Zahvaljujem gospodine Arsiću.
Nemojte vi ministarko Udovički da se ljutite ovde nas zato što mi kritikujemo zakon i nije tačno da možemo samo da vas pitamo zašto ne brže, naša obaveza je da kada dođete sa ovakvim predlogom zakona da vas pitamo – zašto ne bolje. Zato što ovo što ste vi ovde nama doneli jednostavno nije dobro i vi morate da prihvatite i naše argumente. To da li smo mi imali vremena da savladamo kako vi kažete, ne znam, podrugljivo, ja sam razumela da je podrugljivo, ta dva člana ili nismo, mi smatramo da smo ih savladali. A to što vi, činjenicu da mi različito tumačimo ovaj zakon smatrajte da mi to nismo savladali, a vi eto sve znate, zaista govori da i pripadate Vladi u kojoj sedite, jer tako ta Vlada cela funkcioniše.
Ako vam je bio cilj da ovim predlogom zakona oterate sve najkvalitetnije ljude iz javnog sektora, onda ćete u tom cilju uspeti. Ako vam je bio cilj da unesete još veću nepravdu u sistem plata u javnom sektoru, a kao jedan od obrazloženja, razloga za donošenje zakona vi upravo navodite tu nepravičnost koja u tom sistemu postoji, onda ste u tom zadatku uspeli i tek ćete uspeti. Ovaj zakon ne rešava nijedan problem koji postoji ni u javnom sektoru ni u sistemu plata u javnom sektoru, naprotiv stvara još veće probleme. Naprotiv uvodi još veću naprotiv. Naprotiv, nama se čini da će oterati najbolje, najvrednije i najsposobnije ljude iz javnog sektora, a ja ću sada pokušati da vam pokažem i zašto.
Najpre, vi se u obrazloženju u jednoj od prvih rečenica, gde se govori o razlozima za donošenje zakona žalite na to da je sistem plata u javnom sektoru uređen velikim brojem, postojanjem velikog broja zakona. Međutim, ovi Predlogom zakona vi predlažete usvajanje posebnih zakona za svaku oblast i na najmanje sedam ili osam mesta za ključne stvari koje ovaj zakon trebalo bi da reguliše, vi kažete da će biti regulisane nekim novim posebnim zakonom. Tako da ćemo mi kao rezultat ovog zakona imati isti toliki broj zakona kojima će se regulisati plate u javnom sektoru s tim što ste uveli zaista jedan čudnovat sistem u kom se ceni samo zanimanje i osnov je samo zanimanje, a nikako i znanje, sposobnost, stručnost i tako dalje. Pa, su vama sve medicinske sestre iste, bez obzira na to da li rade u urgentnom centru ili rade u nekom seoskom domu zdravlja. Vama su svi lekari isti, vama su svi nastavnici isti, vama su svi zaposleni u javnom sektoru isti, osim naravno onih zaposlenih u javnom sektoru koji su kao kod Orvela, kao svinje, malo jednakiji u odnosu na druge zaposlene u javnom sektoru koji su dodatni problem ovog zakona.
Čini mi se da ste o tome imali razgovor sa Sindikatom lekara, oni su se upravo žalili na to da u najviše grupe spadaju oni koji su postavljeni od strane Vlade, oni koji su namešteni koje je bilo koji nivo vlasti imenovao tu gde se nalaze, a svi drugi bez obzira na stručno znanje i tako dalje se nalaze ispod njih.
Oni su se žalili na to, ministar ih je tom prilikom jako povredio, ministar Vujović, ako se sećate, on je njima rekao – kome se ne dopada, može da napusti zemlju. To je isto još jedan od manira Vlade, da svi na bilo koji način kritikuju, to su udari na državu itd, tako da se čini da se neće rešiti problem toga. Još jedan problem koji se neće rešiti je problem napredovanja u javnom sektoru. Vi ovde u članu 13. dajete i kriterijume, svrstavanje radnih mesta, odnosno zvanja i položaj platnih grupa i platne razrede i kriterijume za vrednovanje poslova. Da vidimo kako vi to vrednujete poslove.
Naime, između ostalog, kaže se ovako, složenost poslova jeste kriterijum kojim se izražava složenost zadatka, kao i metoda rada, potreban stepen kreativnosti i znanja prilikom izvršavanja zadataka, odnosno donošenje odluka, kao i u primeni i razvoju novih metoda rada.
Kompetentnost jeste kriterijum kojim se izražava stepen stečenog formalnog obrazovanja, nivo znanja, veština i sposobnost, kao i stečeno radno iskustvo, naravno, nema nikakve reči o dobijenim priznanjima, referencama itd.
Odgovornost jeste kriterijum kojim se izražava nivo uticaja, odluka na obavljanje poslova i zadataka, ostvarivanja ciljeva organizacija i ja ne znam odakle vama da je to odgovornost, ja sam nekako doživljavala da je odgovornost nešto drugo i možda jedan od najboljih kriterijuma, poslovna komunikacija jeste kriterijum kojim se izražava nivo kontakata u i izvan organizacije i nivo značaja rezultata, ostvarene komunikacije za rad organizacije.
Molim vas, ko o ovome i kako meri i na osnovu čega meri, a vi naravno kažete, kao i za sve ključne stvari u ovom Predlogu zakona da će se to urediti posebnim zakonom. Šta će nama ovaj zakon, ako ćemo sve što je važno u ovom zakonu, a takvih stvari je jako mnogo, mi urediti posebnim zakonom.
Molim vas, na koji način se meri nivo kontakata koji neko ima i na koji način se meri nečija kreativnost u radu, na koji način i u kojim merilima se meri veština i sposobnost i ko odlučuje o tome, čemu ta proizvoljnost i čemu ta arbitrarnost koja se ovde nalazi gde imamo nekakve kriterijume, ali ti kriterijumi nisu nikakvi kriterijumi, jer mislim da je osnovno svojstvo kriterijuma da budu merljivi. Ovi kriterijumi koje ste vi dali su delimično netačni, odgovornost nije to što vi kažete da je odgovornost, a delimično su apsolutno nemerljivi i ostavljeni nekom rukovodiocu da sam odlučuje da li je neko kreativan, a ova posebna komunikacija, ne znam, u našem sistemu se to verovatno zove veza, da li imaš vezu neku pa da se nešto sredi, zaista ne znamo šta to znači, a opasno je da stoji u zakonu, pogotovo zbog toga što vi taj zakon promovišete da će sada uvesti nekakav red u javnom sektoru. Jako puno izuzetaka, ovde govorite o utvrđivanju osnovice.
Mi smo mislili da je dobra stvar što će biti jedinstvena osnovica za sve zaposlene, ali već u narednom stavu vi dajete izuzetke, isto tako i sa koeficijentom. Kaže, član 8. koeficijent izražava vrednost svih zahteva za obavljanje poslova radnog mesta. Odlično.
Međutim, odmah iza toga se javlja član 9. korektivni koeficijent koji se ostvaruje po osnovu stalnih uslova za obavljanje ili drugih stalnih okolnosti koje se javljaju na poslovima odgovarajućeg radnog mesta, a koji izuzetno nisu mogli da budu uzeti u obzir kod vrednovanja posla tog radnog mesta.
Dakle, u koeficijente su uzeti u obzir sve okolnosti i onda imamo još neke dodatne okolnosti. Koje su to okolnosti? Urediće se, nikada nećete pogoditi, posebnim zakonom, opet ne ovim zakonom koji se nalazi pred nama i koji se reklamira kao rešenje za probleme u javnom sektoru.
Katalog radnih mesta, dosta je to detaljno objašnjeno. Zbog čega se, recimo, ne bi mogla, objaviti primanja u javnom sektoru? Zbog čega se taj podatak ne bi mogao učiniti isto tako javnim, ali vodite računa o tome da to treba da budu i primanja onih koji su angažovani po ugovoru o delu, primanja onih koji su angažovani na nekim privremenim i povremenim poslovima, mi smo vas kritikovali, setićete se možda povodom toga što u budžetu Republike Srbije za 2016. godinu mi imamo 130 miliona evra za razno, razne ugovore po delu. Ti ljudi neće biti predmet ovog zakona, ti ljudi neće ući u sistem ovih plata i kažite mi, kako vi to onda ispravljate nepravde, a prema našim računicama tih 130 miliona evra je dovoljno da se angažuje 20 ili 30.000 ljudi, a kolege su mnoge spominjale izbore, verovatno u vezi sa predstojećim izborima.
Jedna od najvećih nepravdi jeste u tome što se ovaj Predlog zakona ne odnosi na javna preduzeća. Nama je ovde jednom premijer Vučić rekao da smo mi kukavice, a onda kada je upozoren da to nije u redu govoriti, ispravio se i rekao je da smo mi političke kukavice.
Ja mogu vama da kažem da u Vladi Republike Srbije sede političke kukavice koje ne smeju da zadru problem plata …