Nisam se obraćao gospodinu Drecunu, nego vama predsedavajuća. Gospodin Drecun je mene pomenuo, pa sam ja odgovorio. Za kolegu ne znam uopšte o čemu je govorio i kako je dobio pravo na repliku. Rekao sam da gospodin Drecun govori neistinu o tome da ima toliko nezaposlenih agronoma u Srbiji. Ovde računam da je jedan sat, pa je popustila koncentracija. Uopšte ne mogu da shvatim da neko ovde dobije proceduralno pravo, bez ikakvog osnova, ali to sad nije ni važno.
Gospodin Rističević je ovde svašta nešto sebi dozvolio da kaže. Pretpostavljam da i njega ovde hvata dekoncentracija zbog kasnih noćnih sati. Ne bih hteo da trošim reči na ovakvu vrstu prizemnih neistina, koje valjda prestati da budu deo našeg parlamentarnog života.
Još jednom da kažem, 2500 agronoma je Vlada Republike Srbije angažovala da bi pomogli poljoprivrednicima u poslednjih godinu dana. Mislim da je to jedna od velikih stvari, koje je Vlada učinila, u proteklom periodu.

Može biti da je neko i napisao pismo. Možda po nekakvom svom osećanju i želji, a možda i zbog toga što ga je neko drugi nagovorio. Nije ni važno. Pretpostavljam da je čitajući to pismo posle stotine nekih drugih, napisao drugačije pismo, jer su ljudi prosto rešili svoje egzistencijalno pitanje. Oni koji su završili najviše poljoprivredne škole, neki od njih nisu radili po 10 ili 20 godina, dobili su priliku da rade za državu.
Neki predsednici odbora SNS, DSS, niko nikakav politički pritisak nije vršio na te ljude. Imali su test koji su položili. Lično sam zabranio da bilo kakva diskriminacija bude vršena. Siguran sam da smo napravili jednu veliku stvar. Vrlo brzo će biti urađene analize. Jedna je već učinjena. Mislim da smo uradili jednu dobru i značajnu stvar. Očekujem da će Vlada Republike Srbije, ovde se radi o agronomima, 200 šumara smo angažovali, šumarskih inženjera. Prepoznajem u ovom ekspozeu deo želje da se i na drugim poljima takve stvari dešavaju. To je način da zemlja iskoristi svoje prirodne resurse tako što će naći adekvatan način da upotrebi najveći resurs, a to su ljudski resursi, a naročito ljudi koji su završili visoke škole i zbog toga mislim da je dobro da pogledate šta smo to sve učinili. Ima mnogo dobrih stvari. Nadam se da ćete pronaći mnogo motiva da ono što je dobro nastavite da radite i unapredite. Kampanja je završena, još jednom da konstatujem.

Dame i gospodo poslanici, gospodine Dačiću, poštovane dame i gospodo kandidati za ministre, neki su još uvek kolege ministri. U ove sitne sate, na samom početku hoću da kažem da mislim da treba Vlada što pre da bude formirana i da to nije sporno, ali ne vidim zašto nismo po danu ovo sve radili i šteta je da se vodi debata o svakako najvažnijoj temi koju parlament može da, ako raspravlja o Ustavu da ima nešto bitnije, a da to ne mogu da vide građani Srbije. To je sad rešena stvar i to je vaša odluka. Mislim da je loša i da niste krenuli na dobar način.
Neće vam biti lako, gospodine Dačiću. Biće vam teško zbog mnogo razloga. Imate tešku Vladu. U toj teškoj vladi borićete se za liderstvo sa Aleksandrom Vučićem, zbog toga što on ima više poslanika nego vi, što će samo po sebi stvoriti jednu značajnu jednačinu koju morate da rešite. Sa druge strane vam neće biti lako zbog predizbornih obećanja koja su davale članice koalicije i o nekim od tih pitanja ću da govorim ovde, zbog toga što mislim da je važno da bar postavimo pitanja, ako ne možemo da dobijemo odgovore iz ovog ekspozea.
Iskreno govoreći, dame i gospodo, moram vam reći da se ponosim kad pročitam ovde da parlamentarna većina koju čine stranke koje su se odlučile da naprave koalicioni sporazum, kaže - da ispunjavanje uslova za prijem Srbije u EU treba smatrati delanjem od opštecivilizacijskog napretka za našu zemlju. To je velika pobeda DS. Mi smo osnovani zbog ovoga. Ponosan sam da ste prešli na stranu na kojoj se mi nalazimo od 1990. godine, a mnogi od nas od svog rođenja.
Ubrzanje procesa evropskih integracija, uz maksimalne napore za dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora sa EU, svakako će biti ključna tačka vaše politike, po mom sudu.
Kao što je ovde više puta rečeno, osim tehničkih brojnih poslova i stvari koje treba učiniti, a verujem da je naša administracija za to sposobna i mislim da to iskustvo zajedno delimo, sposobnija od mnogih administracija u našem komšiluku, u regionu ovde, i da je samo do tehnike i do toga da li možemo brzo da usvajamo zakone i da počnemo brzo i da ih sprovodimo, mislim da bismo mi pre više godina napravili nekoliko koraka bliže EU, možda čak i ušli u nju. Ali, imamo mi svoje političke probleme i svoje velike teme i te teme čekaju celu zemlju, ali pre svega čekaju Vladu Republike Srbije.
Još jedna stvar u Ekspozeu razrešava ogromnu političku dilemu sa kojom smo se mi suočavali proteklih godina vrlo intenzivno u toku predizborne kampanje. Rečenica kojom kažete da će Vlada prihvatiti sve rezultate dijaloga Beograda i Prištine, koji je postigla prethodna Vlada Srbije u svim dosadašnjim razgovorima, označavaju to da SNS više nema nikakvih dilema oko toga, da oni koji su vodili pregovore, svi mi zajedno kao Vlada Republike Srbije, ali tu je i Borislav Stefanović, i svi drugi ljudi, da su činili jedan značajan posao za Srbiju, i da za to što su oni učinili postoji pozitivna ocena, osim 22 poslanika, ako sam dobro upamtio, DSS, celog parlamenta.
To je konsenzus. Nije konsenzus samo jednoglasje. Konsenzus je i ogromna preovlađujuća većina. To je takođe jedna značajna konstatacija, koja iz ovog dokumenta o kojem celu noć raspravljamo, proizilazi.
Mislim da će do Nove godine Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije morati da donesu veoma ozbiljne odluke. To ne spada možda u ovu današnju temu, ali je neodvojivo vezana sa njom. Čuo sam izjavu predsednika Republike Tomislava Nikolića, pre dan ili dva, da on neće Jahjagom, koja je u funkciji predsednika tzv. republike Kosovo, stupiti u dijalog pre nego što bude uspostavljen konsenzus.
Vlada, a to vi svi vrlo dobro znate, naročito gospodin Dačić, je ta koja utvrđuje i vodi politiku. Predsednik Republike ima svoja ustavna ovlašćenja. Mislim da je svojim izjavama jasno stavio do znanja da će učestvovati u ovom procesu. Na vama su te teške odluke. Preuzeli ste ogromnu odgovornost. Siguran sam da ćemo u ovom parlamentu diskutovati o tome šta će sve Vlada Republike Srbije o ovoj stvari činiti.
Mnogi poslanici ovde su danas govorili čak i o nekim konkretnim stvarima koje će biti predmet tih teških odluka u toku ove jeseni.
Sve ovo što svaka vlast i svaka vlada u Srbiji mora da čini, dešava se u jednom teškom ekonomskom vremenu. Ne u Srbiji, već u celom svetu i u celoj Evropi. Demokratska stranka je cenu upravljanja Srbijom u ovim teškim vremenima platila na ovim izborima, što neće ništa promeniti na stvari, da će novoj vladi biti dramatično teško kada je u pitanju ekonomija.
Sada tu dolazimo do ovih predizbornih obećanja. Vrlo značajna rečenica – nivo zaduženosti u Srbiji u odnosu na ukupan BDP je mnogo manji nego u drugim evropskim zemljama. Gospodine Dačiću, da li to znači da će biti promenjen Zakon o najvišem procentu zaduženja u odnosu na BDP? Protiv toga su oštri bili, pre svega, političari koji vode SNS i da li ste vi to postigli konsenzus da se vrlo značajna stvar promeni? Važno je da to građani Srbije znaju.
Demokratska stranka, premijer Cvetković, Boris Tadić koji je tada bio predsednik, optuživani su, bezmalo, kao veleizdajnici zbog toga što su dramatično povećali zaduženje zemlje. Koliko vidim iz ove rečenice, vaša vlada, gospodine Dačiću, će krenuti u povećanje stope zaduženja. Važno je da to znamo.
Već ovih dana ste rekli dosta važnih stvari oko bankarskog sektora, na jedan vrlo interesantan način i mnogi su vas kritikovali.
Ako ćete iskreno, ja isto mislim da je dramatična stvar da su u Srbiji dinarski krediti 15%, 24%, da su krediti u evrima 11%, 12%, to je mnogo skuplje u gotovo bilo kojoj evropskoj zemlji, nije skuplje nego u Rusiji. U Rusiji su tako te kamate. Ali, vrlo je važno da kada te tako važne rečenice stoje u Ekspozeu, kada nam kažete šta ste namerili da učinite da bi ovakvo stanje stvari bilo promenjeno, pogotovo što je monetarna politika, pre svega oblast za koju je zadužena Narodna banka kao centralna institucija finansijska u zemlji, Narodna banka koja ima svoju nezavisnost, koja zajedno sa Vladom vodi određene delove ekonomske politike, ali guverner i Narodna banka su po Ustavu ovlašćeni da se bave određenim poslovima. Mislim da je za sve nas veoma važno da čujemo od vas kakve mere nameravate da preduzmete da bi se stanje stvari u bankarskom sektoru poboljšalo. Slažem se sa mnogim poslanicima, koji su ovde o ekonomiji govorili da se likvidnost naše privrede poboljša, da svi koji se bave bilo kakvom vrstom posla imaju jeftiniji novac, jer je to način da se pokrene ekonomija u ovoj zemlji, a to je jedini način da se zaposle ljudi. Ne postoji nikakav kamen mudrosti drugačiji.
Neću previše, reći ću nešto o poljoprivredi, ali da se vratim na jednu rečenicu koja mi se čini jako značajnom. Govoreći o tome kako stoje stvari sa nacionalnom valutom, stavili ste da je apsurdno da u tom periodu su devizne rezerve višestruko povećane. Da li, gospodine Dačiću, postoji planovi da Vlada upotrebi devizne rezerve za neku od mera ekonomske politike? To je mnogo važna stvar i bitno je da dobijemo odgovor na to pitanje.
Nije tu gospodin Dinkić, tu je gospođa Kalanović, imali smo velike razmirice, čak i sukobe oko razvojne banke u prethodnoj Vladi. Sada vidim da je razvojna banka postala deo plana koji Vlada hoće da sprovede i ja to pozdravljam. Pozdravljam zbog toga što smo se veoma zalagali da Zakon o razvojnoj banci bude usvojen. Nije usvojen zbog toga što je to bio stav stranke URS. Dobro je da su promenili svoje mišljenje i da ćemo taj predlog, ovakav ili onakav, imati na dnevnom redu.
Mislim da je dobro što ste u svoj Ekspoze stavili da će navodnjavanje biti jedan od suštinskih infrastrukturnih projekata. Nažalost,neki od ljudi koji će postati ministri su bili ministri u Vladi 2005, 2006. godine. Srbija je tada imala više od dve milijarde evra keša posle velikih privatizacija. Da smo tada taj novac, umesto stvari koje ne možemo da prepoznamo, uložili u navodnjavanje, napravili bismo veliki profit ovih meseci kada je ova suša pogodila, ne samo Srbiju, već i ovde ceo ovaj region. Da danas imamo milion i 100.000 hektara zemljišta pod navodnjavanjem, da smo tada upotrebili milijardu evra da napravimo sisteme za navodnjavanje, mi bismo danas bili zemlja koja ubira veliki profit i njeni građani ubiraju veliku zaradu i blagostanje sebi ostvaruju i to je greška. Sada je dobra prilika da to promenite.
Imaćete, gospodine Kneževiću, zaključene ugovore za projekte za oko 200.000 hektara za navodnjavanje. Mislim daće radovi u Vojvodini, ovde oko Beograda i u Mačvi biti završeni već do početka septembra. To je revitalizacija postojeće kanalske mreže. Tu ćemo vas snažno podržati jer je to dobra stvar.
DS će vam biti snažna opozicija. Znamo šta je država, nismo zlonamerni, nećemo vas štedeti. Želimo da građanima naše zemlje bude bolje, ali ne može država otvoriti prostor da umesto građana nešto radi. Možemo svi zajedno da pomognemo da stvorimo bolje uslove. U teškim okolnostima imaćete veoma teške, mislim čak istorijski teške odluke da donosite. Smatramo da u takvim vremenima je velika hrabrost da preuzmete odgovornost koju ste preuzeli. Još jednom hoću da naglasim to da u ovih 20 godina smo napravili jedan dramatičan suštinski nacionalni zaokret, da smo napravili konsenzus oko jednog nacionalnog pitanja i nacionalne stvari, a to je da je za ogromnu većinu građana Srbije ulazak u EU ključna, perspektivna razvojna stvar. Hvala najlepše.

Hvala lepo. Dame i gospodo narodni poslanici, izbor predsednika parlamenta je političko pitanje prvog reda. Predsednik Skupštine je druga osoba u Republici Srbiji, posle predsednika Republike, a ispred predsednika Vlade, tako da se nikada na ovakvim debatama i u ovakvim raspravama ne govori samo o ličnosti onoga ko je predložen, već naravno suštinski bitnim stvarima koje takav izbor određuju. Gospodin Stefanović je predlog za predsednika Skupštine, nove parlamentarne većine i mislim da je to suštinska tema.

U Srbiji su se u proteklom periodu desile veoma važne i bitne stvari i mislim ne samo političke stvari koje određuju jedan ili dva četvorogodišnja mandata jednog parlamenta i jedne vlade, ili predsednički mandat, već mnogo više od toga.

Imajući u vidu, našu nedavnu političku istoriju, a mislim na poslednjih nešto više od 20 godina, vođena je jedna veoma teška, velika politička borba. Naša nacija i naše društvo su pokušavali da uspostave konsenzus oko određene politike i ono što mislim da je suštinski veliki dobitak, zbog čega mislim da je DS sa svima koji su sa njom bili u političkom savezu, u ovim poslednjim godinama, napravila jedan istorijski iskorak. Jeste da je u Srbiji napravljen konsenzus oko pravca kojim bi zemlja trebala da ide.

Ako se svi setimo kako je Srbija politički izgledala 2008. godine, 2004. godine ili 1998. godine i kako izgleda danas 2012. godine, onda vrlo lako možemo da vidimo, da ogroman broj učesnika u političkom životu danas, a to je naravno slika volje građana Republike Srbije, podržava ne put Srbije u Evropu, nego put Srbije u EU. To je "vjeruj u" Demokratske stranke, zbog toga je DS osnovana, zbog toga oni koji su bili protiv toga su napustili DS u 90-im godinama. Oni koji su mislili da moramo brže da rešavamo te stvari su se odvojili od DS u nekom drugom periodu, ali politika je realan život i donošenje teških odluka u vrlo ozbiljnim i teškim okolnostima u kojima smo se nalazili danas.

Dakle, koliko mogu da vidim iz onoga kako predstavlja nova parlamentarna većina svoj politički program, o čemu ćemo naravno, o njegovim detaljima ovde diskutovati kada budu na dnevnom redu, ne čak ni zakon o ministarstvima, ni zakon o Vladi, nego predlog nove Vlade, kada čujemo ekspoze premijera, odnosno u ovom trenutku mandatara, gospodina Dačića, tada ćemo moći da kažemo nešto konkretnije i podrobnije. Ali, generalni pravac politike je to.

Da se ne slažemo o svemu drugom to je nekako čak i prirodno, i da imamo različit pogled na mnoge stvari i to je prirodno, da različito ocenjujemo dostignuća ovih, ili onih političara i članova prethodne Vlade i to je naravno u redu, inače ne bismo bili politički protivnici. Ali, suština jeste da za razliku od nekih ranijih vremena, ne tako davnih, je danas Srbija većinski, usuđujem se da kažem, ne čak ni četvoro petinski, nego više od toga opredeljena da učini sve što je moguće da uđe u EU. To je postala gotovo opšte prihvaćena politička vrednost, uz potpuno uvažavanje onih koji danas drugačije misle.

Ono što želim da kažem jeste i to, naravno potpuno je očigledno da današnju parlamentarnu većinu, gotovo polovinu te parlamentarne većine čine stranke koje su činile i prethodnu parlamentarnu većinu, i to nije ništa neprirodno, po mom sudu jer ovaj glavni pravac politike državne u Srbiji se ne menja.

Podsetiću i na to sa kakvim se sve nevoljama susretala do sada politika u Srbiji, naročito u poslednje četiri godine, a sve to da bismo imali i građani, i mi ovde kao članovi parlamenta potpunu sliku šta smo sve uspeli da učinimo. Prošla Vlada je, ali zaista gotovo istovremeno započela svoj mandat sa početkom jedne od najvećih ekonomskih nedaća koja je zadesila moderno čovečanstvo sa krizom koja je veća od kriza koja je tresla ceo svet od kraja 20-ih godina prošlog veka. I, uz razumevanje kritika i uz potpunu spremnost da polemišemo o svim potezima, o čemu će siguran sam biti reči kada bude debata o vladi, a biće brzo, a verujem  da će neki finansijski predlozi ovde biti na dnevnom redu u parlamentu, pa ćemo moći o tome da govorimo. Mislim da je prethodna Vlada uspela da učini ono što je bilo moguće da bi očuvala osnovne elemente ekonomske stabilnosti zemlje.

Sa druge strane, teška, ozbiljna, teška, velika politička borba je vođena za odbranu osnovnih nacionalnih interesa. Nema ni jedne zemlje u Evropi koja ima tako veliki i otvoreni državni problem kakav ima Srbija. Približavanje EU je obavljeno uz najveću moguću u zadatim okolnostima odbranu državnih interesa i nacionalnih interesa. Nema ovde niko ni dilemu, ni iluziju da će i nova parlamentarna većina i nova Vlada, ali i ovaj parlament morati da daju odgovor na pitanja na koja ne moraju da daju odgovor ni jedna vlada, niti jedan parlament u Evropi.

Mi za to imamo puno razumevanje i zbog toga mislim da je vrlo važno istaći i podcrtati činjenicu da smo uspeli da priđemo EU onoliko koliko je to bilo moguće. Bili bismo srećniji da smo otišli još dalje.

Podržaćemo kroz glasanje za proevropske zakone, kroz predlaganje proevropskih propisa, približavanje najbrže moguće Srbije EU sa konačnim ciljem da deo EU i postanemo.

Sa druge strane, Srbija je danas tolerantnije društvo nego što je to bilo u prethodnom periodu i to držimo da je veliko dostignuće onoga što je DS učinila, što je učinio Boris Tadić, koji je predsednik DS, koji je bio od 2004. godine predsednik Republike Srbije. To smo zajedno učinili sa našim političkim partnerima i mislim da svi možemo da budemo vrlo ponosni na to, bez obzira da li se danas nalazimo sa jedne ili druge strane parlamentarne većine.

Srbija je danas mirnije društvo nego što je bila pre četiri, pre osam, pre 15 godina. Napravili smo vrlo značajne pomake u stabilizaciji regiona i to je već stvar spoljne politike i nije moguće ovaj region imati u pristojnom stanju, usuđujem se tako da kažem, ukoliko Srbija nije politički stabilna zemlja. Napravili smo veliki doprinos na tom putu i to ćemo odlučno podržati. Zbog toga, bez obzira na kritike koje su se danas ovde čule, Deklaracija o Srebrenici je jedno veliko dostignuće, jedno veliko suočavanje sa našim životima, sa životima našeg društva, kao što je i rezrešenje pitanja onih koji su osumnjičeni za ratne zločine. Važno je da su to prestale da budu teme ili da su prestale da budu teme onoliko snažne kako su bile pre četiri, osam, da ne pričam o tome kako su stvari izgledale pre 15 godina.

Siguran sam da Srbija neće pustiti svoj pravac oko koga je poslednjih godina postigla konsenzus. Danas neću ovde da polemišem i da debatujem o tome šta je ko od članova Vlade radio. Verujem da će biti prilike do Nove godine, a i sad ovih dana, kada budemo razgovarali i kada budemo diskutovali i o drugim pitanjima, ali siguran sam da je zemlja toliko otišla u ovom pravcu o kojem sam govorio da nema ni jedne vlade koja može politički da preživi suštinsku promenu tog pravca. To je dostignuće DS i onih koji su joj bili saveznici svih ovih godina.

Na samom kraju, prosto imam potrebu da kažem o nekoliko konkretni stvari koje su ovde iznete, a nisu tačne, pa se nadam da ćete mi to dozvoliti, a neću uzeti previše vremena.

Loša je teza, loša je poruka, a nije istina, što je najvažnije, kako je Rusija otela NIS Srbiji. To nije tačno, bez obzira ko kakve političke potrebe ima i da li ima potrebu da se odbrani od ovakve ili onakve tvrdnje.

Kada je izvršen definitivan revizorski uvid u to koliko NIS duguje, utvrđeno je da duguje 38,5 milijardi dinara u ono vreme kada evro još nije prešao 100 dinara. Dakle, oko 400 miliona evra.

Nije samo prodajna cena od 400 miliona evra važna, nego i ovih 400 miliona evra, koliki je bio gubitak NIS kada je "Gaspromnjeft" kupio NIS. Dug NIS je tada bio oko 900 miliona dolara. Knjigovodstveno, vrednost NIS u trenutku kada je "Gaspromnjeft" kupio 51% akcija je bila daleko ispod 400 miliona evra. Da zanemarimo čak i knjigovodstvenu vrednost, u trenutku kada je NIS postao otvoreno akcionarsko društvo, što će reći, kada su na Beogradskoj berzi emitovane akcije, a to je u ovakvim sistemima ekonomskim, kakve mi priznajemo za legitimne, suština stvari, dakle, vrednost NIS je bila negde oko 420 miliona evra.

Silno bih želeo da je NIS vredeo 2,5 milijarde. Voleo bih da je vredeo i pet milijardi evra, ali brojevi su neumoljivi i potpuno su neodrživa sva ona politička obrazloženja i odbrane koje nisu utemeljene na činjenicama.

Potpuno je van svakog političkog ukusa optužiti Borisa Tadića da je zbog slikanja, kako smo čuli ovde, sa Vladimirom Putinom u vreme nekakve predizborne kampanje ovaj posao zaključen. Ovaj posao su zaključivale dve vlade. Postoje brojni ljudi koji su u tome učestvovali. Postoje dokumenti.

Što se tiče Gasovoda, postoji državni sporazum ili međudržavni sporazum između Srbije i Rusije. Postoje obaveze dve zemlje ugovornice. Na tom ugovoru je zasnovan i ugovor o prodaji NIS.

Svako ko želi ozbiljno o ovoj temi da diskutuje, mislim da ima priliku kada se uputi u činjenice i kada to neće da upotrebi, izvrćući te činjenice i izvrgavajući istinu i ruglu da to učini.

Što se tiče guvernera, sadašnjeg guvernera…

(Predsedavajući: Biramo predsednika Skupštine.)

Gospodine Trnavčeviću, predlog predsednika parlamenta su podržali poslanici, veći broj poslanika, tako da su sastavni deo tog predloga i predlagači. Govorim o onome o čemu su predlagači pričali, ništa drugo. Nisam ja ovde inicirao ni temu NIS ni guvernera ni budžet u poljoprivredi.

Završiću za dva minuta. Guvernera Narodne banke, gospodina Šoškića, lično je podržao gospodin Mlađan Dinkić i rekao da je to jedan izvanredan stručnjak i da treba da bude guverner Narodne banke.

Na samom kraju, kada se iznese tvrdnja kako je apsolutno najniži iznos poljoprivrednog budžeta bio u ovoj godini u odnosu na nekakve istorijske serije, budžet ove godine za poljoprivredu je 44% veći nego 2011. godine i nekako su se čudno stekle okolnosti da je budžet za poljoprivredu mogao da bude povećan kada gospodin Dinkić više nije bio u Vladi.

Naravno, mi ovde svaki put imamo suočavanje sa našim različitim pogledima, naravno, sa punim uvažavanjem da određeni broj poslanika i vaša poslanička grupa zastupaju jedan sasvim drugačiji pogled o tome šta bi trebalo da bude državna politika. Ovde bih se za početak zadržao na ovom tehničkom delu pitanja, jer bez obzira što smatrate da bi bilo jako loše da nastavimo u ovom pravcu, mislim da nemamo u ovom trenutku nikakav bolji plan, nego da idemo u EU.
Oko harmonizacije propisa, da bi javnosti bilo jasno i svim učesnicima u ovoj debati, Zakon o tržišnom nadzoru je zakon koji bi trebao da, ukoliko mu date podršku, olakša primenu velikog broja tehničkih propisa. Ti tehnički propisi su utvrdili standarde po kojima bi trebalo da budu proizvođeni u budućnosti i stavljani u promet tehnički proizvodi. Ti standardi su u interesu svih nas kao potrošača, dakle, svih građana Srbije. Poštovanje tih standarda, o tome smo govorili prošli put, znači da ćemo mi u prodavnicama, kada budemo za svoj novac kupovali određenu tehničku robu, biti zaštićeni i imaćemo mnogo manji rizik da ćemo kupovati nekvalitetne stvari. Zbog toga je ovaj zakon dobar.
Dakle, pošto ne utvrđujemo ovim zakonom bilo kakve standarde, niti pravila za standardizaciju, već su ta pravila utvrđena velikim brojem drugih zakona, e u tim drugim zakonima su doneta pravila da ti standardi budu harmonizovani sa propisima EU. Potpuno poštujem da uvek treba prodiskutovati i ove temeljne državne stvari i vraćati se na neke zakone koji su ranije usvojeni, ali to prosto danas nije tema. Mi samo stvaramo jedan okvir, jedan kontekst koji će, ukoliko zakon dobije podršku, omogućiti da primena svih ovih tehničkih propisa bude lakše kontrolisano, da država sa manjim utroškom novca može na jedan način, koji je ovim zakonom predviđen i utvrđen, vršeći pre svega preventivne kontrole, da smanji rizik od toga da kupujemo lošu robu. To je početak i kraj ideje i cilja ovog zakona.
Mislim da je legitimno da govorimo o tome da li se primenjuju naši propisi na KiM ili se ne primenjuju i da li ima smisla donositi zakone ili nema smisla donositi zakone. Nema ovaj zakon, što se njegove primene na KiM tiče, nikakvu razliku od Zakona o vojsci, Zakona o MUP. Naravno da nije održivo da mi ne donosimo bilo kakve zakone, zbog toga što imamo problem sa efektivnom primenom tih zakona, jer u UN postoji poznat okvir što se tiče KiM oko vršenja različitih prerogativa vlasti, i to su opšte poznate stvari utvrđene rezolucijom UN. Mislim da ne sme da nas spreči jedna velika istorijska nevolja i nesreća koju imamo na KiM da mi uređujemo svoj život onako kako mislimo da je najcelishodnije i najbolje za naše građane, a naravno sa, što se ove skupštine i Vlade tiče, idejom da naši propisi važe gde god možemo da ih sprovedemo.
Mislim da je uvek dobro da vodimo debatu o EU, zašto da ne, ali uvažavajući veliki broj važnih činjenica oko toga da imamo sa različitim stvarima problem u našoj zemlji, i sa brojem nezaposlenih, i sa nivoom našeg standarda, standarda naših građana. Uvek pozivam i apelujem na to da svi sagledavamo i generalne ekonomske okolnosti u kojima se nalazi ceo svet, a ne samo Evropa. Mislim da je važno da ljudi znaju šta u stvari za svakoga približavanje i učlanjenje u EU znači.
Pošto sam koristio neke primere zemalja koje su sada u EU, njihovog poljoprivrednog budžeta, sada ću da otvorim još jednu stvar. Mi smo nedavno sa Ministarstvom poljoprivrede Holandije završili jednu studiju. Sada se ta studija prevodi, pa mislim da bi bilo izvanredno, i biće sigurno, da svaki član parlamenta to dobije na uvid, da bismo mogli da sagledamo šta su sve potencijali. Da smo mi danas članica EU, evo ide debata o budžetu, vrlo brzo će se u parlamentu odigrati, dakle, da smo danas članica EU, Srbija bi za svoj poljoprivredni budžet dobila ne manje od milijardu i 600 miliona evra. Važno je da ljudi to znaju. Važno je da znaju ljudi da bi mogli da izmere svoju odluku o tome šta je za svaku porodicu u našoj zemlji dobro, a šta nije dobro.
Svet nije idealan, nikada nije ni bio, sumnjam da će ikada i biti, ali je naš posao, ovog parlamenta i Vlade koju je ovaj parlament izabrao, da mi pokušamo da našim građanima stvorimo život, perspektivu za život, jedan prostor gde će svaka porodica i svaki čovek u ovoj zemlji moći da se bori na najbolji mogući način, da ima što je moguće veće izglede u toj fer utakmici u životu i da našim porodicima i našoj deci otvorimo prostor da možemo da živimo bolje nego što živimo sad, sa svim problemima koje EU ima, sa velikim nevoljama i turbulencijama.
Evo, Grčka je juče opet dobila osam milijardi evra da bi mogla da prevazilazi svoje ekonomske nevolje, pored onih desetina milijardi evra koje su dobili za stabilizaciju svojih fiskalnih problema i dugova koje imaju. Portugal je juče izglasao neverovatno oštre zakone kojima su uveli štednju u javnom sektoru, da bi opet otvorili svoj prostor prema budžetu EU, da bi sa nekoliko desetina milijardi evra taj budžet mogao da interveniše, da bi tamo oni servirali svoje probleme. Dakle, sa svim nevoljama i problemima, EU je jedan skup solidarnih zemalja koje se bore u teškim ekonomskim prilikama da svojim građanima očuvaju dobru perspektivu. Mislim da je dobro i uveren sam u to da i mi moramo da se borimo da svojim građanima otvorimo najbolju moguću perspektivu u ovim okolnostima.

Mislim da je važno da politički deo naše debate stavimo na jednu stranu, a tehnički deo na drugu stranu. Oko politike se mi nećemo složiti ni danas, kao što se ne slažemo decenijama unazad. Legitimno je da Srpska radikalna stranka, rekao sam poslanička grupa, to je tehnički naziv za grupu poslanika koja predstavlja jednu izbornu listu.
Vi imate svoju politiku i nje se dosledno držite, kao što DS, koja čini okosnicu ove koalicije, ima svoju politiku i drži se nje decenijama. Ne slažemo se, nismo se slagali ni pre 20 godina, verovatno se nećemo slagati ni u narednih 20 godina. To je stvar koja čini sadržinu političkog života Srbije, ali to je jedan par rukava. Drugi par rukava su tehničke norme. Polemika oko toga da li treba da se harmonizujemo sa propisima EU ili da se harmonizujemo sa nečim što bi predstavljao jedan širi skup, čak to nije logički održivo, jer propisi EU su jedinstveni što se ovog aspekta tiče. Evropsku uniju pre svega čini tržište, tako je nastala i kada je počela da živi kao zajednica za ugalj i čelik, pa se posle preobrazila u ovo što je danas, a to je jedinstveno tržište. Jedan od bitnih elemenata tog zajedničkog tržišta jeste postojanje zajedničkih tehničkih normi.
To je jedna stvar, sa tim možemo da se harmonizujemo, a ne možemo da se harmonizujemo sa recimo 150 zakonodavstava. Svaka zemlja ima neke standarde i nekakve tehničke norme i kada bismo hteli, ne bismo mogli to da učinimo.
Što se tiče interesa, da li je ova stvar dobra za zemlju i za privredu i za građane ili nije dobra, zemlje koje nisu u EU imaju EU kao najznačajnije ili jednog od dva, tri najznačajnija trgovinska partnera. I Rusija i Kina i SAD imaju svoje tehničke standarde, EU ima svoje, što znači da postojanje tih tehničkih standarda jedinstvenih na području EU pomaže razvijanju trgovine i olakšava mogućnost kompanijama i investitorima da na jedan bolji način u jednom razvojnom smislu postavljaju svoju poslovnu politiku.
Mislim da je potpuno jasno da Srbija ima veće izglede ukoliko su naši standardi deo jednog većeg konteksta, nego ukoliko nisu. Zbog toga je ovaj zakon ovakav kakav jeste. Opet da ponovim. Nikakva se ovim zakonom nova životna situacija neuspostavlja. Tehnički propisima su utvrđeni pravci kojima standardizacija ide. Mi ovde hoćemo da uvedemo jedan nov sistem koji će za manje pare omogućiti da se bolje kontroliše taj sistem i da ljubi budu sigurniji nego što su sad.
Ne radi se ovde o izvozu. Ovde se radi mnogo više o uvozu. Kakvim standardima mora da odgovara roba koja ulazi na ovo tržište? Da li su ljudi koji kupuju robu u Srbiji za svoj novac bezbedni da uzimaju dobru robu ili nisu. Ne vidim da tu možemo da imamo neki problem. Kad robu na tržištu EU izvoze Kinezi, Rusi, Amerikanci, pa neće oni imati problem da to isto rade i na srpsko tržište, kada budemo ceo taj sistem potpuno uobličili i doveli ga do jednog visokog nivoa. Ne znam zašto bi naši potrošači bili manje zaštićeni nego potrošači u Belgiji ili u Portugalu.
Ovo je zakon koji je dobar za narod, dobar za građane, a s druge strane omogućava državi da sprovodi uspostavljanje sistema sa manjom potrošnjom novca, zato što se povećava broj preventivnih kontrola u odnosu na represivne kontrole. To je jedan racionalan pristup i radi se procena rizika. Da sad ne ulazim u dalje tehničke detalje.
Sada da se vratim opet na ovaj deo koji je ekonomsko-politički. Mi nismo danas u EU, pa evo organizujemo se na način koji je, ja mislim u zadatim okolnostima takav da daje odgovor na mnoga pitanja sa kojima se Srbija danas suočava u jednom turbulentnom, u ekonomskom smislu te reči, svetu. Mi povećavamo svoj izvoz. Taj izvoz će generalno da bude veći u 2011. nego u 2010. godini. Sa drugim tržištima razvijamo vrlo ozbiljnu saradnju.
Naš izvoz u Rusiju se iz godine u godinu povećava. Izvoz poljoprivrednih proizvoda i proizvoda prehrambene industrije se naročito poveća. U 2011. godini će biti znatno veći nego što je bio u 2010. godini. Prošle godine smo imali 135 miliona dolara, pretprošle godine 65 miliona dolara. Ove godine će to daleko, daleko da bude preko 135 miliona dolara.
Dobili smo tehničke dozvole od Ruske vlade i odgovarajućih departmana u Ruskoj vladi da izvozimo prerađevine od mleka, prerađevine od mesa, i taj izvoz u poslednjih nekoliko meseci intenzivno se povećava. Rusija je naš veliki strateški partner, naš veliki prijatelj.
Ni jednog trenutka se ne postavlja pitanje da li će ta saradnja biti dovedena pod znak pitanja, da li će da se nešto tu promeni ili neće. Uostalom nisam nikada čuo ni jednog ruskog zvaničnika ni predsednika Rusije, ni premijera da imaju bilo kakvu primedbu na to što mi idemo prema EU. Baš nas podržavaju.
Svaki put predsednik Medvedev i premijer Putin su vrlo jasno dali podršku približavanju i učlanjenju Srbije u EU, tako da što se generalne politike tiče ne vidim da ni Rusi ni Kinezi imaju bilo šta protiv toga da mi uđemo u EU. Imaće jednog velikog prijatelja u EU. Velikog prijatelja. Kao što Rusi imaju izvanrednog prijatelj u Grčkoj koja je član NATO pakta. Izvanrednu saradnju imaju. Izvanrednu političku saradnju.
Dakle, ne može ništa Rusiji biti loše od toga što će Srbija ući u EU, i to oni koji vode tu zemlju i koji vode politiku Rusije vrlo dobro znaju i zato takvu politiku i vode.
Što se investicija tiče. Planovi u celom svetu su revidirani, ali ono što sam prošli put rekao ponoviću – Srbija ima veće investicije u 2011. godini nego zajedno Hrvatska, Slovenija i Bosna. Hrvatska i Slovenija imaju dosta veći BDP po glavi stanovnika nego Srbija. Pa smo mi investiciono atraktivnija zemlja nego bilo ko u ovom delu sveta. Da li je dobro što je Deleze došao? Pa naravno da je dobro. Neću da ulazim sad, dakle mi imamo sad jednu vrlo ozbiljnu debatu sa trgovinskim lancima i to sad nije tema današnje debate, imamo vrlo ozbiljnu debatu o velikom broju elemenata koji se odnose na njihovo poslovanje. Te stvari će, evo to vam sad kažem, te stvari će biti bolje nego što su sad.
Ali kada postavite pitanje da li je dobro da jedna respektabilna svetska kompanija uloži 900 miliona evra ili milijardu evra u Srbiju u 2011. godini. Pa to ne da je dobro, to je izvanredno. Izvanredno je zbog toga što to pokazuje da se investitori ne boje da u ovo vreme jako teških ekonomskih prilika, kada su investicije u prošloj godini sa hiljadu pet stotina milijardi pale na 700 milijardi. Znači to u svetu se više nego duplo smanjio celokupan investicioni kapacitet, da je neko odvojio svojih milijardu evra i uložio u Srbiju. Nije otišao ni u Bugarsku, ni u Grčku, ni u Hrvatsku, ni u Sloveniju, nego su došli ovde u Srbiju. Taj Deleze koji ima trgovinski lanac u Bugarskoj, ima trgovinski lanac u Grčkoj, ima trgovinski lanac u Rumuniji, nije otišao ni u Bukurešt, ni u Atinu, nego je došao u Beograd. Nema za ekonomsku stabilnost i pouzdanost jedne zemlje boljeg znaka nego što je to.
Dakle, svako ko se bavi ekonomijom i ko vam kaže, kao lekar kad uzme nalaz krvi, pa gleda koliko imate krvnih zrnaca, pa kaže ovo je dobro, dakle, dobro je da neko uloži milijardu evra u Srbiju. Ne ulazim sad u to šta će se dešavati srpskoj trgovini koja ne može nikako biti u lošijim stanju kad je Deleze ušao, biće u boljem. Da li je sada dovoljno dobro? Nije dovoljno dobro i te stvari moraju da se brže sređuju što je opet stvar zaštite potrošača, zaštite dobavljača i stvaranje jednog dobrog, legitimnog, pristojnog trgovačkog i generalno privrednog ambijenta.
Kao što vidite osnovne životne namirnice, cene hrane padaju i mislim da smo zaustavili jedan dramatičan trend koji smo imali u drugoj polovini 2010. godine i prvoj polovini 2011. godine. Ko se time ne bavi ne zna koliko je to teško i komplikovano. Dakle, stanje stvari je danas bolje nego što je bilo u martu. Ušli smo u jedan dobar trend i ne postoje ekonomski razlozi da taj trend bude promenjen. Dakle, nema ekonomskih razloga da cene osnovnih životnih namirnica rastu, da ne ulazim sad u pojedinosti. A ono što govorim mesecima kazaću vam i sad ovde. Ako do toga dođe država će primeniti sve legalne mere koje stoje na raspolaganju da spreči ne legitimno ostvarivanje ekonomskih interesa. Mi smo pokazali da smo to do sada radili i radićemo to i ubuduće.

Da ne širim polemiku, jer nećemo se pomeriti sa pozicije na kojima se nalazimo, ali ovo poslednje što ste rekli, da to ne dovede do loših konsekvenci među građanstvo koje nas ovde gleda i posmatra. Ja vas molim, za svaku stvar za koju imate dokaze, nego indicije da se kosi sa bilo kojim propisima, molim vas da dostavite podatke. Možete i meni lično, a ja ću dalje da prosleđujem svima koji su za to nadležni. Tu nema apsolutno prostora da o tome polemišemo, da li će zakoni da se sprovode ili ne, to nije stvar o kojoj možemo da pričamo, jer možemo o tome da vodimo debatu kada budemo donosili Ustav da li će zakon da se sprovodi ili neće. I ta debata može biti šaljiva, ne može da bude ozbiljna.
Molim vas, dostavite sva saznanja, sve sumnje, sve indicije koje imate da bilo ko krši bilo kakvu vrstu normi, uzusa, propisa, podzakonskih zakona, da bismo mogli da preduzmemo sve potrebne mere. Mislim da imamo kapacitet da na jedan dobar način, na visokom nivou da štitimo tržište i potrošača.

Opet, da nema bilo kakve dileme, Zakon o genetskim modifikovanim proizvodima je jasan kao dan. Debata treba da se vodi. Uvek je dobro da razmenimo mišljenja i nema niko drugi do ovaj parlament da odlučuje kako će se stvari dalje u životu odvijati. Dok zakon važi on će biti primenjivan.
Rekao samo to i pre nekoliko nedelja, ponoviću opet, sad je trenutak i obraćam se, kako vama poslanicima, tako i građanima koji nas gledaju, svako ko bude sejao genetski modifikovan sadni materijal i seme biće uništena produkcija. Nema dileme, nema upotrebe u bilo kakvu drugu svrhu. Biće uništeno, jer je to u Srbiji zakonom zabranjeno. Dok sam ja ministar to će tako da bude jer je to moja zakonska obaveza i takav sam nalog izdao.
Svako ko od državnih institucija to ne bude poštovao, da je pod mojom odgovornošću, će biti, što se njegove odgovornosti tiče, najstrože kažnjen iz domena moje nadležnosti, a postaraću se i kod drugih institucija i organa da se postupci sprovode u najkraćem i najbržem roku, koliko je to u mojoj moći. Dakle, nema dileme oko toga.
Poručujem građanima da se ne povedu za bilo čijim savetom, biće preduzete najstrože mere ukoliko ovakav materijal bude upotrebljavan u prolećnoj setvi.

Zaista smo se, kao i sa svim drugim amandmanima, bavili sa ovom vašom idejom. Ona ima dobru nameru, nije to sporno. Radi se jednoj tehničkoj stvari, o nijansama.
Naime, sistem je, koji se predlaže ovim zakonom, postavljen tako da je suština u koordinaciji, da veliki broj državnih organa koji su u zakonu taksativno navedeni moraju da budu koordinirani. Tu koordinaciju će, ako zakon bude usvojen, vršiti Ministarstvo trgovine. Ti organi su međusobno ravnopravni i zakonom mogu da se ustanove različite obaveze, ali predlagač zakona je stao na stanovište da nema potrebe da se ta vrsta formalne hijerarhije među organima koji su istog nivoa uspostavljeni i zbog toga neće druga ministarstva i svi drugi državni entiteti izveštavati Ministarstvo trgovine, nego će obaveštavati o svim ovim relevantnim stvarima.
Postoji jedna tačka koja je i zakonom predviđena, koja je hijerarhijski iznad svih učesnika u ovom sistemu, a to je savet koji će obrazovati Vlada Republike Srbije i tu će odgovarajućim podzakonskim aktima kojima će biti regulisana komunikacija svakako biti utvrđene i obaveze izveštavanja svih na ovaj ili onaj način verovatno kroz Ministarstvo trgovine i to će tim podzakonskim aktom biti uređeno.
Što se tiče javnosti, takođe obaveštavanje smatramo da je adekvatna formulacija za aktivnost koja se stavlja u obavezu nadležnim organima u pogledu davanja na znanje građanstvu oko svih ovih važnih stvari. Vrlo je bitno u celini ove teme da pravovremenost imamo kao jedan značajan zadatak. Nadam se da će to u životu biti značajno dostignuće, da mi građane u najkraćem roku obavestimo o svemu što može da bude važno kada su ove stvari u pitanju jer su ciljevi zakona postavljeni vrlo visoko. Oni jesu zaštita potrošača, ali su i zaštita javnog interesa i u drugim aspektima, od zaštite životne sredine do zaštite svih onih koji su zaposleni u pogledu njihovih radnih prava, bezbednosti na radu do nekih drugih aspekata, tako da smatramo da sa upotrebom termina "obaveštavanje" postižemo svrhu intencije koju zakonopisac ima.
Mislimo da je moguće uspostaviti jedan funkcionalan i vrlo efikasna i sposoban sistem. mislim da se nalazimo na dobrom putu da, stvarajući okvir za dobru koordinaciju, to pretočimo u život. Vrlo su striktni rokovi koji su zakonom postavljeni. Uveren sam da ćemo mi, ukoliko zakon bude usvojen i stupi na snagu, sve ove obaveze koje nisu male, naprotiv, ostvarimo i da vrlo brzo koncipiramo, konstituišemo i u život uvedemo jedan potpuno drugačiji i nov pristup koji će, kao što sam rekao, biti na korist građana i potrošača.

Još jednom da kažem da se iznad svih ovih organa nalazi telo koje će svojom odlukom konstituisati Vlada, to je savet i prema toj tački u državnoj administraciji će svi učesnici u ovom postupku imati vrlo jasne obaveze i obavezu izveštavanja, tako da mi mislimo da smo uspostavili jedan adekvatan sistem koordinacije, odnosno da će on biti uspostavljen ako zakon bude usvojen, a isto tako i jedan subordinirajući elemenat ovde postoji, jer će Vlada doneti odluku o formiranju tela koje će imati pun kapacitet nadzora, instruisanja, davanja smernica celom ovom sistemu koji se zakonom ustanovljava.

Ovo je takođe jedan amandman koji je, uveren sam, imao ideju da tehnički unapredi zakon. Evo šta je naše razmišljanje, zbog čega smatramo da je celishodno da se tekst ne menja.
Naime, slažemo se potpuno oko ciljeva, da je najvažnije da građani imaju pravovremenu i dobru informaciju o ovim stvarima koje su važne i izveštaj koji negde na kraju programa treba da buce obznanjen. Imajući u vidu način na koji funkcioniše naše javno mnjenje i jedan uobičajeni tok stvari, potpuno smo uvereni da objavljivanje na veb stranicama nije stvar koja će učiniti sve ove činjenice lako dostupnim svim građanima, pošto naravno veliki broj ljudi ne koristi internet, ali će učiniti potpuno jasno pravovremeno dostupnim svim sredstvima javnog informisanja, koji onda obaveštavaju javnost.
Da bismo izašli iz stvaranja obaveze za jedan zakonom utvrđen trošak, jer to nisu jeftine stvari, objavljivati, naročito obimnije materijale kao dodatak dnevnoj štampi ili preko elektronskih medija, pošto te sekunde koštaju, smatramo da kada postoji obaveza nadležnog državnog organa da na svom veb sajtu objavi integralan tekst, da to onda otvara mogućnost svakom zainteresovanom mediju, a oni su, iskustvo nam govori, više nego zainteresovani za takve stvari, da onda oni kroz svoje redovne delatnosti o tome informišu građanstvo, te smo sigurni da sa nešto manjim potroškom budžetskih sredstava ćemo postići punu informisanost javnost, a onda smo zbog toga ostavili mogućnost da ako se iz nekog razloga taj naš očekivan razvoj događaja ne desi, da ipak imamo mogućnost da na prikladan način, znači onako kako je u zadatim okolnostima najcelishodnije, pojačamo obaveštavanje javnosti o svemu tome.
Ovde je stvar prosto oko procene šta je dobro a šta ne stavljati kao striktnu, jer ovo su onda i budžetske obaveze, nisu samo obaveze da neke tehničke predradnje uradite, računajući da se ponašamo u duhu ovog zakona najcelishodnijim putem da štedimo novac gde god je to moguće, otvorili smo mogućnost, ali nismo ustanovili obavezu u predlogu ovog zakonskog teksta.

Teške kvalifikacije. Mislim da smo o tome govorili prošli put. U izradi ovog zakona su učestvovali ljudi koji su u našoj zemlji najpozvaniji u pogledu struke, a kao naučni radnici se bave ovom oblašću. Mi smo sa velikim zadovoljstvom, i to je normalna stvar, uključili ljude sa Pravnog fakulteta. Oni su sve vreme u pisanju različitih verzija zakona učestvovali, naravno, u pisanju ove finalne verzije koju vi ovde vidite. Naravno, to ne znači po automatizmu da je zakon savršen, ali najbolji sastav koji je u ovom trenutku bio u zemlji, bio u mogućnosti da bude angažovan i ministarstvo je zamolilo ljude da učestvuje u izradi ovog teksta, pa se to tako desilo.
Kada smo već otvorili ovako jednu, rekao bih, pravničku debatu sa fokusom na upravno pravo, kao što možete da vidite, u članu 9. upravo u ovom stavu kaže – organi tržišnog nadzora vrše svoja ovlašćenja u skladu sa načelom srazmernosti, o čemu ste vi govorili. U članu 9. Zakona o trgovini kaže – državni organi i organizacije koje su zakonom i drugim propisima ovlašćeni da donose akte ili preduzimaju radnje, ograničenja trgovine, kao i poslovima tržišnog nadzora su dužni da u pogledu obima, načina, uslova i trajanja tih ograničenja, odnosno obavljanja nadzora, postupaju srazmerno razlozima za ograničenje, odnosno sa ciljem tržišnog nadzora.
Naš zakon o kome sada vodimo debatu, upućuje na Zakon o trgovini. Zakon o trgovini, ovo o čemu ste sada vi rekli da je nedostatak, je definisano načelo. Tako da, onaj koji, da sada ne opterećujemo, bar ja to više neću činiti, parlament, to bude primenjivao zakon, ima vrlo jasno ukazan put kako bi ovaj zakon trebao da tumači i kako organi koji budu vršili sve ove aktivnosti, preduzimali mere na osnovu zakona o tržišnom nadzoru, imaju potpuno definisane instrumente za tumačenje zakona koji će dovesti do ispravne primene zakona. Ako to ne budu činili, ima sud, pa će sud davati sudsku zaštitu i svi će imati mogućnost u potpunosti da ostvare svoja prava.
Zakon je pisan pedantno. Veliki broj stručnih ljudi je u tome učestvovao. Želim u njihovo ime da im se zahvalim ovom prilikom, dajući odgovor na ovu vašu debatu, da iskažem i svoje neslaganje sa vašim stavom da je ovo posao koji je površno urađen.

Potpuno uvažavam da imate veliki broj zakona i da nije jednostavno ući u detalje svega. Jako je težak dnevni red ove sednice, a i prethodnih. Mislim da je ovo jedna korisna debata i možda nekome ovo deluje suvoparno, ali je dobro da stvari isteramo na čistac.
U članu 3. se kaže – primena ovog zakona ne isključuje primenu kod drugih, konkretnijih mera propisanih zakonom, kojima se uređuje opšta bezbednost proizvoda. Ovo je sada važno – odnosno propisa kojima se uređuje inspekcijski nadzor u odgovarajućoj oblasti. Iz ovoga jasno proizilazi i upućuje na gore pomenuti i citirani Zakon o trgovini i član 9. Ovo je u pravno-tehničkom smislu dobro dat i koncipiran instrumentarij, da načelo srazmernosti koje je vrlo važno, a sada da uđem i u, kako bih rekao, zakonodavno-politički deo, vrlo važno zbog toga što smanjuje broj intervencija koje država treba da ima, sa ciljem da postigne veći rezultat.
Dakle, mislim da smo postavili zakon na vrlo dobar način i naravno da sam vrlo zahvalan na ovoj diskusiji.

Mi smo izašli na stanovište da ova formulacija na dobar način daje odgovarajuće instrumente u ruke nadležnim organima i da upravo procenjujući rizik od mogućnosti da određeni proizvodi svojim ne samo korišćenjem nego i postojanjem dovedu do stvaranja različitih štetnih dejstava, da onda bude otvorena mogućnost da u zavisnosti od toga da li je taj rizik veći ili manji i da li su štetna dejstva takva da zahtevaju uništenje proizvoda ili nisu takva pa na neki drugi način mogu da budu sanirane i ostvareno njihovo uklanjanje iz života i prometa, da otvorimo mogućnost i da ta mogućnost bude upravo ovako formulisana.
Ne mislim da nije vaša pozicija takva da ne može argumentima da se brani. Mi smo izašli na stanovište da dosledno zastupajući jedan koncept i sistem gde treba otvoriti mogućnost da se sa najmanjom mogućom štetom za sve učesnike u prometu saniraju posledice, stvorimo ovakav jedan okvir i da taj okvir u sebi sadrži sve instrumente koji su nužni da bi zaštitili tržište, s jedne strane, a da bismo nanosili najmanju moguću štetu. Rigidnija odredba bi dovela do toga da nekada mora da bude naneta i veća šteta nego što bi to realni život iziskivao i zaštita javnog interesa, onako definisano kako smo definisali i o čemu smo govorili.

Uh, mnogo ste pitanja otvorili. Ima jedna prethodna stvar, ovaj zakon se ne bavi prometom hrane i prehrambenih proizvoda, bavi se svim drugim, ali se time ne bavi. Ali, to ne menja stvari, ovo što ste vi rekli su važne stvari i, manje-više, sa ovog aspekta to je sve uređeno Zakonom o bezbednosti hrane i tu ima dosta stvari koje su bitne i koje su važne.
Prvo oko suštine vaše primedbe, koja je iskazana amandmanom, zbog čega se obaveštavanje, i to ukoliko nadležni organ proceni da postoji potreba, vrši samo kada su proizvodi poreklom iz EU. To je tehnička stvar, nije politička. Ne vrši se obaveštavanje direktno, već ide preko institucija koje postoje. Kao što vidite ovde, to ste vi dosta kritikovali, ali to je prosto mehanizam. Dok se ne staknu drugi uslovi, komunikacija ide preko Komisije EU i posle toga preko jednog sistema koji postoji, a njegov cilj je da omogući brzo obaveštavanje u slučaju utvrđivanja da određeni proizvodi imaju rizik.. Kao što postoji za ove neprehrambene, tako takav jedan sistem, malo se drugačije zove, postoji i za sve prehrambene proizvode. To je jedno dostignuće koje je vrlo dobro, jer omogućava da potrošači budu u najkraćem roku pravovremeno informisani da negde postoji problem ili bar naznaka problema.
Zbog toga ovo ide prema EU, a ne prema drugim zemljama, jer prosto nemamo mehanizam da napravimo komunikaciju sa drugim područjima koja bi nam omogućila da ostvarimo ovaj cilj. To je početak i kraj ove odredbe i nadam se da, sada kada se formira jedna ozbiljna struktura, u ovom trenutku je carinska unija između Rusije i Belorusije i Kazahstana, verovatno je intencija da se prodube instrumenti, instituti tog tržišta, pa da negde u nekom doglednom vremenu to postane toliko koherentno, kao što je EU na drugoj strani. Siguran sam da ćemo mi brzo onda, kada se stvore takvi mehanizmi, uspostaviti komunikaciju i sa tim drugim mehanizmima. To je što se tiče amandmana.
Ne bih previše vremena oduzimao oko ovog našeg poljoprivrednog dela. Vi ste otvorili neke stvari, pa samo da kažem da naravno da nije lako. Ko sad može razuman da kaže da su stvari takve da su svi srećni i zadovoljni? To je naš život. Ali, naravno, možemo da se razlikujemo u oceni jedne druge stvari – šta je realno bilo u ovom periodu da stvari budu mnogo bolje nego što su sada? Mi, nažalost, živimo u poslednjih nekoliko godina koje su proizvele jednu strahovu ekonomsku turbulenciju, pa čak mogu da upotrebim i teže reči od toga. Ovakva kriza nije viđena od 1929. godine. Iza te krize je izbio Drugi svetski rat. Sada sam uveren da neće doći do nekog velikog rata, ali mi imamo kao deo svog realnog života jednu dramu koja se dešava u ekonomiji najrazvijenijeg dela sveta. U tim okolnostima Srbija, to ću ponovo da kažem, što govorim sve vreme, je uspela da zaštiti svoje građane i svoje ekonomske interese u ogromnoj meri. Da sada ne govorimo o različitim pokazateljima, o nekima sam govorio, i tu možemo da se razlikujemo u oceni svega toga, ali to su činjenice.
Govorili ste o mleku, pa ću samo o tome da kažem nekoliko rečenica. Otkup mleka koje će mlekare imati u 2011 godini će biti veći nego otkup mleka koje su mlekare imale u 2010. godini. Ovde sada ne govorimo ukupnoj proizvodnji mleka, govorim negde oko 55% mleka koje proizvođači prodaju mlekarama. Dakle, više će mleka mlekare otkupiti ove godine nego prošle godine. I sa tako povećanim otkupom postoji uvoz sirovog mleka. Naša produkcija, koja je veća nego 2010. godine, sirovog mleka ne zadovoljava potrebe mlekarske industrije, zbog toga što je sa jedne strane je plasman na domaćem tržištu takav, a sa druge strane je konačno počeo izvoz prerađevina od mleka iz Srbije u znatno većoj meri nego što je to bilo prethodne godine.
Ono što je cilj jeste da mi u 2012. godini imamo proizvodnju mleka koja će u potpunosti zadovoljiti potrebe prerađivačke industrije i, naravno, ovo neformalno tržište koje svi znamo, da se sir i kajmak prodaju na pijacama, da ljudi prodaju mleko i sir svojim komšijama itd.
Dakle, mi smo ušli u jedan dobar trend. Da li je on ekspanzivan? Pa, nije. Nismo povećali dvaput proizvodnju mleka u odnosu na 2010. godinu, ali smo je povećali i taj trend se neće zaustaviti do 2012. godine, nego će biti nastavljen. Ono što, evo, sad, kad već govorim o tome, kako god da bude koncipiran budžet, što se tiče proizvodnje mleka, sve mere koje su primenjivane 2011. godine biće na snazi 2012. godine. To je mnogo važno i to onaj ko se bavi ovim poslom zna koliko je predvidljivost ovde bitna jer su spori ciklusi. Dakle, neće biti manje od pet dinara za litar mleka premija i neće biti smanjena, kao se to zove rogobatno, genetsko unapređenje, to je u stvari davanje po 250 evra, 25.000 dinara, za grlo stoke. Naravno, za one koji imaju četiri umatičena grla i više, mi moramo da guramo naše poljoprivrednike ka povećanju proizvodnje.
Siguran sam da u 2012. godine, o tome ste vi gospodine Živanoviću govorili, sa uvozom junica, sa povećanjem domaće produkcije, sa konačnim iskorenjivanjem više toga da stoka koja treba da ulazi u proizvodnju mleka ide na klanje, jer smo taj trend zaustavili, to je najvažnije od svega. Mi u 2012. godini ulazimo u povećanu produkciju i to jeste i to može da bude dobar posao, za poljoprivredne proizvođače veoma važna stvar i tu veoma mnogo radimo. Neću trošiti vreme na druge stvari, u poslednjih nedelju dana se vrši pregled, ne dakle inspekcija, nego pregled, svih farmi svinja koje mogu da uđu u ozbiljnu produkciju, da prestanemo na tim farmama vakcinaciju, da vidimo koliko je novca potrebno, da vidimo kako bismo sve to koncipirali. Dakle, što se stočarstva tiče, napravili smo jednu veliku stvar, snižena je cena stočne hrane, koncentrat je jeftiniji nego što je bio. Pre svega će se to pokazati kod proizvodnje živinskog mesa, posle toga kod proizvodnje svinjskog mesa, onda naravno i kod tova junadi.
Danas su pariteti takvi da postoji zarađivačka sposobnost. Tu radimo mnogo sa bankama da otvorimo mogućnost da živa stoga postane adekvatna zaloga, da banke mogu da daju, da seljaci mogu lako da uzimaju kredite, dakle, da ne moraju da stavljaju hipoteke, nego mogu na svojoj stoci da uspostave zalogu. To su sve vrlo značajne i velike stvari koje, mislim, da nam otvaraju prostor da u 2012. godini iskoristimo ovaj jedan dobar trend koji smo napravili. Kao što su neki pametni ljudi rekli, najteže je pomeriti voz od nula na jedan kilometar na sat, mnogo je to teže nego da od jedan kilometar dođe do 100 kilometara na sat. Mislim da smo uspeli da tu jednu stenčugu pomerimo i da uđemo u jedan dobar trend, a tu smo da vidimo da svi zajedno 2012. godine napravimo najbolje moguće uslove za poslovanje poljoprivrede i prehrambene industrije i da to bude značajan doprinos boljim bilansima, ukupnim ekonomskim, koje će zemlja imati iduće godine.