Hvala najlepše.
Gospodine predsedavajući, poštovane kolege, poslanički klub Zajedno za Srbiju će glasati za rezoluciju.
Želim da iskoristim ovu priliku da kažem nekoliko stvari koje držim da su veoma važne i sa njima ćemo se sresti u godinama koje dolaze, jer mislim da je zaista nepovratan proces i da saglasje koje uspostavljeno prvo u ovoj Skupštini u proteklih nekoliko meseci, saglasje oko kosovske politike koja nas je dovela do toga da kao država imamo priliku i mogućnost da uđemo u pregovore sa EU, više ne može da se razgradi i da smo mi jednu, svakako po mom mišljenju najvažniju temu u našoj politici, u našem javnom životu, jednu odluku koju, usuđujem se da kažem nismo bili u stanju da donesemo više od dva veka doneli, i da sada ne govorimo o procedurama. Dakle, odluku o tome kuda ova zemlja ide, šta mi kao predstavnici građana Srbije u stvari, kao svoju ključnu odluku imamo.
Put prema EU, nadam se da više neće biti ugrožen bilo čime. Da bismo iskoristili sve pogodnosti i te svoje odluke mislim da je dobro da razgovaramo o nekoliko važnih stvari. Priključenje EU ima svoju životnu dimenziju, ekonomsku, naravno i odnosi se na prilike za bolji život svake porodice u Srbiji ima svoju vrednosnu dimenziju, a to je usaglašavanje našeg javnog života i pravila po kojima mi živimo sa pravilima koja su uspostavljena i koja važe u 28 zemalja koje su članice EU.
Te dve oblasti, te dve stvari su neraskidivo međusobno povezane. Niti je moguće dobro živeti i imati dobru ekonomiju ukoliko ne vlada mogućnost građana da iznose svoju političku volju i da na slobodnim izborim glasaju, ne samo svojim predstavnicima, nego da donose odluke o svim važnim elementima javnog života.
Dakle, bez oba ta elementa nije moguće uspostaviti i dostići život koji nam omogućava to što se nalazimo na evropskom kontinentu i što imamo priliku da uđemo u ovu veliku zajednicu naroda.
Ova rezolucija je bila prilika i da kažemo šta u stvari mi imamo o politici da ispričamo ovde danas i mislim da je šteta što ta prilika nije iskorišćena. Kao što sam ministru finansija rekao ovde pre nekoliko dana da on nije računovođa i da ne možemo da govorimo samo o brojevima, već da moramo da govorimo o politici, šta je to suština ekonomske politike koju bi trebali da imamo iduće godine, tako da mislim da je šteta što smo se zaustavili samo na ovim proceduralnim i formalno logičkim odrednicama o tome šta će parlament raditi u procesu koji se nalazi pred nama, a nismo iskoristili da saopštimo i da dobijemo jednu ogromnu većinu za to – šta u stvari mi mislimo da je put za bolji život građana Srbije? Kakvi se to izgledi nama otvaraju? Šta mi u stvari možemo da očekujemo ako budemo dobri, ako budemo sposobni, ako budemo domišljati, inventivni, kao građani , kao nacija disciplinovani, a možemo da živimo mnogo bolje nego što živimo danas.
Proizvodimo hranu koja vredi deset i po milijardi evra umesto da koristimo potencijal i kapacitet plodne zemlje. Činjenica da imamo vodu, da imamo dva i po miliona vrednih građana Srbije koje se bave poljoprivredom, da imamo prerađivačku industriju, naš domet je sto milijardi evra u proizvodnji hrane. U ovoj zemlji može, do 2020. godine, u rudarstvu da bude investirano četiri i po milijarde evra. U sisteme za navodnjavanje možemo da uložimo između tri i po i četiri i po milijarde evra.
Imamo izuzetnu mogućnost da u narednih pet do sedam godina, više od tri milijarde evra godišnje biomase, bude upotrebljeno za proizvodnju električne energije i tople vode. Imamo izuzetnu šansu da pretvorimo jedan ogroman potencijal u IT sektoru, pre svega mislim na izvanredne mlade ljude koji su sposobni da prave programe za računarske tehnologije, zbog toga što imamo dobar Elektro-tehnički fakultet u Beogradu, dobar fakultet u Novom Sadu, Nišu, dobru školu u Kragujevcu, da pretvorimo proizvodnju softvera u izvanrednu izvoznu šansu Srbije.
Imamo perfektne performanse da turizam pretvorimo u granu od koje stotine hiljada porodica u Srbiji mogu da žive dobro. Imamo izvanredne lekare i dobre fakultete i možemo da unapredimo zdravstvenu zaštitu građana Srbije, ali da pružanje zdravstvenih usluga postane veliki izvozni resurs Srbije. Pogledajte samo kakve su cene za pružanje zubarskih usluga, različitih hirurških intervencija i različitih drugih intervencija u Srbiji.
Približavanje EU otvara prostor da sve to postane realan život. Prosveta, umesto velike muke koju imamo svi, jer nema nijedne porodice u Srbiji koja nema nekoga u osnovnoj, srednjoj školi, u procesu visokog obrazovanja na fakultetu ili višim školama, i što se svi zajedno mučimo i gledamo kako da se izborimo sa jednim dosta ozbiljnim neredom, možemo naš prosvetni sistem ne samo da pretvorimo u sistem koji je sposoban da decu osposobi za život u 2012. i 2013. godini, već to može da postane izvanredan izvozni resurs Srbije, koristeći odlične emocije koje su iz nekih drugih vremena prema našoj zemlji ostale u Aziji, Africi, Latinskoj Americi – Beograd, Novi Sad, Niš, mogu da postanu izuzetno značajni univerzitetski centri gde desetine hiljada studenata mogu da stiču najbolje obrazovanje.
Sve to se nama otvara širom ukoliko budemo dobro koristili proces priključenja EU. Žao mi je što bar naznake svega toga ne stoje u ovom dokumentu.
Mislim da nije dobro što ovaj parlament ne koristi svoj suštinski kapacitet. Ovo je političko telo. Ovde se donose suštinske političke odluke. Nema veze što Vlada po Ustavu utvrđuje i sprovodi politiku. Nema nijedne politike u Srbije koja može da postane život ako na ovaj ili onaj način ne dobije verifikaciju u ovom parlamentu. O politici treba da govorimo. O šansama treba da govorimo zbog toga što, to je moje uverenje, iz ove skupštinske sale treba da bude iniciran jedan veliki entuzijazam, jedna velika dobra energija među građane Srbije, da svi zajedno dođemo do jedne spoznaje kakva se velika šansa nalazi pred nama.
Evropske integracije će pred nas nametnuti i nužnost reformi našeg političkog sistema. Moraćemo da menjamo Ustav. Zašto bismo čekali da nam neko od komesara EU to kaže ili da neko telo EU nam da nalog da to učinimo? Bilo bi izvanredno da nešto radimo unapred. Bilo bi izvanredno da vidimo šta nas čeka i da iz ove Skupštine krene svaki od tih dobrih procesa.
Srbija je nažalost danas i decenijama unazad država koja nema institucionalni kapacitet da čuje svoje građane. Bogu hvala, danas ne izlazimo na izbore, ako ništa drugo tamo ljudi iskažu političku volju kada biraju, ali između izbora teško da će biti pronađen neki građanin Srbije koji misli da ima mogućnost da kaže šta misli o tome kako se školuju njegova deca, o tome kako se leče članovi njegove porodice, o tome šta misli da treba da se promeni čak i u njegovom najbližem okruženju. Zbog toga mi ZZS smatramo da je nužno institucionalno otvoriti prostor da milioni građana imaju priliku da kažu šta je važno u njihovim životima, šta misle da bi trebalo da bude drugačije, da imaju instrumente i mogućnosti da svakodnevno to saopštavaju svakoj javnoj vlasti koja se nalazi u njihovom bližem i daljem okruženju. To će takođe biti deo evropskih integracija i bilo bi dobro da smo nekakve naznake toga imali i u ovom dokumentu o kojem danas glasamo.
Napisali to ili ne, nije suštinski važno. Suštinski je važno da smo došli do ključne političke volje o tome da ova zemlja hoće da postane deo zapadne evropske civilizacije, ekonomski i vrednosno. Evropska unija je najveća trgovinska sila na kugli zemaljskoj. To po nekoga može da iznenadi zato što postoji Amerika i postoji Kina. Evropska unija nije najveća ekonomija na svetu, ali jeste najveći trgovac na svetu.
Nalazimo se na prostoru koji nam je doneo mnogo nesreća kroz sve vekove u kojima naš narod živi ovde. Sada imamo jednu veliku šansu da ta raskrsnica puteva postane izvor dobrog života. To se neće desiti ukoliko mi to sami ne uradimo. Neće nam pomoći ni Brisel, ni Berlin ni Pariz ni ko god, kao što nam neće pomoći ni Moskva ni Peking. Ovo je prilika da nešto sami za sebe dobro uradimo.
Nadam se da se neće dešavati ono što se nažalost dešavalo početkom 19. veka kroz ceo nesrećni 20. vek i da će ovaj početak 21. veka biti trenutak kada će Srbija, građani Srbije, Srbi zgrabiti svoju sudbinu u svoje ruke i zato ćemo sa obe ruke glasati za ovu rezoluciju bez obzira na sve njene nedostatke. Hvala lepo.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, evo ova slika, ove vaše katedre, ja mislim je dobar pokazatelj da se mi u stvari ne razumemo, mislim na odnos Vlade prema parlamentu. Ne vidim šta može da bude danas važniji državni posao od rasprave o budžetu.
Pošto vi, gospodine ministre, niste računovođa Vlade, nego ste ministar finansija, ne znam kako ćemo danas moći da diskutujemo o ekonomskoj politici. Lepo je što je bio premijer, pa ode, ima neka posla. Znamo da dolazi predsednik Vlade Crne Gore, ali ne znam što ste onda danas organizovali debatu o budžetu, ako je to važnije od rasprave o budžetu. Bio je ministar privrede i on ima neka preča posla, nego da razgovara ovde sa nama. Tako da nisam siguran, gospodine ministre, kako ćemo mi sada da diskutujemo o poljoprivrednoj politici, o industrijskoj politici, kad ćemo da razgovaramo o politici u energetici? Zašto ovde nema ministarke zdravlja i ministra prosvete, jer su oni veliki korisnici budžeta, odnosno upravljaju sistemima koji troše jedan vrlo značajan deo ovog novca. Meni je, iskreno, žao što ste vi u dosta jednoj neprijatnoj situaciji da ne možete da odgovorite na sva pitanja.
Mislim da je rasprava o budžetu rasprava o ekonomskoj politici i ne mislim da je to neka mudrost, ali ovde prosto hoću na početku da kažem zbog čega se suštinski ne slažem sa Predlog budžeta o kojem raspravljamo danas. Zbog toga što ne možemo da vidimo mi u poslaničkom klubu Zajedno za Srbiju, ne možemo da vidimo šta je odgovor i šta je plan. Štednja, pozdravljam i podržavam, ali gde je razvoj? Šta je plan za razvoj? Sa ovakvim prihodima kakve imamo i sa ovakvim nužnim rashodima koje imamo, uključujući nužnost da pokrijemo sve anuitete, kako god da smo se zadužili i ko god da se zaduživao, a ne vidim da je iko nevin ko sedi u ovom parlamentu ili ko se bavio politikom u Srbiji poslednjih 30 godina.
Predlažem da, ako je moguće, mnogo više žara i energije potrošimo na to šta ćemo da uradimo i kako da otvorimo prostor za razvoj nego, na istorijsku retrospektivu oko toga, jer bi svako ovde imao što šta da kaže.
Mislim, gospodine ministre, da postoji bar sedam vrlo jasnih pravaca kuda bi ekonomija ove zemlje mogla da se razvija, i to da se razvija skladno i dobro, i da konačno izađemo iz ovog začaranog kruga gde smo između 30 i 35 milijardi evra BDP svake godine. Evo slušam više od 20 godina kako ne možemo da dođemo do 85% BDP iz 1989. godine, nekog zlatnog doba, bar je tako to doba ostalo u sećanju građana Srbije.
Poljoprivreda, energetika, rudarstvo, IT sektor, turizam i, može se neko začuditi, reću ću nekoliko reči o tome, zdravstvo i prosveta. To su pravci, po mom uverenju, po stavu poslaničkog kluba ZZS, razvoja Srbije.
Daću jedan mali primer na samom početku. Pre tri, četiri nedelje ovde smo ovde stavili predlog da Odbor za energetiku raspravlja o potencijalnoj investiciji u NIS-u koja je negde 650 miliona dolara. Kada bi rafinerija u Pančevu bila podvrgnuta takvoj vrsti rekonstrukcije ušla bi u red najmodernijih rafinerija u Evropi i svetu.
Podsetiću vas da je prošle godine NIS imao preko 500 miliona dolara dobit, ali preradio je više od 50% domaće nafte. Da nije bilo domaće nafte, da je preradio samo stranu naftu, gubitak bi bio 200 miliona dolara, umesto dobiti od 560 miliona dolara.
Danas ne postoje garancije da će za pet godina biti domaće nafte. Postoje pretpostavke, ali nema garancija. Ako se ova investicija ne dogodi, bojim se da možemo za pet, šest godina da se sretnemo sa situacijom kakvu imamo u Smederevu, odakle su Amerikanci otišli, kada su prestali da prave profit, nego su ušli u gubitke.
Zbog čega ovo kažem? Zbog toga što, gospodine ministre, prema podacima, koji su javni, u prvih devet meseci, u prva tri kvartala, strane direktne investicije u Srbiji su 526 miliona dolara, evra, pardon. Vi niste mnogo putovali. Predsednik Vlade je nekoliko puta išao, što u Ameriku, što po evropskim zemljama, što u Rusiju. Potpredsednik Vlade Vučić, takođe, veliki trud je uložio u Aziji, Evropi, Americi. Svi zajedno 526 miliona evra.
Tražio sam da u ovoj skupštini, tamo gde je mesto, na Odboru za energetiku raspravljamo o investiciji postojećoj najvećoj kompaniji, koju ova država ima, o investiciji koja je veća od svih stranih direktnih investicija u ovoj godini, odnosno u prvih devet meseci. Koliko ja čujem, pošto znam da se predsednika Odbora jako trudi, nema vremena ministar privrede, nema vremena ministarka energetike, za vas mi nije rekla da nemate vremena, ali vi ste radili na budžetu, pa imate opravdanje. Takođe, tražio sam da gospodin Bačević, kao ministar rudarstva, bude na toj debati.
Ovo je slika kako mi ne koristimo dobro energiju kojom raspolažemo. Naravno da treba da se bori svako za strane investicije, ali ono u šta sam uveren jeste da mi ne koristimo ni najmanje ono što stoji ovde oko nas, što možemo da pokrenemo i kako možemo da dođemo do razvoja, zapošljavanja i boljeg života ljudi.
Poljoprivreda, govorim peti put u ovom sazivu parlamenta, 10,5 milijardi evra BDP na bazi poljoprivrede. Potencijal – 100 milijardi evra. Sto milijardi evra potencijal Srbije u proizvodnji hrane. Navodnjavanje, gospodine ministre. Ne sećate se kada je bila rekonstrukcija Vlade, pričao sam, tek ste ušli u ovaj parlament, sada vam kažem drugi put, vašim prethodnicima sam rekao 3-4 puta u ovom sazivu parlamenta. Treba nam 3,5 do četiri milijarde evra da bismo obezbedili da milion i 100 hiljada hektara zemljišta u Srbiji ima sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje. Kakva razvojna šansa? Kakva šansa za one koji će to da rade, a kakvo bogatstvo za zemlju kada sa 200 hiljada hektara se dođe na milion i 100 hiljada hektara zemljišta sa sistemima za navodnjavanje i odvodnjavanje?
Podsetiću vas, gospodine ministre, na to da je država vlasnik 800 hiljada hektara zemljišta, obradivog poljoprivrednog, 800 hiljada hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Preko milion hektara šume je u državnom vlasništvu. Kako da upotrebimo tu silu od imovine i da je pretvorimo u instrument razvoja?
Hiljadu šesto poljoprivrednih inženjera je pomagalo u preko 300 hiljada porodica tokom 2011. 2012. godine. Podigli smo broj onih koji dobijaju subvencije od države sa 85 hiljada na 250 hiljada. Ti ljudi danas ne rade za državu. Samo trošak registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, da bi elementarne administrativne procedure završili, koje su im neophodne da dođu do subvencija, prevazilazi trošak koji bi iz budžeta trebao da bude na raspolaganju da 1.600 agronoma bude ponovo angažovano od strane države.
Još jedna mala slika. Godine 2011. i 2012. 16.000 poljoprivrednih gazdinstava je dobilo subvenciju za kredit. Krediti su u 2011. godini koštali 8%, a u 2012. godini 6%.
Država je potrošila oko sedam miliona evra na subvencionisanje kamata. Tih sedam miliona evra proizvelo je 150 miliona evra kredita, za mehanizaciju, za opremu, za obrt, za šta god.
Gospodine ministre, ja ne znam kako da vi bez ministra poljoprivrede, da vi nama odgovorite, ima nekakva kreditna linija sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nešto je za navodnjavanje, nešto je za kredite, ja ne razumem o čemu se tu radi. Bilo bi dobro da ministar poljoprivrede objasni šta je on namerio da radi u 2014. godini.
Smanjeno je ono što je u razdelu budžeta predviđeno za poljoprivredu. Kako ćemo mi organizovati ovu najveću, po potencijalu, privrednu oblast koju imamo u zemlji? Poljoprivredom se bavi 2,5 miliona ljudi u Srbiji. To je najsiromašniji deo građanstva. Siromaštvo među ljudima koji se bave poljoprivredom je dva puta veće nego među preostalim delom naroda. Nema odgovora. Zbog toga ne možemo da glasamo za budžet.
Postoji jedno jasno pitanje na koje takođe ne mogu da dobijem odgovor - zašto nema strategije za rudarstvo? Ima jedan nacrt strategije koji je bio gotov pre dve godine. Rudarstvo, 4,5 milijarde evra do 2020. godine može da bude investirano u tu oblast. Eto, gospodine ministre, 4,5 milijarde evra u navodnjavanje, 4,5 milijarde evra do 2020. godine u rudarstvo – devet milijardi evra. Ko se bavi time? Nema odgovora.
Razvoj. Postoji veliki problem kod štednje. Štednja mora da se sprovodi, to je svakome jasno. Može to neko da kaže, može da ne kaže. Evo, ja kažem, da, mora da se štedi. Ali, kada smanjite, gospodine ministre, plate lekarima, kada smanjite plate profesorima, kada smanjite plate ljudima koji zauzimaju najviše pozicije u državnoj administraciji, vi ne možete da očekujete ništa drugo nego neraspoloženje i pesimizam koji se širi među narodom. Lek za taj pesimizam je plan za razvoj, jasan plan za razvoj koji možemo zajedno da pratimo i vi i vaše kolege u Vladi i mi ovde u parlamentu i svaki građanin Srbije, šta smo uradili u prva tri meseca 2014. godine, na kraju 2014. godine i u godinama koje dolaze.
Energetika. Pitao sam ministarku energetike pre nekoliko meseci ovde, koliko će struje biti proizvedeno iz obnovljivih izvora energije, pre svega iz biomase u toku 2014. godine? Koliko u toku 2015. godine? Nema odgovora. Ja poštujem da su ministri političari i da treba da se bave politikom. Nemam sa tim nikakav problem jer je to tako, i razumem angažman gospođe ministarke oko svih raznih tema u društvu, ali je nužno da sedi ovde danas da bi smo mogli da vodimo debatu šta se dešava u energetici, kakvi su naši planovi.
Hoću da vam kažem, gospodine ministre, da stotine hiljada porodica mogu da sebi obezbede nov prihod takođe i u energetici, ma koliko to bilo čudno, zbog toga što preko 1,3 miliona ljudi su vlasnici šuma u Srbiji. Zbog toga, kao što sam rekao, 2,5 miliona ljudi se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, pa postoje ostaci iz poljoprivredne proizvodnje. To je novac, preko dve milijarde evra najmanje svake godine istruli u šumama Srbije i ostane na poljima Srbije zbog toga što smo mi zemlja, sistem, politički sistem, privredni sistem, kako god hoćete, koji nije sposoban da to pretvori u razvoj, u novac i u bolji život.
Gospodine ministre, između Kuršumlije i Merdarda je najređe naseljena teritorija u Evropi. Merdare su granična linija, administrativna između Kosova i Srbije, a između Merdara i Podujeva, koje je sa druge strane, na par desetina kilometara, je najgušće naseljena teritorija u Evropi. U opštini Kuršumlija u 50 sela nema nijednog stanovnika.
Kao što su neki poslanici ovde rekli, od kada je donet nov Ustav, iz godine u godinu vodi se debata bez ikakvog izgleda na uspeh oko toga da li je Republika prebacila 7% Vojvodini ili nije. Ta debata se nikada neće završiti, pošto Republika nikada ne može prebaciti 7% para Vojvodini, jer je to nemoguće. Možete računovodstveno to da zatvorite kada god hoćete i možete da ne prekršite zakon. Suštinski, to nije moguće. Srbija mora da promeni Ustav. Ovo nije politički i ustani sistem koji može da omogući razvoj. Sa ovakvim Ustavom u Kuršumliji neće početi razvoj, ni u Kuršumliji, ni u Dimitrovgradu, ni u Užicu, ni u Subotici, a ni ovde na Starom gradu i na Vračaru.
Zbog toga, gospodine ministre, šteta je što ovde nema predsednika Vlade i potpredsednika Vlade i svih ekonomskih ministara, jer nije ovo računovodstvena rasprava o tome da li ste dobro, ispod crte i iznad crte i za MMF i za Svetsku banku i za Fiskalni savet napravili dobar račun.
Vi ste pametan čovek, ne sumnjam da ste vi dobro ovo izračunali. Nije ovo matematika. Ovo je život i ovo je politika. Hajde da počnemo da pričamo ozbiljno o politici, o razvoju, o tome da moramo da štedimo da bismo mogli da se razvijamo, o tome kako da štedimo, kako da štedimo solidarno, da vidimo kud smo krenuli, o tome da u ovoj zemlji ogroman broj lekara može da ostvari dodatni prihod tako što će ljudi iz inostranstva ovde legalno i uređeno dobijati usluge zubara, maksiofacijalnih hirurga, oftamologa, laporaskopske operacije i šta god hoćete, zato što imamo izuzetne lekare. Stalno su tema u novinama da li je neko uzeo 100, 200 ili 300 evra i da li će da završi u zatvoru.
U ovoj zemlji može da bude nekoliko desetina hiljada stranih studenata. Imao sam mnogo kritike na to kako je ova zemlja izgledala 50 godina od Drugog svetskog rata na ovamo, ali te kritike su takođe stvar za istoričare. Šta je ostalo iza svega toga? Ostao je dobar glas i dobra emocija u ogromnom broju zemalja Azije, Afrike, latinske Amerike prema Srbiji, pošto oni vide Beograd i vide Srbiju i nekako im se čini da je to Jugoslavija.
Zašto ovo kažem? Zbog toga što desetine hiljada stranih studenata mogu da dođu u Beograd da se školuju. Možemo da imamo izuzetan izvozni proizvod, svoju pamet i zbog toga što možemo da dovedemo vrlo dobre profesore, kao vi, gospodine ministre, što ste se vratili sa dobro plaćenog posla, sa izvanrednim obrazovanjem koje imate, jer je u Beogradu jeftinije živeti nego u Parizu, Rimu i Londonu. Ljudi koji bi predavali ovde, gostujući ili kakvi god, na našim univerzitetima bi mogli da zarade više nego tamo gde sada rade i da iskoristimo dobru situaciju koju imamo.
Hajde malo da mislimo o životu i da otvorimo ljudima priliku da dobro žive. Naravno da je važno koliko je sad u milijardu deficit i šta ćemo da radimo, ali je život važniji i važno je kuda smo krenuli, da li možemo tamo da stignemo.
Zbog toga, gospodine ministre, kao što sam rekao kod ovih zakona, nije dopustivo da se uzme još dve milijarde gradovima i opštinama na loš način, računovodstveno, 30% novca koji je kvalifikovan kao subvencija u budžetima lokalnih samouprava je smanjeno svakome jednako. To što piše da su subvencije su u stvari investicije. Kada grad ili opština asfaltira ulicu, to je subvencija nekakvom preduzeću za puteve grada ili opštine, kada gradi vodovod ili kanalizaciju, to je subvencija preduzeću za vodovod i kanalizaciju i šta god drugo.
Favorizujete one koji nisu dobri zato što imaju preveliki broj zaposlenih, umesto da im pomažete da uđu u sistem i kažnjavate one koji su jako dobri, koji nemaju preveliki broj zaposlenih, koji ne subvencionišu javna preduzeća koja imaju gubitke, već usmeravaju novac u razvoj.
Gospodine ministre, ključna reč je razvoj, da štedimo koliko moramo, sve za razvoj da damo što možemo.
Kada budem u nekom vašem budžetu, a ja sam siguran da će se to desiti i nekom predlogu poreskog zakona, video da ste se okrenuli razvoju, da ste uspeli da ubedite svoje kolege iz Vlade da moraju da sede ovde da bismo mogli da diskutujemo, biću srećan da mogu da glasam za vaše zakonske predloge. Ovoga puta poslanički klub Zajedno za Srbiju biće protiv Predloga zakona o budžetu. Hvala vam lepo.

Hvala.
Gospodine ministre, ovo je vaše vatreno krštenje ovde u budžetskim stvarima. Prava je prilika da dobijemo odgovore na pitanja koja ne možemo da vidimo iz Predloga zakona. Naravno da svi ovi zakoni o kojima danas vodimo debatu, i budžet, su u suštini jedna stvar. Nije lako razdvojiti te rasprave, ali pokušaću da vas pitam danas ono što je na dnevnom redu.
Prošle godine u ovo doba smo, naravno, vi niste bili ovde, ali manje-više svi drugi jesu, debatovali smo o tome koliko su realno projektovani prihodi, da li je to što je došlo ovde kao Predlog zakona o budžetu održivo ili nije. Sličan je instrument bio, povećana je stopa PDV-a. Ispostavilo se da između onoga što je projektovano krajem prošle godine, 2012. i onoga što se desilo u 2013. godini, postoji jedna nepremostiva razlika, pa smo onda išli u rebalans budžeta.
Prvo pitanje koje poslanička grupa ZZS u ovoj debati vama postavlja jeste da nam bliže kažete kako vi vidite po stavkama ovih 26 milijardi, ako se ne varam, povećanja prihoda od PDV-a. Kako vi vidite gde će da se ostvari taj veći prihod? Kakve su vaše procene, da li će doći do smanjenja prometa u računarskoj opremi, ili IT opremi, kako se to sad moderno kaže? Kakva su vaša viđenja tog celog tržišta? To je dragoceno za svakog građanina. Radi se o nečemu što postaje deo svakodnevnog života i manje ili više, ako ne svake porodice i svakog domaćinstva, onda velikog broja i važno je i što se tiče prometa ove oblasti kao privredne grane, a i svih nas kao korisnika te opreme, šta vi vidite da će se s tim desiti?
Dakle, dve su stvari. Ovo je vrlo ozbiljno, jer ćemo već na kraju prvog kvartala videti da li ste imali dobre računice ili ne, što će biti veliki znak vaše veštine da jedan težak posao, posao ministra finansija, vodite na dobar način. Dakle, šta očekujete po tim stavkama povećanog PDV-a, gde će koliko više novca da uđe da bismo dobili ovih više 26 milijardi? Kako vidite da će se kretati ove privredne oblasti gde dolazi do povećanja stope PDV-a?
Druga stvar je Zakon o porezu na dobit. To sam vas pitao i neki dan kad smo se videli, kada ste imali konsultacije sa poslaničkim klubovima. Hoću da kažem i ovde javno da smo imali sa vama vrlo korektne razgovore i sadržajne. Mislim da smo svi izašli sa tog sastanka sa potpunijom slikom onoga šta je vaša ideja, nego što smo u taj sastanak ušli. Niste nas ubedili da glasamo za budžet, ali smo dobili više informacija. Dakle, 10 milijardi dinara bi trebalo više po osnovu poreza na dobit da bude u budžetu 2014. godine nego što je u 2013. godini.
Vrlo je važno da nam kažete šta je vaše viđenje, koji deo od tih 10 milijardi će se uliti u budžet kao povećanje ukupne dobiti u privredi Srbije, a koji deo kao promena politike svih ovih kredita, poreskih takozvanih, sa jednim ozbiljnim zahvatom u koji ste ušli, da jedan deo investicija eliminišete kao osnov za smanjenje ili potpuno oslobođenje od plaćanja poreza na dobit.
Znam da to nije laka odluka i siguran sam da imate potpuno jasne projekcije, ali eto, molim vas, da to podelite sa nama. Dakle, koliko očekujete povećanje ukupne dobiti, pa da onda na osnovu toga imamo i povećane prihode po osnovu poreza na dobit, to nam je važno. I u kojim oblastima očekujete da će se to desiti u Srbiji u odnosu na 2013. godinu? Kako procenjujete da će se sa investicijama u Srbiji odvijati stvari kada promenimo politiku, pošto pretpostavljam da ćete dobiti većinu za ovaj zakon i za ove zakone, kada se promeni politika sa poreskim kreditima?
Izgleda da ću doći do nečega što je centralna tačka onoga o čemu danas govorim. Zajedno za Srbiju kao svoju centralnu političku temu ima samoupravu, pored solidarnosti, brzog priključenja zemlje u EU, i veoma smo zabrinuti. Govorimo o zakonu o budžetskom sistemu, o načinu na koji ste postavili svoju novu politiku, dakle, vi i Vlada, politiku koja treba da dramatično ograniči broj ljudi koji će biti zaposlen u javnom sektoru u naredne dve godine 2014. i 2015. godini.
Znam da Vlada nešto mora da uradi i to nije sporno. Mislim da bi bilo bolje da ste otvorili jednu širu debatu i da smo se videli i kao poslanički klubovi pre nego što ste završili sve ove zakone. U krajnjoj liniji, ove zakone nismo ni videli tog trenutka kada smo sa vama razgovarali, imali smo samo Predlog zakona o budžetu, ali sada – svršenom poslu mane nema.
Moje pitanje je – šta je cilj? Zaposleno je 740 hiljada u javnom sektoru. Šta je gospodine ministre vaš cilj i cilj Vlade Republike Srbije? Koliko će zaposlenih u javnom sektoru biti 1. januara 2015. godine, koliko zaposlenih u javnom sektoru će biti 1. januara 2016. godine? Kakva je vaša projektovana slika ovog važnog, suštinski bitnog elementa fiskalne politike generalno i ekonomske politike?
Sada da dođemo do one druge strane, kako je postavljen sistem? Mislim da što se tiče lokalnih samouprava, da postoji vrlo ozbiljan problem ustavnosti, ali osim ovoga neću ništa reći. Dakle, mislim da će Ustavni sud morati da se pozabavi ozbiljno pravom Vlade da ograničava zapošljavanje u lokalnim samoupravama. Tu nešto treba preduzeti, želim da otvorim diskusiju o toj stvari.
Dakle, opštine, gradovi i sistemi lokalnih samouprava, kako je napisano u Predlogu zakona o budžetskom sistemu, mislim da svi oni potpadaju pod kategoriju korisnih javnih sredstava. Niko neće moći da zaposli bilo koga dok ne dobije odobrenje od nadležnog tela Vlade, kako ste to napisali u Predlogu zakona, koje će opet odlučivati po predlozima resornih ministara.
Moje pitanje gospodine ministre je da li ste uzeli u razmatranje, da li ste se bavili veoma različitom strukturom zaposlenih po lokalnim samoupravama u Srbiji? Ima 170 opština i gradova. Razlike u broju zaposlenih u opštinskim administracijama u Srbiji su, mislim da idu čak do 1:4 u odnosu na broj zaposlenih prema broju stanovnika.
Šta je vaša politika? To je moje pitanje. Da li usmeravate lokalne samouprave u nekom pravcu? Da li hoćete da nagradite one gradove i opštine koji imaju zaposlene ispod određenog procenta u odnosu na broj stanovnika? Dakle, da li u jednom gradu ima 100.000 građana pa tamo je veliko pitanje koliko je zaposlenih u administraciji, 100, 150, 200, 250, 500, 700?
Mislim da je veoma loša politika da prema svima imate isti aršin. Zbog toga što ne upućujete lokalne vlasti ni u jednom pravcu. U stvarnom životu desiće se da to telo Vlade, kako god ono bude koncipirano, imaće jednu noćnu moru pošto treba da se bavi celom Srbijom i da daje odobrenje na svako radno mesto u celoj Srbiji, bez obzira da li se radi o domu zdravlja u Babušnici ili se radi o pozorištu u Subotici ili se radi o Kliničkom centru ovde u Beogradu ili o vašem Ministarstvu finansija, sve jedno. Ne znam kako to u životu može da izgleda. To će biti strašni sud. Ali to je tehničko pitanje i neću o tome da debatujem. Vi preuzimate na sebe tu odgovornost.
Pitam šta je vaša politika? Šta vi kažete jednoj lokalnoj samoupravi koja ima dramatično mali broj zaposlenih u odnosu na broj stanovnika? Da li su oni pogrešili? Da li je trebalo da zaposle tri puta više ljudi pa da budu u istoj situaciji kao oni koji nisu domaćinski poslovali? To je neodrživo gospodine ministre.
Ovakav pristup donošenju propisa ove vrste ne može doneti ništa dobro. Nagrađivanje dobrih i davanje jasnog pravca onima koji nisu dobri, mislim da to je dobra politika. Ovde to ne postoji. Isto ste to uradili u zakonu o budžetu i tu ću samo kratko, pošto ćemo o tome razgovarati ovih dana. Rastumačili ste mi šta znači skoro dve milijarde dinara smanjenih transfera opštinama i gradovima. Ako sam dobro upamtio 1. ili 31. avgust, za ovu debatu nije važno, 2013. godine i uzeli ste i smanjili linearno subvencije 30% u budžetima gradova i opština.
Ima tu jedna nevolja, a to je što se formalno ili nominalno zove subvencijama nisu subvencije ili su u najmanjoj meri subvencije. Pod nomenklaturom subvencija u gradovima i opštinama vode se i kapitalne investicije. Svako asfaltiranje ulice u bilo kom gradu ili opštini u Srbiji je subvencija. Vi ste to svima skratili 30%. Kakva je to politika gospodine ministre?
Zar oni koji su zaposlili manje ljudi, samim tim imaju i trošak za svoju administraciju. Oni koji ne subvencionišu svoja lokalna i javna preduzeća, zato što su loša pa im nadoknađuju nekakve gubitke imaju više tih tzv. diskrecionih para. To je novac kojim se vodi politika. Mogu da pomognu poljoprivredu, mogu da rešavaju svoja infrastrukturna pitanja, mogu da svojim građanima rešavaju probleme, oni su u istoj situaciji kao i oni koje baš briga za sve to. Oni koji imaju ogroman broj zaposlenih nemaju skoro nikakav diskrecioni novac. Šta je vaša politika? Šta je politika Vlade Republike Srbije?
Ne razumem gospodine ministre, kako hoćete da napravite bolji sistem? Sa ovakvim rešenjima to ne ide. Nije moguće. Zbog toga ne možemo da glasamo za ovo.
Da se vratim na ono što govorim mesecima unazad, otvorite debatu, hajde da razgovaramo. Videli ste niko od nas nije opasan, niko. Bili smo dobronamerni kada smo razgovarali sa vama, siguran sam da su i druge kolege bile vrlo uljudne, dobronamerne. Hoćemo kao i vi, a moj je utisak da ste dobronameran čovek, jako dobar utisak ostavljate, ali hajde da razgovaramo da bi stvari bile bolje. Ako ne razgovaramo vidite kako se onda uglibimo u loša rešenja i ta loša rešenja posle je dramatično i teško ukloniti. Teško je izaći iz svega toga.
Ovo su moje velike bojazni. Za poslaničku grupu ZZS je potpuno neprihvatljivo da ovako urušavate prava lokalnih samouprava. Siguran sam da kada budete ušli u dublju reformu poreskog sistema, kada počnete ozbiljno da se bavite finansijama i fiskalnim sistemima lokalnih samouprava, da ćete se zainteresovati za rešenja koja neki od gradova u Srbiji već sada primenjuju, a to je da mesnim zajednicama se ostavi porez na imovinu. Videćemo koliko je veća naplata poreza na imovinu nego što je danas, koliko su ljudi više spremni da plate ukoliko novac koji je na ime poreza na imovinu se ubere i ostane u njihovim selima, ukoliko ostane u njihovim gradskim četvrtima, u njihovim kvartovima.
To je put gospodine ministre. Ako napravite telo Vlade koje će da odlučuje da li će da bude zaposlena medicinska sestra u Kuršumliji, od tog posla nema ništa. To je gotova stvar. Samo je pitanje kada će vam javiti da je politika propala.
Niste prvi koji se toga setio. U ovoj zemlji razni su to pokušavali i 90-ih godina i posle toga. Ne može centralizacijom da se postigne stvar i potpuno hoću da vam priznam dobru nameru - to nije moguće. Uđite u decentralizaciju zemlje, samoupravu, dajte ljudima priliku da odlučuju. Ljudi ne mogu kada donose veliki broj odluka, a radi se o njihovim interesima, da donesu više loših nego dobrih odluka. To nije u ljudskoj prirodi.
Gospodine ministre, nadam se da će se u ovoj Skupštini u ne tako dalekoj budućnosti pojaviti neki zakoni koje ste vi predložili, za koje će poslanička grupa Zajedno za Srbiju moći da glasa. Na našu veliku žalost to ovaj put neće biti prilike. Hvala lepo.

Hvala na odgovoru. Opet da se vratim na ono što mislim da je suština, a to je da u ovakvim zakonima i Zakonu o budžetu mora da bude vidljiva politika. Politika je pravac za koji Vlada smatra da bi trebalo određeni sistemi da idu. Naravno da znam da ima registar i onda je bila izvanredna prilika da kažete na koga se ovakva odredba odnosi. Zašto biste vi kao Vlada kroz Predlog zakona predlagali parlamentu da bude zabranjeno zapošljavanje svakome? Valjda ko se drži procenata i ko je sam u stanju da održava svoj sistem, mislim na gradove i opštine, zašto biste se vi kao jedan vrhovni sudija u to uopšte upuštali? Moja primedba je u tom pravcu upućena. Zašto ste sve stavili u isti koš, pošto u Srbiji nisu svi gradovi i opštine isti i zbog čega ne nagrađujete dobre a ne stavljate do znanja lošima da moraju da budu drugačiji i ovakvim merama ukoliko su u skladu sa Ustavom? To je moja primedba. To krši princip samouprave i to nije dobra stvar.
Svako od gradonačelnika gradskih veća, gradskih parlamenata, kako god hoćete, ili opštinskih, ko se jako trudio svih ovih godina da ima zaposlenih onoliko koliko je to potrebno, u skladu sa nekakvim normama, to 4:1 prosto nije održivo, mislim da mora da bude smanjeno, to je vrlo komotno postavljeno u nekom trenutku, da pogledamo koliko je zaposlenih u gradskim administracijama u Nemačkoj, u Austriji, u Švedskoj, u Portugalu, u Španiji, pa ćemo da vidimo da to nije 4:1, nego je daleko ispod toga. Ali, zašto one koji su na nivou Austrije i Švajcarske i Švedske, zbog čega njih kažnjavate? To meni nije jasno.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo, ono što sam rekao pre nekoliko dana da ne može se drugačije početi, po mom mišljenju rasprava o Vladi, nego time da zaista u poslednjih godinu dana su se desile duboke i, da ne upotrebljavam sad ove velike reči istorijske, ali velike političke promene.
Nije suštinski važno ko učestvuje u Vladi a ko je opozicija u Srbiji, važno je šta se desilo sa našom mogućnošću da napravimo nekakve važne i bitne korake u promeni života. Ovih godinu dana desilo se to da je uspostavljen konsenzus oko jedne važne stvari, mislim ključne i poslanički klub ZZS misli da je to ključna stvar.
Građani koji su glasali za pet šestina narodnih predstavnika, članova ovog parlamenta, glasali su za to da idemo u EU i to je velika promena u odnosu na vreme od pre 13 ili 14 meseci. Oko najvažnijeg državnog pitanja mi više nismo podeljena nacija. Pretpostavka za to je dogovor koji ste vi, gospodine Dačiću, potpisali sa Tačijem u Briselu. Poslanički klub ZZS je podržao taj dogovor, kao i svi poslanici, izuzev poslanika jedne značajne poslaničke grupe ovde u parlamentu.
Mislim da je država napravila dobru stvar jer je otvorila našim građanima na Kosovu perspektivu da osvajaju politički prostor u okolnostima takve kakve jesu i zato je važno da što više ljudi izađu na izbore sada u novembru mesecu.
Ta činjenica sada je polazna osnova da pokušamo da napravimo konsenzus oko drugih stvari i tu počinje tačka gde se razilazimo, konsenzus koji je moguće uspostaviti da bi bila napravljena jedna velika inicijativa u ekonomiji ili ekonomskoj politici i jedna značajna inicijativa u spoljnoj politici.
Što se spoljne politike tiče, mislim da bi bilo važno, može da se ispostavi i presudno važno, da kao zemlja se pojavimo kao neko ko ima potpuno jasnu viziju i predlog kako bi to trebalo da izgleda region jugoistočne Evrope, kako bi trebalo da izgleda zapadni Balkan i da o tome diskutujemo i sa Albanijom, i sa Bosnom, i sa Makedonijom, i sa Crnom Gorom i da sebe predstavimo kao nekoga ko je sposoban da bude lider.
Iskreno verujem da dok mi ne budemo napravili inicijativu koja u temelju može da ima predlog harmonizacije poljoprivredne politike, predlog harmonizacije i saobraćajne politike, predlog harmonizacije i industrijske politike, da će ovaj region imati mnogo više muke bez toga, nego sa tim da svi zajedno uđemo u EU. Pa, kad su Nemci i Francuzi mogli posle Drugog svetskog rata da se dogovore oko uglja i čelika i da na tome uspostave temelj za ono što danas jeste EU, politička tvorevina oko koje postoji konsenzus da je dobro da idemo u nju, ne vidim ja zašto Beograd i Tirana se ne bi dogovorili oko toga koliko se subvencija daje za šta u poljoprivredi ili sa Makedonijom da se oko toga dogovorimo.
Mislim da bi to pomoglo građanima Srbije, da bi to pomoglo za dva i po miliona ljudi koji se bave poljoprivredom, da bi to otvorilo mogućnost da se više novca investira ovde i da ne moraju da idu ljudi pojedinačno, kao neki koje smo čuli ovde i da svojim neverovatnim sposobnostima dovode investitore, već da to postane opšte mesto zbog toga što će to učiniti ovaj region sigurnijim.
Na žalost, jednu takvu inicijativu ne vidim u ovom ekspozeu koji ste, gospodine predsedniče, ovde izneli i to je velika šteta. Temelj za takvu inicijativu verujem da je konsenzus u ovoj Skupštini i u srpskoj politici, bar onakav kakav smo postigli oko Kosova. Za takve stvari uvek je potrebno da Vlada daje inicijativu. Teško će opozicija dati inicijativu oko koje može da se konstituiše nacionalna politika. Onda dolazimo do života i do one velike teme zbog koje, koliko vidim, se rekonstrukcija desila, a to je ekonomska politika.
Iskren da budem, ne mogu baš da razaberem ko je bio za to da Mlađan Dinkić izađe iz Vlade, ko nije bio za to, ali vidim da ćete svi za to glasati. Ono što je činjenica je da ste svi zaključili da ekonomska politika nije bila dobra, da Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede nisu proizveli onakve promene u životu kakve ste očekivali krajem jula meseca, kada je parlament izglasao novu Vladu.
Gospodine predsedniče Vlade, pročitao sam pažljivo ovo. Ne treba baš previše vremena za ekspoze. Ne vidim veliku stratešku inicijativu za novu ekonomsku politiku u ovom što ste vi izložili u parlamentu.
Gospodin Krstić je najavio pre jedno petnaestak ili dvadeset dana da će u ovim danima, koji su iza nas, izaći ne samo sa ekonomskim planom ili predlogom ekonomske politike, već da će da izađe sa vizijom Srbije u narednih pet ili deset godina. Verujem da je on čovek imao ideju to da uradi, ali nešto se desilo, koliko ja mogu da zaključim, u ovih petnaestak dana, pa mi danas u vašem ekspozeu nemamo tu viziju. Postoje blagi nagoveštaji i blage naznake.
Hoćete li povećati porez na dobit? Ja sam tako razumeo ono što piše u ekspozeu. Hoće li biti povećan porez na imovinu? Meni se čini iz ovoga što ste ovde rekli da je to ideja. Hoće li biti povećan PDV? Porezi na potrošnju su porez na dodatu vrednost. To piše u ekspozeu. Apriori, ništa ne mora da bude loše, kao što ništa samo po sebi nije ni dobro, ali je šteta što nismo ovde danas dobili jasnu sliku šta mislite da radite sa ekonomijom. Vi ste zaista dali vrlo oštru ocenu o tome u kakvom je stanju privreda, mnogo oštriju nego bilo ko iz opozicije.
Moje uverenje je da je to takođe stvar oko koje, dok ne budemo napravili konsenzus, teško da ćemo nešto uraditi. Previše je politički skupo za bilo koga i za vašu vladu, kao što je bilo skupo i za Vladu u kojoj ste bili zamenik predsednika. Pre toga su bila neka druga ekonomska vremena.
Godina 2006. nije ni nalik na 2009. ili ovu godinu, zbog toga što se u svetu ekonomija promenila i to ne zavisi od nas.
Duboko sam uveren da je pretpostavka za promenu ekonomske politike, za stvaranje elementarne šanse da nešto uradimo u ekonomiji da napravimo velike iskorake u javnom sektoru, u penzijskom sistemu, pod jedan, i u svemu onome što predstavlja administraciju, javne službe i javna preduzeća, pod dva.
Velika većina ljudi koji sedi ovde u parlamentu, osim novih ljudi koji su kandidati za ministre, je dugo u politici. Svi smo dugo u državnim poslovima i svi znamo koliko je to teška stvar. Verujem da nije moguće promeniti stvari u penzijskom sistemu bez konsenzusa.
Gospodine Dačiću, vi ste spomenuli – nova ekonomska politika. Evo, ja podržavam to što je Miodrag Rakić u najvećoj meri rekao u jednom članku pre nekoliko meseci. Možete da donesete odluku da to ne radite. Bojim se da je najveća verovatnoća da se ništa kapitalno neće desiti ukoliko ne počnemo da se bavimo tim stvarima. Gde je u stvari put? Duboko sam uveren u tome da koristimo ono što predstavlja naš nacionalni resurs. Tu ste dali jedan nagoveštaj, ali ništa više od toga.
Država Srbija je vlasnik 800.000 hektara zemljišta. Evo dobre stvari za novog ministra poljoprivrede. Milion hektara šume je u vlasništvu Republike Srbije. Postoje procene da četiri milijarde evra, evo nešto i za gospodina Bačevića, zajedno za ministra poljoprivrede i njega i za gospođu Mihajlović, ministarku energetike, četiri milijarde evra biomase godišnje u Srbiji propadne zbog lošeg održavanja šuma i zbog toga što se pale utrine posle žetve i posle berbe.
Jedna od ključnih stvari u našoj ekonomiji koja je problem jeste to što nam je spoljnotrgovinski deficit ogroman i zbog toga što imamo deficit u bilansu tekućeg plaćanja. Najveća stavka u tom deficitu jeste nafta i gas koji uvozimo. Ne vidim da postoji plan da se koristi taj resurs, isto kao i sa državnim zemljištem.
Može da se vodi debata i o tome da li staviti državno zemljište da se ponudi poljoprivrednicima iz Srbije uz povoljne kredite, da ga kupuju što zastupaju neki poslanici ovde, ili da otvorimo prostor za ljude koji će svakako se pojaviti kao nekakva vrsta tehnološkog viška u administraciji i javnom sektoru, da uz povoljne kredite krenu u poljoprivrednu proizvodnju i voća i povrća.
Kada je bio ovde predlog rebalansa budžeta, pitao sam zašto se ne rade planovi za navodnjavanje. Treba četiri, pet miliona evra da do kraja godine iscrtaju i urade sve što je potrebno oni koji su sposobni da to urade u Srbiji, instituti, oni koji se time bave.
Možemo da uđemo u 2014. godinu sa projektima za navodnjavanje, za sisteme navodnjavanja i odvodnjavanja, koji su između 150 i 200 miliona evra, još 150 miliona evra za sekundarnu mrežu i sve ono što je potrebno za svaku pojedinačnu parcelu i njivu, to je 350 miliona evra. To je 1% bruto društvenog proizvoda. Četvrti put se o tome govori u poslednjih 13 meseci.
Za budućeg ministra poljoprivrede takođe će biti značajna tema kako će se postaviti prema 1.600 ili 1.700 agronoma. Mnogi od njih su sigurno bili njegovi studenti u Novom Sadu, koji su dezangažovani, ostali su bez angažmana negde u toku prošle godine.
Moje uverenje je da je gotovo nemoguće uspostaviti komunikaciju sa 450 ili 600 hiljada poljoprivrednih gazdinstava ukoliko sa njima ko ispred države nema da komunicira. To ne može da radi 20 ljudi, 200 ljudi, to mora da radi više od hiljadu ljudi.
Ne znam kako da vas oslovim, gospodine kandidatu za ministra, razmislite o tome. To je deo politike Zajedno za Srbiju. Velika bi stvar bila da se to vrati i da imamo efikasniju komunikaciju države sa onim delom naše privrede u kojem učestvuje najveći broj ljudi.
Srbija danas proizvede hranu koja vredi 10,5 milijardi evra. Holandija je za trećinu veća od Vojvodine. Pre dve godine Holandija je izvezla 63 milijarde dolara hrane, 17 milijardi evra cveća je izvezla Holandija.
Neko je ovde rekao, i nije u pravu, kako je Grčka bolja za poljoprivrednu proizvodnju hrane od Srbije. Na sreću, to nije tačno. Potencijal Srbije je 100 milijarde evra. Da bi se podigla poljoprivredna proizvodnja, zemlja mora da bude pod sistemima za navodnjavanje, milion i 100 hiljada hektara. Ljudi moraju da imaju stručnu pomoć i asistenciju. To je pitanje države.
U Americi je sve u privatnoj svojini. Privatne kompanije proizvode nuklearno oružje. Jedna od nekoliko funkcija ili stvari koje su u nadležnosti države jeste poljoprivredna stručna služba, i to u nadležnosti federalne države, zbog toga što je to pitanje nacionalne bezbednosti. To tako treba da bude i u Srbiji, i da se silan ovaj svet koji je završio visoke škole i kod vas, gospodine profesore, i ovde u Zemunu, angažuje da bismo mogli da podignemo zaradu ljudi koji se bave poljoprivredom. Najsiromašniji deo naroda, dva i po miliona ljudi, kod kojih je siromaštvo dva puta veće nego kod ostalog dela stanovništva. To je ekonomsko pitanje, političko pitanje, to je pitanje stabilnosti zemlje.
Nažalost, ja iz ovoga ne mogu da vidim postojanje velike inicijative u ekonomskoj politici iz ovog ekspozea. Dobro je što je došao „Etihad“, odlično. Ukoliko se ispostavi da ćemo to uspeti da uradimo, 50 miliona evra koje će biti sačuvano u budžetu, to je velika stvar.
Mi smo to rekli ovde u Skupštini, to mislimo svi zajedno, koliko nas ima u našem poslaničkom klubu, da je dobro što je i „Al Dahra“ došla. Nije baš popularno da to kaže jedna opoziciona stranka, jer nije baš veliko oduševljenje naroda u Vojvodini, naročito oko te stvari, ali to je dobro i ne mogu da kažem da nije dobro za nešto za šta sam uveren da može da napravi ozbiljan progres.
Što se tiče „Etihada“, vrlo je važno da imamo jasnu predstavu da li imamo ili nemamo problem sa otvorenim nebom i sa našim partnerima u EU, kao što je za „Al Dahru“ dragoceno i važno da se sva imovinska pitanja reše što pre. To je stvar države i Vlade i to je pitanje ozbiljnosti, ne samo vas kao članova Vlade nego cele države i ovog parlamenta, koji je temelj političkog sistema Srbije.
Iza ovih inicijativa o kojima sam govorio mislim da dolazi ona suštinska – što pre dođe na red, to bolje. To je temelj politike Zajedno za Srbiju. Srbija nije dobro uređena zemlja. Nije moguće imati snažan razvoj dok svaki građanin Srbije, bez obzira da li živi, gospodine Dačiću, u vašoj Žitorađi ili u Subotici, ovde na Vračaru ili u mom Šapcu, nema isti kapacitet političkih prava.
Pogledajte popis, u poslednjih deset godina je povećan broj stanovnika u Beogradu, Novom Sadu i u prostoru između Beograda i Novog Sada. Svugde je smanjen broj stanovnika. U vašem komšiluku u Kuršumliji ima 85 sela, od toga u 53 neka nikoga osim leti, sada će da se raziđu kada isteraju stoku na ispašu. Kada pređemo na Karaburmi preko vode 70.000 ljudi nema ni mesnu zajednicu. Prva vlast im je predsednik opštine na Karaburmi, koji nema nikakvu vlast, pošto gradonačelnik ima manje više sve u svojim rukama. Teško te stvari mogu da pokrenu energiju ljudi.
Naš predlog je – svaka mesna zajednica svoj budžet, osam, 10 ili 12 hiljada tačaka je u Srbiji koje trebaju da imaju nekakvo odlučivanje da bi ljudi znali da odlučuju o stvarima koje su im najbitnije. Samo tako može da se milionima građana otvori prilika da uđu u javni život. Samo tako po mom uverenju može da se pokrene Srbija.
Impuls mora da da Vlada. Nažalost, toga nema u ovom ekspozeu i taj impuls mora da krene od dole. Ukoliko se nekad budemo približili onda ćemo imati priliku da glasamo za neki drugi ekspoze, sada ćemo biti protiv vaših predloga za nove članove Vlade. Hvala.

Gospođo ministar, nisam ja rekao da se ništa nije radilo. Kažem da toga nema u ekspozeu.
Vi ovde kažete šta ćete da radite naredne tri godine. Koliko kilovat sati struje će da bude proizvedeno od biomase u narednih godinu dana i u naredne tri godine? Koliko će kilovat sati tople vode u toplanama biti proizvedeno za godinu dana i za tri godine? Kada dođete ovde za godinu dana, da vas pitamo – zašto to nije urađeno ili da vam kažemo - svaka vam čast, pomerili ste stvari napred.
Ako uvezemo milion tona nafte, mislim da je tu negde Bajatović, 600 milijardi kubika gasa, koliko toga može da bude konvertovano iz biomase? Da li jeste ili nije spoljnotrgovinski deficit jedna od ključnih stvari u našoj ekonomskoj politici i problema? Hajde da nešto uradimo da to počnemo da menjamo, pošto su u šume naše, a i ovo što se pali po poljima posle žetve i posle berbe, takođe, naše je i otvara mogućnost poljoprivrednicima za dodatnu zaradu.
Moja primedba je ne šta ste uradili ili niste uradili, nego zašto u ovom ekspozeu, o kome glasamo, glasajući za nove članove Vlade, nema nikakvog brojčanog iskaza šta ste namerili da uradite u naredne tri godine.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo, bez obzira što se formalno radi o sednici gde se ne raspravlja o rekonstrukciji Vlade, već o Zakonu o ministarstvima i Zakonu o Vladi, te dve stvari se ne mogu odvojiti. Iskreno govoreći dugo sam u Skupštini i ne sećam se da li je neka Vlada birana ili rekonstruisana, a da u isto vreme pred poslanicima nije bio i zakon o kome danas razgovaramo ili o zakonima o kojima danas pričamo.
To nije dobar znak. Nije dobar znak jer ne vidim zašto ne biste izašli u isto vreme i sa svojim kandidatima za ministre, članove Vlade i sa Zakonom o ministarstvima. Zbog toga što je i Zakon o ministarstvima, odnosno način na koji će biti ustrojena izvršna vlast, koliko će biti ministarstava, koliko će biti članova Vlade. Zakon o Vladi koji govori o tome kako su odgovornosti ustrojene i na kakav način se vrši funkcionisanje te vlasti u stvari deo jednog programa. Vi menjate Zakon o ministarstvima zbog toga što mislite da Vlada treba da funkcioniše drugačije nego što je funkcionisala do sada.
Jedino što je potpuno jasno jeste da ste doneli odluku i da ste zaključili da način na koji je funkcionisalo Ministarstvo finansija i privrede nije dobar. Zbog toga pretpostavljam da i gospodin Dinkić više neće biti u Vladi, niti ministri koji su bili zajedno sa njim, ali mi nije jasno da li ste vi pitali ove ministre, odnosno kandidate za ministre privrede da li se oni slažu sa ovim što vi predlažete ovde. Gospodin Krstić pretpostavljam da je nešto rekao o toj stvari da misli da je bolje da bude Ministarstvo finansija posebno, a Ministarstvo privrede odvojeno. Ali, pošto ne znamo ko je ministar privrede ne znam kako ovi kandidati reaguju na to.
Naravno, malo se šalim, ali je stvar suštinski veoma važna i ozbiljna. Videćemo nadam se do kraja ove nedelje sve buduće članove Vlade i videćemo šta će da bude program te Vlade, jer je suštinski bitno i važno da vidimo kakav ćete vi otklon da napravite prema dosadašnjoj ekonomskoj politici. Kakva će da bude industrijska politika. Hoće li i dalje suštinska mera biti podržavanje pre svega stranih investitora sa vrlo značajnim novcem po jednom radnom mestu ili se pojavila neka druga ideja. To mene brine. Brine me što ne vidimo novu ideju. Ne znači da je nema, nismo do sada uspeli da je čujemo. Kako Vlada misli da vodi ekonomiju u buduće. O brojevima ću da govorim kada za to dođe vreme, kada bude ovde ekspoze, pretpostavljam da će biti tu predsednik Vlade i svi kandidati za članove Vlade, i oko stope nezaposlenosti, i oko deficita i oko svih drugih važnih stvari.
Ali ono kada ste ušli ovde za Zakonom o ministarstvima da nemate članove Vlade, potpuno očigledno da vi niste spremni u ovom trenutku sa građanima Srbije da podelite svoje namere o tome kako ćete da vodite ekonomiju Srbije. To je loše, i to potpuno onemogućava da se otvori diskusija, bar što se tiče poslaničke grupe Zajedno za Srbiju oko toga, kako bi se mogla dati pomoć takvoj jednoj nameri Vlade.
Ono što je dobro jeste da ipak niste rešili da oformite ministarstvo za evropske poslove, dakle, ne mislim da bi to bilo štetno, nego je dobro da ste odustali od ideje da ministar koji bi vodio taj resor bude i pregovarač. Iskreno sam bio zabrinut kada se oko te ideje vodila debata nekoliko nedelja u toku ovog meseca. Dobro je da ste odustali od toga, ali nije dobro što nema pregovarača. Nije dobro zbog toga što pre godinu dana, kada je Vlada formirana, je priključenje Srbije EU stavljeno kao prioritet Vlade, što je naravno jedna izvanredna stvar. Ali, kada ste krajem jula prošle godine, izašli, kada je gospodin Dačić izašao sa takvim ekspozeom, onda sam bio potpuno uveren da će u narednih nekoliko meseci svi koji čine Vladu, premijer i SNS koja je najveća članica Vlade, imati potpuno jasnu predstavu kako ćete da vodite te pregovore.
Da bi ste vodili pregovore, morate da imate jasnu predstavu ko su ljudi koji će te pregovore oficijelno ispred Vlade da u ime i za račun Vlade vode, i zabrinjavajuće je da te osobe nema danas, iako je prošao ceo avgust.
Zbog toga apelujem da što pre donesete odluku i da zajedno kada budete odlučivali o tome ko će sedeti u Vladi, rešite i to pitanje, jer mislim da je to najvažnija stvar za Srbiju u ovom trenutku.
Pridruživanje EU, od onog momenta kada su definitivno građani Srbije pre 13 godina doneli odluku da hoćemo u Evropu, to je odluka koja je doneta na izborima, nije stvar koja je smišljena u bilo kom kabinetu.
Kako mislim i kako poslanički klub ZES smatra da je priključenje Srbije EU najvažniji državni posao koji imamo, smatramo da je neophodno da donesete odluku o tome ko predstavlja državu Srbiju u pregovorima koji će već u septembru mesecu faktički početi da se odigravaju. Da li smo dobili datum formalno ili nismo, ne vidim da je to suštinski bitna stvar. Od septembra će ovde početi da se pojavljuju vrlo visoki funkcioneri EU, mora da se sprovede sagledavanje stanja stvari, da se snimi stanje u svakom ministarstvu, stanje svakog dela javnih poslova i važno je da imamo pregovorača za EU, da ne bismo gubili vreme. Zabrinut sam što to niste uradili, kao što sam zabrinut i zbog toga što ste izašli sa ovim zakonom, a da nemate sva personalna rešenja za Vladu. Zbog toga što ne vidimo ideju, da kažem.
Suštinski, bojim se da propuštate jednu vrlo veliku i važnu priliku. Ono što se najbitnije desilo u poslednjih godinu dana, jeste da se u Srbiji dogodila jedna tektonska politička promena.
Ne tiče se ona činjenice da je ova koalicija drugačija od koalicije koja je
četiri godine pre toga vodila Srbiju, iako je dosta onih koji su bili i u jednoj i u drugoj Vladi, tiče se stavova za koje su glasali većinski građani Srbije.
Oni koji su glasali za SNS, glasali su da Srbija ide u EU. Oni koji glasaju za stranke koje su manje ili više sada u opoziciji, 25 godina glasaju za to da Srbija ide u EU. Kada pogledate strukturu ovog parlamenta osim jedne značajne poslaničke grupe, svi drugi i svi oni koji su glasali za sve druge su dali svoj glas da Srbija ide u EU.
To je konsenzus, zato što je četiri petine, pet šestina, kakav god hoćete
razlomak ovog parlamenta, za to da zemlja ide u određenom pravcu. Taj konsenzus je uspostavljen, zbog toga što je uspostavljen konsenzus oko jednog drugog pitanja.
To je Kosovo, isto izuzimajući ovu značajnu poslaničku grupu, svi drugi su podržali Sporazum koji je Vlada potpisala sa Prištinskim privremenim vlastima u Briselu, i to je politička odluka koja je otvorila prostor da idemo prema EU.
Ta politička odluka je otvorila, to je moje uverenje, mogućnost i prostor da Srbi koji žive na KiM imaju priliku da se izbore, da jednom artikulisanom političkom procesu nastave da žive na KiM ili da uspostave svoj ozbiljan uticaj na političke prilike na KiM.
Taj konsenzus je otvorio mogućnost da uđemo u ozbiljne u pregovore sa EU i da na kraju postanemo članovi EU.
Bojim se da propuštate priliku da taj politički momentum pretvorite u konsenzus oko još jedne stvari, oko ekonomije i zato sam iskazao svoju zabrinutost, zbog toga što mi danas ne vidimo šta je politička ideja u ekonomiji.
Problem penzijskog sistema koji je tako veliki zbog toga što preko dve milijarde evra svake godine je neophodno da iz budžeta Republike Srbije ode u Fond PIO, da bi mogli penzioneri redovno da primaju svoje prinadležnosti jeste centralno ekonomsko pitanje ove zemlje.
To pitanje se tiče svakog građanina ove Srbije, zbog toga što je broj penzionera tako veliki, i svako od nas, mislim na građane Srbije, životno je zainteresovan, kako će se ta stvar dalje razvijati.
Uveren sam da to pitanje ne može da se reši ukoliko nema konsenzusa, bar onoliko visokog kakav je bio konsenzus po pitanju KiM. To je političko pitanje prvog reda, suštinski je to politička stvar.
Drugo centralno pitanje o čemu ćemo govoriti kada budemo videli šta ćete reći u ekspozeu o ekonomskoj politici, jeste pitanje celokupnog javnog sektora, a o penzijama sam rekao šta imam.
Ohrabruje kada čovek čuje da je cilj da nezaposlenost bude smanjena sa 25, 26 ili 27% kako već ko meri danas, na 20% za godinu dana.
Bojim se da taj cilj nije realističan, ukoliko ne počne ozbiljna reforma javnog sektora, centralne administracije, lokalnih administracija, prosvete, zdravstva, policije, da mi vidimo kao građani Srbije koliko smo spremni da platimo funkcionisanje svoje države. To nije pitanje za Angelu Merkel, niti za Vladimira Putina, to je pitanje za nas. To pitanje ne možemo da otvorimo mi ukoliko ga ne otvori Vlada.
Kao što penzije, to je moje uverenje neće moći, sa njima ozbiljno da počne bavljenje države bez konsenzusa, tako ni sa reformom javnog sektora, potpuno sam uveren, neće Srbija država, bez obzira koja i kakva Vlada bila uspeti da počne uspešno da se rve, bez ozbiljnog konsenzusa onakvog kakav postoji oko KiM.
Zbog toga, sa žaljenjem konstatujem, sva je prilika, propustili ste mogućnost da jedan takav politički proces otvorite. To nije dobro, jer mnogo povećava rizik da za godinu dana nećemo imati dobre pokazatelje u ekonomiji, jer se ekonomija već sada nameće kao najvažnija stvar, jer to za ljude jeste najvažnija stvar, kako živimo, to je najbitnije od svega, i zato mislim da nije dobro što ste na ovakav način potrošili nekoliko nedelja i nekoliko meseci.
Sačekaćemo da vidimo ovde za nekoliko dana premijera, članove Vlade, kandidate za nove članove Vlade, da vidimo šta planirate, kako mislite da organizujete ekonomiju?
Da podelite sa nama te ideje koje danas, nažalost, nisu u ovoj Skupštini, pa samim nisu ni u Vladi Republike Srbije, da konačno i vidimo sve one koji će personalizovati Vladu, pa da jednu temeljnu i dobru debatu o generalnoj politici, ali i ekonomskoj politici takođe povedemo.
Kada se to bude dogodilo, reći ću šta imam i o regionalnoj politici. Tu takođe mislim da imamo jednu izuzetnu šansu, šansu da otvarajući integracione procese sa zemljama koje se nalaze u našem okruženju, a koje su tu negde što se statusa tiče kao i Srbija u pogledu pridruživanja EU, neko je iza neko je tu gde i mi, da otvorimo prostor da ubrzamo ovaj proces za sve.
Srbija je ključna zemlja jugoistočne Evrope, zapadnog Balkana, kako god da nazovete ovaj politički prostor u kojem živimo, i velika je prilika da preuzimajući inicijativu pomognemo sebi i pomognemo drugima. Videćemo i o tome da li imate kakvu ideju da podelite sa nama kada do kraja nedelje nadam se budemo videli kako će izgledati koncept cele politike.
Kada se oko ovih stvari budemo organizovali kao država, onda ćemo doći do jednog jasnog zaključka i da ne živimo u državi koja je dobro uređena, da nije održivo da građani u Kuršumliji i u Požarevcu nemaju isto onoliko formalno pravnih mogućnosti da učestvuju u političkom životu kao građani Vojvodine i Beograda, da je nužno da preuredimo svoju zemlju i ta pitanja su pitanja, dakle, Zajedno za Srbiju smatra da su od suštinske važnosti.
Otvaranje prostora za milione građana naše zemlje da učestvuju o odlučivanju, staranje političkog i fiskalnog sistema koji će otvoriti mogućnost da svaka mesna zajednica u našoj zemlji osam ili devet hiljada zajednica u Srbiji imaju svoje budžete, da mogu da učestvuju u odlučivanju šta su to njihovi životni prioriteti, jeste put za modernizaciju Srbije.
Koliko je potrebno da nacija dobije impuls sa vrha države, toliko je to nedovoljno jer moramo pronaći način kako milioni ljudi da dobiju priliku da odlučuju o javnim finansijama. Onda kada bismo to učinili, iznenadili bismo se koliki je fiskalni kapacitet Srbije i neće se više, siguran sam, ni jednom ili se ne bi ni jednom ministru desilo da na devet ili devet i po milijardi evra budžetskih prihoda se suoči zajedno sa celom Vladom, sa celim parlamentom i celom nacijom sa tužnom činjenicom da možemo da prikupimo čak milijardu evra godišnje manje, zbog toga što građani nisu smeli da učestvuju u finansiranju svoje zemlje.
Zato je ključno pitanje, koliko smo mi kao građani Srbije spremni da platimo funkcionisanje svoje zemlje, svoje vojske, svoje policije, svojih sudova, svojih škola i svojih bolnica u kojima uče naša deca i u kojima se svi zajedno lečimo? To, dame i gospodo, bez konsenzusa nije moguće. Toliko smo u ovih 20 i nekoliko godina svi zajedno mogli da zaključimo i do te tačke i tog stava da dođemo.
Što pre sa takvom inicijativom onaj ko je najodgovorniji, a to je Vlada po Ustavu i po prirodi stvari, izađe u toliko pre ćemo imati priliku da uzimamo svoju sudbinu u svoje ruke i da ove interesantne političke razmene, paljbe zamenimo konstruktivnom izmenom života. Hvala vam najlepše.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, sigurno svako od nas ima uverenje zbog čega smo siromašni. Možemo da krenemo od Kosovskog boja, od Prvog srpskog ustanka, od toga što se Englezi nisu iskrcali na Balkan nego u Italiju itd.
Mi smo dali, poslanička grupa Zajedno za Srbiju, jedan amandman za koji verujemo da može građane Srbije ili bar veliki broj njih da učini bogatijima nego što su sada. Prvi deo ovog amandmana odnosi se na odvajanje novca, 900 miliona dinara, za vraćanje 1.700 agronoma u poljoprivredne stručne službe. Oni su prošle godine savetovali preko 350 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Njihov zadatak je bio da ljudi koji se bave poljoprivredom zarađuju više nego što su zarađivali pre toga. Nažalost, skoro godinu dana više nisu angažovani od strane države, od strane Vlade Republike Srbije.
Potpuno sam siguran da ovakva vrsta ulaganja države u profesionalno angažovanje agronoma je višestruka isplativo. Naime, cela ova služba negde na godišnjem nivou košta oko 20-ak miliona evra i zbog toga ovih 900 miliona dinara mi mislimo da sedam ili šest ili pet meseci po odgovarajući iznos bi bio dovoljan i da oni mogu da budu angažovani već od početka avgusta ili najkasnije od početka septembra.
Sa druge strane, država vrlo opravdano troši čak oko 300 miliona evra na subvencije poljoprivrednicima i mislim da ima izuzetno veliki interes da vidi kakav je efekat potrošnje tako velikog državnog novca za naše prilike u poljoprivredu. To nije moguće ukoliko ovako veliki broj ljudi koje država angažuje nije u stanju da sagleda na kakav način se subvencije upotrebljavaju i da li imamo povećanje prosečnog prinosa, da li se poljoprivreda iz godine u godinu diže na viši nivo, što je, naravno, cilj.
Još jednom ću reći, 350 hiljada gazdinstava je imalo servis. Ljudi su imali mogućnost da vrlo lako završe sve administrativne poslove. Nažalost, ove godine mislim da smo videli da ta stvar nije na najbolji način organizovana jer ogromno vreme su zemljoradnici trošili pred upravama trezora i nisu mogli da efikasno i brzo obave sve formalnosti koje su neophodne da bi, kao što su to činili godinu dana pre toga, mogli da ostvare svoja prava na subvencije i druga davanja koja od strane države imaju na raspolaganju.
Iz ovih ili onih razloga, sreli smo se i sa jednom vrlo lošom stvari, kada je mleko u pitanju. Siguran sam, da smo imali ovih 1.700 agronoma savetodavaca, da ne bismo bili u neprilici da imamo problem sa aflatoksinom. Ne ulazim u to ni ko je kriv, ni ko je prav. Pitao sam ministra Rasima Ljajića kolika je šteta od toga što je aflatoksin postao tema, kazao mi je da je šteta oko 100 miliona evra, najmanje, a moguće je da je i dva puta više.
Agronomi savetodavci koštaju državu 20 miliona evra godišnje. Siguran sam da su bili angažovani da ne bismo imali ovaj problem i sada je to vezano za naš resor prehrambene industrije, u ovom slučaju, industrija koja prerađuje mleko bi danas bila u znatno boljoj situaciji nego što jeste.
Drugi deo ovog amandmana odnosi se na 500 miliona dinara, verovatno oko pet miliona evra, koje su predložili da bude stavljeno na raspolaganje Direkciji za vode, da bi mogla da naruči projekte za 100 hiljada hektara zemljišta za navodnjavanje 100 hiljada hektara zemljišta. Dakle, za izgradnju kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje u 2014. godini.
Ovaj posao bi zahtevao investiciji od oko 200 miliona evra. Kada bi projektovanje počelo ili procedure za projektovanje počele odmah mi bismo, kao država, bili u prilici da do početka građevinske sezone 2014. godine imamo početak ovih radova, krajem februara ili početkom marta, 200 miliona evra za primarnu mrežu za navodnjavanje i još oko 150 miliona evra za sekundarnu mrežu, 350 miliona evra je 1% BDP, nešto malo više od toga.
Dakle, iduće godine smo samo po ovom osnovu imali rast od 1% društvenog proizvoda. To je investicija koja je bez ikakvog zbora isplativa. Prošle godine smo 64.000 hektara zemljišta osposobili za navodnjavanje, tako što su očišćeni postojeći kanali, to je koštalo negde oko 10 miliona evra, sada je došao trenutak da uđemo u izgradnju novih sistema za navodnjavanje i mislim da bi Vlada napravila izuzetan pomak u ekonomskoj politici, ukoliko bi stvorila preduslove da se ovi radovi dogode u toku iduće godine. Nije moguće podići kapacitet zemlje za proizvodnju hrane, dok ne budemo vrlo ozbiljno i sa velikim investicijama ušli u projekte navodnjavanja.
Voleo bih da se pojave neki privatni investitori koji bi ovde uložili po dve, tri, pet stotina miliona evra, milijardu evra u navodnjavanje. Bojim se da to nije izvesno. Država mora da donese odluku – hoćemo li da uđemo u navodnjavanje ili ne? Hoćemo li mi kao građani Srbije da izdvajamo novac za ovo ili ne?
Dva i po miliona ljudi u Srbiji bavi se proizvodnjom hrane. Polovina od njih, kao isključivim svojim zanimanjem i druga polovina uz još neku drugu delatnost koju obavlja. To je najsiromašniji deo naroda. Dva puta je veće siromaštvo među ovih dva i po miliona ljudi nego među stanovništvom Srbije, koje živi u gradovima. Nije moguće napraviti ozbiljan pomak u životnom standardu ukoliko najsiromašniji deo naroda ne dobije priliku da zarađuje više. Ukoliko ovaj najsiromašniji deo naroda ne dođe u priliku da takođe može, jedan manji deo te svoje zarade da plati kroz porez, gospodine ministre. Tako ćemo korak po korak da stabilizujemo javne finansije.
Naravno da možemo ovde jako mnogo energije da potrošimo na utvrđivanje krivice. Meni se čini da je bolje da se time bave politički analitičari i istoričari, a da mi pogledamo da li možemo nešto da uradimo da bismo bili bogatiji nego što jesmo, samo malo para koliko imamo. Niti to možete da uradite vi sami, niti može da uradi sama Vlada. Kada sam govorio u debati u načelu, apelovao sam da otvorimo jedan ozbiljan i politički i društveni dijalog oko toga, da bismo utvrdili koliko smo mi kao građani Srbije spremni da platimo svojoj državi i za navodnjavanje i za svoje škole i za svoje bolnice i za svoju vojsku i za svoju policiju i za svoje sudove.
Ovaj predlog, bez obzira što formalno predlaže se da se izvrši transfer novca iz Ministarstva finansija i privrede u Ministarstvo poljoprivrede, jeste u stvari predlog koji treba da podigne celu privredu, jer povećanje proizvodnje hrane na kraju dovodi do toga da se povećava i obim proizvodnje i zarada celokupne prerađivačke industrije i proizvodnje mleka i proizvodnje mesa i prerade i mlinsko-pekarskoj industriji i konditorske industrije, da povećamo izvoz, da smanjimo spoljno-trgovinski deficit, proizvodimo hranu koja vredi 10,5 milijardi evra, naš kapacitet je 100 milijardi evra. Dok ne krenemo u navodnjavanje od korišćenja tog potencijala nema ništa. Zbog toga sam potpuno uveren da bi ovih pet miliona evra sada Direkciji za vode, da se isprojektuje 100 hiljada hektara i da se tih 100 hiljada hektara uradi u narednoj godini, bio veliki korak da ogromnom delu našeg naroda otvorimo priliku da zarađuje više, kao i agronomi savetodavci.
Ljudima treba pomoći, ljudima treba daći dobar servis. Država treba da kontroliše na šta idu njene pare i da vidimo kakvi su efekti od novca koji trošimo. Možemo da proizvodimo više, možemo da imamo veće prosečne prinose i ljudi mogu da imaju veći standard. Zbog toga smatramo da je loše što Vlada ovaj amandman nije prihvatila i mislim da je ovo jedna velika i dobra tema i što pre krenemo ovim pravcem, utoliko ćemo pre rešiti i ove finansijske nevolje sa kojima se suočavamo ovih dana i o kojima diskutujemo. Hvala najlepše.

Nismo se razumeli gospodine ministre.
Dakle, ovde je pet miliona evra za projekte. Tih 400 miliona evra ako dođe nema u šta da se potroši, tako da ćemo sa navodnjavanjem, kao sa putevima. Nema eksproprijacije, nema projekata, onda nas oni koji dobiju na tenderima tuže zbog toga što nije validna dokumentacija pet miliona evra da počne projektovanje odmah, čim bude usvojen rebalans budžeta.
Raspitao sam se nema projekata. Nema projekata za novih 100 hiljada hektara zemljišta. Toliko može da bude isprojektovano u toku ove godine. Tenderska procedura može da počne odmah, pošto bude usvojen budžet za 2014. godinu. Krajem februara, početkom marta kada počne građevinska sezona mogu da krenu radovi.
Nije ovde tema da li ćete naći vi 200 miliona evra, ili će dati Arapi 200 miliona evra ili 400 miliona evra, neće niko moći da potroši ni dinar iduće godine ukoliko projekti ne budu završeni. Zbog toga smo stavili ovaj amandman.

Sada je SNS na čelo Ministarstva poljoprivrede, pa nema gospodine Rističeviću da budu ovi agronomi zloupotrebljeni. Nemam ništa protiv svi da uđu u SNS, samo da pomognu seljacima.
Imate priliku, ako ste se bojali da su bili u ne znam kojoj stranci, zaista nikakvu primedbu ne bih imao, da pristane svako od njih da postane član vaše stranke, samo da pomognemo za 400.000 gazdinstava, biće im bolje.
Zaista smatram da ste vi jedan vešt i dobar poljoprivrednik, možda vama nisu potrebni savetnici, ali stotine hiljada ljudi u Srbiji su pokazali vrlo ozbiljan pristup i dobar stav prema tome što su se pojavili stručnjaci koji su im pomogli.
Zatekao sam stanje stvari da je 84.000 gazdinstava dobijalo subvencije, na kraju prošle godine 240.000 gazdinstava je dobijalo subvencije.
Kažem vam zato što to znam, nije bilo moguće doći do 240.000, a da ljudi nisu imali pomoć od države, pomoć koju su dali savetodavci.
Potpuno je to stvar koja je van pameti, kakva politika, kakvi bakrači. Bilo je ljudi iz Radikalne stranke, predsednici Odbora DSS, svi su prošli test, ko je položio test, taj je dobio posao. Svi koji su hteli da rade, završili Poljoprivredni fakultet, položili testove, sve je država angažovala.
Zaista mislim da demagogiji ovde nema mesta i poštujem vašu veštinu, gospodine Rističeviću. Vama ne treba pomoć, zato što ste vi jedan veliki poljoprivredni proizvođač, pa pustite ove male poljoprivredne proizvođače, da njima bude bolje i da oni nešto zarade. Ne možete samo vi da zarađujete.

Gospodine Babiću, svakako razumete da sam ja bio ironičan zbog toga što već nekoliko puta ovde čujem kako je to bio deo predizborne kampanje i da su članovi, ne znam koje stranke, počeli da se bave savetodavstvom.
Još jednom da kažem, nikakve to vez sa životom nema. Svako ko je završio poljoprivredni fakultet, ko se prijavio, ko je bio nezaposlen, evidentiran kao nezaposlen i ko je položio test, angažovala ga je država. Nit smo znali da li je neko u stranci, ili nije u stranci, to je potpuno deplasirana stvar. Ja sam rekao ovo što sam kazao. Shvatate vi da to nije predlog, niti ja mislim da će to biti, niti treba da bude.
Što se tiče navodnjavanja, prošle godine smo počeli da sređujemo postojeću kanalsku mrežu, koja nije sređivana desetinama godina unazad. Manje, više, 64.000 hektara zemljišta sada se privodi kraju. Sve to košta 10 miliona evra i mislim da smo napravili vrlo dobar i vrlo veliki posao.
Ja, opet, ne znam da li je to do svakog stiglo i da li je baš svako uz kanal, ili nije uz kanal, ali što pre uđemo u pravljenje nove kanalske mreže, utoliko pre će svi poljoprivredni proizvođači i veliki i mali, imati priliku da postanu korisnici ovog civilizacijskog dostignuća.
Sve drugo mislim da nije vredno pomena. Nije ovo mesto gde ćemo da vodimo debatu oko stvari koje apsolutno nikakve veze sa realnošću nemaju.

Samo ću jednu stvar da kažem.
Jedni od ljudi koji su bili angažovani prošle godine i koji su, evo sad koleginica kaže, bili izloženi ne znam kakvom zlostavljanju, postao je nedavno pomoćnik ministra poljoprivrede.
Dakle, još jednom ću da kažem, sadašnjeg ministra poljoprivrede, naravno, niti je bilo ko biran po tome da ima ovakvu i onakvu političku pripadnost, nismo znali ko je gde, niti smo koga pitali i tu edukaciju i selekciju su radili profesori beogradskog i novosadskog poljoprivrednog fakulteta. Niti sam se petljao u to kakav im je program pripremljen od profesora i šta su morali da polažu, niti sam dozvolio bilo kome da utiče na rangiranje savetodavaca, a zna se sigurno da je bilo pokušaja, kao što to uvek ima kada se radi o javnim poslovima i mislim da smo na jedan fer i dobar način dali priliku ljudima da rade i ja se slažem.
Evo, na građanima je da sve to ocene i onima koji su bili korisnici njihovih usluga, da li su zadovoljni ili nezadovoljni, ja sam siguran da je mnogo više onih koji smatraju da je to dobra stvar, nego da je loša, a sve drugo je naravno stvar političkog nadmetanja, protiv toga nemam ništa.

Gospodine Rističeviću…

Vama ću da se obratim predsedavajuća, a gospodin Rističević da dobije obrazloženje.
Zgrade i građevinski objekti sa dve i po milijarde na tri milijarde. Građevinski objekti u vodoprivrednoj delatnosti su objekti od poplava, sistemi za navodnjavanje i odvodnjavanje i drugi građevinski objekti, kao što je put građevinski objekat iako nije zgrada. Tako je isto i sistem za odvodnjavanje i navodnjavanje.
Ovih pet miliona evra je predviđeno za projektovanje, pa da bismo mogli da gradimo moramo prvo da isprojektujemo.
Što se tiče ove druge stvari, usluge po ugovoru na razdelu Ministarstva poljoprivrede sa 181 milion na milijardu i 81 milion, savetodavci ako budu angažovani biće angažovani po ugovorima o delu i zbog toga su, gospođo predsedavajuća, da čuje gospodin Rističević, na ovom razdelu. Ne trebate da budete advokat. Dovoljno je pažljivo da pročitate amandman.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, mislim da je bila dosta velika prilika da se napravi jedan veliki iskorak i da današnja debata bude i početak jednog novog političkog dogovora. Nažalost, to nije tako. Pre nego što nešto kažem o brojevima, želim da govorim o politici u ovom najvišem političkom domu u zemlji.
Građani su vama, Vladi i svima nama poslali poruku da ne žele da učestvuju onako kako je Ministarstvo finansija i Vlada to smatrala da je moguće u finansiranju svoje države. Mislim da suština to političkog dogovore treba upravo da bude konsenzus, ne samo među vama u parlamentarnoj većini, niti među svima nama u ovoj Skupštini, najmanje među ministrima i članovima Vlade, već jedno veliko većinsko saglasje između građana Srbije, koliko smo mi spremni da plaćamo svoju državu.
Vi ste pred Novu godinu smatrali da su građani spremni da izdvoje 8,3 milijardi evra, plaćajući porez i druge dažbine, ispostavilo se da sada smatrate da smo spremni svi zajedno da platimo 7,5 milijardi evra. Fiskalni savet smatra da niste u pravu. Smatra da će još 15 milijardi dinara biti manji prihod, videćemo. Smatra fiskalni saveti i da će 10 milijardi dinara da bude veći rashod i to ćemo da vidimo. Ali, suština je na drugom mestu. Suština je u tome da vi sa ovim rebalansom niste otvorili vrata da uđemo u jedan potpuno novi politički prostor. Šta želim da kažem? Daću samo dva primera.
Pre nekoliko nedelja ovde smo razgovarali o setu poreskih zakona i vi ste imali predlog i branili ste ga i hrabro i dosledno i ostali ste u manjini oko toga kako treba da se promeni način oporezivanja nekoliko vrlo bitnih segmenata javnog života – lekari, advokati, zubati, knjigovođe, reklamne agencije. Mislim da ste na pogrešan način otvorili temu, ali da je dobro što je tema otvorena. Zašto gospodine ministre nije otvorena debata sa udruženjem doktora prihvatnih?
Dakle, kada ste ušli ovde sa tim zakonom, vi ste kazali da privatni lekari plaćaju manje porez nego što bi trebalo da ga plate, imajući u vidu procenu koju ste sigurno imali radeći takav predlog zakona.
Sada vas pitam – zašto vi niste otvorili debatu sa tim doktorima i da kažete – ja mislim da vi malo doprinosite finansiranju države i da to mora da bude drugačije, onda mislim da bismo mi na jedan pravi način ušli u raspravu o tome šta se sa nama dešava. Siguran sam da bi vas lekari pitali – izvinite, gospodine ministre, a kad mi možemo da očekujemo da ćemo sa Fondom za zdravstveno osiguranje moći i mi, iako smo privatnici da sklapamo ugovore, pa da i nas neko izabere za izabranog lekara?
Onda biste vi njih verovatno pitali – izvinite gospodo koliko vi angažujete lekara koji radi u državnoj službi da rade ovde i kod vas i dal mu plaćate sve doprinose i poreze za ono što oni ovde vama zarade? Onda bi oni vas pitali – izvinite gospodine ministre, a kakva je struktura zaposlenih u zdravstvu? Koliko hiljada nezdravstvenih radnika ima viška u zdravstvenom sistemu? Koliko hiljada zdravstvenih radnika, lekara, medicinskih sestara, medicinskih tehničara ima manje nego što je potrebno?
To je onda prava debata, o tome onda ima smisla govoriti. Nije nikakva razlika ni sa advokatima. Vi ste ovde ušli u Skupštinu i rekli – loše je što plaćate tako malo porez. Oni su rekli – nije tačno. Vi treba da kažete koliko vi mislite da advokati treba da plate porez u ovoj zemlji i zubari i svako, pa da svako onda kaže šta ima oko te stvari. Zemljoradnici, isto tako.
Onda se gospodine ministre otvori pitanje kakva je struktura zaposlenih u administraciji? Koliko ljudi radi za centralnu državu? Koliko ljudi radi za gradove i opštine? Da li treba toliko zaposlenih da ima? Onda je to suštinska debata koja može da nas dovede do konsenzusa oko toga koliko mi kao građani Srbije možemo i koliko treba da platimo svoju zemlju. Tu debatu nema ko da otvori niko drugi nego vi. Ili da vas nateraju nekakve spoljne okolnosti ako to Vlada neće da uradi, da vas natera neko u vladi, da vas natera opozicija ili da vas natera neka druga društvena sila ako ni opozicija, a ni oni koji sede u Vladi za to nisu spremni da ulože energije u to. Mi predlažemo da uđemo u tu debatu.
` Drugi primer, jedno malo selo na zapadu Srbije. Vi ste gospodine ministre prebacili porez na imovinu na lokalne uprave zbog toga što niste hteli kao ministar finansija da se vi zamerate sa narodom da biste milionima domaćinstava vi razrezivali, naravno preko poreske uprave, porez na imovinu. Onda nekako ste mislili da je zgodnije da to rade gradonačelnici, predsednici opština. Gradonačelnici, predsednici opština, gospodine ministre, kao i vi vole da budu popularni pa nisu baš preterano entuzijastični kada je u pitanju razrezivanje poreza.
Mi dolazimo do veoma apsurdne situacije i do nekih neverovatnih stvari. Ne znam da li ste se vi bavili sagledavanjem poreskih zaduženja i naplate poreza u lokalnim samoupravama. Kako to izgleda po gradskim mesnim zajednicama? Kako izgleda po seoskim mesnim zajednicama? Da li je to pravi, kako bih to rekao, fiskalni kapacitet koji zemlja ima? Evo, jedno malo selo na zapadu Srbije ima pedeset domaćinstava, nešto manje od toga.
Pedeset domaćinstava ima godišnje zaduženje u jednoj dosta živahnoj i ažurnoj lokalnoj samoupravi koja se stara o svemu tome. Dakle, 50 kuća, 100 evra poresko zaduženje za godinu dana, na ime poreza za imovinu, na imovinu. Plate, 80 evra, tolika je naplata, za četiri godine zaduženje 400 evra, platili su manje od 350 evra. Onda se pojavila potreba da se uradi lokalni put koji prolazi kroz to selo. Otišli su kod šefa te lokalne samouprave i pitali su ga kakvi su izgledi i mogućnosti da se to uradi, a on je rekao, sada baš ako vi smatrate da je toliko važno, hajde da se dogovorimo, vi da platite jedan dinar, a lokalna samouprava će na taj vaš jedan dinar da plati još jedan dinar.
Da vas podsetim, 100 evra godišnje zaduženje, 400 evra plate za četiri godine, imaju zaduženje.
Znate li koliko su para izdvojili za lokalni put? Izdvojili su 17.000 evra, selo od 50 domaćinstava. Da li biste, gospodine ministre, da li mislite da bi neko mogao da razreže porez na imovinu od 17.000 evra? Mislim da bi došlo do pobune svim sredstvima. Možda da razreže bi neko i mogao, ali da naplati, svakako ne bi.
Zato je predlog naš i o tome govorimo nedeljama, već mesecima, mi iz stranke Zajedno za Srbiju, da porez na imovinu ostane mesnim zajednicama.
Hajde da vidimo mi kada ostavimo, što je naravno sada pitanje za predsednike opština i lokalne skupštine, ali ništa to ne smeta ni vama da se malo pozabavite time, jer to je pitanje za šta su ljudi spremni da daju novac, kada su javni poslovi u pitanju.
Hajde da vidimo koliko su sela spremna da plate porez na imovinu, koliko su gradske i mesne zajednice ili gradski kvartovi spremni da plate porez na imovinu? Hajde da napravimo jednu dobru kompeticiju, da oni koji su bolji, imaju bolje izglede, pa ko je više spreman da to učini, da ima bolji izgled, da završi svoje javne poslove i svoj put lokalni i niskonaponsku mrežu za struju, da reši pitanje navodnjavanja, tamo gde to može da se reši na lokalnom nivou, da reše pitanja sva koja su njima bitna od škola gde idu deca, iz tih mesnih zajednica do ambulanti u kojima se leče. To je pravi put da mi otvorimo debatu i onda će svako postaviti pitanje svom gradonačelniku, izvini molim te, koliko ima ljudi u tvojoj administraciji. Kako to može u Nemačkoj da bude jedan zaposlen u administraciji na 1.000 stanovnika? A kod nas, koliko je gospodine ministre, na 1.000 stanovnika, prosečno u lokalnoj samoupravi zaposleno ljudi? To je bio pravi put i pravi način.
Nije pravi put da pravimo rebalans gde ste negde oko 35 milijardi uspeli da smanjite potrošnju, a kako piše u obrazloženju, oko 15 milijardi će manje potrošiti gradovi i opštine. Kada saberete budžete svih gradova i opština, to je mnogo manje nego što je ovaj državni budžet, a oni najveći teret podnose i nije fer davati obrazloženja kako je to zbog administracije koja je prevelika, jer ne vidim ja zašto niste postavili pravila da administracija može da ima nekakve okvire, pa ko prekrši ta pravila, onda možemo sa njim na drugačiji način da uspostavimo komunikaciju i odnos.
Mislim da ste propustili veliku priliku da sada otvorite tu debatu i to nije dobro i slažem se sa kolegom koji je pre toga govorio. Ovo jeste politički kompromis, ali je loš, ništa se ne menja, ništa ovde suštinski i strukturno neće biti promenjeno sa ovim rebalansom budžeta.
Ne znam da li vi ili Vlada ili parlamentarna većina očekujete izbore pa niste hteli to da radite sada. Ne bih rekao da će stvari baš tako da se odvijaju.
Sada će da se namiri godinu dana kako je konstituisana Vlada. Ako bude gurala pun mandat, bojim se da gubite tajming, da suštinski pokrenete stvari.
Vratiću se na početak. Suština stvari je da li možemo da postignemo dogovor, prvo politički, pa na osnovu toga u celom društvu koliko mi smo spremni da plaćamo svoju zemlju, da plaćamo svojoj zemlji, svoju prosvetu, svoje zdravstvo, svoju bezbednost, svoje sudove, vojsku?
Srpski ustanak je bio 1804. godine, počeo, a danas je 2013. godina. Mislim da je vreme da se svi zajedno pogledamo u oči, pa da vidimo kako to da uradimo, jer ne može ovako gospodine ministre. Ne može kada uđete u Skupštinu i preko noći hoćete da promenite način oporezivanja različitih socijalnih grupa, različitih profesija, jer to prosto ne ide, niste uspeli, trošite vreme, dane i mesece i šteta je što to ne činimo.
Što se tiče samog rebalansa budžeta, 965 milijardi dinara ste procenili da će biti prihod, kada je pred Novu godinu ovde donet budžet, a sada mislite da će da bude 873 milijarde.
Kao što rekoh, Fiskalni savet ne deli vaše mišljenje i misli da će biti 15 milijardi manje ubrano prihoda, ili da će te potrošiti 10 milijardi više, ili da ćemo potrošiti.
Kada se sve to sabere gospodine ministre, razlika između onoga što je predviđeno budžetom i onoga što, ako ovaj rebalans bude izglasan, biće milijardu evra.
Dakle, milijardu evra u budžetu koji kada se to sada presabere po ovom kursu je bio negde 9,5 milijardi, ogromna greška u predviđanju. Nije ni jedan, ni dva, nego preko 10%. Tu nešto veoma, veoma je loše u metodologiji i to ne uliva poverenje.
Mislim da svi treba da budemo veoma zabrinuti.
Ispostavlja se da, što se povećanja poreza tiče, tu smo saglasni, nema povećanja, ali mislim da sva ova povećanja nisu dala odgovarajući efekat, jer ste pravili poređenje u poreskim prihodima, praveći poređenje sa prošlom godinom, ali kada to pogledate kako izgleda sa planom koji ste napravili, tu dosta stvari loše stoje, tridesetak milijardi manje će biti ubrano PDV, nego što ste planirali, sa akcizama takođe, značajno smanjenje, što znači da povećanje PDV sa 18 na 20 posto, nije stvar koja je u životu proizvela kakav je Vlada očekivala.
Povećanje na akcize, na duvan je vrlo problematičan, gospodine ministre, na gorivo nešto manje, ali sa gorivom imamo i neke druge teme, koje možemo da otvorimo i dođe trenutak za to.
Ukoliko je ovako puno povećano sivo tržište, veliko je pitanje šta činiti. Slažem se da treba da, gospodina Simiča, jako ukorite, jer ne vodi dobro poresku upravu, pa su problemi sa naplatom vrlo značajni, ali bojim se da represija neće da bude, ako je sama kao metod primenjena dovoljna. Ako sam negde uspeo dobro da vidim, 42 posto transakcija koje su kontrolisane, nisu bile pokrivene izdavanjem fiskalnih računa.
Nema te represije, ni kontrole koja to može da izmeni sama po sebi.
Dakle, ono što čvrsto verujem, jeste da je moguće promeniti život u Srbiji, samo ukoliko milioni ljudi dobiju priliku da odlučuju, milioni ljudi mogu da dobiju priliku da odlučuju, ukoliko dobiju, i budu imali budžete o kojima će odlučivati. Zato verujem, dok mesne zajednice ne dobiju svoje budžete, i dok ljudi ne počnu da donose odluke o onome što ima je najbliže i njihova svakodnevnica, nećemo uspeti građane Srbije da pridobijemo za veliku reformu.
Što bi rekao Zoran Đinđić - nije dovoljno gospodine ministre da vi to želite, niti cela Vlada da to želi, niti ovaj parlament ceo, svim svojim srcem da želi, dok milioni ljudi ne budu spremni da promenimo život u Srbiji, nećemo ga promeniti.
Zato ovo nije dovoljno. Zbog toga će poslanička grupa Zajedno za Srbiju da glasa protiv rebalansa budžeta, jer ovaj rebalans budžeta neće biti instrument koji će omogućiti da počne promena života u Srbiji.
Prvi potpredsednik Vlade u kojoj se vi nalazite, Aleksandar Vučić, ima običaj da kaže da treba da se promeni majncet. Slažem se, može da se to kaže i frekvenca, na kojoj funkcioniše nacija i pogled na kojem je utemeljen javni život, možete ga zvati kako god hoćete. Sa ovim rebalansom to neće biti izmenjeno.
Budžet je najvažniji propis koji u ovom redovnom političkom životu donosi parlament i predlaže Vlada i budžet će biti ili neki rebalans, videćemo šta će kad doći na red, prvi znak da smo zaista spremni da menjamo sebe i da menjamo svoje društvo.
Ne znam da li ćete imati još koju priliku gospodine ministre, ali ako je budete imali želim da je iskoristite i sa nekim drugim predlogom, da zaista pokrenete velike procese, oni će se pokrenuti ovako ili onako. Hvala vam najlepše.