Gospodine predsedavajući, ja sada moram da intervenišem i sa ovom knjigom. Na osnovu člana 103. sam tražio povredu Poslovnika u odnosu na stav 104. koji ste vi pročitali.
Dakle, ja sam govoreći ovde, kada sam imao red po Poslovniku, rekao šta sam imao o sadržaju rasprave na sednici Odbora za poljoprivredu, a gospodin Rističević je predsedik Odbora za poljoprivredu.
Tu sam govorio o određenim odlukama koje je taj odbor doneo i one se odnose na proveru utrošenih sredstava u proteklih 15 godina za navodnjavanje, odvodnjavanje i za odbranu od poplava.
Gospodin Rističević je govorio o toj stvari. Pomenu je tu raspravu i moje ime i pogrešno protumačio ono što sam ja rekao.
Prema tome, na osnovu člana 104. sam ja tražio repliku, a vi mi repliku niste dozvolili, pa sam sada zbog toga tražio povredu Poslovnika i tražim da mi date pravo na repliku koje ste mi uskratili prošli put.

Ja ne znam, gospođo predsednice, šta ministarka ima protiv mene, ali to nije ni važno.
Čitam poruku koju mi je poslao predsednik Opštine Smederevska Palanka. Biraću reči.
On kaže da ministarka ne govori istinu i da on njoj nikada nešto tako nije rekao. Ja u to ne mogu da ulazim, to će ministarka sa predsednikom opštine da raspravi.
Nisam hteo da repliciram prvi put kada je rekla istu stvar ili sam nešto i rekao, nisam ulazio u činjenice. Raspitao sam se i sa druge strane.
Dakle, za regulisanje vodotoka reke Jasenice u 2011. i 2012. godini je utrošeno 80 miliona dinara. Svi ti dopisi o kojima govori ministarka, kaže predsednik opštine da to nije istina i da je on spreman da javnosti stavi svu korenspondenciju na uvid.
Ne mislim da mi sada ovde možemo da utvrdimo šta jeste, a šta nije, ali znam da se te stvari, pošto je to oficijelna komunikacija, daju raspraviti. Postoje naravno, ovde mnogi poslanici i naši građani koji niti treba, niti mogu da znaju kako funkcionišu stvari.
Još jednom ću ponoviti, sve što se tiče uređenja vodotokova, radi se na osnovu programa za ovaj deo Srbije, „Srbijavoda“, za Beograd i Vojvodinu, drugih institucija, a iznad „Srbijavoda“ se nalazi Direkcija za vode koja ima direktora, koji je samostalan u svom poslu, čak i u odnosu na ministra, tako da ovo ni logički nije održivo o čemu ministarka govori.
Šta sam o Šapcu imao da kažem, rekao sam. Postoje indicije da su različiti predlozi davani gradonačelniku i predsedniku Vlade i svima koji su bili u štabu. Ja ne mislim da mi ovde možemo da utvrdimo šta jeste šta nije. Ono što ja hoću da kažem.

Da vam kažem još jednu stvar.
(Narodni poslanik Marko Đurišić, sa mesta: Dva minuta i 23 sekunde je govorio.)

Dve reči i završiću.
Kada neko kaže da ukoliko se ne slaže sa zvaničnom verzijom i sa istinom koja je negde utvrđena, može da se seli.

Ne znam, gospođo predsednice, vrednosni sudovi vaši i moji možda se ne slažu. U vrlo negativnom kontekstu.
Ne znam, gospođo predsednice, gde mene nađe gospodin Birmančević u svemu ovome. To sada nije važno.
Jedan od slučajeva o kome se ne govori samo ovde, nego govori godinama unazad, je privatizacija koju je jedan od istaknutih članova SNS sproveo u Šapcu. Ne znam kome se gospodin Birmančević žali. Mislim da je to stvar koju bi unutarstranački trebalo da prvo raspravite, pa da govorite u Skupštini o tome šta je dobro, šta nije dobro.
Što se tiče činjenice da je nekoliko hiljada radnika „Zorke“ dobilo nekakav novac tako što je grad Šabac preuzeo na sebe deo tereta zajedno sa nekim od ministarstava privrede, ne znam da li je Dinkić bio ministar ili ne, nije ni važno, mislim da je to dobra stvar, kao što mislim i da je dobra stvar da je grad zaštitio svoje interese tako što je stavio neka sredstva obezbeđenja na jedan deo imovine „Zorke“.
Mislim da je dobro i razložno voditi debatu o svakom pojedinačnom slučaju. Mislim da je jako loše da se jedna od vrlo važnih stranih investicija u Srbiji, a to je činjenica da je nemačka „Štada“ kupila „Hemofarm“, a „Hemofarm“ je pre toga kupio fabriku lekova u Šapcu, pa je to između ostalog opredelilo veliku nemačku kompaniju da dođe u Šabac. Danas je glavni menadžer „Hemofarma“ čovek koji se nalazi na čelu jednog tela koji vodi saradnju između Nemačke i Srbije u oblasti privrede. Mislim da je to dobra stvar koja se desila, ne samo Šapcu, nego i Srbiji.
Da ne ulazim i da ne opterećujem javnost koja nas gleda ni ovaj parlament pojedinačnim slučajevima, ovo su neistine, kao što to ne znači ništa u odnosu na apel koji je upućen ministru pravde. I ja pozivam ministra pravde. Ne znam tačno kakve su mu nadležnosti, odnosno znam. Pozivam svakoga ko je nadležan da ispita sve da li je neko nešto zloupotrebio. Dosta više sa potpuno neutemeljenim tvrdnjama, pa i sa činjenicom…
(Predsednik: Vreme.)
Mislim da je važno. Završavam.
(Predsednik: Dva minuta i 32 sekunde. Sigurno će vam neko nešto odgovoriti.)
Ovo nije ni sud, ni tužilaštvo. Svako ima mogućnost da lepo obavesti…

Član 104, pogrešna interpretacija.
Na ovo što je gospodin Babić rekao sam upravo i kazao. Nikome nisam spočitao da je učinio krivično delo, već replicirajući na ono što je gospodin Birmančević govorio sam kazao da je jedna privatizacija o kojoj sam govorio izvršena od strane istaknutog člana SNS. Ne znam da li to jeste ili nije neki problem. Ako jeste, ima ko je za to nadležan. O tome nisam reč rekao.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, posle Briselskog sporazuma mislim da su se u Srbiji stekle okolnosti za drugačiji način bavljenje politikom i ekspoze mandatara gospodina Vučića tu danas mislim da na dobar način to i pokazuje.
Ovaj ekspoze je jedno fer pravljenje okvira za bavljenje politikom u narednom periodu, ako ova Vlada bude trajala. Za nas u opoziciji to će biti jedan dobar predložak zbog toga što ćemo moći vrlo jasno da pratimo šta se dešava, ali i za sve one koji čine koaliciju sa Srpskom naprednom strankom mislim da je ovo trenutak kada će glasati za vrlo teške stvari, zbog toga što je mandatar ovde vrlo jasno rekao da ukoliko do oktobra druge mere ekonomske politike ne bude dale rezultat, vrlo verovatno je da će morati da budu smanjene penzije. Za to se glasa danas. Ukoliko ne budu usaglašene sve odredbe Zakona o radu sa onima koji pregovaraju o ovom projektu, da će Zakon o radu biti izglasan zbog toga što je to vrlo važno za poboljšanje ekonomskog okruženja, odnosno ambijenta koji zemlja ima. I za to se glasa takođe.
Mislim da je dobro da otvorimo debatu i šire nego što je krug učesnika u raspravi po ovim pitanjima, jer su to stvari koje su važne za svakog čoveka u ovoj zemlji. Nesporan je izborni rezultat. Njegova posledica je i ova današnja rasprava, kao što je nesporno i da ogroman broj ljudi takođe nije izašao na izbore, a svi ovde, kao i mi u parlamentu, ljudi koji su za nas glasali, živimo i životno smo zainteresovani da se stvari u zemlji promene.
Ono što je moja velika briga jeste da nekoliko stvari koje su potpuno jasne i očigledno nisu urađene u proteklih skoro dve godine. Ono što je dobro je da mnoge od tih stvari u uvodnom izlaganju je negde gospodin Vučić napomenuo. Iz tih napomena ne mogu da vidim šta je ideja.
Promena načina mišljenja ukoliko nije institucionalizovana za javni život ne znači ništa. U ovom našem slučaju to je suštinska decentralizacija. Mislim da će ministar finansija imati jednu epohalnu priliku da izađe sa projektom decentralizacije poreskog sistema. O tome sam govorio mnogo puta u parlamentu i van njega. Ukoliko milioni ljudi u Srbiji ne dobiju priliku da odlučuju o javnim poslovima tako što će u svojim mesnim zajednicama, u svojim lokalnim samoupravama moći da donose odluke o visini prihoda, odnosno svojih dažbina, sa druge strane, da donose odluku o tome šta je najvažnije u najmanjim okruženjima u kojima žive, mislim da ćemo mi teško promeniti način mišljenja. Inače se slažem da je to važna i dobra stvar.
U Srbiji nažalost protekle dve godine nismo videli gotovo ništa u pogledu ulaska u velike projekte navodnjavanja. O tome sam govorio više puta u ovoj Skupštini. Nadam se daćemo dobiti odgovore sada. Neke ugovore smo sklopili još 2012. godine. Nažalost, ništa se nije dogodilo. To je oblast javnih poslova koje može ekonomski dramatično da Srbiju pomeri unapred.
Energetska efikasnost, biomasa za koju se slažem da je učinjeno u legislativnom delu nešto, ali mislim da smo daleko od toga da smo jedan mali procenat iskoristili od tog velikog potencijala.
Ovde sam tražio da se raspravlja o tome da li će u NIS-u biti investicija od 800 miliona dolara ili ne, pa ta debata u ovoj Skupštini nije zakazana, iako je sa tim upoznata i bivša ministarka energetike i svi oni koji su bili u Odboru za privredu i energetiku. To nije nešto što bi trebalo da predstavlja veliki napor i da privlačimo investitore iz belog sveta. Ti investitori su ovde. Imamo zakonsko pravo da tražimo da o tome raspravljamo sa većinskim akcionarom „Gaspromom“. „Ipard“, o kome je ovde bilo reči, je pre dve godine, trebalo nam je nešto više od sedam ili osam meseci da dođemo do 50 miliona evra živih investicija iz fondova EU. Sada smo na nuli pa moramo da se vratimo iz početka. Velika greška.
Postoji još nekoliko stvari o kojima neću ovde govoriti zato što imam ograničeno vreme, ali koje su razlog zbog kojih nećemo podržati ovu Vladu danas.
Poslanička grupa u kojoj se ja nalazim će biti, mislimo i verujemo, ozbiljna i temeljna opozicija, ali korektan učesnik u svim ovim debatama. Mi nismo opozicija svojoj državi jer je ovo naša država isto kao i svakoga ko u ovom parlamentu sedi. Mislićemo i na ljude koji nisu našli za potrebno da na ove izbore izađu i kažu svoju političku volju. Borićemo se za Srbiju u kojoj može dobro da se živi. Treba raspraviti sve ono što je sporno u prošlosti i slažem se da treba gledati u budućnost, od većine zavisi kako će pretežno taj pogled biti usmeren. Mi ćemo vrlo snažno i ozbiljno podržati da se od sutra, a ne od ne znam kog dana posle ove sednice bavimo budućnošću. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Zajedno za Srbiju zajedno sa svojim koalicionim partnerima neće glasati za ovaj zakon.
Gospodine Arsiću, vi ste se jako potrudili ovde da obrazložite zbog čega bi trebalo zakon donesete, ali zakon o Vladi i zakon o ministarstvima uvek ima jednu nevolju, zato što dođe pre nego što onaj ko je dobio mandat da sastavi Vladu, dođe u parlament pa izloži šta je plan Vlade, kako je to jedna celina. Dok ne čujemo ovo drugo, ne znamo ni da li valja ovo prvo o čemu danas razgovaramo. Na blanko naravno da ne možemo ovo sve podržimo.
Ono što je očigledno, dosta je vešto to napisano, jeste da Srbija se pomera prema kancelarskom sistemu kroz ovaj zakon o Vladi i zakon o ministarstvima. Ne mislim da to mora da bude loše, kao što ne mora da bude ni dobro i o tome želim da govorim ovde.
Verujem da ćemo imati priliku u nedelju ovde da čujemo mandatara, šta u stvari ima nameru sa Vladom Srbije da uradi, gde bi trebalo da Srbija bude i naša privreda i država u njenom tehničkom smislu, gde za šest meseci, gde za godinu dana, gde na kraju mandata koji će, kako slede stvari, Skupština ovde dati sadašnjem mandataru i Vladi koju on bude predložio.
Danas od vas, gospodine Arsiću, nismo mogli ni da naslutimo šta će to sve da bude, pa ćemo zbog toga i glasati protiv. Iako ste dosta interesantnih ovde detalja naveli, nismo mogli da vidimo celu sliku.
Ne mislim da je drama u Srbiji da li će savetnici predsednika Vlade biti plaćeni ili neće. Iskreno govoreći, ima trenutaka kada su ljudi spremni da rade za čast, ima trenutaka kada morate da ih platite. Ne mislim da oko toga mi treba da vodimo neku veliku polemiku, važno je šta će da bude rezultat.
Ako predsednik Vlade ima nameru da napravi veliki broj saveta, onda znači da nema poverenje u veliki broj ministara. S druge strane, najveća stranka u ovom parlamentu je dobila sasvim dovoljnu podršku građana i ne mora da pravi kompromise sa bilo kime. Nema danas u Srbiji potrebe da se prave koalicioni dogovori oko javnih preduzeća. Tu, gospodine Arsiću, niste u pravu. Nisu ministri postavljali direktore javnih preduzeća, nego je to bio predmet političkog dogovora, jer je to bila politička nužnost, kao što ste vi imali političku nužnost pre godinu i po ili dve, kada ste sa svojim koalicionim partnerima pravili Vladu. Dve godine doskorašnja ministarka energetike je ratovala sa direktorom jednog od velikih javnih preduzeća. To je bila realnost politička. To građani, takođe, treba da znaju. Nekakav sistem mora da se napravi. Vi nemate potrebu to da radite.
Meni nije jasno zašto će ministar privrede dobiti sva ovlašćenja nad javnim preduzećem? Ja to ne razumem. Ministar privrede će da utvrđuje strateške ciljeve javnih preduzeća. Da ministar privrede bolje zna šta su strateški ciljevi „Srbijašuma“ i „Srbijavoda“ nego ministar poljoprivrede, to nije blizu realnosti. EPS, „Srbijagas“? Mislim da ministar energetike koji vodi politiku mora da ima instrumente da vodi tu politiku, inače ne može da bude odgovoran.
Koncentrisanje i ovlašćenja ministra privrede, otvaranje prostora predsedniku Vlade da pravi savete jeste, naravno ne formalno, suštinski premeštanje parlamentarnog sistema ka nečemu što Nemci imaju utvrđeno Ustavom, ali ne mislim da je to bilo šta što je loše. Na kraju, predsednik SNS je dobio glasove, pa je dobio i mandat da uradi ono što misli da je dobro.
Ono što očekujem da se ovde desi u nedelju, mislim da to očekuju i građani Srbije, da mi vidimo šta će biti jasno postavljeni ciljevi. Dve godine pitamo ovde zašto se ne vodi projekat navodnjavanja. Još nisam dobio ni jedan odgovor.
Energetska efikasnost, 2,5 milijarde evra da se izoluje 1,5 miliona stanova u Srbiji, ogromna prilika za građevinarstvo Srbije. Navodnjavanje 3,5 milijardi evra, za vodoprivredna preduzeća, građevinska preduzeća i ne može da se omaši. Evo, ovde ima mnogo poslanika, sve ih znam lično, iz ovog seljačkog dela Srbije. U mom Šapcu se 55% stanovništva bavi poljoprivredom. Kada uložite pare u navodnjavanje, ne možete da ne pogodite. To mora da bude dobra ekonomska politika. Kada sam imao priliku, ja sam se za to borio.
Ono što jeste važno, bitno i mnogo važnije od ovog Zakona o ministarstvima i Zakona o Vladi jeste kako će ovaj instrument koji danas budete izglasali biti upotrebljen za razvoj i za reforme. To su dve ključne reči. Gospodine Arsiću, nisam razumeo iz onoga što ste rekli, kako će da budu sprovedene reforme i kako ćemo da krenemo u razvoj. Zato ćemo glasati protiv ovoga. Očekujemo ovde gospodina Vučića u nedelju, pa da čujemo od njega odgovore na sva ova pitanja. Hvala.

Još jednom da kažem, ne mislim ja da je ovo po definiciji loše. Samo mislim da ako ministri ne budu dobili priliku da imaju instrumente u svojim rukama, teško ćete od njih moći da tražite odgovornost.
Upravljanje javnim preduzećima je instrumentarij za vođenje politike. Ne znam da li će to biti dobro ili neće biti dobro. Čekamo ovde u nedelju gospodina Vučića da nam kaže šta će biti sa energetikom i šta će biti sa poljoprivredom, kakve su projekcije BDP, kako će biti sprovedena reforma javne uprave, da o tome debatujemo ovde.
Iskazujem svoju veliku rezervu prema tome da ukoliko smanjujete mogućnosti ministrima da vode politiku, možete da očekujete dobar rezultat. To ne govorim na pamet, već sam se sa mnogo teških prilika i neprilika suočavao u životu baveći se javnim poslom.
Važno je, baš zbog ovoga o čemu ste i vi, gospodine Babiću, govorili, da Srbija počne da pobeđuje. Najsrećniji bih bio, iako sam u opoziciji u ovom parlamentu, da to počne da se dešava. Ja živim ovde, moje dete živi ovde, moja porodica živi ovde. Želim da se to desi. Zbog toga u svemu ovome učestvujem.
Sumnjam da se nedavanjem punog kapaciteta svima koji budu sedeli u Vladi može povećati verovatnoća za bolji rezultat, ali videćemo i onda u nedelju ovde da vidimo kakvu to sliku treba da vidimo u narednim mesecima i u narednim godinama i da počnemo da dobijamo odgovore na pitanja – šta je sa navodnjavanjem, šta je sa obnovljivim izvorima energije, šta je sa svim drugim resursima koje Srbija ima, šta je sa prilikom da u rudarstvu Srbije uđe 4,5 milijardi evra u naredne četiri godine? Pitam to dve godine. Tu ste, gospodine Babiću, svaki put ste bili prisutni kada sam o tome govorio. Očekujem da svi zajedno počnemo da dobijamo odgovore. Hvala.

Gospodine Petrović, gde vi nalazite motiv za ovakav govor? Vi pričate o političkom poštenju? Otišli ste kod Vučića i Tomislava Nikolića 4. jula 2012. godine. Do tada ste bili kod Šešelja. Oni su bili opozicija Vladi u kojoj sam ja bio ministar poljoprivrede i pobedili su na tim izborima, i predsedničkim i parlamentarnim, pa je napravljena Vlada, pa sam ja onda otišao u opoziciju. Šta tu ima politički nepošteno?
Pitate me šta sam radio? Radio sam ovo što pitam sad Vladu – zašto ne radi dalje? Navodnjavanjem u ovoj zemlji se niko nije bavio od kada je napravljen Kanal Dunav-Tisa-Dunav. Ima ovde ljudi koji se bave poljoprivredom i znaju to, gospodine Martinoviću. Vi ste iz jednog velikog poljoprivrednog kraja i veliki broj ljudi koji u Rumi žive se bave poljoprivredom. Niko nije pipnuo kanale po Vojvodini dok ja nisam postao ministar poljoprivrede, pa sam pitao – zašto se, ljudi, ne bavite navodnjavanjem? Rekli su mi – niko nije rekao. To je bio odgovor. Dakle, ja ne pitam stvari koje nisam radio, nego koje sam radio. Ostavio sam i programe. Dve godine najuljudnije pitam ministre i Vladu zašto se to ne nastavlja? Pitaću to i gospodina Vučića kad bude bio ovde u nedelju.
Gospodine Martinoviću, kada kao pripadnik i član velike parlamentarne većine ovde mene prekorevate što se ja usuđujem da pitam nešto čoveka koji će da ovde dobije najveću vlast u zemlji i formalno u nedelju, vi ste inače obrazovani pravnik i čovek koji se bavi edukacijom mladih ljudi, pa kako vi to ovde propagirate parlamentarizam? Ne sme niko ništa da pita? Čemu mi onda služimo ovde? Zlatko Dragosavljević je bio državni sekretar u ministarstvu koje je bilo nadležno za rudarstvo, ne znam kako se tačno zvalo, i on je predložio Vladi koja je usvojila strategiju rudarstva da do 2020. godine ovde može da bude uloženo u Srbiju, gde vaša i moja deca žive, četiri i po milijarde evra. Pitam dve godine šta je s tim i ne dobijam odgovor? Zbog toga sam politički nepošten a vi ste politički pošteni. To nije dobar manir.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam.
Imate veliku većinu i nemate razloga da budete arogantni, ni jedan jedini razlog. Valjda ćemo svi zajedno ovde pitati mandatara u nedelju – kud je krenuo ovaj brod? Ja mislim da je to prirodno i normalno i očekujem da dobijem odgovore. Hvala vam najlepše.

Gospodine Martinoviću, ne znam opet u čemu je problem. Niti smo mi ovde pričali, odnosno ja nisam pričao ni o SRS ni o SNS, već govorim o vašem iskazu o tome da sam ja politički nepošten i da to kažete vi. Sve drugo su činjenice. Opet se vraćate na stvari koje prosto ne odgovaraju istini. Ne pitam ja vas o navodnjavanju. Pitao sam ministra poljoprivrede jednog i ministra poljoprivrede drugog i predsednika Vlade, zbog toga što imam pravo kao poslanik da to činim, a vi meni prebacujete što to radim, a inače predajete na Pravnom fakultetu deci, mladim ljudima, kako treba da izgleda život u Skupštini.
Pitam stvari koje sam radio. Pitam o projektima koji su početi, zbog toga što mislim da je to dobro za 2.400.000 ljudi koji se bave poljoprivredom u Srbiji i zato što je to dobro za 7.500.000 koji žive u Srbiji. To su legitimne stvari. I tako, sada da se ne ponavljam, oko rudarstva i oko svega drugog.
Oko političkog poštenja, dokle god hoćete, gospodine Martinoviću, vi i ja možemo da razgovaramo. Mislim da ste ušli u zonu iz koje ne možete da se izvadite. Nije majka sina grdila što je na kocki izgubio, već kad je krenuo da se vadi. Hvala vam najlepše.

Član 107.
Poštovani gospodine predsedavajući, gospodin Martinović me je pomenuo lično, to je povreda Poslovnika i prozvao pa me i pitao. Sada ću da iskoristim da samo kažem da budžet Ministarstva poljoprivrede za tih godinu i po dana sa 200 povećan na 300 miliona evra, evo ništa drugo da nije bilo i ništa drugo da ne pričam dovoljno je. Nisu ti ljudi ušli u sistem u 2012, nego u 2011. godini i broj gazdinstava koja su dobili subvencije sa 85.000 povećan na skoro 250.000 hiljada i gorivo je bilo 65 dinara. Pošto je to mene pitao gospodin Martinović ja sad vama da kažem odgovor na to pitanje. Hvala vam najlepše.

Hvala, predsedniče.
Pre svega, želim da kažem da ćemo mi, kao Zajedno za Srbiju, pokušati da i ovu sednicu parlamenta, kao i svaku drugu priliku, iskoristimo da razvoj dođe u što veću žižu interesovanja.
Zbog toga, pre svega gospođi Mihajlović, zatim gospodinu Bačeviću, ministru finansija Krstiću, gospodinu Raduloviću, koji nije ovde, a šteta što i premijer nije tu, ali je odlično što je gospodin Vučić ovde, hoću da postavim jedno pitanje koje se odnosi ili kao temu ima naše odnose sa Naftnom industrijom Srbije, na nešto drugačiji način nego što smo malopre mogli da čujemo.
Mislim da se u ovom trenutku donosi najvažnija privredna odluka u Srbiji, upravo u Naftnoj industriji Srbije. Radi se o odluci o modernizaciji Rafinerije u Pančevu, o tome da li će ta modernizacija biti izvršena i, ako hoće, na koji način. Da li će to biti, kako se to kaže, duboki hidrokreking koji košta negde oko 650 miliona dolara, ili tzv. odloženo koksovanje koje košta 300 miliona dolara?
Da bi svi razumeli o čemu se radi, prošle godine je NIS preradio 2.100.000 tona nafte, a od toga je nešto više od polovine te nafte domaćeg porekla. Da je Naftna industrija Srbije imala samo stranu uvoznu naftu kao svoju sirovinu, umesto dobiti od 650 miliona dolara, imala bi gubitak od 200 miliona dolara.
Niko u Srbiji ne zna, bez obzira na objavljene rezerve, da li će za šest godina od danas u Srbiji biti nafte ili ne. Za šest godina možemo da se suočimo sa jednom jako lošom činjenicom, da Republika Srbija mora da se bavi NIS, kao što se sada bavi Železarom u Smederevu.
Dana 19. novembra postavio sam tu temu na Odboru za privredu, energetiku i regionalni razvoj ovde u Skupštini Srbije. Nažalost, od 19. novembra do danas, a znam da se gospođa Aleksandra Tomić, koja je predsednica tog odbora, jako trudi, ne uspevamo da ove ministre o kojima sam sada pričao i gospodina Kravčenka nekako dovedemo ovde u Skupštinu Srbije da pričamo o tome. Inače, imamo pravo to da radimo.
Bilo bi veoma loše da bude doneta neadekvatna odluka. Od toga kakva će metoda u tehnologiji biti primenjena zavisi da li ćemo bez domaće nafte imati gubitak u NIS-u ili će sadašnja zarada biti povećana za 100 miliona dolara godišnje ili za 200 miliona dolara godišnje.
Zato mislim da je dobro, gospodine Vučiću, što ste tu. U ovom momentu ne vidim, bez obzira na sve pregovore sa najrazličitijim partnerima, koji su neki bliže, neki dalje od ostvarenja, ali u ovom trenutku u Srbiji se donosi jedna kapitalna privredna odluka. Naftna industrija Srbije ima 2.350.000 malih akcionara, to su građani Srbije, a država je vlasnik oko 30% akcija, odnosno nešto malo manje od toga. Mislim da je ovo suštinsko pitanje.
Dakle, moje je pitanje da li je Vlada Republike Srbije dala instrukciju članovima Upravnog odbora NIS i Nadzornog odbora kako da se drže u pogledu ove odluke?

Dobro. Znači, niste im dali instrukciju.
Ja nisam učestvovao u pregovorima oko prodaje NIS-a, ali mene je zapalo da budem predstavnik države kada su Rusi došli u NIS. Bio sam dve godine i sada bih izneo samo nekoliko činjenica.
Borio sam se i sa svojim saradnicima izborio da u statutu NIS-a stoji jedna ključno važna odredba, da Nadzorni odbor NIS-a, pored toga što ima pravo da kontroliše zakonitost rada NIS, ima pravo i da daje svoje stavove o celishodnosti poslovanja. To je ključna stvar. Na osnovu te odredbe naši predstavnici u NIS-u, koje bira Skupština NIS-a, na predlog Vlade Republike Srbije mogu da otvore svako pitanje, a pre svega ovako krupne stvari. Pošto, naravno, mogu on i Vlada, čak mislim da ima i obavezu to da učini, moje mišljenje je bilo zašto to ne bi radio i nadležni odbor parlamenta, pa sam ovde stavio to na dnevni red. Mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da je jednoglasno doneta odluka ovde u Odboru za privredu da se o tom pitanju diskutuje ovde u Skupštini.
Sada nešto oko iskustva. Dakle, većinski akcionar i menadžment imali su ideju i stavili su predlog pre nekoliko godina da se prodaju, recimo, nalazišta nafte u Angoli, čiji je NIS vlasnik. Negde oko 40 miliona dolara je bila cena. Mi smo tu temu otvorili. Kao što vidite, ta nalazišta nisu prodata. Svake godine NIS zaradi 40 miliona dolara, plus-minus, od tih izvorišta.
Druga tema. Bio je predlog da se izvozi nafta „Velebit“, naša nafta, za 80% od cene „REB“ nafte. Tu smo takođe otvorili temu na osnovu prava koja smo imali i do te prodaje nije došlo. Kao krajnja posledica doneta je odluka da se u novosadsku rafineriju investira 150 miliona dolara. To je odluka od ove godine i investicija bi trebala iduće godine da krene. Dakle, 150 miliona dolara da se prerađuju bazna ulja i da NIS bude proizvođač motornih ulja, što je jedna kapitalna i važna stvar.
Podsetiću vas još nešto, kada se stvari otvore na dobar način. Pre dve godine u setvi seljaci su imali gorivo za 65 dinara, što je takođe odluka koju je zajednički donela NIS sa Vladom Republike Srbije.
Imamo osnov, možemo preko svojih predstavnika u NIS-u, u Upravnom odboru i Nadzornom odboru, vi u Vladi Srbije i ova Skupština, da svako pitanje otvorimo na legitiman način, zbog toga što je to predmet dogovora, Statuta, u krajnjoj liniji i ovog sporazuma koji smo imali.
Kapitalna odluka, još jednom ću ponoviti, 650 miliona dolara. Imaćemo najmoderniju rafineriju u Evropi. Otvaraju se onda druge stvari i onda kada bude bilo četiri miliona tona dizela i benzina, mislim da će se na drugi način govoriti o tome da li je dobro ili nije dobro što je „Gasprom“ kupio NIS. Hvala vam lepo.

Sasvim za kraj, još jednom samo da kažem, da predsednica Odbora, pa evo sad je i ja podržavam ovde, gospođa Tomić, pokušava da sazove sednicu Odbora za privredu gde ste pozvani vi i gospodin Bačević, gospodin Krstić i gospodin Radulović, direktor Kravčenko, da razgovaramo o ovoj stvari. Nemojte da nas obavestite šta ste odlučili. Mi hoćemo da govorimo o tome i imamo pravo, legitimno. Koristim što je gospodin Vučić tu da vas podrži da dođete ovde u Skupštinu pa da pričamo o toj stvari. Hvala lepo.