Slažem se sa vama potpuno i zbog toga sam siguran da mi iduće godine nećemo uvoziti sirovo mleko, zato što ćemo povećati proizvodnju. Prethodna stvar je suštinski važna, bez obzira što uvozimo, mi ćemo proizvesti u 2011. godini više mleka nego u 2010. godini. Dakle, seljaci u Srbiji će proizvesti više mleka nego prošle godine. To je dobar trend i zbog toga ćemo mi biti u stanju da iduće godine, potpuno sam u to uveren, neki stručnjaci mi to ovde odobravaju, uđemo u jednu povećanu produkciju koja će zadovoljiti i domaće tržište i izvoz.
Što se tiče socijalnih razlika, delim sa vama tu vašu konstataciju. Ne znam da li danas ima na planeti neke zemlje koja nema problem sa tim. Rusija, naš veliki prijatelj i partner, danas su u Rusiji veće socijalne razlike nego pre Oktobarske revolucije. Znam da se ljudi koji vode Rusiju mnogo bore da stvari budu drugačije nego što jesu, ali te socijalne razlike u Rusiji su mnogo veće nego u Srbiji. To je život. Odgovorna država pokušava da napravi sistem u kome ne može biti društva, nije ga bilo ni u socijalizmu, bez socijalnih razlika, ali da ovo o čemu ste govorili, elementarne stvari za svaku porodicu budu obezbeđene. Srbija je zemlja u kojoj ne sme da bude gladnih, tu se potpuno slažem sa vama.

Nemam ništa novo da kažem. Prosto, EU je uspostavila jedan sistem koji je kako za ovu vrstu proizvoda, tako i za prehrambene proizvode i to je sistem za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o svim rizičnim produktima koji mogu da se pojave na tržištu. Postoji prijemnik, ovo je jedna dodatna odredba koja govori o tome da ukoliko smatra za shodno nadležni organ može o tome da obavesti i proizvođača i neustanovljava niti konstituiše obavezu da se takva stvar uradi.
Sa druge strane, ovo je naravno važno i bitno o čemu vi pričate, o tome da onaj ko ima problem mora da ima saznanje o tome i da se postupak vodi sa licima koja su na ovaj ili na onaj način kupila tu robu od stranih proizvođača, manje više kada je roba široke potrošnje i rad sa distributerima. Distributer je taj koji je u odnosu, kada su sve ove procedure u pitanju, u upravnom postupku je stranka kao uvoznik. Naravno, ta svoja saznanja će na ovaj ili onaj način svakako adekvatno onome od koga je tu robu iz inostranstva kupio, pa je ovde u okviru svoje delatnosti prodaje, obavestiti i skrenuti mu pažnju na adekvatni ili eksportovati naravno ili već uraditi sve ono što njihov ugovor utvrđuje. Za takvu situaciju kada se radi opet o industrijskim proizvodima, oni koji su kao industrijalci kupili nekakvu opremu za koju se ispostavi da ima problem će one od kojih su tu opremu kupili opet u okviru svojih ugovornih obaveza i opštih pravila imovinskog prava i međunarodne trgovine naći način kako da im daju obaveštenje.
Naravno, to nema veze da li je to roba iz Nemačke ili je iz Kine ili je iz Nemačke države iz Afrike ili odakle god. Temeljno, naravno, nećemo se složiti o tome da li mi treba da se upodobljavamo sa sistemima koji postoje u EU i u tome imamo različite političke poglede. U tehničkom smislu više je nego korisno u to sam potpuno uveren, da mi uđemo u jedan razrađeni efikasan sistem koji funkcioniše u EU, a to je sistem koji omogućava zaštitu, i koji je preko jednog vrlo razuđenog aparata ustanovljeni, danas, postoji i priključujući se jednom takvom sistemu, mi nikako ne možemo doći u lošiju poziciju da one u kojoj se sada nalazimo, možemo samo ukoliko iskoristimo sve prednosti tog sistema biti u boljim prilikama i u boljim okolnostima.
Još jednom da kažem to, da to ne utiče na bilo koji način u suštini na položaj, onih koji su proizvođači industrijske robe i tehničke robe, jer oni će na ovaj ili ovaj način ili je to nužda života, biti obavešteni o tome, zbog toga što će njihovi ugovorne strane biti oštećene, ako im je roba u suprotna propisima ili proizvodi rizik i opasnost, pa će to već biti pitanje nekih drugih postupaka i rešavanja bilo mirnim putem, bilo kroz različite vrste zaštite koje učesnici u prometu obezbeđuju jedni drugima.
Što se tiče odgovora na krizu, dakle to prosto imam potrebu da odgovorim na to pitanje. Brojevi su najbolja slika stvarnosti kada se bavimo ozbiljnim debatama. U ovom trenutku u bankama u našoj zemlji je štednja preko sedam milijardi evra. Dakle, na početku krize u jednom trenutku i zbog različitih poruka koje su davali stručnjaci, različiti drugi učesnici u javnom životu i u nekoliko nedelja, gotovo milijardu evra je otišlo iz banaka, ljudi su se uplašili i povukli novac.
Danas u bankama u Srbiji je sedam milijardi evra devizne štednje. Kao što je činjenica da je Deleze potrošio milijardu evra da kupi ovde u Srbiji jedan trgovinski lanac, da je to znak poverenja u sistem, tržište, zemlju Srbiju. Tako je i sedam milijardi evra koje građani imaju na štednji znak poverenja u sistem koji postoji. Tačka 1. i tačka 2. Nije samo slika koja bi trebalo nekoga da na ovaj ili onaj način pobudi njegove emocije, da se mi nalazimo u jednoj strašnoj ekonomskoj turbulenciji u celom svetu. Činjenica je da prvi put od 1917. godine je Amerika dobila sniženje kreditnog rejtinga, prvi i jedini put. Nema ni jedne evropske zemlje, izuzev Srbije koja je dobila u ove tri i po godine povećanje kreditnog rejtinga.
Dakle, oko odgovora na krizu. Da li mnogo porodica ne žive dobro? To je tačno. Da li je najpreči zadatak da se pronađe mogućnosti i prostor da ljudi uđu u priliku da baveći se onim što znaju, da rade zašta su se školovali, obrazovali, zašta su spremni da ulože svoju energiju, ostvare svoje zarade i da žive bolje? Pa naravno, ali objektivne činjenice i brojevi govore o tome da bez obzira na vrlo ozbiljne probleme koje imamo u našoj ekonomiji nije tačno da nisu pronađeni adekvatni odgovori na mnoga teška i bolna pitanja.
Mislim da je dobro da vodimo ozbiljnu debatu o tim stvarima svim zajedno, jer ovo nije pitanje trenutne pozicije u politici, da li se nalazimo u Vladi ili smo u opoziciji, ovo je vreme kada dobri odgovori na ova otvorena ekonomska pitanja, otvaraju jedan veliki prostor da ni u relativno kratkom vremenu, narednih nekoliko godina, napravimo jednu ozbiljnu ekspanziju i ozbiljne iskorake i zbog toga mislim da nam je svima interes da stvari koje su dobre ne odbacujemo apriori nego da ih podržimo, da bismo onda i ono što kritikujemo, da bi to imalo težinu i da bi bilo shvaćeno na najbolji mogući način i dobro namerno, kao što i ovu današnju debatu zaista iskreno shvatam dobronamerno.

Na ovaj tehnički deo samo da kažem još nešto što mislim da je jako važno, a govorili smo dosta o tome da je taj sistem jedan razrađen i jedan razuđeni sistem obaveštavanja o rizičnim proizvodima, koji mogu ili proizvode opasnost, da funkcioniše na tržištu EU i mi imamo ideju da postanemo deo tog sistema.
Ne ulazeći u ova opšta pravila, o tome ko sve učestvuje u prometu i kako se regulišu ove relacije koje proizvode obligacione posle različitih pravnih odnosa, ono što mi stavljajući u ovaj zakon imamo kao nameru i želimo da ostvarimo kao realan život prema EU, sa drugim zemljama je moguće napraviti jedino međunarodnim ugovorima i tu nema nikakve dileme, iz prostog razloga zbog toga što mora da postoji međunarodno javni pravni osnov za ovakvu vrstu aktivnosti koje bi država primenjivala.
Dakle, nije racionalno, niti je opravdano sa stanovišta potrošnje novca poreskih obveznika, da mi za našu državu ustanovljavamo obaveze, ukoliko ne postoji reciprocitet. Tamo gde druge države imaju obavezu da obaveštavaju našu zemlju i proizvođače koji imaju poreklo u Srbiji, onda se to utvrdi jednim međunarodnim pravnim aktom, gde se iskaže saglasnost i volja dve države, pa se napravi kontekst da se te stvari rade tamo gde oni koji su za to nadležni, bave se spoljnom trgovinom i u našoj zemlji i u drugim zemljama, dođu na ideju da se takvi odnosi uspostavljaju i ja sam siguran da neće biti nikakvih problema.
Zbog toga sam i rekao, ono što se u ovom trenutku vidi jeste da se formira jedan veliki ekonomski prostor na istoku našeg kontinenta i u Aziji, mislim na Rusiju, Kazahstan i Belorusiju, a verovatno će carinska unija obuhvatiti još neke zemlje, zakonomerno je da se ovakvi mehanizmi kakvi postoje u EU, da se formiraju tamo i ne vidim razlog zašto mi ne bismo štitili pravo svojih potrošača, kada se takvi mehanizmi budu konstituisali i kada budu realni, a u ovom trenutku postoji samo na zapadnoj strani.
Mi želimo da se na istoku što pre formira sve to, pa ćemo sa njima ući u ovakvu vrstu relacije.

Imamo mi strukturno problem ovde. Da ste vi stavili amandman da AP Vojvodina daje jednog predstavnika u Savet Vlade ta debata bi bila sasvim drugačije koncipirana.
Kad postavite stvar tako da umesto predstavnika Privredne komore Srbije dva predstavnika, ide jedan predstavnik Privredne komore Vojvodine a drugi Privredne komore Srbije, postavlja se jedna stvar koja zadiruje u strukturu Privredne komore Srbije.
Naime, Privredna komora Srbije je jedna asocijacija komora. U tu asocijaciju ulaze različite privredne komore - Privredna komora Beograd, privredna komora po različitim regionima itd, pa i Privredna komora Vojvodine. Dakle, ne postoji Privredna komora Vojvodine kao jedna paralelna asocijacija privrednika u odnosu na Privrednu komoru Srbije, već je Privredna komora Vojvodine deo Privredne komore Srbije.
Postavlja se pitanje zašto ne i jedan predstavnik Privredne komore Kosova, zašto ne jedan predstavnik Privredne komore Beograda. Ovde ne govorim o političkoj konotaciji, već prosto politički predlozi ukoliko nisu utemeljeni na logičkoj strukturi teme kojom se bave mogu da prouzrokuju problem.
Podstaknut vašim čitanje našeg obrazloženja, morao sam potpuno eksplicitno da objasnim o čemu se tu radi. Mi smo to na malo možda nedovoljno jasan način napisali tu u obrazloženju.
Dakle, da je drugačije postavljen predlog za izmenu ovog člana zakona, ta debata bi bila drugačija, pa bi se verovatno i neki drugi argumenti i iznosili. U ovom trenutku to nije tema niti ima potrebe da o tome razgovaramo, napravili bismo jednu dosta komplikovanu strukturnu zavrzlamu u Privrednoj komori Srbije. Nemam ništa protiv da Privredna komora Srbije donese svoju internu odluku u kojoj bi rekla da od dva člana koja ona predlaže, jedan će biti odavde, jedan odavde ili kako god neku formulu da naprave. Zašto mi to ne bismo pustili Udruženju privrednika? Siguran sam da kompanije iz Vojvodine imaju više nego dovoljno uticaja u Privrednoj komori Srbije da se na taj način i tamo izbore ukoliko oni procene sa staništa svojih poslovnih interesa da je to potrebno da ubace u zakon.
Dakle, nema nikakvog drugog razloga zašto smo odbili amandman, već prosto smo mislili da nije dobro da mi zakonom urušavamo strukturu jedne institucije koja nije državna, koja takođe ima jedan svoj zakon na kojem je utemeljena i da bismo napravili jednu neravnotežu tamo gde joj mesta nema, a da u stvarnom životu nema nikakvog problema da ovo što je intencija vašeg amandmana bude ostvarena u samoj privrednoj komori i u sistemu privredne komore.

Hvala najlepše.
Na samom kraju želim da se zahvalim svim poslanicima koji su učestvovali u današnjoj debati i poslanicima koji su učestvovali još jednom da se zahvalim i kada smo govorili o zakonu u načelu. Pozvaću vas da glasate za ovaj zakon. Ukoliko date podršku i ako ovaj zakon bude izglasan, mi ćemo napraviti jedan vrlo ozbiljan iskorak, iskorak koji će nas dovesti do toga, jer smo napravili zakonski okvir da sistem tržišnog nadzora postane deo našeg realnog života.
Dakle, Zakon o tržišnom nadzoru, još jednom ću to kazati, na bolji način organizuje, sa nešto malo novih instrumenata, već postojeći sistem. Mi ovde govorimo o, pre svega, zaštiti potrošača, ali i o javnom interesu koji je nešto širi od toga i tiče se zaštite životne sredine i zaštite na radu, uspostavljanja jednog sigurnijeg i bezbednijeg sistema, kada je korišćenje neprehrambenih proizvoda u pitanju.
Imamo veliki broj tehničkih standarda. Imamo propise kojima su ti tehnički standardi ili procedure za njihovo utvrđivanje ustanovljeni. Ti propisi u dobroj meri su se približili propisima koji važe što se toga tiče na najrazvijenijim tržištima i to je dobro za našu zemlju, zbog toga što mi na taj način štitimo svoje tržište od uvoznih proizvoda, ali isto tako i vršimo jedan legitiman, dobar i mislim u legitimnom pravcu pritisak na našu industriju, na naše proizvođače da osposobljavajući se da proizvode po dobrim standardima obezbede pre svega domaćem tržištu, ali isto tako i dobre proizvode, ali isto tako i sebe osposobe za povećanje izvoza, što je, mislim, ekonomski cilj vrlo visokog reda, među najvišima i najvažnijima u našoj ekonomiji.
Ukoliko, još jednom da kažem, date podršku ovom zakonu, otvorićete mogućnost da se državni aparat organizuje na jedan dobar i racionalan način. Ovim zakonom se stavljaju sa vrlo oštrim rokovima vrlo velike obaveze velikom broju ministarstava i drugih organa i organizacija da donesu svoje propise, programe i sve druge akte koji su ovde nužni.
Dakle, koordinacija je suština da država na najbolji mogući način u jednoj najboljoj, da tako kažem, formaciji nastupi pri rešavanju ovog pitanja, da bismo u realnom životu sa što manjom potrošnjom budžetskih para imali mogućnost da kao građani budemo korisnici najboljih situacija, što će reći da za svoj novac možemo da sigurno ili sa najmanjim rizicima da to ne bude tako, da kupujemo dobru robu, bez obzira da li je ona domaća ili inostranog porekla.
Mislim da je ovo još jedan od zakona koji otvara takođe i jedan nov korak ka stvaranju predvidljivijih, sigurnijih i boljih uslova za investitore u Srbiji, domaće i strane. Iskren da budem, ne razdvajam ih. Sigurno je da svako ko ulaže u našu privredu dobrodošao, što je drugi i možda najvažniji preduslov za otvaranje novih radnih mesta i za stvaranje temeljnih uslova za poboljašnje standarda naših građana.
Na samom kraju, mislim da je ovo jedan dobar zakon i pozivam vas da za njega glasate. Srbija će biti u boljem stanju, što se propisa tiče, a siguran sam posle toga i u realizaciji tih propisa, imaćemo bolju realnost kada nam ovaj zakon stupi na snagu. Hvala.

Hvala predsedavajućoj. Izvinjavam se, zbog tehničkih razloga nisam stigao na sam početak sednice i to ću nadoknaditi u završnoj reči, kazaću ono što sam hteo na samom početku i neće parlament biti uskraćen za to.
Samo nekoliko komentara na izlaganje prethodno koje se odnosilo na sadržinu zakona. Da ne bude nikakve zabune, ovaj zakon bez obzira što predstavlja usklađivanje naših propisa u ovoj oblasti sa propisima EU, on funkcioniše sa ili bez EU. Zakon o tržišnom nadzoru bez svih odredaba o kojima je ovde bilo reči i koje se odnose na različite mehanizme brzog uzbunjivanja koje bi trebalo da profunkcionišu u pogledu rizičnih roba, roba koje mogu da ugroze zdravlje, javni interes na bilo koji drugi način, bezbednost.
Dakle, ovaj zakon kada bude stupio na snagu on će uneti jedan sasvim nov kvalitet koji podrazumeva obavezu velikog broja državnih organa da imaju koordinirani pristup i nastup u ovoj oblasti. Uvodi različite vrste te koordinacije, između ostalog jedan savet koji će osnovati Vlada Republike Srbije.
Ne uvode se ovim zakonom bilo kakvi standardi. Postoji veliki broj tehničkih zakona koji predstavljaju osnov i na osnovu tih tehničkih zakona koji su već doneti u ovoj skupštini i izglasani, doneti su neki podzakonski akti. Niko neće imati neku novu obavezu standardizacija, te obaveze već postoje. Pitanje je njihovog poštovanja ili ne poštovanja.
U ovom trenutku državni organi takođe imaju obavezu da kontrolišu da li su ti standardi tehnički, da li se oni poštuju ili ne. I danas je zabranjeno da se u prometu naše roba koja ne ispunjava te tehničke norme. Da bi smo poboljšali sistem kontrole, a da poboljšanje tog sistema kontrole i nadzora ne prouzrokuje povećanje troškova.
Upravo zbog toga se donosi ovaj zakon jer ukoliko i kada posle stupanja na snagu ovog zakona, koji će se desiti ako parlament zakonu bude dao podršku, postojaće jedna vrlo striktna zakonom ustanovljena obaveza, mogu čak da kažem jedna programirana obaveza velikog broja ministarstava i različitih drugih tela i organa da usklade svoje delovanje, da budu efikasnije i da sa najmanje mogućim utroškom novca poreskih obveznika koji se naravno predviđa u budžetu, postigne najveći mogući efekat, a to je da naši građani mogu da kupuju sa sigurnošću, sa najvećom mogućom sigurnošću kvalitetnu robu na našem tržištu. O svim primedbama koje ste vi izneli o tome se da debatovati i to veoma ozbiljno. Mogu da kažem samo jednu načelnu stvar a tiče se ne samo ove oblasti, naše današnje nego i života uopšte.
Tamo negde posle rata kada je razgovarao o važnim stvarima Čerčil je rekao da demokratija, ne da nije idealna, ne valja ništa, samo što ništa bolje nije izmišljeno.
Način da se borimo za uspostavljanje najkvalitetnijih mogućih standarda jeste jedan stalan proces i ova vlada, buduća Vlada nema nikoga, u to verujem duboko, ko će biti odgovoran za sprovođenje izvršne vlasti u ovoj zemlji a da neće težiti i boriti se svim mogućim silama da naši građani imaju priliku da kupuju najbolju moguću robu, da ona bude standardizovana, da država bude u stanju da sve to kontroliše i da to košta najmanje moguće novca. Ovaj zakon je dobar zato što popravlja sistem. Usput on i harmonizuje stanje propisa i sistema zemlje sa EU. Naravno, razlikujemo se kod toga, to nije nikakva tajna. Razlikujemo se ne samo godinama, nego i decenijama u pogledu na to da li zemlja treba da ide u jednom ili u drugom pravcu. Neki od nas menjaju svoje stavove. Mislim da ovi koji su promenili da su promenili u dobrom pravcu. Mislim da nisu u stanju da to sprovedu, ali je dobro što su promenili mišljenje i to temeljno.
Mislim da radimo dobru stvar. Dobro je da imamo ovde jednu konstruktivnu i ozbiljnu debatu o ovom zakonu, jer je ovo važan propis. Ako Narodna skupština da podršku da se ovaj zakon usvoji mi ćemo imati jedan veliki set obaveza koji će dovesti do toga da različita ministarstva i Vlada u rokovima koji su striktno propisani učine Srbiju bezbednijom i boljom zemljom kada je zaštita tržišta u pitanju nego što je to danas.

Ne želim da ulazim u neku opštu polemiku, ali prosto nekoliko činjenica samo da kažem.
Nije uopšte sporno da se cela Evropa nalazi u dosta komplikovanih ekonomskim odnosima. Nije to samo stvar da se u takvom stanju nalazi zapad evropskog kontinenta. I istok se nalazi u takvom stanju takođe. To prosto nije tema našeg današnjeg razgovora, ali u tim dosta komplikovanim okolnostima mislim da je važno da i poslanici i građani imaju potpuno jasnu predstavu o tome šta se dešava u našoj zemlji, šta se dešava u okruženju.
Srbija je u 2011. godini zemlja koja ima već investicije nego Hrvatska i Slovenija zajedno. To su zemlje koje imaju po glavi stanovnika znatno veći BDP nego što ima Srbija, što znači da smo u poslednjih nekoliko godina postali vrlo atraktivni u ovom jako komplikovanom i teškom ekonomskom vremenu za investitore, kako domaće tako i strane.
Statistički se daju izvući različiti zaključci oko toga koliko je naša tehnologija stara ili manje stara, ali je nesporna činjenica je u 2011. godini Srbija ambijent u kojem u teškim okolnostima i vremenima domaći i strani investitori žele da ulažu novac. To je taj novac o kojem ste i vi govorili na jedan drugi način.
Ne slažem se sa vama u pogledu ocene, da li su prilike u zemlji takve da ohrabruju one koji novac imaju da ulažu ili ne. Dok investitori ne ulažu novac sigurno ne može biti bolje stanje stvari sa smanjenjem zaposlenosti i sa stvaranjem elementarnih uslova za bolji životni standard svih naših građana.
Dalje želim da kažem svoju poziciju i zbog poslanika i zbog građana oko toga šta je u ovim 10 ili 11 godina bilo. Potpuno sam svestan da veliki broj porodica ne živi dobro, ali neuporedive su prilike u standardu naših građana 2000. godine i danas. Ne želim uopšte da debatujem o tome ni kakve su vlade bile tada ni kakve su vlade danas, činjenica je, opšte poznata stvar i svako kada pogleda svoju porodičnu istoriju zna vrlo dobro kakve su bile naše životne prilike 1999. i 2000. godine, a kakve su 2011. godine.
Verujem da ćemo imati jedan ekspanzivan rast u naredne četiri godine. Ne slažem se sa nekim govornicima u tome da će buduće vlade izgledati bitno drugačije od one kakva je danas. Ne slažem se ni sa vama ni sa ljudima koji su govorili posle vas, mislim da će posle sledećih izbora Vlada biti manje više ista ovakva kakva je i da ćemo napraviti jedan vrlo značajan pomak prema EU. To je dobro za svakog čoveka koji u našoj zemlji živi.
Završiću time što ću da spomenem stvar koju sam ovde rekao pre nekoliko dana kada sam drugi zakon branio. Litvanija je zemlja koja ima tri i po miliona stanovnika. Ima 500 hiljada gazdinstava koji se bave poljoprivredom. Imaju isti originalni budžet, dakle izvorni budžet, kao i mi. Oko 200 miliona evra je za poljoprivredu. To je budžet koji ubiraju od poreza u samoj Litvaniji, ali imaju u 2011. godinu milijardu evra za poljoprivredu iz budžeta EU. Ne može za bilo koga u Srbiji, a sigurno za 800 hiljada porodica koji se bave poljoprivredom, da bude lošije ukoliko bismo sada imali dodatnih milijardu evra za poljoprivredu, a imali bi smo da smo danas članica EU. Zato treba da postanemo članica EU.
(Dragan Stevanović, s mesta: Replika.)

Hvala najlepše gospođo predsednice. Počeo bih sa jednim malim komentarom na ono što je poslednje rečeno oko tvrdnje da postoji pravna nesolidnost, čak sam razumeo u pravno tehničkom smislu, nesolidnost zakona.
Jedan utisak koji su učesnici u izradi ovog zakona, dok je on bio projekat i dok je bio nacrt rekli, a inače su sa katedre sa Pravnog fakulteta u Beogradu, koja se bavi ovom oblašću pravne nauke, oduševljeni su. Tražili su da budu volonteri kada bude počela primena ovog zakona. Tako da naravno postoje razlike u pogledima ali eto to je prosto jedan stav koji su ljudi koji žive od toga predaju mladim ljudima pravo ovde u Beogradu iskazali kada je ovaj zakon u pitanju.
Stav, vrlo važan privrede koji je iskazana u toku javne rasprave koja je održana u toku avgusta meseca. Veliki broj privrednika, jer ovde se ne radi o proizvodima koji su u prehrambenoj industriji, nego ne prehrambenim proizvodima, prosto su imali jedan vrlo veliki broj zahteva da se poveća broj preventivnih kontrola, što je i suština ovog zakona, jer to onda smanjuje broj ovih kontrola o kojima je ovde govoreno, klasičnih inspekcijskih kontrola koje onda imaju ili nemaju represivnu završnicu u zavisnosti od toga da li se utvrdi u njima povreda materijalnih propisa ili ne.
Dakle, pravna nauka sa jedne strane, privreda sa druge strane iskazali su veoma, veoma velike pohvale kada je počela izrada ovog zakona i učestvovali su svo vreme u pripremanju teksta koji se, kada je prošao adekvatnu proceduru u Vladi Republike Srbije i posle toga ovde u Skupštini u Odboru za trgovinu našao i pred vama.
Nešto o samom zakonu. Opet da razjasnim jednu stvar na samom početku koja je i pravne prirode, kako se to pravničkim terminima ovaj zakon utvrđuje supsidijarna pravila, nije ovo leks specijalis. Ovo je zakon koji se primenjuje kada se ne primenjuje bilo koji drugi zakon.
Svi ti drugi zakoni su pobrojani u obrazloženju. To su manje-više tehničke norme, tehnički zakoni koji utvrđuju šta sve je dužno da se u proizvodnji određene vrste industrijske produkcije ispuni da bi jedan proizvod mogao da se nađe na tržištu.
Svi ti zakoni su prošli ovaj parlament, usvojeni su i to su propisi koji danas važe u našoj zemlji. Ne vidim da imamo nekakvu naročitu nevolju zbog toga što se ti zakoni primenjuju, naprotiv.
Šta se menja kada je ovaj zakon došao ovde i šta bi se promenilo i šta će se promeniti ukoliko zakon bude dobio podršku parlamenta? O tome sam nešto rekao maločas. Radi se o koordinaciji. Pre svega, radi se o menjanju težišta, o tome da će se država pre svega baviti preventivnim kontrolama. Kolokvijalno da kažem, neće se baviti preventivnim kontrolama po svom ćefu, već tako što godinu dana unapred mora da bude spreman program kako će te preventivne kontrole da budu vršene, pa će manje-više oni koji će biti predmet kontrolisanja znati da će da imaju kontrolu.
Ne možete da sakrijete ukoliko ne proizvodite fen po tehničkim standardima ili ne proizvodite automobil, evo, u Kragujevcu bi trebala da krene iduće godine proizvodnja automobila, ako nije po tehničkim standardima. Sa druge strane, neće Ministarstvo trgovine ili Ministarstvo za zaštitu životne sredine da prepadne sada proizvođača automobila pa da to iskoristi kao nekakav način da ostvari ovaj ili onaj interes što će iznenada doći u fabriku kontrola. Ne dolazi se u industrijske objekte tako što ćete da banete nekome ili da ga zateknete kako se bavi nekakvim nedostojnim, nedoličnim stvarima, kao što je pravljenje tih industrijskih proizvoda protiv tehničkih standarda.
Da bismo napravili najbolju moguću koordinaciju između velikog broja ministarstava i drugih organa i inspekcija u okviru ministarstva koje vrše ovaj posao u javnom interesu, ovaj zakon predlaže da se naprave određeni mehanizmi koji bi trebalo da energiju koju država ulaže, a to je rad ljudi koji su za to kompetentni i po zakonu ovlašćeni i novac koji ova Skupština odobrava svake godine u budžetu, da dovedemo do toga da bezbednost građana bude podignuta na viši nivo tako što će se procenama rizika, kako se to kaže, a to je utvrđivanjem unapred kritičnih tema, situacija, proizvoda, proizvođača, dovesti do toga da svi mi kao kupci i kao poslanici, svi građani imamo manji rizik od toga da može nešto loše da nam se desi kada kupimo proizvod u radnji. To je državni posao, da zaštiti ljude od toga da imaju negativan efekat kada u prodavnici za svoj novac, regularno i legalno, kupe nekakav industrijski proizvod. To je suština ovog zakona.
Evropska unija ima određene mehanizme gde je to utvrđeno zato što je EU pre svega tržište i u EU se razliku krivični zakoni između Belgije i Luksemburga i Portugala, ali se ne razlikuju zakoni koji uređuju tržište, jer je to zajedničko tržište, a zajedničko tržište znači da u Lisabonu i u Sofiji pod istim uslovima može bezbedno da kupite proizvode i da znate da je to kvalitet istovrstan.
Što se tiče ove teme, kakve veze ima da li ćemo postati članica EU prekosutra ili ne znam ni jad kad? Valjda je dobro da građani Srbije imaju iste prilike, iste mogućnosti da za svoj novac kupe kvalitetnu robu, kao i da se nalaze u Madridu ili gde god, u Zagrebu. Hrvatska će postati članica EU iduće godine.
Ovo je zakon u interesu građana. Kada ovaj zakon dobije i ako dobije podršku ovog parlamenta ljudima u Srbiji će biti znatno bolje zbog toga što će biti sigurniji da za svoj novac dobijaju kvalitet koji su platili. Mislim da je to stvar oko koje prosto nije moguće debatovati da li je to dobro ili nije dobro. Dobro je.
Možemo da se ne slažemo sa politikom ovoga ili onoga, ali da postoji kvalitetna kontrola tržišta u razvijenim zemljama zapadne Evrope i severne Amerike, tu baš ne vidim da nekakvu ozbiljnu polemiku možemo da vodimo. Mi hoćemo da budemo jedna takva zemlja. Ne ulazi se u bilo šta drugo. Tome se mnogo razlikujemo, razlikovali smo se i razlikovaćemo se, to nije tema.
Nekoliko važnih stvari koje su sadržane u ovom zakonu, pa ću onda ukratko da kažem po nešto o svim ovim važnim tezama koje su iznete u debati. Uvodi se jedan nov sistem davanja oznaka usaglašenosti za industrijske proizvode. To je vrlo važno zbog toga što ćemo u prodavnicama kada vidimo taj znak čije će stavljanje na proizvode Vlada usvojiti u zakonom utvrđenim rokovima, a posle Ministarstvo ekonomije implementirati, biti sigurni da za svoj novac možemo da dobijemo kvalitetnu robu. To je jedan nov momenat. To je bila tema velike debate za sve ovo vreme i mislim da je jako dobro da kao zemlja ulazimo u takav vid standardizacije jer je to preventivna zaštita. Svako ko zloupotrebljava to će snositi velike kazne. One nisu propisane ovim zakonom, ali su propisane drugim zakonima i tu ovu pravnu dilemu da otklonim. Ovaj zakon predviđa određene vrste sankcija, ali sve sankcije koje su predviđene drugim zakonima ostaju na snazi i dalje, tako da supsidijarna primena ovog zakona otvara neke nove mogućnosti ukoliko ovi drugi zakoni to nisu predvideli ili ukoliko postoji nekakva kontradikcija između njih.
Naravno da je vrlo važno da imamo potpuno uređenu situaciju kada novi proizvodi ulaze na tržište, bilo da su oni domaćeg porekla ili da su iz uvoza. Kada su uvoznog porekla onda carina ima svoju ulogu. Kada su domaćeg porekla, svi oni koji su zaduženi, nadležni da prate stanje stvari oko standardizacije će imati šta oko svega toga da kažu.
Oko koordinacije, rekao sam, Vlada je u obavezi kada zakon bude donet da ustanovi jedan savet u vrlo kratkom roku koji će vršiti punu koordinaciju nad svim nadležnim organima, davati obavezne odluke koje će imati obavezujući karakter.
Da se vratim na sam početak, suština je da imamo što bolju prevenciju, kao u medicini - što više prevencije, toliko manje lečenja i manje patologije. Tako je i ovde, što više prevencije, toliko ćemo manje nevolja imati kod svih vrsta proizvoda o kojima se ovde radi.
Polemika oko koristi i štete ili većeg i manjeg stepena koristi približavanja zemlje EU jeste jedna dobra polemika i mislim da ona uvek najbolje moguće svetlo baci na to. Svi daju najbolje moguće argumente.
Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji koji je izazvao veliku buru kada je usvojen, davao dosta teška predviđanja šta će da bude, evo sada kada je poljoprivreda, koja je uvek najranjivija i prehrambena industrija u pitanju, mi nikad veći izvoz nismo imali nego 2010. godine. Dakle, kada je ovaj sporazum stupio na snagu, kada su krenule da se smanjuju carine, 2010. godine izvoz Srbije je 2,2 milijarde dolara, suficit preko milijardu dolara. Da li je to dovoljno? Ma kakvi dovoljno, mi možemo višestruko da povećamo poljoprivrednu proizvodnju. Da li je to više nego što je bilo pre nego što je usvojen Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji? Kada je taj sporazum bio u Skupštini neki su predviđali da ćemo prestati da se bavimo poljoprivrednom proizvodnjom. Nije da smo prestali, postali smo konkurentniji.
Od ove 2,2 milijarde pola ide u EU – Nemačku, Francusku, Italiju. U godini 2011. biće znatno povećan izvoz u odnosu na 2010. koja je bila najbolja.
Izvozi se ozbiljna produkcija u prerađivačkoj industriji. Srbija je danas zemlja koja, zajedno sa Francuskom, ima najbolju industriju za preradu soje u Evropi.
Investicije koje su izvršene u šećerane u poslednjim godinama dovele su do toga da su neke od srpskih šećerana najbolje u ovom delu Evrope.
Dakle, mi ne izvozimo samo sirovinu. Mi izvozimo proizvode prerađivačke industrije. Naša konditorska industrija, sa svim nevoljama koje je imala, ima vrlo ozbiljan izvoz na nivou od 50 miliona dolara.
Industrija sokova, hoću to da podelim sa vama i sa građanima, industrija sokova prošle godine 40 miliona dolara, industrija piva 50 miliona evra. Sve je posle stupanja na snagu Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji, gde se iz godine u godinu smanjuju carine, i što su manje carine mi sve više izvozimo, i sve veći spoljnotrgovinski suficit ostvarujemo u proizvodima poljoprivrede i prehrambene industrije.
Pa, nema razloga, niko u Evropi ne pravi bolje ulje nego u Srbiji, i niko ne pravi bolji šećer nego u Srbiji, i ne pravi niko ni bolje kolače nego u Srbiji. Pa nemamo mi problem sa konkurencijom. Zašto bilo ko potcenjuje naše sposobnosti? Koga mi imamo da se bojimo kad su poljoprivreda i prehrambena industrija u pitanju? Dolaze, zato i ulažu pare u Srbiju. Ulažu pare u Srbiju, svi ulažu, i domaći privrednici novac u Srbiju, i nema nikakve dileme da jedan veliki deo privrede ima probleme i to su stvari koje su vezane sa likvidnošću, sa dosta ozbiljnim temama u bankarskom sektoru, o čemu sad ovde neću da govorim, i to su stvari za kojima se danas bore Grčka, bori se Italija, bori se Portugal, koji je danas ušao u generalni štrajk. Svi se bore sa tim. Bore se države na istoku Evrope, nije im lako i jednostavno.
Neke velike zemlje imaju veliki sirovinski potencijal i veliki izvoz, ne mogu da završe na ozbiljan način, da uđu u industrijalizaciju. Svi imaju svoje probleme. Kina ima svoje probleme, i svi rešavaju svoje probleme i Srbija rešava svoje probleme.
Činjenica je oko Litvanije, naravno da imaju manji udeo danas u poljoprivrednoj proizvodnji BDP, nego što su imali ranije, zbog toga što su neverovatno mnogo povećali ukupan BDP, pa povećanje u poljoprivredi nije stiglo. Kažem da bi bilo dobro da Srbija kao Litvanija dobije milijardu evra. Možete da kažete da to nije dobro. Ponoviću, dobro bi bilo. Da smo danas u EU, imali bismo ne milijardu, nego više od milijardu evra, plus u odnosu na poljoprivredni budžet, a o poljoprivrednom budžetu, kao i o ukupnom budžetu razgovaraćemo ovde vrlo brzo, do Nove godine, a pre toga ćemo imati ozbiljne razgovore u Vladi. Imamo ozbiljne planove za poljoprivredu, pa mislim da ćemo sa velikom radošću to da podelimo ovde sa vama.
Vrlo važna stvar. Kao što Zakon o bezbednosti hrane nije doveo do toga da se pogase klanice, mlekare, pekare, tako neće ni ovaj zakon dovesti do toga da se zatvori industrija u Srbiji.

Hvala. Želim da vam se zahvalim što ste otvorili ovu temu, jer to je sigurno bojazan velikog broja građana. Nema razloga niko da brine, niti uvaženi poslanici, niti bilo koji građanin Srbije. Ništa se loše neće desiti kada ovaj zakon bude usvojen. Naprotiv, biće kao sa ovim Sporazumom o pridruživanju i stabilizaciji, niže carine, veći izvoz. Ovo će da dovede do toga da mi otvorimo još jednu kapiju za investitore i domaće i strane. Ulažu i domaći investitori ozbiljan novac ove godine u Srbiju, kao što ulažu i strani investitori.
Na samom kraju, pozvaću vas da kada dođe dan za glasanje date svoj glas ovom dobrom zakonu, jer on štiti sve nas kao građane, da svoj novac sa većom sigurnošću, uvek ima rizika da stvari ne budu dobre, sa većom sigurnošću ćemo dobiti kvalitet, jer ćemo smanjiti rizike od toga da loša roba bude na tržištu. Neće ovo nikoga ko je korektan i dobar dovesti do toga da zatvori svoju fabriku. Naprotiv, ovaj zakon otvara još veće mogućnosti za investiranje. Investiranje znači nove fabrike. Nove fabrike znači nova radna mesta. To je u ovom trenutku za Srbiju najvažnija stvar. Videćemo se još jednom kad bude debata o amandmanima i sa zadovoljstvom ću tu debatu sa vama voditi, kao što smo to činili i danas. Hvala.

Da se podsetimo i javnost koja nije upoznata, veći broj građana kojima to nije naravno koja je u fokusu, a oko svega što se dešavalo. Dakle, u avgustu mesecu je napravljen sporazum i taj sporazum se poštuje, od početka do kraja. Bili su predstavnici, jako se dobro sećam 15 ili 20 hladnjača iz Arilja, svi oni su dali svoju saglasnost da će ili u isplati ili u obračunima, što je češći slučaj kod ove vrste posla prema proizvođačima malina podići cenu za deset dinara kada budu dobili novac od Fonda za razvoj.
Sa druge strane bili su predstavnici proizvođača, to je udruženje Vilamet iz Arilja i oni su se svi saglasili na sastanku u Vladi koji je bio i tako su protesti završeni. Saglasio se jedan od kasnijih vođa protesta koji je potpuno jasno rekao, neću sad da mu pominjem ime da ga ne reklamiram, reklamira se on sam na drugoj strani. On se popišmanio i počeo da se bavi politikom, ali ovo je slobodna zemlja i to je dokaz da mu maline nisu bile osnovna tema, nego politička karijera, pa evo sad je na sasvim drugačiji način postavio stvari.
U Fondu za razvoj će i na sednici koja bi trebalo da bude za nekoliko dana, takođe biti određen broj zahteva za dodeljivanje kredita baš na osnovu ovog sporazuma. Odgovoriću vam šta mislim da bi bilo dobro da bude odluka Upravnog odbora Fonda za razvoj ali najmanje četiri hladnjače od kojih je jedna, dve u stvari su vrlo velike su dobili krediti iz Fonda za razvoj i oni su već napravili obračune u kojima su cenu povećali za 10 dinara.
Sve vreme dok su ti protesti, govorim o avgustovskim protestima, trajali Ministarstvo poljoprivrede je imalo potpuno jasnu poziciju da nismo mi u pregovorima ni sa vlasnicima hladnjača, ni sa proizvođačima malina, već činimo sve što je u našoj moći da oni između sebe naprave dogovor. Taj dogovor je tada postignut ovako kao je to rečeno.
Mislim da bi bilo vrlo dobro i tehnički opravdano da svi ovo koji su sada aplicirali kod Fonda za razvoj prvo podignu cene pa da onda dobiju kredite, odnosno da naprave nove obračune, jer to je u redu i to je fer. Fond za razvoj je pokazao da je potpuno spreman da uradi sve ono što je u skladu sa dogovorom. Dakle, da onima koji su te kredite tražili, a naravno ispunjavaju uslove, ne može Upravni odbor Fonda za razvoj donositi odluke koje su protivno statutu Fonda za razvoj. Dakle, to nikada nije bila tema da o tome razgovaramo. Svi oni koji ispunjavaju uslove traže novac ukoliko ispune svoj deo dogovora, govorim o hladnjačama, da naprave nov obračun i da taj obračun za 10 dinara bude veći nego što je dotadašnji odnosno dosadašnje. Mislim da neće biti nikakvog problema da dobiju novac.
Kasnije, kao što rekoh, mogu da zaključim da je sve postalo više mnogo politika nego ekonomija. Imamo jednu novu stranku i ta stranka će, pretpostavljam, se oprobati na sledećim izborima.
Mislim da vesti koje dobijamo o tome kako se dešavaju u različiti sastanci oko ove teme ukazuju da oni nisu na dobrom putu, ali to sada prosto nije naša tema.
Ono što želim da kažem kao odgovor na ovo pitanje i to da obavestim javnost o tome, svakodnevno u Ministarstvu poljoprivrede se održavaju sastanci sa različitim udruženjima proizvođača malina. Dakle, ovo nije figurativno, bukvalno svakoga dana ljudi koji su u Ministarstvu poljoprivrede zaduženi za ovu stvar, održavaju sastanke. Vode se vrlo ozbiljne tehničke diskusije o tome kako da skupimo sve potrebne elemente da bismo napravili jednu potpunu novu politiku. Dakle, ne pravimo mi novu politiku u odnosu na 2011. i 2010. godinu, nikada ta politika što se malina tiče nije bila napravljena. Sada pokušavamo da je napravimo, verujem da ćemo uspeti i to tako što razgovaramo sa svim zainteresovanim stranama.
Dakle, ceo oktobar smo razgovarali, ceo septembar smo razgovarali da bi smo imali spremnu politiku za 2012. godinu. U tu politiku je uključeno i kako ćemo da obezbedimo đubrivo za proizvođače malina sada kada je u ovom trenutku već ta stvar aktuelna, ali isto tako će biti aktuelna i u januaru mesecu, da im po što povoljnijim uslovima obezbedimo da smanje svoje troškove. Kada smanje svoje troškove više će da zarađuju.
Sa druge strane, hoćemo da vidimo šta je to neophodno hladnjičarima, jer oni, takođe, imaju svoje ekonomske probleme i imaju visoke kamate. Neki od njih nisu dobro trgovali prošle godine. Nisu prodali malinu kada je bila 2,7 evra u izvozu, čekali su da cena bude preko tri evra. Cena je, nažalost, otišla ispod dva evra, bila je 1,7. Napravili su velike poslovne promašaje, a sve je to život. Sve je to život i mi pokušavamo svakome da pomognemo u okviru kapaciteta i mogućnosti koje imamo.
Verujem da ćemo naći dobra rešenja. Dakle, radimo na tome svakoga dana. Svako ko se bavi proizvodnjom malina ima potpuno obaveštenje o tome preko svojih predstavnika, ovi ljudi koji su udruženi, ne samo iz Arilja, već iz Kosjerića, ljudi iz Nove Varoši iz Priboja, Ivanjice, Lučana, izvinjavam se onima kojima nisam pomenuo. Dakle, nema nijednog, jedinog mesta na teritoriji Republike Srbije a da sa predstavnicima proizvođača malina, ne da nismo razgovarali, nego razgovaramo i dan danas i pokušavamo da nađemo najbolja rešenja, utvrđujući to što je proizvodnje i pronalazeći u okviru sposobnosti kapaciteta koja država ima za njih najbolja rešenja.
Verujem da je ovo što se desilo ovog leta i ove jesenji poslednji put. Poslednji put da se ovakve stvari, kada je ne samo malina u pitanju, nego hoćemo da napravimo jednu politiku za voćarstvo generalno, a evo ako je malina bila okidač da onda i drugi voćari imaju jedan potpuno predvidljiv proces. Zbog toga veoma mnogo se bavimo sa proizvođačima sokova, sa konditorskom industrijom, jer su to veliki potrošači voća u našoj zemlji. Sagledavamo sve potrebe koje imaju vlasnici hladnjača i oni koji bi to hteli da postanu, da vidimo kako da obezbedimo povoljne kredite, da bi mogli da unaprede svoje hladnjače, jer to je na koristi i proizvođača voća, takođe.
Želim da vas obavestim da robne rezerve nisu ono što su bile nekad. Robne rezerve više nemaju dugova, tako da će robne rezerve postati jedan vrlo važan dokument u sprovođenju državne politike.
Generalno, kada je poljoprivreda u pitanju, posebno kada je voćarstvo u pitanju, više se ovakve stvari neće ponavljati, nego ćemo pokušati da ljudima stvorimo što predvidivije okolnosti i mogućnosti za voćne zasade koje sada imaju, ali isto tako spremamo, a krećemo sada u Vladi debatu o budžetu. Spremamo vrlo ozbiljne planove za razvoj voćarstva. To je jedan od najvećih resursa koja Srbija ima, klimu koju imamo, stanje zemljišta koje imamo. Imamo dovoljno vode. Mi na proizvodnji voća možemo da zaradimo veoma veliki novac. Veliki broj naših gazdinstava može da ostvari veliki prihod, jer ova prosečna površina poseda koja je negde između dva i tri hektara je adekvatna da bi smo mogli ljudima da omogućimo da veoma mnogo u proizvodnji voća zarađuju.

Znate da se te mere više ne primenjuju i da cele ove godine nije bilo subvencija mineralnog đubriva. Kontrola iz ove perspektive nije moguća u svakom slučaju.
Mi smo određene elemente politike promenili. Mislim da uspostavljamo jednu ravnotežu koja se temelji na mogućnosti na koje budžet ima. Naravno, govorim o budžetu za ovu godinu. Taj budžet je usvojen pre nego što je bila rekonstrukcija Vlade.
Ono što su mogle da budu modifikacije tog budžeta u smislu i u duhu potreba koje su se pojavile i u pogledu izmena cena i u pogledu različitih uslova, vezani za poljoprivrednu proizvodnju su urađene. Mislim da smo na najproduktivniji način u zadatim okolnostima novac upotrebili.
Imaćemo ozbiljnu debatu i u Vladi i posle ovde u parlamentu oko toga kako će da izgleda agrarna politika u 2012. godini. Ali, sa stanovišta svih građana, mislim da smo očigledno uspeli da napravimo nekoliko važnih stvari, a to je da pre svega imamo potpunu stabilnost u snabdevanju tržišta, što je naravno, pre svega, posledica izbalansirane poljoprivredne proizvodnje i reagovanja države u onim tačkama i u onim segmentima gde je moglo da dođe do destabilizacije. Dakle, pre svega imamo potpuno stabilno snabdevanje.
Sa druge strane, kao što možete da vidite iz meseca u mesec dolazi do dobrog pravca kretanja cena osnovnih životnih namirnica i mislim da smo ušli u jedan sasvim dobar kolosek. Građani Srbije, to sad mogu da kažem, u 2012. godini mogu da očekuju da ćemo imati nastavak ove stabilnosti u snabdevanju, a da nećemo više biti žrtve stresa kada uđemo u prodavnicu ujutru, ili otvorimo novine, da će cene nastaviti da se kreću u ovom pravcu.
Dakle, imaćemo vrlo značajne predloge i očekujem da ćemo i pred parlament ovde izaći sa jednom zaokruženom agrarnom politikom vrlo brzo.

Oko odgovora na vaše konkretno pitanje, pošto je to nadležnost Ministarstva ekonomije, vrlo ćemo precizno pripremiti oko IMT koliko ima radnika i kako ide sa realizacijom.
Ono što je stvar koju mogu da vam kažem, jeste da mi imamo subvenciju za kupovinu traktora. To je takođe mera Ministarstva ekonomije, odnosno Vlade Republike Srbije i tu postoji jedan program koji traje mislim već tri godine.
Iz sredstva subvencionisanih kredita, to je sad nadležnost Ministarstva poljoprivrede, do današnjeg dana negde oko devet miliona evra je plasirano bankarskog kapitala zemljoradnicima za kupovinu mehanizacije. Najveći deo su traktori, ali ima i većih poljoprivrednih mašina. Ima i sitnih, odnosno priključnih mašina. Dakle, oko devet miliona evra iz banaka su uzeli u ovoj godini poljoprivredni proizvođači. To je kamata koja je 8% u dinarima. Ona je nepromenljiva. Do tri godine su ti krediti i mislim da smo napravili jedan dobar korak.
U svakom slučaju, ovi krediti neće biti nepovoljniji u 2012. godini. Ponovo će ih biti. Ako budemo imali mogućnosti, oni mogu da budu i nešto povoljniji. Razmatramo različite mogućnosti, sa Ministarstvom finansija, ali i sa bankama i osiguravajućim društvima, da se poveća rok otplate tih kredita. U ovom trenutku nažalost nije moguće da oni budu u dinarima zbog bankarskih pravila i Centralne banke. Mislim da ćemo uspeti da pronađemo najbolje moguće solucije.
Vrlo važno i veliko pitanje je da se zameni stari park mehanizacije koji imaju naši poljoprivrednici. Značajno je bolja situacija u Vojvodini nego u preostalom delu Srbije.
Sa druge strane, očekujem da ćemo imati i nešto promenjen način odlučivanja samih poljoprivrednih proizvođača. Dobro je da se udružuju i da zajedno uzimaju mašine, da bi efikasnije trošili novac. To baš nije u duhu i u tradiciji načina na koji se naši građani bave poljoprivredom.
Ali, mislim da ćemo racionalizovati troškove već u 2012. godini, a to je veoma važno da bi ljudi mogli da zarade više novca, da sa manje uloženih para dobiju veće prinose i da ostvare veću zaradu.
Kao što sam već rekao, vrlo brzo ćemo imati potpuno zaokruženu agrarnu politiku za iduću godinu, a ovo će biti svakako jedan bitan deo te politike.

Načelnu stvar na početku i to jeste predmet koji uređuje prvi član, na taj član ste vi stavili amandman. još jednom ću reći ono što sam pre izvesnog vremena ovde, govoreći o raspravi u načelu, kazao.
Naime, ovaj zakon smo doneli pre izvesnog vremena i pokazalo se da postoje određene stvari koje bi bilo dobro popraviti, sa naše tačke gledišta. Imali smo konsultacije u okviru Međunarodne organizacije za zaštitu novih biljnih sorti. Svi koji su to sa stručnog aspekta obrađivali, došlo se do zaključka da sa ovakvim izmenama i dopunama Zakona treba izaći. To je jedna stručna komisija koja je radila i na pripremi zakona, u koju su uključeni predstavnici svih eminentnih instituta u našoj zemlji, o tim institutima ste i vi govorili, Institut iz Novog Sada, Institut iz Zemuna i drugi instituti. Ovakav tekst je predložen.
Ovo je jedan tehnički zakon i u njemu gotovo da uopšte nema politike. Mislim da je važno još jednom da naglasim, u Međunarodnoj organizaciji za zaštitu novih biljnih sorti, međunarodnu organizaciju u koju mi punim kapacitetom želimo da uđemo kada budemo napravili ove izmene i dopune Zakona, da bismo mogli da budemo korisnici svih zaštitnih mehanizama koje ova konvencija pruža, u toj strukturi, u toj organizaciji nalaze se i Rusija i Ukrajina, naravno, sve zemlje EU i SAD i druge zemlje.
Dakle, mi pravimo izmenama i dopunama ovog zakona jedan mehanizam kojim hoćemo da prilagodimo svoj pravni sistem, da bismo mogli da uđemo u društvo te velike porodice zemalja, naroda, poljoprivreda i mislim da je vrlo važno da razjasnimo između sebe i da razjasnimo to našim građanima. Mi prosto hoćemo da imamo sva prava za naše proizvođače novih biljnih sorti, da imaju zaštićenu intelektualnu svojinu. Sa druge strane, da Srbija bude zemlja u kojoj će svako, ko takvom intelektualnom svojinom raspolaže, moći slobodno ovde da investira, da je zaštiti i da na taj način podignemo kapacitet i potencijal iskorišćenja ovih velikih resursa i potencijala koje imamo i o čemu ste vi, takođe, govorili. To je, dakle, jedna načelna stvar.
Još jednom ću ponoviti, tamo gde se danas nalaze Rusija i Ukrajina, u kojoj sam imao priliku i čast da budem pre nekoliko dana, nema razloga da mi budemo van te porodice naroda. Pa, kada Rusi i Ukrajinci nisu našli za shodno da je ovo protiv njihovih nacionalnih interesa, siguran sam da nije ni protiv naših nacionalnih interesa. Inače, član 1. jeste upravo prilagođavanje ove osnovne definicije onome što piše u Međunarodnoj konvenciji i zbog toga vršimo izmene ovog člana.
Sasvim kratko, u rebalansu budžeta niko nije imao povećanje, izuzev što su povećana davanja za korisnike budžeta, za penzije i povećana su nešto davanja za zaposlene, tako da ni poljoprivreda nije mogla da ima povećan budžet i zbog toga je on takav kakav jeste. Generalni inspektorat je rasformiran zbog toga što su nadležne službe iz Ministarstva poljoprivrede to tražile i Upravo za zaštitu bilja i Uprava za veterinu, kao i Poljoprivredna inspekcija, takođe. Ne postoji ni jedan element koji je postojao u Generalnom inspektoratu, a da ne postoji i danas, kao što su sve te inspekcije postojale i pre nego što je Generalni inspektorat napravljen. Mislim da imamo jedan sistem koji će biti svakako efikasniji nego što jeste, ali da uspeva da u dobroj meri obavi sve svoje zadatke i sve svoje poslove, u pogledu zaštite bezbednosti hrane, u pogledu obezbeđivanja svih potrebnih elemenata i u zaštiti bilja i u poljoprivrednoj, generalno nadležnosti poljoprivredne inspekcije i u veterinarskoj službi.
Mi ćemo i ubuduće uništavati zasade koji su genetski modifikovanim materijalima zasejani, jer država prosto ne može drugačije da postupi. Niko nije bio u zabludi ni ove godine, ni prošle godine, ni pretprošle godine. Poznato je svakome ko se bavi poljoprivredom da je nedozvoljeno sejati genetski modifikovan materijal. Ponovo hoću da pošaljem tu poruku našim poljoprivrednicima – nemojte to raditi, jer ćete prinuditi nadležne inspekcije i policiju da primene sankcije koje su u zakonu predviđene. To će se dešavati i ubuduće. Imam zaista puno razumevanja za materijalni gubitak svakoga ko se nađe u takvoj situaciji, ali mi moramo da imamo jedan uspostavljen red i da svako zna da će ga zadesiti odgovarajuća sankcija ukoliko ne bude poštovao zakon.
Dakle, poštovaćemo zakon, ne samo ovde, vi možete da vidite u poslednjim mesecima da je, kolokvijalno govoreći, uspostavljenje reda jedan pravac kojim mi idemo i zbog toga je stanje na tržištu hleba ovakvo kakvo jeste. Mislim da u dobrom pravcu idemo i kada je u pitanju tržište šećera, a tako će biti i sa drugim osnovnim životnim namirnicama u najkraćem periodu.

Odgovoriću redom kojim ste vi postavljali pitanja.
Vas, kao i sve poslanike i građane, pozivam da svako saznanje koje imate o tome da je neko zasejao površine sa genetski modifikovanim materijalom dostavite. Onda sam siguran da neće biti ni jednog ara više, ukoliko ga ima, koji će doživeti da bude požnjeven. Dakle, ako imate neka saznanja, molim vas da nam to javite i mi ćemo odmah izaći. Apsolutno je stvar neselektivno rađena, ono što je moje saznanje, a ja vas molim ako imate drugačija saznanja da dojavite i odmah ćemo reagovati i uništiti sve, jer to je naša zakonska obaveza.
Nisam rekao da ovaj zakon nije važan za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, važan je i to što piše u obrazloženju je tačno. O tome šta je politika prema genetski modifikovanom materijalu, to sam takođe govorio. Postoji zakon koji je vrlo jasan i na jedan vrlo decidan način uređuje ovo pitanje. Kao što vidite, nema predloga za izmenu i dopunu zakona. Mi guramo onako kako smatramo da je najbolje. Ne treba bežati od bilo kakve debate. Evo, vrlo pažljivo pratim debatu u javnosti o genetski modifikovanim organizmima i o genetski modifikovanom materijalu. Dobro je da svi sve znamo, dobro je da svi iznose svoja mišljenja. Naravno da su ministarstvo i Vlada nadležni da utvrđuju predloge zakona a vi ste nadležni da te zakone donosite. Još jednom ću reći, kao što vidite, predloga zakona koji se bavi ovom stvari.
Ne može se ništa desiti u tajnosti i ništa se ne može desiti a da ne bude pod punim svetlima svih reflektorima i pod budnim okom javnosti. Mislim da mi imamo jednu poziciju koja je sasvim predvidiva i nije takva da može bilo šta da se, kako se to u našem narodu kaže, ispod žita uradi.

Nekoliko stvari, mislim da je važno da odgovorim, u junu mesecu su sve ove izmene i dopune Zakona prezentirane na jednom velikom sastanku ovde u Zemunu u institutu, Semenarskoj asocijaciji Srbije. U ovom udruženju u ovoj asocijaciji, članice su svi naši instituti. Dakle, kada govorimo sada o mišljenju stručne javnosti, ovo je sada polovina novembra meseca, u junu svi instituti preko svojih predstavnika su učestvovali u jednoj ozbiljnoj debati u pogledu ovog teksta o kome mi ovde sada vodimo diskusiju u parlamentu.
Postignuta je puna saglasnost o tome da ovakve izmene i dopune zakona treba da budu usvojene. Uopšte ne sumnjam da se imali i vi kontakte sa ljudima iz struke i ne bih sad nikoga imenovao, ali mi smo javnu raspravu vodili na jedan institucionalni način tako što smo one koji su za to pozvani, od njih smo tražili da daju svoje predstavnike i još jednom ću reći, oni su to učinili u junu mesecu. Dakle, niko nikakvu primedbu ili primedbe koje su bile, pa posle diskusije su inplamentirane u ovaj tekst, ovo je dakle posledica jedne vrlo ozbiljne i temeljne debate koja je vođena. To je prva stvar.
Druga stvar oko merituma ovo o čemu ste vi pričali. Ne bih ulazio u tumačenje ovde. Logički možete stvari da postavite na jedan ili na drugi način. Definicija je identična definiciji koja postoji u Međunarodnoj konvenciji i očigledno se radi o dve situacije. U jednoj situaciji je novo što su sorte potpuno nove stvorene, druga da su otkrivene, ali kad su stvorene i otkrivene one se dalje razvijaju i to je negde ideja. Ali da ne ulazimo čak ni u to, suština usaglašavanja zakona sa Konvencijom jeste da ovde u Srbiji, u Rusiji, u Velikoj Britaniji, u svakoj zemlji koja je članica i potpisnica ove konvencije, svi mogu da imaju u postupcima zaštite ili u postupcima sticanja prava, da imaju mogućnost identičnog tumačenja svih termina koji se koriste u konvencijama.
Dakle, ove formulacije su usaglašene sa formulacijama koje postoje u Međunarodnoj konvenciji i zbog toga su ovakve kakve jesu. Takve formulacije su prodiskutovane na ovom forumu o kome sam upravo govorio i posle svega toga su došle na Vladu i posle ovde u parlament. To je negde neka procedura i suštinski nastanak ovog teksta o tome želim da obavestim vas i da obavestim celu javnost.
Zbog toga mi smatramo da je dobro da ovakav tekst bude usvojen, da mi uđemo u jedan sistem u kome, kao što sam rekao, se nalaze i zapadne zemlje, ali se nalazi i Rusija i Ukrajina. Ne vidim da bi ušli Rusi i Ukrajinci u ovakav jedan sistem da smatraju da je to protivno njihovim nacionalnim interesima. Ne treba mi da se, naravno, oslanjamo na to šta rade druge zemlje, moramo svojom pameću i štiteći svoje interese da donosimo propise, ali nekako to je isto indikacija jedna. Ako su zemlje sa tako različitim interesima, geostrateškim, političkim i kakvim god, se našle u ovoj konvenciji, onda je to jedan vrlo značajan indikator da je dobro da se i naša zemlja nađe u takvoj jednoj situaciji. Analizirajući svaki od ovih članova ponaosob mislim da smo došli do jednog većinskog mišljenja, da je dobro da ovakav zakon bude usvojen.