Čitajući ove stavove, svi su mogli da vide da se radi o jednom tehničkom uređenju odnosa između različitih učesnika u ovom postupku i u ovoj proceduri. Stvar nije u životu toliko komplikovana. Život ima različite manifestacije i propisi uređuju stvari do one mere do koje zakonodavac proceni da je korisno i potrebno da budu uređeni.
Mi smo 2009. godine imali određenu formulaciju. Ispostavili se da ta formulacija ne korespondira načinu na koji je ovaj institut uređen u Međunarodnoj konvenciji koju smo mi ratifikovali. Dakle, mi svoj pravni poredak usklađujemo, harmonizujemo, upodobljujemo sa opštim pravilima koja su uspostavljena ovom međunarodnom konvencijom. Ponovo ću reći, ista ovakva formulacija je u ruskom zakonodavstvu, ukrajinskom zakonodavstvu i siguran sam da ne postoji nikakva opasnost za naš nacionalni interes kada budemo i mi i ukoliko ovaj parlament bude ovakvu formulaciju usvojio.
Ponoviću ono što sam rekao i pre 10-ak minuta. Međunarodne konvencije, kada uređuju određeni sistem, između ostalog imaju jednu blagotvornu posledicu, a to je da svi koji su u tom sistemu su korisnici mogućnosti da na isti način tumače institute koji u tim konvencijama postoje. U međunarodnim odnosima to je dosta teško zbog jezičke raznolikosti, nije lako tumačiti, ne bi postojali sudovi, ne bi postojao pravni fakultet, da je jednostavno tumačiti zakone koje usvoje parlamenti po svetu i podzakonska akta. Koliko je teže kada je potrebno tumačiti propise koji sa jednog jezika moraju da budu prevedeni na drugi jezik i šta je sve neophodno učiniti da dobijemo pravo značenje svih tih termina?
Nemam nameru dalje da diskutujem o tome, nego hoću da kažem da ovo harmonizovanje sa Međunarodnom konvencijom, u stvari dovodi do toga da ćemo mi u Srbiji ovde imati mogućnost da svi koji su zainteresovani, svi koji imaju licence na ovu vrstu proizvoda, da budu zaštićeni tako što će se znati tačno šta znači svaki termin, šta znači svaka rečenica, pravnički govoreći šta znači svaki institut nema veće blagodeti od predvidljivosti. Najveći problem u pravnom poretku proizilazi iz toga što ne znate šta vas čeka i da na ovaj ili onaj način uprava kada sprovodi postupak priznavanja novih, dobijanja licence, sudovi kada pružaju zaštitu po tužbama, kada niste baš sigurni kakvo će tumačenje određenih tehničkih instituta biti.
Sada ćemo, kada ovaj zakon bude donet, mi ovde u Srbiji imati mogućnost da na isti način ova prava budu zaštićena, kao i na istoku našeg kontinenta, zapadu našeg kontinenta i u svakoj zemlji koja je ovu konvenciju usvojila.
Naravno da smo mi spremni da sve sugestije koje i ovde dobijemo i od stručne javnosti i svih zainteresovanih, proizvođača, onih koji su korisnici ovih prava, čujemo i na svim forumima kojima tamo to mesto jeste, da debatujemo i diskutujemo o tome i da učestvujemo u unapređenju, ali mislim da je jako važno da postanemo deo ovog sistema.

Pre nego što kažem nešto o suštini amandmana, mislim da je vrlo važno, da ne ostane nikakva sumnja ovde, ne možemo da izađemo iz ove sale a da visi negde u vazduhu pitanje da li jeste ili nije sojina sačma koja se uvozi u Srbiji genetski modifikovana. Nije. U Srbiji je zabranjen uvoz genetski modifikovanih materijala, odnosno sojine sačme od modifikovane soje.
Molimo vas još jednom, vas i sve građane koji nas sada gledaju, svako saznanje koje imate o tome molim da dostavite Ministarstvu poljoprivrede ili MUP, svako ima policijsku stanicu u svom gradu, manje-više i u opštinskim zgradama rade poljoprivredne inspekcije. Dakle, sve što znate a da je suprotno od ovoga što ja kažem, molim vas da to dostavite i mi ćemo odmah da reagujemo. To je krivično delo. Ne radi se o tome da li se sada radi o nečijoj dobroj volji i o brizi za decu ili odrasle ili štagod. Zakon u Srbiji zabranjuje uvoz ovakvog materijala. Svako ko to radi pravi kazneno delo. Za različite vrste tih dela su predviđene različite sankcije. Ko poseje genetski modifikovan materijal, biće mu uništena zasadna površina na kojoj je to uradio.
Malo je kontradiktorno kad kažemo mi u ovoj debati ovde – dobro ako su posejali, neka ostane. Neće da ostane, zato što je to zakon. Dakle, oko ove stvari nema debate.
Oko primene zakona, svako ko misli da treba da se menja zakon, može to da kaže. Svako ko smatra da ne treba da se menja zakon, ne da može da to kaže, to govore mnogi ljudi u ovoj zemlji. Posao Vlade Republike Srbije, moj posao jeste da sve vidim i sve čujem. Ustav i zakon mi nalažu da kažem šta mislim da je javni interes. Ja to radim i oko ovog pitanja i oko svega što ulazi u nadležnost posla kojim se bavim.
Isto tako i oko ovog pitanja koje ste imali, a odnosi se na kontaminirano seme. Nema ničega što je u neskladu sa našim propisima da je ušlo u zemlju, a da smo mi svojim inspekcijskim nadzorom uspeli da utvrdimo. Ako imate bilo kakvo saznanje, molim vas da to javite, da bi smo mogli da preduzmemo korake i mere.
Raduje me da ste imali sastanke u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Koliko vidim, na toj sednici Odbora za nauku nije izneta nikakva primedba na ove formulacije koje smo mi ovde dali. Sada govorimo o različitosti, kao specifičnom institutu u ovom zakonu. Suština je, kao i kada je u pitanju novitet o kojem smo razgovarali o prethodnom amandmanu, radi se o usklađivanju formulacije sa Međunarodnom konvencijom. Još jednom ću reći, mnogo je važno da imamo mogućnost za potpuno nesporna tumačenja i utvrđivanja pravog značenja, da znamo šta to primenjujemo kao propis i kada taj propis primenjuju uprava, kada se utvrđuje pravo i dobija licenca i kada propise, zakone i podzakonske akte primenjuju sudovi po tužbama, kada oni koji su zainteresovani traže zaštitu svog prava. Zbog toga mi sada ulazimo u jedan sistem i otklanjamo sve njegove neharmoničnosti, da bismo imali ista prava kao u bilo kojoj zemlji koje su članice ove međunarodne asocijacije, a tih zemalja ima i na istoku i na zapadu.
Ova konvencija obuhvata zemlje sa tako raznolikim spektrom međunarodnih interesa, geopolitičkih uticaja i čega god. Ovo je jedna stvar koja se svakako pokazalo u životu da dobro funkcioniše i ovo je jedan poziv za investiciju u ovu oblast. U dubini će to da bude suštinski važno. Četiri do šest miliona evra je potrebno uložiti da postoji velika verovatnoća da posle te investicije onaj ko to radi će da dobije jednu sortu koja posle može ekonomski i komercijalno da se eksploatiše. Mi ovim zakonom šaljemo poziv da se investira u ovu oblast i ovu delatnost.
Otvorili ste vrlo važnu temu i vrlo važno pitanje. U vrlo bliskoj budućnosti imaćemo, verujem, dobro pomake kod nekih od naših instituta. Sada neću da govorim o pojedinostima, ali očekujem već do Nove godine. Sa ministrom Obradovićem veoma mnogo se bavim tom stvari. Takođe, sa ovim najuspešnijim institutima vodimo ozbiljnu debatu o tome kako upravo da povećamo njihovu moć i njihovu sposobnost, kako oni da dođu do što efikasnijih i operativnijih mogućnosti da bi ogroman potencijal, koji imaju, pre svega, u aplikativnoj nauci, u ovome što je primenjivanje fundamentalnih znanja, da to podignemo na znatno viši nivo, tako da je dragocena svaka pomoć i veoma mi je drago da imate sa njima komunikaciju i da ste u dobrim odnosim. Mislim da će to svakako doprineti da mi svi zajedno na ovoj temi, koja u suštini nije politička, nego je životna i tiče se mogućnosti korišćenja potencijala koje naša zemlja ima, da uradimo sve najbolje što je moguće.

Odličnu ste temu otvorili. Šta je suština? Baš nasuprot od ovoga što vi kažete. Kada budemo ušli u punopravno članstvo, svaka zaštita koja bude data u proceduri koju mi sprovedemo, licenca, prosto govoreći, ona postaje važeća na teritoriji svih zemalja članica koje su u okviru ove međunarodne asocijacije. Ta procedura i njena suština jeste, kada stavite jednu sortu, koja zadovoljava sve ove uslove u pogledu noviteta i uniformnosti i svih drugih osobina, da svi koji su članice na odgovarajući način imaju mogućnost da stave svoje primedbe da li je to zaista nova sorta u smislu konvencije i ovog zakona ili nije? Ne samo u Srbiji, nego u svim zemljama. Kada dobijete licencu, posle te procedure, vi ste zaštićeni gde god imate mogućnost da ekonomski eksploatišete svoju investiciju jer morate da potrošite silne pare da biste do nove sorte došli. U tome je poenta.
Ne plašim se konkurencije, mislim da Srbija, i o tome smo govorili ovde nekoliko puta danas, ima ljude sa vrlo ozbiljnim znanjem. Mi imamo problem zato što su državne institucije trome pa ne mogu da trče u komercijalnoj utakmici tako brzo, pa ćemo da vidimo šta bismo moli da tu promenimo, a da se suštinski uticaj države na te institute ne menja. Kako da budu snažniji i brži na tržištu? Ali, u ovom temeljnom delu, fundamentalnom, o tome da li mi imamo personalni potencijal, da li postoji verovatnoća da će se ozbiljni ljudi sa ozbiljnim znanjem vratiti u Srbiju, koji su otišli, ukoliko mi budemo napravili neke korake. Verujem da da. Tada se stvara ozbiljan kapacitet na osnovu toga što postajemo članica jedne međunarodne mreže koja štiti intelektualnu svojinu, da mi taj svoj kapital intelektualni i finansijski, koji će biti pretočen u nove zaštićene sorte, u stvari kao jedan veliki potencijal naše zemlje imamo.
Dakle, ako ne verujemo u sebe, nećemo ući u ovu konvenciju. Ako verujemo u sebe, zašto ne bismo ušli u jednu ravnopravnu utakmicu sa svima, sa punom svešću o snazi multinacionalnih kompanija, o njihovom uticaju, u celom svetu kako stoje stvari? Mislim da i ovih 20 godina pokazuje ozbiljnu vitalnost potencijala koje mi imamo u ovoj oblasti i taj potencijal može da otvori samo još veći i značajniji prostor. Još jednom da kažem, usvajanje ovog zakona, ulazak zemlje u punopravnu mrežu, koju pruža međunarodna organizacija, jeste poziv investitorima, poziv onima koji imaju novac da ulažu u stvaranje novih sorti.

Stvari uvek stoje tako da je pravo i zakon od njega najviše koristi imaju oni koji su najslabiji. Onima koji su veliki, njima ne treba ni pravo ni zakon, zato što mogu svoju volju da sprovode u život. Za nas je dobro da budemo zaštićeni i uvek je dobro da ulazimo u međunarodne konvencije koje regulišu prilike i stvaraju, još jednom da kažem, predvidljivu situaciju i da ne ponavljam više o tome.
O ovoj poslednjoj konstataciji koju ste rekli. Dakle, bez ikakve dileme sprovodićemo zakon koji je kristalno jasan. Molim vas za podršku i pomoć u sprovođenju zakona, tačka 1. Tačka 2. mislim da je izvanredno da imamo debatu o tome šta je javni interes, šta su ekonomski interesi, šta su zdravstvene implikacije. To je dobra debata.
Ne znam koji put ću da kažem da se ništa ne može desiti u pogledu tog pitanja, a da ne prođe sve instance pod najvećim svetlom koje može da bude prisutno, ne samo da dođe ovde u parlament neki propis, pa da debatujemo o njemu, već u svakoj tački procedure. Ta javna rasprava već sada traje i dobro je da svako ima mogućnost da argumentovano i dobro, a uopšte nije dobro da se loše emocije unose u bilo koje pitanje. Pa i da se raspravlja o atomskim centralama, nije dobro da se žučno raspravlja o tome, nego treba da se iznose racionalni i dobri argumenti, jer samo racionalna politika, hladnokrvne odluke mogu da donesu dobro narodu. Zalažem se za takvu debatu o GMO. Zakon će se poštovati u milimetar.

Prvo o dnevnom redu. Ovo što ste vi sada rekli o važnim stvarima koje se odnose na ime, na institut imena u ovom zakonu je upravo stvar koja na jedan potpuno jasan način pokazuje šta predstavlja suštinsku ideju međunarodno-pravne zaštite prava intelektualne svojine u ovoj oblasti.
Upravo zbog toga se i zabranjuje da budu davana imena koja su slična imenima već postojećih sorti, da bi bila izbegnuta potpuno mogućnost zloupotrebe, jer je ime važna stvar kod opredeljivanja potrošača, a to su poljoprivrednici, kada biraju koje će seme da upotrebe i koje će seme da kupe. Dakle, svi oni koji su ovde kod nas, imaće tu mogućnost zaštite na svim teritorijama zemalja članica i obrnuto.
Što se tiče ekonomske politike, što nam je potpuno jedna prirodna stvar kad vodimo debatu o poljoprivrednom zakonu, ono što sam rekao biće urađeno. Sada ću zajedno sa vama da se podsetim šta sam rekao: prvo, svi koji su aplicirali za subvencije, taj novac će dobiti; drugo, kada smo imali ovde vrlo burnu debatu i raspravu, ja sam tada rekao da u budžetu za ovu godinu ima 8,6 milijardi novca za ovu svrhu. Svima koji su u prvom navratu aplicirali i ispunili uslove, pare su isplaćene. Sada mi isplaćujemo onoliko para koliko ima. Do 31. januara svi će dobiti novac do poslednjeg dinara, jer je takav sporazum postignut.
Dakle, rasprava o budžetu za 2012. godinu upravo počinje sa razrešenjem ovog pitanja i svakako, reći ću vam unapred jer mislim da sam to rekao i kada je ta odluka donošena, taj novac će formalno biti u budžetu Ministarstva poljoprivrede jer ne može ni da bude na drugom mestu, ali, te pare ne možemo mi da računamo kao redovnu potrošnju novca, jer je to novac za obaveze iz 2011. godine.
Oko svih drugih stvari, a mislim da je to normalno, prirodno, fer, hoću da diskusiju vodim sa drugim članovima Vlade kada budemo vodili raspravu o budžetu, pa ćemo onda doći ovde i obrazložićemo sve što budemo utvrdili kao rešenje, neke stvari sam već rekao i iza toga ću da stojim – podsticaj u proizvodnji mleka neće biti manji nego u 2011. godini i pet dinara premije za mleko i 25 hiljada dinara podsticaj za svakoga ko ima najmanje četiri umatičena grla pa naviše. Biće i nekih novosti, ali, sa radošću ću to podeliti sa vama kada završimo diskusiju među članovima Vlade.

Što se suštine propisa tiče, upravo je stvar u tome da preko nadležnih organizacija, nadležna institucija koja je osnovana i ustanovljena ovom konvencijom u postupku registracije mogu da budu stavljene primedbe. To je suštastveno važno. Jer, kad završimo registracioni postupak i kada dobijemo novu sortu po propisima, ako oni budu danas usvojeni u Skupštini, koji su u skladu sa konvencijom, onda ćemo imati mogućnost zaštite praktično na celoj teritoriji koju obuhvata ova konvencija.
Da bi to bilo moguće, svi koji su zainteresovani moraju unapred da imaju mogućnost da stave određene primedbe. Da li će one biti usvojene ili neće, to je drugo pitanje. Na kraju krajeva, može registracioni organ da napravi grešku. U tom slučaju postoji sudska zaštita. Ovde ima nekoliko tačaka gde je moguće ostvariti zaštitu.
Opet se vraćam na suštinu. Ovo je poziv da se investira novac u ovo, da se investira ozbiljan kapital u poljoprivredu, i to u temeljni deo poljoprivrede, u unapređenje semenskog i sadnog materijala. Ovaj zakon će stvoriti pravnu sigurnost da bi ljudi, kompanije, banke, dajući kredite onima koji su za to sposobni, mogli da svoj novac bezbedno ulažu. Bezbedno zbog toga što neće biti samo pravna sigurnost na teritoriji Srbije nego će imati sigurnost na teritoriji celog područja.
Nije dobro praviti greške, ali je najveća greška ne ispravljati greške. Dakle, ako on sad uopšte može da radi a da ponekad ne greši. Sećam se jednog velikog čoveka koji je, odgovarajući na razna pitanja zašto nešto nije dobro, rekao – Znate šta, ja bacam trojke pa ubacim 70 od 100, nemojte da me pitate zašto nisam ubacio 71, nego da li ima neko da ubaci 70, koliko i ja, pa da dođe ovde da baca umesto mene.
Dakle, mislim da je dobro kada uočimo da određene stvari nisu dobre, pa taman da smo zakon doneli pre devet meseci, ili dva meseca, a ne pre tri godine, treba da ih ispravimo.
Mislim da smo dali veliki broj obrazloženja zbog čega ovaj koncept je dobar i još jednom apelujem na Skupštinu da ga usvoji, uz puno uvažavanje svih primedaba koje ste stavili i mislim da smo imali dragocenu raspravu danas.

Sve što su obaveze za ovu godinu će biti izmirene. Što je rečeno, to će biti i urađeno. Znate da je prošle godine podsticaj za junice bio manji nego što je ove godine. Isplaćena je jedna polovina. Ove godine će biti isplaćeno sve.
Kada pitate gde su pare, evo jedne od teme koja će biti potpuno izmirena, tih 25.000. Inspektori su sada na terenu, utvrđuju sve što se dešava. Naravno da grla stižu i da sve mora biti verifikovano. Pun iznos od 25.000 dinara biće isplaćen i ljudi u Ministarstvu će dati sve od sebe da te procedure koje nekada umeju da budu i zamorne, ali država mora da uradi sve te korake koje u propisi utvrdili da to ubrzao i da novac isplatimo.
Sve premije za mleko će biti isplaćene. To su veći izdaci nego prethodnih godina, tako da se tu nalazi odgovor na vaše pitanje.
Reći ću još jednom oko budžeta za iduću godinu. Imaćemo ozbiljnu debatu, dve stvari koje nisu vezane za podsticaj i za premije nego su i kapitalno važne. Prva je navodnjavanje. Svi instituti u Srbiji koji su za to sposobni biće angažovani. Neki su već angažovani da rade projekte za navodnjavanje. Uradićemo sve što je u našoj moći da sada već u ovom mesecu i do početka građevinske sezone završimo sve potrebne procedure. Mi možemo sa sadašnjeg stanja stvari, gde imamo 100 hiljada hektara zemljišta pod navodnjavanjem, u naredne četiri godine da dođemo na milion i 100 hiljada hektara zemljišta.
Definisali smo za iduću godinu projekte koji su u ovom trenutku negde na 270 hiljada hektara. Potrebno je da vidimo što sve i koliko je moguće brzo da bude završeno kroz projekte da bi mogle da budu sprovedene procedure u izboru izvođača, da dobijmo najpovoljnije i najbolje moguće cene i da skrenemo odmah čim to vremenske prilike početkom godine budu dozvolile da se to radi.
Vrlo ćemo brzo izaći sa procenama koliko samo u proteklih 10 godina nismo ostvarili prihoda, što bi se pravnički reklo, kolika nam je izgubljena dobit zato što nismo iskoristili potencijal zemlje u navodnjavanju. Imajući u vidu klimatske promene i jedan trend i ulazak celog ovog dela sveta u jednu puzajuću sušu, mislim da je to suštinski najvažnija stvar.
Pored toga, u toku iduće godine, mislim da ćemo čekati do kraja iduće godine da to završimo, napravićemo u celoj Srbiji mrežu hidrometeoroloških stanica koje će u stvari biti centri za obaveštavanje gde ćemo moći da utvrdimo postojanje raznih vrsta štetočina u vrlo kratkom roku, što će jako da smanji trošak jer će zaštita biti vrlo precizno postavljena. Zbog toga ovi savetodavci imaju jedan vrlo ozbiljan posao, da ih što pre obaveste o svemu tome. Ekonomski vrlo značajna stvar, ali isto tako i u kvalitetu proizvodnje jer ćemo imati kvalitetniju produkciju zbog manje upotrebe sredstava za zaštitu.
Dakle, to su samo dva segmenta koja će biti predmet budžetske debate jer je za sve to potreban novac. Delim sa vama temeljno vašu tvrdnju da svaki dinar uložen u poljoprivredu može, ne petostruko, desetostruko da se vrati, ali taj dinar mora da bude potrošen na najprecizniji mogući način i moramo da uspostavimo kontrolu na trošenje tih para. Šta se dešava sa svakim dinarom koji ulazi u poljoprivredu? To je naš zajednički interes. To prevazilazi našu uobičajenu parlamentarnu debatu. To je pitanje ne samo ekonomskog kapaciteta zemlje, to je bezbednosno pitanje.
Što budemo snažniji toliko ćemo imati veći kapacitet da sprovodimo politiku koja u punoj meri omogućava zaštitu svih naših interesa. Imamo jedan ogroman potencijal i mislim da smo na jedan korak da to uradimo. Veliki instrument za to će biti budžet za 2012. godinu i neće se svesti samo na to da li je 140 evra po hektaru ili nije i da li je po količini ili po površini. To ljude zanima jer to je živ novac koji dobijaju. Taj predlog će biti kompleksan. Davaće neke stvari odmah kao efekat u 2012. godini. Mnoge stvari predstavljaju proširenje kapaciteta koje zemlja ima da bi iskoristila svoje neverovatne potencijale i sada da ne opterećujem dalje, zbog čega je važno da povećavamo i dubinu humusa na zemljištu i da to ne možemo bez razvoja stočarstva i da imamo velike poslove da završimo.
Bez obzira ko će biti ministar i bez obzira kako će se stvari razvijati, imamo jedan jasan pravac koji ako ga budemo u narednih 10 godina sprovodili, postaćemo jedna poljoprivredna sila i ekonomski znatno moćnija zemlja nego što smo danas.

Prvo ću o amandmanu. Ovde se govori o troškovima ispitivanja. Pored ispitivanja na oglednom polju u laboratoriji utvrđuju se sva pitanja vezana za ime, utvrđuje se neponovljivost itd, tako da postoje još neki troškovi, osim ovoga što je na polju i u laboratoriji. Onda to mora da bude predviđeno, da bi ta cela procedura mogla da bude završena.
EU je stvar koja je za poljoprivredu mnogo važna. Samo jedan primer, mislim da je za nas veoma slikovit. Litvanija je zemlja koja ima 3,5 miliona stanovnika. Imaju između 500-600 hiljada porodica koje se bave poljoprivredom. Njihov budžet, ili kako bi se to moglo reći, njihov sopstveni, originalni jeste, manje-više kao naš - 200 i nešto malo više miliona. Ono što oni iz EU kao budžeta za poljoprivredu dobiju jeste milijardu evra. Dakle, 3,5 miliona ljudi, 500 hiljada porodica koje se time bave, ima milijardu i 200 miliona evra u budžetskoj 2011. godini. To je EU za seljake.
Srbija bi dramatično drugačije izgledala da ima četiri godine budžet od milijardu i 200 hiljada evra za poljoprivredu. Mnogo drugačije, nego što je sad.
Poštujem sve naše razlike oko toga kuda bi zemlja trebala da ide. Zbog ovoga, verujem da bi trebalo da uđemo u EU, jer je to dobro za 800 hiljada porodica koje se bave poljoprivredom.
Mislim da ćemo oko subvencija imati još razgovora. Volim da čujem sve predloge i ideje, pošto postoje veliki otpori da subvencije budu i po količini, a ne samo po hektaru i zato je dobro da imamo debatu o tome. Suštinski, naravno, loše je i nemamo baš 250 hiljada hektara u parlogu, po statistici imamo 175 hiljada. Ali, u suštini, mi da podignemo prosečnu produkciju po hektaru na ovoj površini koju sada imamo, bili bi smo vele sila, koja je u poljoprivredi i u regionu potpuno nedostižna za sve druge.
To će da bude cilj agrarne politike u 2012. godini, da dižemo prosečan prinos. Izneću predloge kako da se do toga dođe. Prvo ću izneti predloge članovima Vlade, da bismo dobili budžet. Kada ga budemo tražili, onda ću tražiti i podršku ovde od vas kada se budemo pojavili.

Ostao sam dužan gospodinu Živanoviću malopre jedan deo. Videćemo sve što bude moglo u budžetu za narednu godinu. Slažem se sa vama, to je jedno veliko socijalno pitanje kod građana koji imaju vrlo mala primanja i u lošem su stanju socijalnom. Seljačke penzije su jedna velika stvar i velika tema i imaćemo to kao jedno značajno i vrlo važno pitanje kada budemo pričali o budžetu.
Žitarice su berzanska roba i nije sve stvar koja je samo zloupotreba položaja preovlađujućeg na tržištu. Mislim da ove godine, znate da smo intervenisali sa pšenicom, da smo kupili sto hiljada tona pšenice po 20 dinara, pšenica je tek sad krenula preko 18 dinara na berzi u poslednjih nekoliko dana. nije bila navala da se proda pšenica po 20 dinara. Kupovali smo više od mesec dana, zbog toga što očigledno, sada u pogledu ponude i tražnje, pšenicu kupujemo samo od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, nismo kupovali od velikih kompanija. Znači da su ljudi procenjivali da su imali mesto gde su uskladištili pšenicu i rekli su – neću da prodam za 20 dinara zato što očekujem da će u toku godine biti skuplja od 20 dinara. To je poslovna odluka poljoprivrednih proizvođača. Kupili smo 100 hiljada tona tako što je nekoliko nedelja trajao otkup za 20 dinara.
Sa druge strane, i vas i građane da obavestim, što se tiče snabdevanja hlebom, budite mirni. Imamo stabilno uređeno tržište i kada su mlinari i pekari u pitanju i ovo što smo uradili sa ograničenjem cene hleba, on ne može da bude skuplji od 44 dinara, mislim na hleb iz brašna "Tip 500". To će tako ostati, tržište radi između 31 i 44 dinara i to je odlično.
Repa, mislim da nema ni jedne zemlje u Evropi gde bi repa imala višu cenu nego u Srbiji ove godine, 45-50. Da vam kažem, neko je prodavao i po 60 repu. To su ugovori. Izvozili smo u Hrvatsku, tačno, zato što su hrvatske šećerane platile i napravile ovde ugovore. Kao što vidite, nemamo nikakav problem u proizvodnji šećera. Da smo zabranili izvoz u Hrvatsku, ovde bi bila niža cena i seljaci bi dobili manje para. Zbog toga je i išao izvoz u Hrvatsku. Zato što moramo da pustimo slobodnu utakmicu dok je ona fer i dok oni koji su najjači ne počnu da zlostavljaju i ugrožavaju one koji su slabiji. Zato je išla repa u Hrvatsku.
Znaju poljoprivrednici koliko su zaradili proizvodeći šećernu repu ove godine. Hiljadu evra je bila prosečna zarada po hektaru. Toliko. Dobro je što smo pustili izvoz u Hrvatsku, jer je to omogućilo tržišnu utakmicu i seljaci su mogli da zarade više para, a to će isto tako da uputi domaće proizvođače šećera da sada počnu da razmišljaju kako će da ugovaraju proizvodnju za 2012. godinu i po kojoj ceni i koje površine. Mislim da u Srbiji treba da bude 80.000 hektara pod šećernom repom iduće godine i da mi možemo da imamo ogromnu proizvodnju šećera i iznećemo predloge kakvim merama to da se podrži. Svi da zarade, a da šećer bude još jeftiniji nego što je sada. Sada je šećer jeftiniji nego što je bio pre tri meseca.
Suncokret kao i soja su berzanska roba. Danas je kukuruz skuplji u Srbiji nego na berzama. Soja i suncokret, trgovina se vrši. Nažalost, Dunav jeste bio neplovan i nije moglo da se ide, pošto ne može kamionima da se izvozi pšenica, preskupo je, kao i kukuruz, nego može samo baržama. Ali, sve je u okviru onoga što fer trgovina otvara kao mogućnost.
Vratiću se opet na pšenicu. Odluka proizvođača je da ne prodaju pšenicu po 20 dinara, što znači da ljudi imaju gde da je skladište, u vezi ovoga što ste mi dali kao napomeno skladište. I treba da bude više javnih skladišta i radićemo na tome iduće godine. Ovde su uspostavljeni uslovi koji su mnogo bolji nego što su bili prethodnih godina. Iduće godine ti uslovi moraju da budu još bolji. Imaćemo različite mere koje se odnose na robne rezerve. Robne rezerve će biti mnogo moćnije nego što su sada. Verujem da ćemo uspeti već u 2012. godini da napravimo jedan sistem koji će otvoriti svima u lancu proizvodnje, seljacima, prerađivačima i trgovcima, mogućnost da svi imaju fer odnose i fer zarade. Mi ćemo, gde god to budemo mogli, sprečiti nelegitimnu konkurenciju i monopolsko iskorišćavanje položaja na tržištu.
Na kraju, važno je da mi kao potrošači svi zajedno imamo dobro snabdeveno tržište, veću količinu robe po nižim cenama i mislim da smo već napravili jedan dobar pravac i dobar trend u novoj godini. Moje uverenje je da ćemo imati još dobrih vesti kao kupci u prodavnicama.

Osim u novinama, ne znam to sa cenama osnovnih životnih namirnica šta se u stvari desilo. Pročitao sam u nekim novinama da je kiselo mleko poskupelo 3%, mada nisu rekli koji proizvođač, pošto ima mnogo proizvođača mleka. Kada smo krenuli da se raspitujemo koji su slatkiši poskupeli i šta je to bilo sa tim kiselim mlekom, nikako nismo mogli da vidimo. Samo znam da je šećer sa 130 dinara, onaj šećer koji se prodaje iz robnih rezervi, došao na 95 dinara. Verujem, a vidim da su i proizvođači to rekli, veliki proizvođači šećera, da će nova ravnoteža biti uspostavljena na toj veleprodajnoj ceni koja neće biti veća od 80 dinara, koja daje negde u maloprodaji cenu ispod 95 dinara, a vrlo je značajna za proizvođače slatkiša i za proizvođače sokova jer im otvara veću konkurentsku sposobnost sa stranim tržištima i sa stranim proizvođačima.
Dakle, važno je, kada se o ovim stvarima priča, da govorimo o vrlo konkretnim stvarima i o tome šta se dešava sa cenama. Poslednjih šest meseci cene su potpuno stabilizovane, kreću se na dole. Kada me pitate zašto je zabranjen izvoz pšenice i ko je imao štetu od toga, samo velike kompanije. Isti razlog zbog čega je otvoren izvoz. Zašto nije zabranjen izvoz repe u Hrvatsku, mada za to nema ni osnova, ali nije otežavan? Da bi seljaci mogli više da zarade. Na tome što je zabranjen izvoz pšenice niko od malih poljoprivrednika nije izgubio. Velike kompanije? Država mora da se stara i o javnom interesu. Da nismo zabranili izvoz pšenice, mi polovinom maja meseca ne bismo imali domaću pšenicu. Hleb bi bio 100 dinara. Sto dinara bi bila vekna hleba. Dok sam ja ministar, to neće biti tako. To neće da bude tako.
Moramo da otvorimo mogućnosti svakome da igra fer utakmicu. Ukoliko svi ne zarađuju u lancu u kome se nalazimo, prestaće proizvodnja. Prema tome, mislim da polako, korak po korak, uspostavljamo dobre odnose i oni koji ponekad zbog neke državne mere izgube, vrlo brzo shvate da je u stvari suština da svi imaju više i da svi zarađuju više, jer onda se i njihova sposobnost i potencijal povećava. U siromašnoj zemlji, u zemlji u kojoj je preskupo za ogroman broj stanovnika, gde poljoprivrednici malo zarađuju, kakva to velika kompanija može da opstane? Nema velike kompanije bez moćne države. Nije moguće da neko bude jako velika kompanija, ako nema moćnu državu iza sebe. Sreća je za Srbiju da ima što više moćnih kompanija, to znači da smo mi moćna država. Oni koji su najveći imaju socijalnu odgovornost za sve koji su sa njima u lancu. Svaka velika kompanija, ukoliko od nje ne živi bolje sto hiljada porodica, imaće problem, pre svega, sa svojom perspektivom.
Naš posao kao Vlade i vaš posao kao poslanika jeste da svima stvorimo mogućnost za razvoj. Mi taj potencijal veliki imamo i zato verujem da će Srbija biti zemlja koja, neće proći tako dugo vremena, će značajno popraviti svoj standard, jer će ljudi imati priliku da zarađuju više i da žive bolje.

Mi ćemo, naravno, gospodinu Ćiriću proslediti ovo vaše pitanje, ako može meritorno da odgovori na onaj deo koji se odnosi na suštinski tok postupka privatizacije, na raskinute privatizacije i na to šta sve Ministarstvo ekonomije u ovom trenutku čini, kada je jedan deo pravnih lica o kojima ste ovde govorili u pitanju.
Ono što vam generalno mogu reći, pre svega da razdvojimo zemljoradničke zadruge od privatizovanih preduzeća. Nalazimo se blizu, pred usvajanjem Predloga zakona o zadrugama i onda će jedan značajan broj pitanja dobiti odgovor. Uostalom, taj predlog će se naći pred poslanicima, pa će bitno i značajno pitanje proći debatu u parlamentu.
Vrlo značajan broj, ne samo broj nego značajne firme i kompanije iz ove oblasti su ušle u postupak i taj postupak je čak završen, raskida privatizacije, sa druge strane u nekim sudskim postupcima su donete mere privremenog oduzimanja nekih od privatizovanih poljoprivrednih preduzeća, tako da u ovom trenutku mogu precizno da vam kažem da je Ministarstvo ekonomije napravilo jedan zaključak koji je Vlada usvojila, gde su date određene preporuke lokalnim samoupravama oko državnog zemljišta koje se nalazi u postupku obrade kod ovih poljoprivrednih gazdinstava. Dakle, prosto govoreći, država u ovom trenutku upravlja tim preduzećima i mislim da će biti neke vrlo važne i značajne odluke koje bi trebalo da daju nekakvu putanju kako će se iz ove situacije izaći. Ono što je najvažnije, Vlada je napravila korake da ne dođe do daljeg urušavanja ekonomskog ovih poljoprivrednih gazdinstava, da ovo o čemu ste vi govorili se ne bi našlo u još goroj situaciji, da još više ljudi ne ostane bez posla. Nadamo se da će ta rešenja biti takva da, kada ove vlasničke situacije budu razrešene, imaćemo vrlo snažne i bitne kompanije u poljoprivredi jer Vlada čini sve da podrži mala poljoprivredna preduzeća, a isto tako je važno da ove kompanije koje imaju krupne zemljišne komplekse dobiju adekvatan tretman, jer će to takođe povećati BDP u zemlji, biće odskočna daska za vezivanje velikog broja kooperanata, a nije samo stvar da te kompanije funkcionišu dobro, nego da one budu jedna platforma, da bi veliki broj porodica, vezujući se za te firme i ta preduzeća, mogao da živi bolje nego što živi sada.

Prosledićemo gospodinu Ćiriću i siguran sam da ćete dobiti u Poslovnikom predviđenom roku odgovor.

Što se tiče roda pšenice, definitivno je on preko dva miliona tona u ovoj ekonomskoj godini, iako su manje površine nego u 2009. godini, a za setvu 2010. godine zasejane. Rod je bio veći, jer smo imali veoma uspešnu godinu.
Podsetio bih vas da je negde u drugoj polovini marta meseca bilo najavljivano vrlo značajno poskupljenje cene hleba. U tom periodu, što proizvođači, što trgovci, trgovinski lanci a i druga trgovinska preduzeća, najavljivali su preko sredstava javnog informisanja da bi vekna hleba tipa "Sava", to je osnovna vekna hleba, ili narodni hleb, kako se to popularno kaže, mogla da bude čak i 70 dinara..
U tom trenutku, Vlada Republike Srbije je imala potpuno jasan odgovor. Podsetiću vas na to, da smo imali veoma značajan izvoz pšenice u to doba. Negde već sredinom marta meseca je izvoz bio oko 500 hiljada tona. Tada smo zabranili izvoz pšenice. Ostavili smo otvorenu mogućnost da bude izvoz brašna nastavljen, jer je to važno za našu mlinsku industriju.
U tom trenutku smo doneli jednu meru koja je dosta polemika izazvala među stručnim krugovima, među ekonomistima. Doneli smo odluku kao Vlada da hleb tipa "Sava", jedna vekna ne može da bude skuplja od 55 dinara.
Tada sam rekao, a i sada sam u to uveren, i vreme je to pokazalo, da sva tržišna utakmica u Srbiji može da se odvija ispod te cene i da smo mi na ovaj način sprečili da bilo kakvo otvoreno ili prikriveno udruživanje u trgovini ili među proizvođačima, mislim na pekarsku industriju, dovede do jedne vrste zloupotreba koje bi trebalo da plate građani Srbije.
Posle toga smo se, kao što sam rekao, susreli sa veoma dobrom žetvom. Vlada Republike Srbije je preko robnih rezervi izašla sa ponudom prema poljoprivrednim proizvođačima i otkupila je 100 hiljada tona pšenice. Ovde ću takođe podvući da smo mi pšenicu otkupili od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, dakle, od individualnih poljoprivrednih proizvođača i jedan manji deo od zadruga i platili smo u tom trenutku 20 dinara. Ta cena nije ni tada bila, a nije ni dan-danas, dakle, oni zemljoradnici koji su odlučili da državi prodaju pšenicu su zaradili najbolje što je bilo ko zaradio od žetve do danas.
Mi u ovom trenutku imamo više nego dovoljne količine pšenice za obezbeđivanje stabilnosti tržišta, sa jedne strane, a sa druge strane, da bi nam to omogućilo da donesemo jednu novu meru, odnosno da noveliramo ovu cenu koju smo utvrdili na 55 dinara, tako da je poslednja odluka Vlade da hleb tipa "Sava", dakle narodni hleb u Srbiji, ne može da bude skuplji od 44 dinara. Ova cena omogućava potpuno fer i normalnu tržišnu utakmicu. Niko u lancu proizvodnje, a tu mislim i na proizvođače pšenice, na mlinarsku industriju, na pekarsku industriju, nije bez zarade, već naprotiv, ima solidnu zaradu, tako da je Vlada odlučnom merom zaštitila standard građana i to onih koji su najlošijeg imovnog stanja.
Mislim da smo napravili jednu veoma dobru stvar, da smo štiteći standard zaštitili i legitimne poslovne interese, kako mlinarske tako i pekarske industrije. Mi ćemo to činiti i kada su druge životne namirnice u pitanju. Dakle, ne postoje dva ista slučaja i mi ćemo primenjivati adekvatne mere. Mislim da Vlada ima pun kapacitet i da ima vrlo jasnu predstavu o tome šta treba da radimo i sa drugim životno važnim namirnicama i da ćemo sprečiti svako povećanje cena osnovnih životnih namirnica koje nije utemeljeno na stvarnim ekonomskim činiocima i da ćemo primeniti sve mere koje nam zakon daje da tu stvar uradimo, jer ćemo na taj način zaštititi interes građana.
Moje je mišljenje da smo krenuli dobrim putem i da makroekonomski pokazatelji daju vrlo jasnu sliku o tome kako stvari stoje. Podsetiću vas i na to da je inflacija koja je bila vrlo značajna u drugoj polovini 2010. godine i u prvoj polovini 2011. godine, a koja je pre svega bila generisana visokim cenama hrane i porastom cena hrane, u poslednjih nekoliko meseci je potpuno zaustavljena. Ja očekujem da takav trend bude nastavljen. To će imati veoma dobre reperkusije ne samo za standard građana, nego generalno za ekonomsko stanje stvari u zemlji. Mislim da je vrlo jasno i potpuno nedvosmisleno da mi možemo da zavedemo jedan legitiman red u ovoj oblasti koja je od vitalne važnosti.

U Srbiji se dva miliona ljudi bavi poljoprivredom. Mi smo zemlja koja ima najveći procenat poljoprivrednog
stanovništva u ukupnom stanovništvu – gotovo 800 hiljada porodica živi od poljo-privrede. Otprilike, polovina od ovih gazdinstava ima poljoprivredu kao isključivu delatnost a druga polovina kao dopunsku, pretežnu ili kao dopunski izvor prihoda.
Nesporna je stvar da mi imamo poljoprivredni budžet koji je daleko manji od budžeta evropskih zemalja, ali i od zemalja u našem okruženju, izuzev nekih. Mi ćemo se, naravno, tim pitanjem baviti u granici ekonomskih i fiskalnih mogućnosti zemlje i vodićemo jednu dosta otvorenu i važnu debatu kada bude budžet na dnevnom redu.
Ali, mislim da imamo jedno prethodno pitanje. Postoje određeni manjkovi u našoj poljoprivredi, nedostaci koje mi možemo da otklonimo sa malo novca ili bez novca. Sa druge strane, suočavajući se sa činjenicom da je u Srbiji bilo 2.000 nezaposlenih poljoprivrednih inženjera, mislim da smo napravili veoma dobru stvar što smo otvorili mogućnost tim ljudima da ih država zaposli, i to da ih zaposli na najvažnijem poslu i za poljoprivredu i jednom od najvažnijih poslova za celu zemlju, a to je da oni pruže obaveštenja, savete, pomoć za 300-400 hiljada poljoprivrednih gazdinstava.
Oni koji najbolje zarađuju u poljoprivredi jesu upravo poljoprivredni proizvođači koji najviše koriste pomoć stručnjaka, kao što je to, uostalom, i u drugim sferama. Najuspešniji privrednici i industrijalci najviše koriste pomoć stručnjaka. Dakle, u ponedeljak će ovi ljudi početi da rade, jer ćemo u subotu sa njima da potpišemo ugovore i potpuno sam siguran da ćemo u 2012. godini imati jedan vrlo značajan pomak, da će ljudi dobiti ne samo tehnička obaveštenja i konsultacije o tome šta bi mogli da poprave u poljoprivrednoj proizvodnji, već da će dobiti sva obave-štenja iz prve ruke, i to odmah, o tome koje im sve državne mere stoje na raspolaganju, kakve kredite mogu da uzmu, kakve im subvencije stoje na raspolaganju, kako na najbrži i najbolji način da do tog novca koji će država staviti na raspolaganje dođu.
Sa druge strane, mi ćemo prvi put kao država dobiti potpuno jasnu sliku o tome šta se dešava u našoj poljoprivredi, kako se koriste subvencije, po kojoj ceni poljoprivrednici prodaju svoju robu trgovcima i prerađivačkoj industriji, ko u kom roku plaća, ko je koliko dužan. Imaćemo jednu jasnu sliku i mnoge senke i tamna polja će biti uklonjena. To je takođe posao ovih savetodavaca, da daju i vama kao poslanicima i Vladi Republike Srbije jednu potpuno jasnu sliku o tome kakvo je životno stvarno stanje u našoj poljoprivredi danas.
Dakle, zaposlićemo sve one koji žele da po pravilima koja smo postavili, koja su pravična i logična, da uđu u ovaj posao. Ima 1.571 područje i svako od tih područja će po jedan savetodavac, agronom, da pokriva. U ovom trenutku ostalo je upražnjeno još 86 tih područja, a ima 286 onih poljoprivrednih inženjera koji su položili ispite i ja očekujem da će se oni prijaviti da idu iz svog mesta prebivališta u drugo mesto. Jer, potpuno je očigledno da ovoliki broj poljoprivrednih inženjera u Beogradu ne može da nađe posao, niti onoliki broj poljoprivrednih inženjera u Novom Sadu, takođe, ali mogu da ga nađu u Babušnici, u Trgovištu i svako ko želi da radi, dobiće priliku da radi. Dakle, niko ko bude iskazao želju i volju da uđe u ovaj aranžman sa državom i sa poljoprivrednicima neće ostati uskraćen i neće biti bez prilike da pokaže koliko može da pomogne i sebi i drugima.
Mislim da je ovo jedna vrlo velika stvar i sa veliki nestrpljenjem očekujem da vidim kakve ćemo efekte imati. Biću veoma zadovoljan i srećan da to vrlo brzo podelim sa vama i na Odboru za poljoprivredu, a i ovde, na nekoj od plenarnih sednica Skupštine.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o zaštiti prava oplemenjivača je stupio na snagu 10. juna 2009. godine. radi se o posebnom obliku zaštite intelektualne svojine, koja je veoma važna za napredak naše poljoprivrede i predstavlja jednu od suštinski bitnih stvari koja unosi red ili više reda u jednoj oblasti u kojoj su se dešavale različite stvari koje nisu otvarale mogućnost da se ova vrsta delatnosti podigne na nivo koliko je moguće u našoj zemlji.
Ove izmene i dopune imaju za cilj da usklade postojeći zakon, koji, kao što rekoh, je nedavno donet, sa svim odredbama Konvencije koja je doneta 1991. godine i koja će otvoriti vrata da naša zemlja uđe u Međunarodnu uniju za zaštitu novih biljnih sorti. Dakle, usvajajući ove izmene i dopune postojećeg zakona mi ćemo stvoriti sve pretpostavke da Srbija, da svi koji se u našoj zemlji bave ovom delatnošću imaju mogućnost da koriste sve benefite međunarodne pravne zaštite, da oplemenjivači biljnih sorti iz Srbije dođu u priliku i u mogućnost da tu zaštitu ostvaruju u inostranstvu. Mi smo zemlja koja ima veoma značajan izvoz ove vrste dobara.
Sa druge strane, učiniće se dostupnijim nego što je to u ovom trenutku i pristup genetskom i genetičkom materijalu, koje će omogućiti razvoj ove vrste delatnosti i svih instituta, ali i drugih koji se ovom vrstom posla bave. Dakle, biće stvorene pretpostavke da mi svoj sistem u proizvodnji kvalitetnih sorti podignemo na viši nivo nego što je to u ovom trenutku.
Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je obavilo sve potrebne konsultacije sa nadležnim telima u Međunarodnoj uniji za zaštitu novih biljnih sorti i ove izmene i dopune koje se danas nalaze pred vama predstavljaju jedan usaglašen tekst, te ukoliko ovaj parlament da saglasnost da zakon bude izmenjen i dopunjen na ovaj način i kada bi takve izmene i dopune stupile na snagu, više ne bismo imali nikakve smetnje da pristupimo ovoj veoma značajnoj Konvenciji.
Dakle, stupanjem na snagu ovog zakona Srbija stiče pravo da položi instrument pristupanja ovoj međunarodnoj organizaciji, koja je, posredstvom Stalne misije Republike Srbije pri UN u Ženevi, upućuje generalnom sekretaru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
Ovaj sistem zaštite predstavlja jedan od vrlo bitnih elemenata neophodnih da bi Srbija mogla da postane članica STO, jer STO ovakav vid i sistem zaštite u potpunosti respektuje i smatra ga dovoljnim da bi se moglo smatrati da mi imamo sve instrumente koji su nam potrebni i neophodni.
Reći ću samo nekoliko rečenica. Ovde se nekoliko stvari menja i u pogledu tzv. materijalnog prava, ali i nekoliko stvari u pogledu procedure, na precizniji način i u skladu sa konvencijom se definišu određeni instituti koji su važni za utvrđivanje novih biljnih sorti, dakle, neki od atributa novih biljnih sorti, kao što su različitost, stabilnost. Izmenama i dopunama će biti definisani na takav način da to bude u skladu sa ovom međunarodnom konvencijom.
Takođe, menjaju se određene proceduralne stvari u pogledu procedure koja je ovde uređena, a odnosi se na postupak sticanja prava zaštite oplemenjivača. Rokovi za prigovor se produžavaju, jer je to takođe u skladu sa odredbama konvencije, sa 30 na 60 dana, što pruža veći stepen i veću mogućnost zaštite svim zainteresovanim licima.
Takođe, uređuje se na adekvatan način i u skladu sa konvencijom jedan vrlo važan institut, a to je obavezna licenca. Naime, niko ne može koristiti ovo intelektualno dobro, ono je vlasništvo oplemenjivača, izuzev ukoliko oplemenjivač to ne prenese na druge određenim pravnim poslom i ukoliko drugi ne dobiju licencu za to, izuzev u specifičnim slučajevima, kada postoji javni interes koji se, pre svega, ogleda u nužnosti stvaranja uslova da snabdevanje hranom bude bezbedno i kada postoje drugi javni interesi u pogledu određenih elementarnih nepogoda itd. Mi smo ove odredbe prilagodili odredbama međunarodne konvencije, tako da smo uklonili i tu vrstu nesklada koji postoji.
Ovo nije dug zakon. Izmene i dopune se nalaze pred vama. Siguran sam da će u debati biti otvorena i pojedina specifična pitanja. Ono što na kraju želim da kažem je da se radi o jednoj od strateških pretpostavki za razvoj naše poljoprivrede. Pored potrebe da naši poljoprivredni proizvođači imaju na raspolaganju u što je moguće većoj meri neophodna iskustva, veštine, znanja i da imaju najbolje moguće obaveštenje o tome šta su mere agrarne politike, sa jedne strane. Sa druge strane, pored potrebe da imamo znatno veće površine zemljišta pod navodnjavanjem nego što imamo danas, ovo je treći stub koji je neophodan za razvoj poljoprivredne politike, a to je da imamo najkvalitetniji mogući semenski i sadni materijal, da otvorimo mogućnost svima koji se u Srbiji time bave, a to su vrlo značajne institucije sa vrlo dugom tradicijom i sa velikim dostignućima, pre svega mislim na institute, ali isto tako i na različite kompanije koje su ušle u ovu vrstu posla, dakle, da im otvorimo mogućnost da ono što su njihovi proizvodi budu zaštićeni, ne samo u Srbiji nego i na međunarodnom nivou.
Sa druge strane, još jednom da ponovim, da otvorimo mogućnost svim tim institucijama da imaju lakši pristup svom potrebnom genetskom materijalu da bi mogli da unapređuju svoj rad, da im pružimo sistem zaštite, proceduru zaštite i sadržinu zaštite i prava, onako kako to imaju najrazvijenije zemlje u Evropi i svetu.
Pozivam vas da ove izmene i dopune zakona usvojite i na taj način otvorimo pristup našoj zemlji ka Međunarodnoj uniji za zaštitu novih biljnih sorti. Hvala.