Hvala najlepše.
Još jednom da kažem ono što sam rekao i prethodni put. Ne mogu uopšte da pronađem adekvatne reči, evo ovo sada što je kolega sa kojim vodim ovde replike maločas rekao, ne treba ni boljeg ni čvršćeg dokaza, niti belodanije stvari, nisam ni čuo u svom životu za tu osobu koju je on pomenuo.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Koju?)
Rekao je neko ime, ne znam, o jednoj gospođi koja je, koliko sam razumeo, radila ili radi u Razvojnoj banci.
Razumem da moram tabloidima da odgovaram ovakve stvari, pa i da ih tužim, ali, gospodine predsedavajući, ovo je na vašu adresu i na adresu vaših kolega podpredsednika i predsednice Narodne skupštine, ogromne i velike posledice i štete imamo zbog toga što nemamo dobru debatu u ovom parlamentu, zbog toga što se na ovakav način beži od debate.
Poslepodne ćemo imati jednu veliku raspravu zbog toga što nismo imali dobru debatu kada je jedan drugi zakon bio ovde na dnevnom redu. Što budemo imali dobru debatu, dva dana sedi ministar Sertić ovde da odgovori na sva pitanja koje opozicija, nama je to posao i nama je to politička uloga, i u politici i u parlamentu i u društvu, postavlja, zbog toga što zajedno valjda treba da dođemo do toga, da rasvetlimo sve stvari koje mogu biti sporne i u političkoj i u opštoj javnosti.
Apelujem ovde još jednom da ne trošimo na primitivnu propagandu dragoceno vreme ovog parlamenta, nego da suštinski raspravljamo o stvarima koje su ovde na dnevnom redu. Nećemo se mi složiti, ali možemo da izađemo iz ovih rasprava, tako što ćemo svi imati potpuno jasne odgovore na vrlo jasna pitanja koja postavljamo. Hvala vam najlepše.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, želim da izrazim svoje veliko zadovoljstvo da se približavamo razrešenju ozbiljne državne krize u kojoj se nalazimo četiri i po meseca, zbog toga što sudovi u našoj zemlji ne rade u najvećoj meri, a to je posledica obustave rada advokata.
Vrlo je jednostavna tačka bila oko koje se sve ovo vreme vodi debata, do ovog predloga i dok on ne bude usvojen, notarima je bila data isključiva nadležnost u postupanju prilikom sklapanja ugovora, što prosto rečno, znači da građani, bilo neposredno, bilo tako što bi ovlastili svoje punomoćnike, a to su advokati, nisu imali mogućnost da veliki broj ugovora zaključe onako kao su to činili ranije.
Potpuno je jasno da je ministar bio, verovatno je i danas uverenja da je prethodno rešenje dobro i za to rešenje se borio. Ono što danas ovde treba da bude rezultat ove naše debate, ali bojim se da ta debata ne ide u tom pravcu, jeste da vidimo šta je u stvari uzrok ovog četiri i po mesečne nevolje i državne krize koju imamo.
Uveren sam da je to način na koji vodimo debatu u ovom parlamentu. Uveren sam da je to način na koji vodimo debatu u našoj politici i van ovog parlamenta i on je očigledno neproduktivan.
Da smo vodili dobru debatu kada je ovaj zakon usvojen, mislim da bi bila velika verovatnoća da se ne bi smo susreli sa time da nam sudovi ne rade četiri i po meseca, jer bi smo mogli da u jednom dobrom, onako kako to srpski parlament zaslužuje, razgovoru i debati, dođemo do toga, uključujući i advokate koji su poslanici parlamentarne većine i one koji se u to razumeju, a deo su opozicije, da li treba ili ne treba da bude isključiva nadležnost notara, onako kako je prethodnim zakonom bila postavljena.
Ministar je imao svoje uverenje i za njega se borio, izgubio je. Izgubio je vrlo ozbiljnu političku bitku. Nije to strašno da u to nije uvukao i Vladu, koja mu je sve vreme davala bezrezervnu podršku. Dobro je što smo danas došli do razrešenja ove stvari. Dobro je što ne postoji isključiva nadležnost od trenutka kada ovaj zakon bude stupio na snagu notara, onako kako je bilo postavljeno u propisima i sistemu zakona pre nego što je došlo do ovih izmena. Dobro je što postoji notorijalni sistem zbog toga što, kao i u svim drugim zemljama ćemo imati efikasniji sistem u svim ovim stvarima. Dobro je da svi ti poslovi izađu iz suda i da se njima bave notari i uveren da ćemo imati i veću pravnu sigurnost. Nije dobro što nismo imali dobru debati i zbog toga smo se suočili sa činjenicom da smo četiri i po meseca imali obustavu rada.
Mislim da je sada prilika, obraćam se gospodine predsedavajući, kolegama poslanicima, da ovaj dan iskoristimo…

Evo, ja se vama obraćam, a vi onda to prenesite poslanicima.
Jedna važna stvar, treba da dobijemo ovde jednu vrstu političkog stava i obećanja od ministra da ni jedna radnja koju preduzimaju notari neće biti skuplja nego što je bila pre nego što je notorijalni sistem uspostavljen. To je pitanje koje je važno za svakog građanina Srbije. Uveren sam da ništa, ni jedan potpis, ni jedno zaključenje ugovora, ni jedno sklapanje pravnog posla, a ovde su svi pravni poslovi nabrojani, nema potrebe da građani Srbije izdvajaju više novca nego što su izdvajali pre nego što su notari počeli da obavljaju svoje dužnost.
Ovaj parlament ima snagu da danas tu stvar istera na čistac. Ako nismo imali dobro debatu i zbog loše debate i načina na koji se vodi parlament, smo imali četiri i po meseca nevolju da nam sudovi ne rade, danas bar možemo da se izborimo za to da građani ne moraju da plaćaju više nego što su plaćali pre nego što su notari postali deo naše životne i pravne stvarnosti.
Želim da čestitam kolegama advokatima, ponosan sam na to što sam i dalje i sam advokat, iako na moju veliku žalost se ne bavim time skoro punih 15 godina, zbog toga što su manifestovali građansku hrabrost i zbog toga što su imali snage da izađu u ovoj bitci kao pobednici. Nisam idealista, znam da su se borili za sebe, da su se borili za svoju profesiju i ne vidim ništa nelegitimno u tome, ali je dobro da boreći se za sebe i svoju profesiju, su pokazali da u našem društvu ima snage da se za dosledne, logične, na Ustavu utemeljene stavove izgura čak i onda kada to na prvi pogled i u početku ne izgleda da je moguće.
Ovo je najveći poraz koji je pretrpela Vlada Republike Srbije u protekle dve i po godine. Još jednom ću reći, taj poraz ne bi pretrpela da smo ovde imali dobro debatu, da smo mogli dobro, razložno da razgovaramo o tome da li treba ili ne treba notari da imaju isključive nadležnosti u stvarima, da li je dobro da građani sami ili preko svojih pomoćnika mogu da sklapaju ove pravne poslove i siguran sam da onda ne bismo imali ovu nevolju.
Još jednom, da se izborimo da građani ne plaćaju više nego što su plaćali pre nego što su notari ušli u naš pravni sistem. Ovo je gospodine predsedavajući i vama i kolegama potpredsednicima koji vode Skupštinu i predsednici Skupštine namenjeno, ako se vi budete potrudili imaćemo mnogo manji rizik da do ovakvih nevolja dolazi. Pustite da se ovde vodi debata, parlament je mesto gde treba voditi otvorene debate. Treba oštro politički da se borimo, a nema nikakvog razloga da ovaj visoki dom, mesto gde su nas građani Srbije birali, nemamo priliku da dobro i jasno govorimo. Kada ne govorimo dovoljno u parlamentu, onda se na ulici rešavaju stvari. Hvala.

Hvala najlepše, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo poslanici i gospodine predsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, slažem se sa ovim što je negde na početku ove debate Nenad Čanak rekao ovde – budžet je političko pitanje prvog reda, pa posle toga pitanje brojeva.
Moje mišljenje je da 2015. godina, kada se za godinu dana bude oko novog budžeta vodila rasprava i sabiralo šta je učinjeno dobro, a šta neće zavisiti, ocene svega toga od jedne stvari, da li će više građana i više porodica u Srbiji imati povećano samopouzdanje ili ne? Mislim da je to pitanje samopouzdanja i nije ovde stvar samopouzdanja Vlade, nije čak to ni pitanje da li će Vlada i predsednik Vlade i većina imati nešto veću ili manju, ili znatno manju podršku. To je pitanje da li ćemo promeniti stvari utoliko da će ljudi početi da veruju da nešto mogu da urade sa onim što znaju, sa svojim veštinama i sa prilikama u kojima se nalaze.
Ne verujem da bilo kakav angažman Vlade može tu sam po sebi da promeni stvari. Zbog toga sam i rekao da se slažem sa onim što je u načelu Čanak rekao ovde, a razlikujemo se u pojedinostima. Mislim da je to sistemska stvar i zbog toga je politika za koju verujem da je dobra i za koju se zalažem politika decentralizacije. Prosto rečeno, mislim da ukoliko ljudi ne dobiju priliku da odlučuju o onom što im je jako blizu i na šta mogu i moraju da imaju uticaj, da mi svi zajedno ovo nećemo uspeti.
Ja sam opozicija ovoj Vladi. Stranka Zajedno za Srbiju na čijem se čelu nalazim, kao i koalicioni partneri sa kojima sedim u poslaničkom klubu, ali žarko želim da ove stvari uspeju. Gospodine predsedniče Vlade, jako se radujem što će sutra početi da radi topionica u Boru. Želim od sveg srca da ovo sa Smederevom uspe, kao što sam se radovao svemu dobrom dok su upravljale Srbijom vlade, u nekima sam sedeo, u nekima sam se bavio nekim drugim stvarima, i dok je Koštunica bio na vlasti, pa i u ona vremena kada smo se bavili nekim drugim temama, a ne ekonomijom.
Zaista mislim da ukoliko ljudi sistemski ne dobiju priliku da odlučuju, gotovo da ne postoji šansa da uspe reforma prosvete, reforma zdravstva. Ukoliko institucionalno ne budu imali priliku da kažu ko su dobri, a ko loši učitelji i profesori, ko su dobri, a ko loši lekari u domovima zdravlja i bolnicama, od tog posla nema ništa. Koliko god da predsednik Vlade i ministri imaju radne sate, radne dane, radne nedelje, to prosto ne ide.
Tamo gde imamo uticaj, govorim o stranci ZZS, doneli smo odluku da naseljena mesta zadrže porez na imovinu i podstičemo ih da se organizuju u gradske opštine. Ukoliko ne budu imali priliku da odlučuju o nekim budžetima, ukoliko ne budu mogli da pritiskaju predsednike opština i gradonačelnika, od septembra meseca 2015. godine, kako će da izgledaju budžeti za 2016. godinu, mislim da neće dobiti mogućnost i priliku da steknu samopouzdanje da mogu da utiču na svoj život.
Ne govorim ovde o promeni Ustava. To nije danas tema, ali o velikom prostoru… Šteta što Kori Udovički, ministarka, ovde nije, jer to je njen posao, ali tu je gospodin Vujović, ministar finansija. Isto to treba Vlada da napravi, jer može, ima kapacitet, u odnosu prema gradovima i opštinama, sa potpuno jasnim odnosima. Čuli smo ministra Vujovića da će biti početkom iduće godine. Sa velikim nestrpljenjem čekam taj zakon.
Ne razumem, ovde je predsednik Vlade, kako ide ova raspodela transfera. Neće to odlučujuće pomeriti stvari na jednu i na drugu stranu, ali je neophodno da se postave pravila igre i da znamo šta je dobro upravljanje, a šta nije dobro upravljanje i koliko treba da bude ljudi u administraciji na hiljadu stanovnika, bez obzira da li se radi o Leskovcu, Valjevu, Novom Sadu ili Subotici. To nije bitno. Bitno je da svi znaju unapred pravila, kojih treba da se pridržavaju i da znaju gde su dobri, a gde ne.
Iskoristiću ovu priliku da ponovim nešto što govorim ovde već više od dve godine. Držim da postoji nekoliko oblasti u privredi, gde imamo veliku šansu i veliku priliku da merama ekonomske politike napravimo značajan proboj i povećanje.
Tu su ministar Antić i ministar Sertić. Energetska efikasnost, 180 miliona dinara u budžetu, hajde da kažem i neki broj. Milion i po stanova, kuća, koji se greju na struju, gas, daljinsko grejanje su podobni za izolaciju. Obim tog posla je dve i po milijarde evra. Šesdeset ili sedamdeset procenata od tih para treba da zarade oni koji se bave građevinom. Ovaj preostali deo je za one koji proizvode izolacioni materijal. Vlada, ako krene u taj projekat, treba da krene, po mom uverenju, tako što će da pusti takmičenje između opština i gradova, da im date, da kažete – ako uložite iz svojih budžeta jedan dinar, mi ćemo vam dati još jedan ili šta god, pa da oni otvore negde subvencionisanje kredita prema građanima koji treba da dobiju mogućnost da sedam, osam ili deset godina iskreditiraju izolaciju svojih kuća i stanova. Napravili smo mega iskorak. Ne verujem da će bilo kome biti potrebna dodatna subvencija da napravi fabriku izolacionog materijala u Srbiji, bilo da je stranac ili da je domaća neka kompanija.
Sa navodnjavanjem isto tako. Zašto samo 350 miliona dinara? Evo ministarka je ovde objasnila zašto nije uspela da izorganizuje u ovoj godini celu tu, u stvari ovih 350 miliona dinara je, malo više od tri miliona evra, to je malo. Cela ova stvar je između tri i četiri i po milijarde evra kopanja, opreme za navodnjavanje. Siguran sam da nikome kada krene Srbija da dođe do toga da ima milion ili milion i sto hiljada hektara zemljišta pod navodnjavanjem, neće biti potrebna bilo kakva subvencija da bi došao ovde da uloži novac, da napravi fabriku za opremu za navodnjavanje. Kada to uradi u Srbiji, siguran sam da će moći odavde da prodaje to u svim ovim zemljama koje su, ako ne u svim, ali u većem delu, koje smo videli ovde na Samitu, odnosno na sastanku predsednika Vlade Srbije, Kine i drugih 14 ili 15 zemalja.
Bio-masa, imamo 4.200.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Sve što je peta i šesta klasa nema razloga da država svojim podsticajima ne krene da podstiče prvo sebe kao vlasnika 800.000 hektara zemljišta, onda i sve one koji su privatni vlasnici, da gaje energetske biljke i da uđemo, što gospodin ministar Antić zna naravno, Komisija Evropske unije je donela pre ne više od dva meseca strategiju gde obnovljivi izvori energije su jedan od važnih ciljeva energetske politike, među njima bio-masa najbitniji.
Gospodine predsedniče Vlade, meni nije jasna jedna stvar. Jasna mi je vaša ideja oko „Petrohemije“ i celokupnog „Petrohemijskog“ kompleksa. Odlično je ako se napravi progres tu, dosta tu problema ima i uvek ih je bilo. Niste vi ništa uradili u istoj situaciji, nego vlade pre vas. Meni nije jasno zbog čega ljudi koje je Vlada u Naftnu industriju Srbije delegirala u Skupštinu i upravni odbor, u nadzorni odbor čak ponajviše, Naftna industrija Srbije snažno ne insistiraju na tome da se krene u duboku preradu, u investiciju koja može biti 300, a može biti i 600 miliona evra.
Vi sigurno vrlo dobro znate, ministar energetike to zna pouzdano, bez duboke prerade ogromna je verovatnoća da 2018, 2019. godine mi ostanemo bez rafinerije, pa će da bude – kuku, lele. Pre godinu dana sam predložio Odboru za privredu i energetiku da se otvori debata o tom pitanju, više od godinu dana. Mi imamo pravo na to. Imamo pravo po Statutu NIS-a, imamo pravo po ugovorima i mislim da je to za sve mnogo korisnije, nego da se iscrpljujemo i urnišemo u raspravama oko toga da li je renta 3%, 7%, što je veća bolje je, ko je kriv, zašto nismo uspeli da se izborimo za ovoliko ili za onoliko. Veoma respektujem svaki napor da se dovede strani investitor, da nađemo način kako da ubedimo ljude da ulože ovde pare. Evo ovde u Pančevu preko puta, nema 20 minuta odavde kada krenete prevoznim sredstvom je investicija koja verovatno može da bude 600 miliona evra u naredne tri do četiri godine, kapitalna stvar za srpsku ekonomiju.
Znam da gospodin Antić radi na zakonu o rudarstvu i da ne ide lako, ali apelujem da pogledate strategiju za rudarstvo koja je stigla u ovu Skupštinu, negde u proleće 2012. godine. Tri i po do četiri i po milijarde evra u osam do deset godina u rudarstvo, neću da trošim više na to reči, ali je to velika tema i velika stvar.
Na samom kraju, o tome je predsednik Vlade nešto i govorio, da smo imali snage i da nismo bili kukavice sa čime se ja slažem, 2011. i 2012. godine, da vidite kako ne bi bilo problema da se ovde potroši 300 miliona evra na subvencije koje sada za poljoprivredu, dakle, tu mislim na ratarstvo. Sa mnogim poslanicima se ja i danas ne slažem oko toga.
Sada vam ponovo kažem, da smo tada imali snage i kuraži, da smo bolje malo računali politički, političari, da ne govorim o ljudima kojima je to posao, pa naravno, da više vole da dobiju novac nego da ga ne dobiju, njih razumem, imali bismo danas unapređenje produktivnosti u poljoprivredi, a cela je ideja je tada bila da pređemo na subvencionisanje po količini, da bismo imali jasan uvid u efekat uloženih para na povećanje bruto društvenog proizvoda u poljoprivrednoj proizvodnji, ali nismo. Nikad nije kasno.
Dakle, zbog toga što imamo značajne političke razlike u pogledu na to kako možemo da pokrenemo građane Srbije da brže i snažnije poveruju u to da su oni sami i njihove porodice sposobni da preuzmu svoju sudbinu u svoje ruke, ne treba ni jedna Vlada da drži njihovu sudbinu u njihovim rukama, mi nećemo glasati za ovaj budžet, ali zaista sa i to kažem potpuno iskreno, nadam se da ćemo uspevati da nađemo zajednički jezik oko više stvari, nego što smo to do sada uspevali i da svoju energiju mnogo manje trošimo na političku destrukciju, a mnogo više da pokušamo da izađemo iz ove 32 ili 33 milijarde bruto društvenog proizvoda i nikako da se mrdnemo od ovih 70% BDP iz 1989. godine. Hvala vam najlepše.

Gospođo predsednice, gospodo ministri, teška su vremena. Nažalost, u teškim vremenima nije moguće donositi lake odluke.
U poslednjih 25 godina bojim se da nismo imali mnogo perioda kada vremena nisu bila više nego teška i nemamo mi isti pogled na tu istoriju i nećemo se o tome sporazumeti, tako da ja danas nemam nameru o tome da govorim.
Ono što mislim da je suštinski važno, jeste da pre svega poslanici ZZS i svi poslanici u poslaničkom klubu u kojem se mi nalazimo Socijaldemokratske stranke glasaćemo protiv rebalansa budžeta.
Glasaćemo protiv rebalansa budžeta zbog toga što ne vidimo da postoji jedan održiv koncept koji bi trebalo da situaciju dovede u bitno drugačije stanje nego što je ovo danas.
Verujem da bez ozbiljne i stvarne decentralizacije zemlje mi ne možemo izbeći ponavljanje ovakvih neprilika ekonomskih koje nas dovode onda i do ovakvih parlamentarnih debata.
Potpuno sam siguran da dok nekoliko hiljada sela, koliko ima u Srbiji, ne dobiju svoje budžete, dok u nekoliko hiljada sela porez na imovinu ne ostane kao jedan mali budžet i nukleus odlučivanja ljudi koji tamo žive, koji će im omogućiti da početkom svake jeseni krenu u debate sa svojim gradonačelnicima i predsednicima opština o tome kako bi trebalo da izgledaju opštinski i gradski budžeti, kada na hiljadu tačaka u Srbiji ljudi budu imali priliku, ljudi koji su izabrani naravno, da odlučuju o tome kako će biti trošen novac, mi nećemo moći da dođemo do toga, gospodine ministre, da imamo promenu mentaliteta, kako to neko kaže, promenu svesti i pogleda na svet ili kako god to da definišemo.
Nećemo dovesti ljude u priliku da imaju veću odgovornost. Iz te veće odgovornosti jedino može da proizađe potpuno jasna svest i potreba svakoga da plaća porez. To je način kako se poreska evazija rešava, suštinski način.
Ukoliko mali broj ljudi odlučuje, a milioni ljudi kao danas ovde posmatraju televizijski prenos da bi videli šta će se desiti sa njihovim sudbinama, bojim se da nema nikakvog ni političkog nosioca legitimiteta niti bilo kakvog eksperta među ministrima ili gde god, koji može da smisli način kako da ogroman broj ljudi dovede do toga da počnu da brinu i odlučuju o svojim životima na drugačiji način nego što je to sada situacija.
Siguran sam takođe da u gradovima treba omogućiti ljudima da osnuju savete potrošača daljinskog grejanja, vode, saveta koji će biti u svim komunalnim javnim preduzećima i davati svoje saglasnosti na politiku oko iznošenja smeća gradske čistoće i čega god. To je jedini način da uđemo dubinski u rešavanje problema javnih preduzeća, pre svega lokalnih, ali u sledećem koraku i onoga o čemu vi ovde govorite i proteklih dana i nedelja, u jednu suštinsku izmenu i državnih javnih preduzeća, kao nažalost jednog od najvećih proizvođača svih ovih nevolja koje sada imamo.
Šta hoću da kažem? Nema odgovornosti bez odlučivanja. Nema odgovornosti građana bez odlučivanja, niti njihovog učešća u ovome što mi ovde danas radimo. To nije moguće učiniti ukoliko ne postoji sistemski način na koji se to rešava.
Ovo će se inače desiti tamo gde u ne velikom broju gradova i opština Zajedno za Srbiju ima mogućnost. U 2015. godini ovo će sve već biti realna politika, dakle i seoski budžeti i učešće gradskih administracija u svim seoskim područjima i stvaranje saveta o kojima sam ovde govorio.
Dakle, ukoliko ne otvorimo građanima prostor da odlučuju, bojim se da nećemo uspeti da dođemo do toga da zajedno sa ministrima koji se menjaju, sa predsednicima Vlada koji se menjaju, sa predsednicima država koji se menjaju suštinski promenimo način na koji naša zemlja funkcioniše. Onda sam siguran da će Srbija biti zemlja u kojoj će biti nekoliko puta više opština nego što ima danas, da ćemo imati tri velika regiona, Vojvodinu, Beograd i preostali deo Srbije, da će u centralnoj državi se odlučivati o spoljnim poslovima, o odbrani, o unutrašnjim poslovima, o pravosuđu, o monetarnoj politici, o ekonomskim odnosima sa inostranstvom, a sve drugo će biti decentralizovano jer je to jedini način da ljude uključimo u odlučivanje u ekonomskoj politici, onima koji od te ekonomske politike zaista imaju najveće posledice.
Ono što je druga stvar, mislim da dva ministra koja su ovde baš možda i nisu najbolja adresa da uputim ta pitanja, ali ću to učiniti.
Izvinjavam se, gospodine Antiću, tri ministra. Stali ste tamo u ćošak, pa ne mogu da vas vidim.
Negde više od dve godine postavljam ista pitanja i ne dobijam odgovor na njih. Meni zaista nije jasno zbog čega mi ne ulazimo ozbiljno u navodnjavanje. Imamo 200.000 hektara zemljišta pod navodnjavanjem. Možemo da imamo milion i sto hiljada hektara, to je projekat koji vredi između tri i po i četiri milijarde evra, sa velikim multiplikatorima za sve učesnike u tom procesu.
S druge strane, energetska efikasnost. Skoro milion i po stanova se greje na struju, na daljinsko grejanje i na gas u ovoj zemlji. Dve i po milijarde evra treba da budu izolovani ti stanovi i kuće. Ogroman posao za građevinsku industriju, za proizvođače izolacionog materijala. Mislim da je to način kako mi možemo da privučemo i strane investitore i one koji u Srbiji imaju novac. Za sedam godina taj novac se vrati. Dakle, kao i u navodnjavanju, mi ne možemo da imamo problem sa time da li su te investicije dobre ili ne.
Treća stvar je konverzija loših šuma u dobre. Mislim da za nekoliko godina možemo da imamo prihod od preko 500 miliona evra u biomasi.
Gospodo ministri, kao što znate, juče je EU donela jednu veliku odluku koja se odnosi upravo na ove stvari, na energetsku efikasnost, odnosno na obnovljive izvore energije. To je politika EU.
Četvrta stvar, zaista ne razumem zbog čega ništa u proteklih 30 meseci nije učinjeno da bismo napravili ili da bismo dobili odgovor na pitanje da li u Aleksincu imamo zaista ovakve rezerve uljnih škriljaca ili ne? Prema onome što studije, sa kojima svi koji u Vladi sedite i bavite se energetikom ste mogli da se sretnete, ukazuju da mi imamo u ovom trenutku potvrđene rezerve za jedan milion tona nafte iz uljnih škriljaca. Jako je daleko odmakao proces u drugoj polovni 2011. i početkom 2012. godine.
Pre godinu dana sam stavio kao tada šef poslaničkog kluba Zajedno za Srbiju predlog ovom parlamentu, Odboru za privredu, energetiku, regionalni razvoj u tom trenutku i šta sve ne, evo, gospođa predsednica Odbora je ovde, da otvorimo raspravu o tome da li će NIS imati investiciju u takozvanu, evo, gospodin ministar to sigurno zna, duboku preradu ili ne, hoće li ta investicija biti 300 miliona dolara ukoliko se primeni jedna tehnologija ili 600 miliona dolara ako bude druga tehnologija. Mi imamo skoro 30% kao država vlasništvo u NIS-u i skoro milion i po građana Srbije su manjinski akcionari NIS-a. Mi godinu dana nemamo raspravu u odboru nadležnom, a imamo pravo kao država na to. Imamo pravo prema Statutu NIS-a i imamo pravo prema svim pravilima i ugovoru kojim je NIS prodat „Gaspromnjeftu“.
Takođe za ministra energetike i za vas kao ministra finansija pitanje. Kako bih to mogao da kažem, složene su prilike oko Južnog toka i NIS-a, i ekonomske i političke, ali mislim da ovaj parlament takođe treba da dobije odgovor kakav je stav naše države i Vlade prema jednom drugom gasovodu koji je vrlo aktuelan u ovom trenutku u Evropi, a odnosi se na azerbejdžanski gas. Sve zemlje koje se nalaze u našem okruženju su dale saglasnost da učestvuju u tom projektu, a mi nismo. Ogroman projekat, a znam sigurno da država Azerbejdžan ima vrlo veliku blagonaklonost prema Srbiji i ima ozbiljne inicijative i čeka odgovor od nas.
Na samom kraju hoću da kažem da sam potpuno saglasan sa regionalnom politikom koju Vlada vodi. Mislim da je dobra ideja da, o tome sam govorio u parlamentu pre više od godinu dana, zapadni Balkan pretvorimo u jedinstveno tržište i da budemo mala EU jer ćemo tako svi zajedno brže ući u EU. To je dobra politika.
Nije dobra politika to što nemamo strateški plan kako da učinimo potencijale ove zemlje dostupnijima svima nama koji u zemlji živimo da bismo bolje mogli svoje živote da organizujemo.
Poštovana gospodo ministri, nema snažne ekonomije ukoliko milioni građana ne budu uvereni da imaju priliku u toj ekonomiji. Decentralizacija je politika u koju Srbija treba da uđe. Zajedno za Srbiju će se boriti gde god može, kako može, naravno, legitimno i legalno da ta politika postane živa. Hvala vam najlepše.

Tri stvari, ono što mogu da čujem jeste da Azerbejdžan čeka našu Vladu. Mislim da su vrata potpuno otvorena sa stanovišta energetske politike EU, kako se to kaže, diverzifikacija izvora gasa je prva stvar. Ne može za bilo koga u Srbiji biti loše ako imamo gas i sa jedne i sa druge strane.
Pod dva, prvi put čujem da u Aleksincu Rusi imaju bilo kakvo pravo, jedino ako sada u ove dve godine nisu stekli neko pravo, 2012. godine ga nisu imali.
Treća stvar, NIS, gospodine ministre, vi to znate dobro jer vam je to posao, to veliki broj poslanika ovde pretpostavljam da zna, može da se desi da u naredne dve ili tri godine ostanemo bez domaće nafte. To je ozbiljna verovatnoća. Onog trenutka kada ostanemo bez domaće nafte, minus 200 miliona evra u NIS godišnje, to znači Smederevo kada je US Steel izašao napolje.
Godinu dana tražim, molim, apelujem da raspravljamo u ovoj Skupštini o tome. Godinu dana se ništa ne dešava. Trista miliona evra, idealna jeftinija varijanta je 1% BDP investicija NIS, ako je 600 miliona evra toliko. Sad, toliku mi silu energije ulažemo da nađemo strane investitore, nekoga ko će da uloži 20, 30, 50. Ovi ljudi treba da ulože ili 300 ili 600 i ne ulažu i mi ništa ili, neću da budem nekorektan, nedovoljno činimo da se to desi. Vlasnici smo 30%, skoro milion i po ljudi, građana Srbije su mali akcionari NIS. Apelujem, gospodine ministre, apelujem gospođo Tomić, pošto ste vi predsednica odbora, da ovde dovedemo Kravčenka, gospodin ministar će sigurno biti raspoložen, da diskutujemo o tome zašto nema te investicije u NIS. Hvala.

Hvala predsednice.
Predsednice vi ste advokat, a ima u većini dosta ljudi koji su advokati. Ja mislim da ovo sad nije stvar samo prepisivanja konvencije, već ova stvar nije saobražena našem krivično-pravnom sistemu.
Kao što znaju svi koji se krivičnim pravom bave, umišljaj može da bude direktan i eventualan. U ovom prvom postoji svest o nečemu i prihvatanje da se to desi. Kod eventualnog postoji svest i olako držanje da do toga neće doći. Namera je upravo ovo što je govorio moj prethodnik da postoji usmerena svest ka nečemu. Nehat, a to je nepažnja, to su iste stvari, postoji ukoliko ne postoji svest, a postoji dužnost nekoga da bude svestan, pa se onda to dokazuje i kada nema ni jednog ni drugog onda taj nije kriv, što piše ovde.
Meni nije jasno kako vi možete da stavite u ovaj član ovde isti i nepažnju i nameru i ko je posetio neko suđenje pa je dokazivao ili se branio od dokaza, kako će neko sad ovde da tuži da se brani? Nije mi jasno uopšte zašto ubacujete druge institute kada postoji u našem krivičnom pravu sa vrlo dugom tradicijom potpuno jasno i definisano sve što se tiče subjektivnog dela bića krivičnog dela, i umišljaj i nehat i namera? Zašto vi u jednom sportskom zakonu ne upotrebljavate institute jedne duge krivično-pravne tradicije, već prepisujete nešto što ima tradiciju u nekim drugim pravima i proizvešće jako velike probleme u primeni?
Ako ste hteli da kaznite nekoga ko isključivo namerno uzima doping sredstva, to je trebalo da napišete. Ukoliko ste hteli nešto drugo, trebalo je to da uradite sa institutima krivičnog prava koji postoje u ovoj zemlji, pa Boga mi, tu negde skoro dva veka. Hvala vam najlepše.

Ne bih ja sada, gospodin Martinović ima stalno potrebu da nešto se iskazuje ovde, ali nema on veze sa Srpskom naprednom strankom, ni sa ministrom, čovek je u svojoj oblasti ovde jedna politička figura. Ima prosto veze i smisla sa time kako će ovo da se primenjuje u životu.
Sada ako ćemo već da ulazimo u nešto što mislim da je ozbiljna stvar, dakle, prvo postoji pretpostavka krivice za nekoga ko je za nešto osumnjičen, što je protivno našim pravnim načelima i pravnim načelima civilizovanog sveta, jer kaže da će biti izrečene mere prema osobi, odnosno neće biti izrečene ukoliko to lice koje je optuženo za povredu antidoping pravila dokaže da nije krivo. Valjda neko treba da dokaže da je kriv, taj koji je za nešto osumnjičen, a ne obrnuto. Znači, to je jedna stvar.
Druga stvar, više da ne ulazimo sad u opterećivanje ovolikog broja poslanika i javnosti, pa da vidimo kakva je razlika između direktnog umišljaja i namere, ima li nekakve razlike u krivično-pravnoj teoriji ili nema? Ima naravno.
Ako hoćete da kažete da neko, ukoliko dokaže da nije kriv, ne treba da bude odgovoran, šta će vam onda dalje da obrazlažete i nameru i jedan umišljaj i drugi umišljaj i nepažnju koja je nehat? Onda, nema ništa četvrto. Ako neko dokaže da nije kriv, onda sigurno nije ni nepažljiv, niti je nešto uradio namerno, tako da je ovo, kako bih rekao, jedna suvišna formulacija, ako uopšte ima sada dalje potrebe da se bavimo ovim logiciranjem pravničkim ovde.
Dakle, jako će biti teško primeniti ovu odredbu i sa time ćete se susresti prvi put kada krenete u jednu ovakvu proceduru.

Dakle, da ne ostanu nedorečene stvari. Nema ovo veze isključivo sa krivičnim pravom, ovo je pitanje svakog kaznenog prava, i krivičnog i prekršajnog i disciplinskog. Svi koji su išli u školu su gledali bar, ako nisu bili podvrgnuti nekom disciplinskom postupku u razrednoj zajednici. Eto, to je mnogo banalnije nego što su ove ozbiljne stvari ovde. Pa, i u tu mora neko da vas optuži ili da kaže da ste sumnjivi za nešto, pa da onda dokaže. Dakle, to je elementarna stvar u svim kaznenim postupcima, a ne samo o krivičnom postupku.
Tako da, da ne bude zabune ovde među građanstvom, i dalje ostajem pri stavu da ukoliko neko dokaže da nije kriv, onda mislim da nema potrebe da se ovi oblici vinosti dalje iskazuju. Vi, gospodine ministre, imate svoje poglede na to. Ovde se ne radi o ovome što vi potpuno razložno i životno obrazlažete. I naravno da se radi o visini kazne. Pa, ne može biti kažnjen neko ko je uradio nešto namerno ili na ovaj ili onaj način nije pazio, pa mu se desilo. Mora biti različito kažnjen, ali to nije tema i uopšte nije tema da opterećujemo dalje ljude. Zato ljudi idu u pravne škole i razabiraju ove stvari. Ko se malo bavio i ko je ikad ušao u sudnicu zna o čemu ja pričam, tako da nemam potrebu da o tome dalje diskutujem.

Gospodine predsedavajući, gospodine potpredsedniče, dame i gospodo poslanici, kao i stranke koje su zajedno sa nama u poslaničkom klubu i Zajedno za Srbiju će glasati protiv predloga da gospodin Vujović danas postane ministar finansija.
Deseti put u poslednje dve godine ću govoriti manje ili više istu stvar o ekonomskoj politici. Glasaćemo protiv predloga da gospodin Vujović bude ministar zbog toga što nemamo uverenje da postoji jasan plan kako da dođemo do toga da uđemo u jedan značajan rast ekonomije u našoj zemlji.
Ovo su stvari koje gospodin Vujović po svom profesionalnom iskustvu vrlo dobro zna. Treba nam oko četiri milijarde evra godišnje investicija da bismo imali stopu rasta društvenog proizvoda od preko 5%. I to je razlog. Dakle, mi ne vidimo šta u stvari predstavlja tu stratešku inicijativu, koju verujemo da bi Vlada mogla da preduzme da bismo u takve stope rasta ušli.
Naravno da su i u političkom, a i u kakvom god hoćete smislu i uopšte javnom životu više nego interesantne teme kolike će da budu plate i penzije, zbog toga što je to stvar koja ne samo da zanima, već je egzistencijalno bitna za milione naših porodica, ali je to stvar koja je posledica, a ne uzrok.
Iskoristiću i ovu priliku, zbog toga što te stvari na kraju imaju efekat u finansijama, javnim finansijama, u potencijalnim prihodima države, da pitam dosadašnjeg ministra privrede, a sigurno od danas i ministar finansija, zbog čega dve godine ne činimo ništa da bismo ušli u projekat navodnjavanja Srbije? Možemo da dođemo sa 200.000 hektara na jedan milion hektara zemljišta obradivog poljoprivrednog pod navodnjavanjem. To je projekat za koji je potrebno između tri i po i četiri milijarde evra.
Znam da će odgovor biti da nije ništa, nego da su sklopljeni ugovori gde određene površine treba sa stranim partnerima da budu privedene nameni i da dođe do navodnjavanje. Naravno, to je dobro, ali se to još uvek ne dešava. Nema akcije koju Vlada sprovodi i Ministarstvo poljoprivrede pune dve godine, da bismo u tom pravcu krenuli. Tri i po ili četiri milijarde evra sa ogromnim multiplikatorima, pošto te radove treba neko da izvede. To je stvar koja je od životne važnosti za građevinsku industriju i za vodoprivrednu industriju.
Ogromna tema je - da li možemo da dođemo ovde do investicija u fabrike koja treba da proizvode uređaje za navodnjavanje različitih vrsta i namena? Toga nema. Šta znači kada bismo imali milion hektara zemljišta pod navodnjavanjem? Prosečan rod kukuruza u našoj zemlji je između sedam i osam toga, ne računajući, naravno, godine kada imamo problem sa vremenskim neprilikama. Možemo da dođemo do 12, 13, a možda i 15 tona kukuruza po jednom hektaru, ako budemo uredili svoje zemljište onako kako to rade zemlje koje misle o svojim resursima.
Imamo sedam ili osam miliona tona kukuruza godišnjeg prinosa, a možemo da dođemo do 20 miliona tona. Danas kukuruz košta 11 centi po kilogramu. Na 20 miliona tona to je dve milijarde i dvesta miliona evra. Kao što znate, kukuruz je koštao i po 30 centi po jednom kilogramu, pa to izađe preko šest milijardi evra. Onda meni nije jasno zbog čega se u politici privlačenja investitora ne bavimo i time da ovde napravimo fabrike skroba i skrobnog šećera, koji onda profitnu stopu u proizvodnji kukuruza dupliraju, pa dođemo do toga kao da proizvedemo 40 miliona tona kukuruza? Sve su to stvari koje su vezane za navodnjavanje. Mi tu ne možemo da napravimo grešku. Zbog toga nećemo glasati za gospodina Vujovića. Zbog toga što nemamo jasnu strategiju napada, a ne samo odbrane.
Meni je potpuno jasno da Vlada mora da donosi teške odluke. Možemo da se ne složimo i ulažemo ovde amandmane na različite zakone i da za zakone u celini ne glasamo, ali je potpuno jasno da moramo da rešimo pitanje deficita koji ima budžet. To je odbrana i o toj odbrani je i kandidat za ministra finansija ovde govorio u protekle dve ili tri nedelje. Kako da uštedimo tri, četiri, pet ili šest stotina miliona evra? Kako za nekoliko godina da rešimo problem što potrošimo kao država i kao javni sistem dve i po milijarde ili 2,6 milijardi evra više nego što uspemo da skupimo od poreza, taksi i drugih javnih prihoda? Ali, nema napada. Nema napada i to je velika briga koju hoću ovde da podelim i sa vama i sa građanima Srbije.
Druga velika tema je rudarstvo. Za četiri ili pet godina u Srbiji može u rudarstvo da bude uloženo između četiri i pet milijardi evra. Strategija za rudarstvo je došla u ovaj parlament mnogo pre nego što je gospodin Vujović ušao u politiku srpsku, u januaru mesecu 2012. godine. Ako ne valja, zašto nema nove strategije, sada je avgust mesec 2014. godine?
Sada ću da vam dam male primere. U Aleksincu je moguće napraviti milion tona nafte godišnje iz uljnih škriljaca. To je investicija od jedne do 1,5 milijardi evra. U 2011. godini, pretpostavljam da prvi potpredsednik Vlade to zna, sa Estoncima, koji su najveći proizvođači nafte i gasa iz škriljaca, napravljeni su ozbiljni razgovori i bila je pripremljena čak i tenderska dokumentacija, uz tehničke konsultacije sa stranim partnerima.
Godina 2014, šta se desilo u svetu? Po podacima Banke Amerike, Sjedinjene Američke Države su u prvih šest meseci 2014. godine, i to gospodin Vujović sigurno zna, postale najveći proizvođač nafte i gasa u svetu. Kako? Tako što je ove godine uloženo 200 milijardi dolara u naftnu i gasnu industriju, a najveći deo toga u škriljce naftne i gasne. Zašto se mi time ne bavimo? Zašto mi ne proizvodimo ono što možemo koristeći svoje nacionalne resurse?
Da vidimo onda, i to je sad tema za gospodina Vujovića, iako se on ne bavi monetarnom politikom, nego fiskalnom, zbog toga što će biti, kao što je i do sada bio, jedan od ključnih kreatora celokupne ekonomske politike, šta to znači za naš trgovinski i platni bilans, koji je u deficitu najviše zbog toga što uvozimo ogromne količine nafte i gasa. Koliko će Narodna banka Srbije da uštedi kada ne bude morala preko milijardu evra godišnje da troši na odbranu kursa, kada budemo uravnotežili svoj spoljno-trgovinski bilans i bilans tekućeg plaćanja? Nema plana za to i nema odgovora zašto se time ne bavimo.
Neću govoriti sada o drugim rudarskim stvarima, četiri i po do pet milijardi evra za pet godina, za geologe, za građevinsku industriju, za sve one koji proizvode opremu, da bi rudnici počeli da proizvode. Velika tema.
Energetska efikasnost, 25% kuća i stanova u našoj zemlji se greje na električnu energiju. Ne treba nam bolji i jasni pokazatelj koliko imamo neuređen sistem, da izvadimo ugalj u Kolubari, da ga sprovedemo do Obrenovca, i do Kostolca, da napravimo struju, da struju dalekovodima dopremimo do Beograda i do kojeg hoćete grada u Srbiji i da ga vratimo u toplotnu energiju. To je mnogo veća tema nego kolika je struja, ma koliko nam je to važno svakoga trenutka.
Treba nam oko dve i po milijarde evra da 25% stanova koji se greju na struju, i 25% stanova i kuća koji se greju na daljinsko grejanje i na gas, dovedemo do toga da znatno manju energiju troše, dve i po milijarde evra. Za građevinsku industriju, za one koji proizvode izolacione materijale i sve to da vratimo za sedam godina. Pa, ako je to moglo da se desi u Slovačkoj i u Češkoj i u Austriji i Nemačkoj, ne vidim zašto to ne može da se desi u Srbiji. Ta stvar ne može bez Vlade da se dogodi.
Dve godine, biomasa, samo da očistimo i na dobar način tretiramo šume u Srbiji, možemo da imamo 60 miliona evra sečke koja je energent za proizvodnju struje i tople vode. Sa dobrim pristupom, za manje od pet godina možemo da dođemo do toga da imamo 500 miliona evra proizvedene energije, samo iz „Šuma Srbije“.
Ni o jednoj od ovih stvari ne govorim sada, a da to nisam govorio 2011. godine i tamo gde sam bio u prilici sprovodio mere da napravimo korake prema tim stvarima. O svemu ovome govorim uporno poslednje dve godine. Nije moguće, prosto nije moguće napraviti vrlo značajne iskorake samo tako što ćemo napraviti dobar ambijent i čekati da neko shvati da u Srbiji postoji dobra klima za investicije.
Ljudi koji se ovim bave to znaju vrlo dobro. Nisu dobre vesti. Nisu dobre vesti u celoj Evropi, nisu dobre vesti ili su dobre vesti malo gde u svetu kada su investicije u pitanju. Ukoliko ne budemo na dobar i organizovan način pristupili korišćenju svojih prirodnih resursa, vrlo ozbiljnog i velikog ljudskog potencijala koji imamo i na taj način otvorili prostor da tamo gde je prirodno i normalno. Milioni ljudi u Srbiji počnu da zarađuju više nikada nećemo rešiti pitanja zbog kojih je gospodin Krstić podneo ostavku na mesto ministra finansija, a gospodin Vujović danas će biti uveden u dužnost novog ministra finansija.
Ovo je kvadratura kruga koja se ne da rešiti. Siguran sam da su građani Srbije veoma spremni, ukoliko budu videli da postoji jasan plan, da provedemo onoliko vremena koliko je to nužno i potrebno da štedimo koliko je nužno i potrebno, ukoliko imamo jasnu predstavu kako ćemo korak po korak, hiljadu po hiljadu naših porodica dovesti do toga da imaju priliku da zarađuju više nego što zarađuju danas.
Jedna stvar koja je vezana baš za posao ministra finansija i za ono što, ukoliko bude volje političke treba da uradi sa ministarkom za lokalnu samoupravu, u narednih nekoliko meseci je moguće napraviti pravičan sistem za lokalne samouprave za koje postoji opšte uverenje u stručnim krugovima da imaju mogućnost da daju vrlo značajan doprinos u konsolidaciji javnih finansija, dakle pravičan sistem da one koji su dobri nagradi Vlada i ovaj parlament, one koji su loši da ih kazni, da dođe kraj vremenu da svi budu kažnjavani na isti način. U Srbiji nemaju svi gradovi i opštine isti procenat onih koji u lokalnim samoupravama rade prema broju stanovnika i mislim da gospodin Vujović ima jednu ogromnu i veliku priliku da se u toj oblasti pojavi kao značajan reformator.
Videćemo kada bude, pretpostavljam u septembru ušao sa predlogom rebalansa budžeta, videćemo kakav će biti stav i kakva će biti poruka. Kakva će biti poruka gradonačelnicima, kakva će biti poruka svima koji u lokalnoj upravi treba da donose značajne odluke.
Još jednom, glasaćemo protiv predloga da gospodin Vujović bude ministar finansija i zaista iskreno želim da u ovom parlamentu u ne tako dugom vremenu ispred nas se sretnemo sa jednom zaokruženom i jasnom ekonomskom politikom koja će sadržati planove kako da poboljšamo svoj život koristeći svoje nacionalne resurse.

Gospođo predsednice, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa Boris Tadić, Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, glasaće protiv izveštaja i glasaće protiv zakona. O zakonu će više reči biti kada bude rasprava o amandmanima. Podneli smo amandmane i nadamo se daće to biti prilika da ozbiljno prodiskutujemo mogućnost da se uklone brojni rizici. Mislim da ćemo moći o tome da kažemo važne i bitne stvari.
Velika elementarna nepogoda, kao što je poplava, uvek otvori mogućnost da sagledamo kakva je generalna politika, kakve su najvažnije mere koje Vlada preduzima i kakav je pristup Vlade prema celokupnom životu. To se desilo u ovim poplavama. O tome ću govoriti. Govoriću o pojedinim događajima, kao povodima da se na jedan ozbiljan način prodiskutuje.
Mislim da je od izuzetne važnosti da što pre bude na odgovarajući način utvrđeno koliko su celishodno vršene investicije u sistemu odbrane od poplava u poslednjih 15 godina, a mislim da bi bilo dobro da to uradimo i u poslednjih 25 godina. To je kapitalno važna stvar. To je stvar važna za našu privredu. To je stvar važna za svakog građanina zemlje, ali to je stvar koja se bez države ne radi, jer je država investitor i nadležna je za to u Odboru za poljoprivredu. U tom smislu je jedan zaključak usvojen i mislim da bi pored Odbora za poljoprivredu trebalo da se pozabave i oni koji su u Vladi nadležni za to, a onda i parlament.
Zbog čega to kažem? Ne samo zato što u javnosti je u poslednjih nekoliko meseci na različite načine otvoreno ovo pitanje, da li je novac iz kredita Svetske banke trošen na odgovarajući način, ili ne, da li je budžetski novac trošen na odgovarajući način, ili ne? Kakav je naš sistem odbrane od poplava i da li ga treba menjati? To su u dobroj meri i velika politička pitanja, a ne samo tehničke naravi zbog toga što se tiču nadležnosti Vojvodine, Beograda i republičkih ingerencija.
Mislim da je to stvar o kojoj ovaj parlament treba, što je pre moguće, da dobije priliku da diskutuje, jer poplave su pokazale koliko je to kapitalno važna stvar.
Sada o jednoj pojedinačnoj stvari. Kao što je opšte poznato, ja živim u Šapcu. Imao sam tu nepriliku da budem u središtu zbivanja dok su se sve ove stvari dešavale. Našao sam se zajedno sa drugim poslanicima iz ovog parlamenta, sa tadašnjim gradonačelnikom Šapca, gospodinom Miloševićem, jedan sat pre nego što su, prvo mislim, policijski general Dikić, pa posle toga i načelnik Generalštaba, pa posle toga i neki članovi Vlade, ministarka je tu, pojavili su se u Šapcu, i hoću da vam kažem svoje uverenje.
Dakle, mislim nikakve vanredne prilike u ovim vanrednim neprilikama u Šapcu nije trebalo preduzimati. Neću govoriti o zakonskoj utemeljenosti ili ne, odluka koje su donete, jer možda i time treba da se bavi ovaj parlament, ali koliko mi je poznato, nadležna tužilaštva utvrđuju, ispituju ko je šta uradio, i važno je da se to sve na kraju rasvetli i obelodani. Hoću da još jednom kažem svoj utisak. Mislim da su gradske vlasti u Šapcu, imale plan kako da izađu na kraj sa svime čime je bilo moguće na kraj izaći.
Sa druge strane, ako je bilo neophodno da se napravi jedna atmosfera koja je na kraju proizvela veliku solidarnost u državi, pa onda, Bože moj, neće biti kraj sveta i ako su neke stvari urađene kako ne treba. Želim da se zahvalim ovde u ime građana Šapca i vojsci i policiji, i svim ljudima dobre volje, koji su u Šabac došli, bez obzira da li je to sve na kraju bilo potrebno ili ne, kažem da se ta stvar da utvrditi, i važno je, za u buduće da imamo jasnu predstavu o tome.
Želim i da se odavde zahvalim doskorašnjem gradonačelniku Šapca, gospodinu Miloševiću, što nije hteo svojom političkom sudbinom, i svojom političkom karijerom da opterećuje sve ove stvari. Na kraju je najvažnije da tamo nije bilo poplava i da smo se s tim izborili, a političke borbe smo vodili do sada, pa ćemo ih voditi i u buduće. Kao što rekoh, sve ove činjenice ima ko će da utvrdi, i ja sa nestrpljenjem očekujem da do toga dođe.
Ali, šta, mislim da je ovde suštinski važno i zašto sam ovo sve izrekao? Mislim da postoji vrlo ozbiljna verovatnoća da su nadležni koji se staraju o sistemu odbrane od poplava, gradonačelniku Šapca davali jedna obaveštenja, i na osnovu toga preporuke kakve odluke treba da donese, a da su kriznom štabu, odnosno Vladi, Štabu za vanredne situacije, da budem precizan, i predsedniku Vlade, davali druge činjenice i druga obaveštenja i da koliko se meni u ovom trenutku čini, a videćemo na kraju šta je bilo, je to uzrok vrlo ozbiljnog jednog, ako hoćete, i poremećaja sistema do koga je došlo kada je ova stvar u pitanju.
Važno je da imamo sistem koji je sposoban da funkcioniše tačno, da svakome da jasne informacije. Vrlo je važno za Vladu da ima potpuno jasnu svest o tome, da dobija jasne informacije i da ima jasnu predstavu na temelju kojih činjenica donosi odluke. Toliko o Šapcu.
Još jednom kažem, da utvrdimo kako stoje stvari. Ali, evo i ovde još jedna bitna stvar, oko Šapca je urađeno u poslednjih tri, četiri godine 20 kilometara nasipa, i to pored, naravno činjenica da je voda u Hrvatskoj izašla iz korita Save je u stvari spaslo Šabac, ali, šta je suština? Suština je da četiri kilometra nisu urađena, i tu je bio rizik. Ovde se vama obraćam, gospođo ministarka, jer je vodoprivreda u nadležnosti poljoprivrede, i vrlo je bitno da ispitamo sve te stvari.
Dakle, četiri kilometra nisu urađena 2012. godine u septembru mesecu. Dakle, u septembru mesecu 2012. godine iz kredita Svetske banke, imali smo obezbeđen novac i taj proces, tender je bio na samom kraju. U septembru je trebalo da bude izabran izvođač za ta četiri kilometra. Od septembra 2012. godine, do 15. maja 2014. godine je mnogo vremena prošlo.
Važno je da se utvrdi zašto taj posao nije završen, jer ta četiri kilometara su proizvela sav ovaj rizik, bar kada je Šabac u pitanju i oko toga smo imali svu nevolju. Ko je šta radio, subjektivno, kao što rekoh ima ko će da utvrdi, važno je da se to desi. Jako je važno da to znamo.
Dobra vest je, mislim da su danas ljudi iz „Srbijavoda“ i Direkcije za vode u Šapcu i da će sa gradonačelnikom pronaći način da se što pre uđe u izvođenje ovih radova, ali to ćemo sada platiti iz budžeta. Mislim da smo imali na raspolaganju novac iz Svetske banke, koliko mi je poznato Svetska banka se povukla iz ovog posla, negde početkom maja meseca.
Šta je dalje važno? Gospođa Mihajlović je do skora bila ministar energetike, za 25% ćemo imati smanjenu proizvodnju struje zbog svega što se desilo u Kolubari, i to je viša sila. Ali šta nije viša sila? Nije viša sila to što nismo uspeli da napravimo ozbiljan pomak da eksploatišemo biomasu. Tvrdim vam da smo ove godine mogli da imamo proizvodnju energije, dakle, tople vode i struje ne manje od 60 miliona dolara. U punom kapacitetu taj sistem može preko 500 miliona dolara, kroz sisteme kogeneracija, isključivo da ima proizvodnju toplotne energije. To je velika stvar. Sada govorimo o deficitu budžeta, o rebalansu i o problemima koje ćemo imati zbog smanjene proizvodnje struje.
Druga velika tema je energetska efikasnost, jer se 25% kuća i stanova greje na električnu energiju. I tu smo mogli da napravimo vrlo značajne pomake. Samo da vam kažem da su između jedne i dve milijarde evre vredne investicije za izolaciju naših kuća i stanova. U ekonomskom smislu su ogromni multiplikatori. To je jedna od stvari koja može da pokrene ekonomiju zemlje, i biomasa i energetska efikasnost.
Da ne ulazim u navodnjavanje iako se to pominje u izveštaju „Srbijavoda“, to je stvar koja može da pokrene i generiše tri milijarde evra investicija i tu nema nikakvih ekonomskih dilema da li je to isplativo ili nije i za državu i za svakog građanina ove zemlje.
Postoji jedna ozbiljna neusaglašenost u izveštaju „Srbijavoda“. Pogledajte to na stranama 154 i 155. Mislim da je kapitalne prirode. Na jednom mestu u izveštaju se kaže da je u periodu od 2005. ili 2006. godine do 2010. godine je sistem odbrana od poplava pokazao da je sposoban da odgovori na sve nevolje i nedaće do kojih može da dođe, uključujući istorijske vodostaje. Samo nekoliko redova iza toga u izveštaju „Srbijavoda“ stoji da su objekti koji služe za odbranu od poplava u takvom stanju da i vodostaji koji su niži nego što smo ih imali pre nekoliko nedelja, mogu da dovedu do katastrofalnih rezultata. Ovo mora da se razjasni jer je to stvar od nacionalne važnosti.
Na samom kraju, kao što rekoh ovu su događaji koji uvek otvaraju pitanja najvažnije tačke državne politike. Želim da kažem da jako dobro sve ovo što se dešava u pogledu regionalne saradnje. To je po mom mišljenju dobra stvar koju Vlada Srbije i predsednik Vlade rade. Odlična stvar. O tome sam govorio u ovom parlamentu, manje – više ono što premijer sada govori, u zimu 2012. godine. Radujem se da stvari idu u tom smeru.
Sada vas pozivam i šteta je što gospodin Vučić nije ovde, jer on je ipak suštinski komandovao odbranom od poplava, pa bi bilo dobro da je i on ovde, uz puno uvažavanje ovog respektabilnog sastava Vlade koji danas imamo ovde.
Dakle, bilo bi važno, a to gospođo Mihajlović se na vas pre svega odnosi, da sada sa našim predstavnicima u Savskoj komisiji otvorite jedan ozbiljan proces kako da očistimo konačno korito reke Save, pa da se onda pozabavimo i pritokama Save, jer je to kapitalna stvar i u ekonomskom i u bezbednosnom smislu. Što pre očistimo Savu moći ćemo da otvorimo putni pravac do Šamca, ukoliko se ne varam. U svakom slučaju, tokom celog plovnog toka reke Save kroz Srbiju, što će nam otvoriti ekonomske mogućnosti, a svakako će smanjiti sve rizike od poplava. Bojim se da velikim delom i loše uređenje korita Save doprinosi da ti rizici budu veći nego što jesu.
Dobra je prilika kada se sretnemo sa ovako teškim stvarima da budemo bolji nego što smo bili pre svih ovih događaja i kao država i kao sistem. Mislim da je sada trenutak da sve preduzmemo potrebne mere i korake da bi smo to i postigli. Hvala.

I ja isto.
Gospođo ministarka, što se tiče Šapca, samo kažem da mi je vrlo verovatno da su različite predloge dobijali gradonačelnik Šapca i predsednik Vlade i da to treba da se utvrdi ko je kakve predloge davao. To sve ima u dokumentima, to nije stvar rekla kazala. Za budućnost je bitno da imamo čistu situaciju oko toga.
Još jednom ću reći, bio sam tamo sat vremena pre nego što su krenuli da dolaze generali policije i vojske. Moje uverenje je da je tamo stvar mogla da se drži pod kontrolom onako kako je od početka krenulo.
Što se tiče Smederevske Palanke, znate gospođo ministarka, već dve godine ste ministar, pa vi znate kako se na jedan racionalan način obavlja posao koji vi sada radite, a nešto slično sam ja radio jedno godinu dana pre nego što ste vi to postali. Zar mislite da mi je palo nekada napamet da odredim šta će da bude rađeno u vodoprivredi, a šta ne? Postoje ovde različiti kompetentni u ovoj zemlji faktori koji to predlažu. Čak kao ministar nisam ni mogao, zato što postoji Direkcija za vode koja je, kao što znate, samostalni organ uprave, pa ne može evo ni sada ministarka to da radi nego postoji direktor Direkcije za vode koji čak ima ovlašćenja da donosi poslove, Vlada utvrđuje program. Tako da su to sve gluposti, da ja vama kažem gospođo ministarka, što su vama rekli.

Uopšte ništa loše ministarki nisam rekao, nego sam kvalifikovao informaciju koju je ona dobila, a pošto je ona iskusan političar, pretpostavljam da je ona svesna da ovo što ja kažem je potpuno tačno. Hvala vam najlepše.

Replika, gospodin Rističević me je pomenuo imenom i prezimenom.

Gospodine predsedavajući, oko investicija je govorio i o tome šta je urađeno u navodnjavanju ili nije. Pomenuo me je po imenu i prezimenu.