imaju te profesore, da li oni zaista imaju te predmete, da li zaista izvode svu tu nastavu, e, to je sada nešto o čemu njih niko naredne četiri godine neće pitati.
Vi, gospodine Verbiću, vrlo dobro zante da je javna tajna da postoje profesori koji na takav način tezgare. U momentu akreditacije idu od univerziteta do univerziteta zato što ti univerziteti znaju da njih četiri godine od naredne akreditacije niko više neće proveravati. Tako da, predlažemo da se ovde ukine, a da se uvede obaveza da se stalno kontroliše.
Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Mi želimo da se spisku uslova koje treba da ispunjava institut da bi dobio statut instituta od nacionalnog značaja doda i uslov koji smo mi dodali pod brojem 5a) ali može i pod kojim drugim brojem ukoliko vi smatrate da je to problem, a da taj uslov glasi da je taj institut obavezan da realizuje poseban desetogodišnji program strateških istraživanja koje donosi Vlada, a određuje rezultate koje institut mora da proizvede radi zadovoljavanja potrebe Srbije u skladu sa njenim strategijama, a posebno sa strategijom naučnih istraživanja pri čemu se poseban naglasak stavlja na primenjivost rezultata određenim sektorima privrede i društva.
Ovo je možda neobično za nekoga ko dolazi iz društvenih nauka s obzirom na to da upravo to nisu naučne strategije koje zapravo imaju uticaj na privredu, međutim, zaista imamo problem sa tim da mnogi instituti nisu bili u funkciji razvoja našeg društva nego su se bavili istraživanjima čiji su skoro jedini rezultati bili naučni radovi. Upravo da bi neki institut dobio taj privilegovan statut instituta od nacionalnog značaja smatramo da možda ne bi bilo loše da se i ovaj kriterijum uvede kao obavezan.
Zahvaljujem.
Mi smatramo da je poželjnije da u upravnom odboru budu predstavnici društava koji su korisnici rezultata i istraživanja, a ne samo istraživači drugih institucija, zato što predstavnici korisnika rezultata, imali bi bolji uticaj na institute, na usmeravanje svojih istraživanja prema potrebama društva. To je ono o čemu smo razgovarali, umesto da se instituti i na ovaj način dodatno zatvaraju samo u okviru istraživačke i akademske zajednice, tako da je to isto jedan iz grupe amandmana i ja veruje da ste mi odgovorili kada ste odgovarali na jedan od prethodnih amandmana.
Zahvaljuje, gospodine Bečiću.
Gospodine Verbiću, ima nekoliko problema sa ovako koncipiranim načinom predlaganja mandata i rada Odbora za etiku u nauci.
Najpre, mi smo uvereni da ministar ne bi trebao sam da imenuje i razrešava članove Odbora za etiku u nauci. Smatramo da to pravo treba da pripada Narodnoj skupštini.
Zamislite, recimo, pa onda još ti članovi Odbora za etiku u nauci imaju mogućnost još jednog izbora što je još jedna od stvari za koju predlažemo brisanje, gospodine Sertiću, situaciju u kojoj je neko od ministara, recimo, optužen da je plagirao svoju doktorsku disertaciju. Ministar imenuje Odbor za etiku u nauci. Ljudi koje je imenovao ministar odlučuju o tome da li je neki drugi ministar plagirao svoj doktorat i stalno su pod pritiskom toga da će možda biti reizabrani, a možda i neće biti, jer sledeći put na funkciju treba da ih izabere isti taj ministar.
Mi predlažemo da, umesto vas, to poverimo Narodnoj skupštini, da ti ljudi nemaju mogućnost reizbora upravo zbog toga da ne bi bili pod tim stalnim pritiskom da li će biti ponovo izabrani i, poslednja tehnička stvar, njima ne pripada naknada za rad. Ja mislim da su oni među retkim ljudima u Srbiji koji se biraju na nekakve položaje kojima ne pripada naknada za rad, ali to je najmanje važno.
Mnogo je važnije što ih ministar bira, a veliki broj ovih slučajeva o kojima je gospodin Pavićević govorio se odnose upravo na visoke državne funkcionere.
Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Ovo je poslednji amandman koji ću obrazlagati u okviru ovog zakona, pa iako je recimo, po pitanju prethodnog člana, mi smo predložili da rok za usklađivanje statuta naučnoistraživačkih organizacija bude kraći od godinu dana je stvarno, ne znamo zašto vi onih godinu dana usklađivali svoje statute sa zakonom, ovde pak mislimo da je rok od 90 dana da se donese strategija naučnotehnološkog razvoja RS malo kratak. Znam da je ta strategija već u nekoj fazi izrade, da neće se početi od nule kada počne da se radi, ali ipak i sami smo u raspravi došli do toga koliko će ta strategija biti važna i koliko stvari nama od nje zavisi.
Tako da smatramo da za donošenje strategije naučnotehnološkog razvoja RS je potrebno više od 90 dana, ali nije suštinski važan amandman. Mnogo važniji su oni amandmani koji se odnose na prethodne članove, tako da kako god želite, ili ga prihvatite. Ne menja na stvari.
Zahvaljujem gospođo predsednice, uvaženi ministre mi zaista više ne znamo kojim rečima vama da objasnimo da građani više ne mogu da plaćaju.
Mi svaki put kada vi dođete u ovu Skupštinu, vi malo po malo povećavate iznose koje građani treba da izdvajaju iz svojih kućnih budžeta, a sve u cilju vašeg famoznog smanjenja deficita, koje je postalo samo sebi svrha, samo sebi cilj i samodovoljna svrha Vlade Republike Srbije. Tako da ovo što ste vi malo pre rekli, da ćemo mi ovim što mi predlažemo da se briše, da povećamo neke cene građanima, prosto nema smisla, to bi imalo smisla ako bi ste vi smanjivali neke nameta građanima, što ovde svakako nije slučaj.
Kako možemo mi, ako se zalažemo da nešto ostane kako je bilo, a vi ste došli sa nizom predloga zakona da govorite da 400 dinara baš i nije mnogo, 400 dinara je nekome 10% svih primanja koje ima. Ako vi njima povećavate, mi predlažemo da se taj zakon ceo briše. O tome se radi u našim amandmanima da se ceo zakon briše i da se zakoni koje ste doneli ovde brišu. Kako je moguće onda da će to građanima biti skuplje?
Tako da, sve što mi želimo da vam kažemo je da građani više ne mogu da plaćaju i da ne mogu da podnose to što vi svaki put kada dođete u ovu skupštinu ili podignete porez, ili podignete akcizu, ili smanjite plate i penzije, ili neke nove namete na njih imate. Tako da, prihvatite naše amandmane povucite ove predloge zakona zato što građani više ne mogu da izdrže vaše smanjenje deficita koje finansiraju isključivo oni dok vi trošite sve više i više.
Javila sam se pre nego što ste dali reč gospodinu Božoviću.
Mislim da ste u toku izlaganja gospodina Babića povredili Poslovnik. Naime, imam pitanje – da li je on dobio reč po amandmanu ili kao repliku? Ukoliko je dobio kao repliku, onda reklamiram član 104. koji se odnosi na trajanje replike, a ukoliko je govorio po amandmanu onda vas molim da obratite pažnju na član 106. jer ukoliko je gospodin Babić govorio o amandmanu, na dosta je čudnovat način govorio o amandmanu, pa nam recite, ako ćemo svi moći na takav način da govorimo o temi dnevnog reda, da će se primenjivati onda na sve to pravilo, pa da svi znamo da možemo da pričamo o čemu god hoćemo i da vređamo ovde kolege, ali i da onda znamo da tako danas radimo pa da usvojimo i svi taj način rada?