Hvala.

Mi danas slušamo priče već pet godina kako nikada nismo bili u boljoj ekonomskoj situaciji, nego što se danas Republika Srbija nalazi. Slušamo priče kako smo napravili tigra na Balkanu, kako na BDP je nikad veći, a sa druge strane imamo neke ljude koji očigledno neće da poštuju te poruke sadašnjeg predsednika Republike, bivšeg predsednika Vlade i prvog potpredsednika Vlade i da te finansijske efekte koje je on napravio pretoče u prave realizovane projekte, odnosno te pare vrate onima kojima su te pare neophodne.

Mi danas imamo zemlju u kojoj se PDV ne vraća osam meseci. Mi danas imamo zemlju gde se 30% povećao porez na paušalce, na frizerke, mesare, automehaničare. Mi danas imamo zemlju u kojoj je prva odluka bila izmena i dopuna Zakona o podsticaju, gde su ukinuta davanja paorima, koja ni tada, za vreme DS nisu bila dovoljno velika i bila su dramatično manja nego kolega u okruženju i zemalja u okruženju, koji su njima konkurencija. Onda je došao boljitak, pa je taj stepen davanja smanjen za 10 puta.

Mi danas nemamo direktna davanja. Mi danas imamo problem da u ovom trenutku Ministarstvo poljoprivrede nije isplatilo ni jednu premiju od 40%, koliko mora da vrati povraćaj za obavezno osiguranje, a svaki dan smo ovde ministar i svi ostali iz ministarstva, nagovarali i terali poljoprivrednike da počnu da osiguravaju svoju imovinu i da, ako dođe do štete, ta imovina ne treba da bude problem politike i države, nego postoji institucija koja se zove osiguravajuće društvo i postoje 40% podsticaji da se ta šteta nadoknadi, da to urade. Kada su to ljudi uradili, godinu dana nikome u ovoj zemlji od poljoprivrednih proizvođača nije vraćena premija koja je obavezna bila da se vrati u vrednosti od 40% obaveznog osiguranja.

Ovaj zakon predviđa iole normalne raspodele. Ako nam već tako dobro ide, ako nikad više nismo imali para u javnim finansijama, ako nikad više država nije štedela, ovaj zakon se tiče poljoprivrednika, malo bi se mogao ticati i svih ovih zakona koje DS predložila, a to je zakona o povraćaju penzija na prethodni nivo, vraćanju plata u javnom sektoru, o poštovanju zakona i vraćanju PDV na vreme. Vi dovodite potpuno srpsku privredu u nelikvidnost, zato što ste vi nelikvidni i ne znate da upravljate parama, da se smanje opterećenja za mala i srednja preduzeća i da se na kraju razmišlja o onome što donosi…

Hvala.

Da završim rečenicu iz prošlog zakona. Prosto, ako imamo viška para, vratimo ih onima kojima te pare pripadaju, od kojih smo ih uzeli.

Zemljište, ne samo državno, koga se tiče ovaj zakon, nego i gradsko građevinsko, o kome su pričali neki drugi zakoni, su bili tema međudržavnog sporazuma. Prvog dana kada je SNS preuzeo odgovornost da vodi ovu državu i kada je sadašnji predsednik bio potpredsednik ili prvi potpredsednik. Tada, prvo za čega smo zapeli, jeste vojvođansko poljoprivredno zemljište i plodno poljoprivredno zemljište u centralnoj Srbiji, sa željom da ga damo nekim nepoznatim firmama koje ne postoje i koje su fiktivne, a ovo između ostalog, da vam pomognem, zove se „Al ravafed“ sa kojom je potpisan ugovor sa Ministarstvom privrede i poljoprivrede i sa Ministarstvom Vojske, na koji je ministarstvo i pravna služba Vojske dala negativno mišljenje.

Onda smo uzeli najbolju bačku zemlju, oteli je paorima i Vojsci u Karađorđevu, Jadran, Gajdobra, Bačka, Sivac, skupili 11.000 hektara i dali nepoznatoj firmi, koja je osnivač, ne znamo ko je vlasnik, ne znamo ni adresu. Pritom, to nije bilo dovoljno nego smo dali iz Fonda za razvoj 10 miliona evra, da bi se skinule obaveze tog preduzeća, da se očisti od radnika i 10.000 najbolje i najkvalitetnije zemlje u ovom delu Evrope dali nepoznatim firmama.

To smo nastavili i dalje. Slušali smo ubeđivanja prošle ministarke, koja pripada SPS, i svih drugih da će novi zakon da spreči zloupotrebu davanja zemljišta, a danas imate narodne poslanike, imate takvu zloupotrebu koji uzimaju direktno bez javnih nabavki, bez obaveza po Zakonu o nabavkama, državnog poljoprivrednog zemljišta i obrađuju ga danas po Sremu, po Vojvodini, bilo gde.

Koji su finansijski efekti ovog zakona, sem što je pala prosečna cena zakupa? Obuhvat zemljišta je pao, a onda ste izmislili „Tenis“, bože moj, šef nemačke klanice je odveo predsednika republike na fudbalsku utakmicu, pa mu čovek obećao 10.000 hektara zemlje, odnosno 30.000. Pa saznamo da će to biti najkapitalnija investicija u poljoprivredi, u prerađivačkoj industriji, a onda danas, posle nekoliko godina shvatimo da smo dali banatsku zemlju, da smo je oduzeli paorima, a da danas ne postoji ni jedna opipljiva investicija te nemačke kompanije.

Šta radite sa zemljom? To vam je „Beograd na vodi“, to vam je „Jadran“ Gajdobra, „Bačka“ Sivac, Karađorđevo, to vam je „Tenis“. To su vaši tajkuni koji danas uzimaju zemlju.

Molim Ministarstvo poljoprivrede, kada sledeći put dođu ovde, da nam kažu analize efekata promene zakona. Hvala.

Jedna od prvih mera Vlade Republike Srbije je bila ta da konsoliduje finansije. Evo, pred pragom smo šesto budžeta koji većina ispred SNS treba da predstavi u ovom parlamentu i hvalimo se da smo napravili tigra od Srbije u proteklih pet godina, da smo Srbiju spasili bankrota, da nam nikada bolje nije išlo, da nikada više para u budžetu nije bilo, a sa druge strane …

(Marko Atlagić: Tako je.)

Iako kolege dobacuju i viču tako je, sa druge strane, podsetiću ih da su juče podigli obaveze za paušalne obveznike za samostalne zanatske radnje između 20 i 30%, da PDV preduzećima u Srbiji ne vraćaju između šest i osam meseci i da između ostalog, što je tema ovog zakona, prva od mera koja je urađena jeste da su dramitično smanjena direktna davanja poljoprivrednim proizvođačima u ovoj zemlji.

Istorija direktnih poljoprivrednih davanja, nasleđe koje imamo je evropsko nasleđe. Ne možete imati konkurentnu poljoprivrednu proizvodnju u Evropi u okolnostima kada paori u zemljama, ne samo prvih zemalja EU, nego zemalja koje su ušle u EU, kao što su Hrvatska, Mađarska, Bugarska i Rumunija imaju desetostruko veće prihode po hektaru od naših paora, a očekujete da imate konkurentnu poljoprivredu.

To ne možete. Ili možete pa kažete – dame i gospodo, nama poljoprivreda nije cilj i nećemo da se bavimo poljoprivredom u ovoj zemlji, pravićemo sa „Mubadalom“ čipove, pravićemo boinge, pravićemo ko zna kakve stvari, Beograde na vodi, ali nećemo da se bavimo poljoprivredom.

Međutim, koliko se sećam, kada smo ovde birali Vlad kojom je predsedavao Aleksandar Vučić, od onih šest sati govora, tri sata je čovek pričao o poljoprivredi. Tri sata, a pet ministara je prošlo u proteklih pet godina i rezultat toga je da su dramatično smanjena davanja za poljoprivredu u proteklih pet godina od kako SNS ima odgovornost i vodi ovu državu.

Čuli smo od ministra Nedimovića kako samo što nisu IPARD fondovi i kako će IPARD fondovi da zamene ta sredstva koja su nam neophodna. Da vas podsetim, razlika je dramatična između onoga što je davala Vlada DS paorima i ono što danas imamo. Od IPARD fondova nemamo apsolutno ništa. Molim vas kažite mi koji je to IPARD fond otvoren što se tiče poljoprivrede? Niti jedan.

Razgovaramo sve vreme o tome, kunete se u poljoprivredu, pozivate paore, svaki put ih prevarite. Stići će budžet za koji dan i u tom budžetu će isto tako biti rupa. Nula za direktna davanja u poljoprivredu. Ako nam tako dame i gospodo dobro ide, kao što sadašnji predsednik i vi ponavljate pet godina kao mantru, onda dajte te pare da preusmerimo između ostalog u ono značajno.

Isto kao što ponavljate da ste spasili Srbiju od bankrota, tako ste već 2015. godine i zakonima pre toga, odnosno prvog još dana dok je Mlađan Dinkić bio u Vladi, opsesija postala državno poljoprivredno zemljište. Iz nepoznatog razloga slušali smo ovde laži od bivših ministara, od onih koji se lažno predstavljaju da se bave poljoprivredom, kako je izmenama zakona spašeno neko zemljište koje je bilo sakriveno i nije bilo u funkciji paora na licitacijama po opštinama sa fundamentalnim zakonom iz 2007. godine.

Između ostalog, prve dve godine u kojoj SNS ima odgovornost, nismo mogli da pobegnemo, otvorimo frižider, da vidimo neke Arape koji ulaze u „Mubadalu“, u „Beograd na vodi“, u Bačku, Sivac, u „Jadran“ Gajdobra, u neke druge poljoprivredne kombinate. Dve godine su nam se smejali sa televizije, gledali smo ih u loži na Marakani, gledali smo ih svuda, od toga se nije desilo ništa, osim što smo Arapima poklonili zemljište, uzeli paorima u Bačkoj Palanci, Mladenovu, Gajdobri i dali smo nepoznatoj firmi kojoj ne znamo ni ime ni prezime.

Ovaj zakon koji je predlažen, onemogućava takve stvari više. Mantra posle dve godine sa arapskih biznismena se pretvorila u nemačke biznismene. Pa, smo onda videli tadašnjeg predsednika Vlade kako je sav sretan i razdragan u Šalke areni, sedi i gleda utakmicu Bundes lige i najavljuje najveće farmera na svetu, danas izađe tekst i kaže – pre dve godine smo dodelili 2.400 hektara „Tenisu“ i od tog posla do danas ništa. Recite mi samo jedan posao, od „Mubadale“, od „Beograd na vodi“, od stanova od 300 evra, od Arapa koji će nam navodnjavati, praviti četiri žetve ili pet žetvi kako smo slušali ovde i slušali od sadašnjeg predsednika Republike, šta smo to dobili osim što smo uzeli zemlju i šansu paorima da licitiraju zemlju i dali tajkunima, rođacima, bratu, sestri svima ostalima.

Recite mi koja je dobit ovog zakona? Molim vas da podržite ovaj zakon, da preispitamo šta su to efekti. Razumem vašu dobru volju pre nekoliko godina, ali sada moramo da sagledamo te efekte. Efekti su nula, sem čista korupcija. Imate članove parlamenta koji uzurpiraju državno poljoprivredno zemljište, niko im ništa ne može. Imate pojedine tajkune bliske stranci koji uzurpiraju državno poljoprivredno zemljište, niko im ništa ne može. To je rezultat vašeg zakona i to je rezultat agrarne politike.

Naravno, uz ove zakone treba da se usvoji zakon koji će biti u proceduri o robnim rezervama. Treba da razgovaramo i o pljački robnih rezervi, a vi u tome imate puno iskustva. Hvala vam.

Ne bavim se ja baš sa svakim ovde. Slušamo celo poslepodne emotivne ispade pojedinih poslanika opozicije i opet, kao i na prošloj sednici, tvrdim da loše radite svoj posao.

Za početak, žao mi je što ministar Ružić nije ovde. Imamo četiri zakona. Dva su iz domena gospodina LJajića, dva su iz domena reforme državne uprave. Odlično što se bavimo ovim temama.

Reforma državne uprave je fundament održivosti, pre svega ekonomske, jednog društva. To je jedan važan parametar da neko dođe i investira, da imate transparentnu upravu, da imate brzu registraciju preduzeća, da možete da odete brzo u stečaj, da otvorite-zatvorite preduzeće i završite lična stanja građana.

Ono što jeste moj problem sa Ružićem ovde je kako smo pronašli ideju da, baš sistemski zakon, uzmemo da se bavimo ovim problemom formiranja Nacionalne akademije. To je ideja koja je ponikla još dok je, mislim, Goran Ćirić bio tamo, od početka 2000. godine, predsednik Stalne konferencije i stalno smo pričali o nekom telu koje treba da bude obrazovnog karaktera. Ja nemam protiv toga apsolutno ništa, kontinuirana edukacija je ključ održive uprave i bilo kakvog posla, ali mi te kontinuirane edukacije imamo i danas, iako nije u formalnom obliku.

Svaki novi zakon usvojite. LJudi iz uprave iz cele Srbije, dolaze na razne edukacije gde se pojavljuju pomoćnici ministara, ministri, specijalisti, profesori univerziteta i tako dalje.

Zašto krećemo baš od ovoga a imamo drugi problem. Pričali smo danas ceo dan o zabrani zapošljavanja, slušamo da nema partokratije. Nikad veća partokratija nije bila. Vi to dobro znate, gospodine LJajiću i zna i gospodin Ružić. U ovom parlamentu je duplo primljeno više ljudi nakon zabrane zapošljavanja. Šta će nam 250 ljudi više u proteklih nekoliko godina. Desetine hiljada, šta mi to radimo ovde. Imamo vrhunske profesionalce u uprave koje za minimalne naknade i dalje tamo rade, uglavnom ženska radna snaga. Ti ljudi nemaju perspektivu, ne znaju kako će da napreduju unutar tog sistema. Zamislite imate privatno preduzeće gde neko radi 20 godina i ne zna da li će moći da napreduje za 20 godina, još se partijski odlučuje o tome.

To je fundamentalna reforma državne uprave. Uz ovu edukaciju morate da napravite pravilni način napretka. Ne odlučuje politička elita o tome, nego da prosto ljudi koji provedu na određenim mestima i zvanjima imaju šansu da napreduju. To ih motiviše da ostanu za male plate, jer nama ti ljudi trebaju.

Što se tiče elektronskog potpisa, juče sam išao da prijavim se za pasoš, za ćerku koja ima dva i po meseca. Znate kako izgleda procedura, kao 1850. godine. Otišao sam u policiju, čekao sam 20 dana. U policiji...

Nemoj da … konjino jedna, molim te.

Otišao sam u policiju…

Suštinska stvar je u tome da sam morao iz policije da idem u opštinsku upravu da izvadim državljanstvo. Državljanstvo ne možete da završite bez uplatnice, ne možete elektronski da platite. Pa, smo odatle odlazili ponovo u policiju da bi se skeniralo državljanstvo, gde čekate dva i po meseca. Zašto tu imamo problem? Osnovni problem građana sa državnom upravom su lična stanja. A onda da rešimo lična stanja, izvod iz matične knjige, državljanstvo, umrli i venčani. To je 60% ulaska u upravu. Imamo sjajne primere. Imamo fenomenalan primer katastra, gde je čovek koji je direktor katastra uradio fenomenalan posao, digitalizaciju. Imali smo sjajan posao u APR-u. Hajde da to prenesemo i da nastavimo time da se bavimo. Hvala vam.

U vezi ovog amandmana svašta smo slušali do sada, i o mržnji i o ljubavi, i o tome da postoji srpska oranica, ne znam kako ćete Pastorovu oranicu da tretirate, kao mađarsku oranicu, itd.

U svakom slučaju, pominje se stalno SSP. Ja sam ministru rekao u četvrtak i petak. Mi nemamo problem protiv SSP, ponosni smo na SSP iz hiljadu i jednog razloga. Ponosni smo na saradnju sa Haškim tribunalom. Razrešili smo probleme koje smo zatekli 90-ih godina i kao odgovorna vlast smo morali to da uradimo. Da li je najbolje rešenje? Naravno, vi kada pregovarate, vi to dobro znate, ne možete uvek imati najbolje rešenje. Imate neka iznuđena rešenja.

Dali smo amandmane, niste prihvatili amandmane. Mislim da je to loše. U svakom slučaju, problemi ostaju u poljoprivredi. Pričali smo o tome dugo u četvrtak i petak. Problemi su duboki, a zemljište kao osnovni resurs nije zaštićeno u svakom smislu, kako vi mislite, u nacionalnom smislu, kako oni desničari misle, ili u nekom drugom smislu i ono se grupiše u rukama velikih zemljoposednika i završićemo na kraju u 1936. godini kada je deset ljudi u Vojvodini držalo najveće komade zemlje, što nije cilj. Nije cilj ni 25% da živi od poljoprivrede, nego da taj procenat bude manji, da bude efektivniji.

Moramo da otvorimo temu i moramo da tu vašu energiju koju ste uložili u ovaj zakon usmerimo da sprečite predsednika Republike da dodeljuje zemljište, kako je to radio do sada, jer će to biti korisnije nego ovaj zakon koji je danas.

Još jednom, mislim da je SSP jako važan dokument, da je jedan od boljih, jedan od najboljih dokumenata koje smo usvojili i da on daje instrumente i daje evropsku perspektivu za ono za šta smo se borili svih ovih godina. hvala.

Poštovani predsedavajući, ja sam fasciniran vašim vođenjem sednice. Davnih dana, pre 45 minuta sam se javio…

Naravno, ja sam ovlašćeni predlagač koji se javio pre sat vremena, a vi napraviste cirkus.

Niste slušali predsednicu, gde vam je očitala bukvicu kako se vodi sednica.

Naravno, pričam o amandmanu i nemojte me prekidati. Molim vas, budite normalni, makar malo.

Uvažena poslanica Maja Gojković je kritikovala ovo u vezi brisanja amandmana. Kao što ste videli, poslanice, nismo izbrisali, nego pokušavamo da popravimo iz raznih razloga.

Hoćete li vi objasniti na kom sam amandmanu?

Prvo, vi se dovedite pameti i saslušajte predsednicu… (Isključen mikrofon.)

Hvala.

Čuli smo sada, a i u protekla dva dana svašta ovde. Slušali smo danas referate, malo bolje spremljene i malo lošije čitane, slušali smo svašta. Slušali smo od onih koji su bili deo vladajuće koalicije koja je glasala za SSP kako se odriču toga, kako su oni naterani. To treba da bude poruka vama, kako će se sutra odricati i od vas, a njih je polovina vaše koalicije, što u najmanju ruku nije pristojno kada pričate o tome.

Ako me pitate o ugovoru o stabilizaciji i asocijaciji, da, ponosni smo na njega. Otklonili smo prepreke koje su bile tada, otklonili smo gomilu stvari koje su se desile, rešili smo beli šengen, na kraju ministru dali instrument da reši problem sa Hrvatskom pre mesec dana. Da li ste ministre koristili taj instrument tada? Jeste.

Što se tiče ovog zakona, jasno smo rekli, drugarica Goca Čomić je rekla da imamo amandmane i u ponedeljak, nadam se da će biti u ponedeljak sednica, ćemo raspravljati o tome u odnosu na naše podržane amandmane da li hoćemo ili nećemo da glasamo za ovaj zakon i potpuno je razumno da vi donosite ovaj zakon. Konstatovao sam da je on dvosmislen i objasnio sam, pokušao sam plastično da objasnim zašto je on besmislen, zato što imate sa druge strane vaše javno zalaganje za sprečavanje da se raskući državno zemljište, sa druge strane imate netransparentno deljenje zemljišta. Pomenuli smo „Tenis“ i pomenuo sam „Al Ravafed“ i nemojte da budete portparol „Al Ravafeda“, cela procedura je netransparentna. Potrošili ste 46 miliona na taj sistem, odnosno potrošičete u nekom trenutku, ali kada računamo koliko ste dali zemljišta, odnosno koliko je Vlada pre vas dala zemljišta, računamo 10 miliona evra od Fonda za razvoj koje su dobile prethodne firme koje su preuzele da bi očistile svoje dugove i kada to pogledate puta 30 godina, biće to dramatična razlika. Na kraju, dajte te uslove bilo kome kroz ovaj kompenz, da vidimo šta će se desiti sa domaćim proizvođačima, ali dajte im iz Fonda za razvoj pare koje ste dali „Al Ravafedu“.

Nije problem srpske poljoprivrede ovaj zakon. Stvarno nemam strah i da niste napravili ovo ograničenje da će neko fizičko lice doći, mi imamo problem dublje razdoblje ovde i mi kao DS u novembru, bez obzira na vašu opasku da nismo došli u danu za glasanje, znate šta ministre, mi smo opozicija, ali smo vas javno ovde i na konferenciji za novinare podržali za dva zakona za koje mislimo da su proevropski i da su dobri zakoni, da su pre svega u interesu svakog građanina. Mi želimo da razgovaramo i hoćemo na taj način da radimo. Mi nismo oni koji pale ambasade, sede na stiroporu, lepe ulice Ratka Mladića i prave problem vlasti. Mi hoćemo da imamo dijalog. Na žalost, taj dijalog nemamo.

Problem poljoprivrede je dublji. Nećemo, i vi to dobro znate, rešiti sa, kako je predsednik tada, potpredsednik Vlade ili prvi potpredsednik Vlade najavljivao, sa milion ha navodnjavanja Vojvodine. Ne možemo da navodnjavamo, na kraju, navodnjavanje je isto toliko opasno za zemljište kao i suša, jer menjate PH vrednost zemljišta. Mi hoćemo da radimo ovo i otvoreno kažemo da vas podržavamo što ste započeli da radite, konačno posle pet godina, sa arapskim parama i koje ste poslove uradili za tri projekta u Srbiji i nekoliko projekata u Vojvodini. To je dobar posao, nemamo problem to da kažemo, ne stidimo se toga, ali zašto smo četiri godine čekali da se izvrte ministri i da se ne uradi ništa.

Mi imamo problem taj da imao klimatske promene. Vi kao ministar, pričali smo na Odboru, morate da inicirate promenu agrotehnike u ovoj zemlji. To je suštinsko pitanje. Mi ne možemo više da se ponašamo i da učimo iz ruskih udžbenika iz 1957. godine agrotehničke mere u trenutku kada su se klimatski uslovi promenili, ne možemo ovako da funkcionišemo. Imaćete svake druge godine incidentnu situacije, a sa druge strane to ne rešavate samo navodnjavanjem. Ne možete merkatilni kukuruz i pšenicu navodnjavati, nemate trag isplativosti, ali možete da povećate obim pod sojom, nekim drugim kulturama, da odemo u jare kulture i da rešimo te probleme i da nastavimo da investiramo kapitalne investicije o kojima ste pričali a koje se za osam meseci nisu desile.

Pričali smo malopre o prerađivačkim kapacitetima, investirajte u to. Nemojte više da verujete strancu kome dođe predsednik Vlade i kaže – dođi da radiš ovde, nego domaćem proizvođaču, svašta je preživeo i zna da radi. Stoga ćemo se još videti u ponedeljak, diskutovaćemo o zakonu amandmanima, ali prosto, SSP je dobar dokument za svakog građanina ove zemlje. On je bio pregovor, nešto ste dobro ispregovarali, nešto niste, pošto niste bili u mogućnosti.

Nismo mi Poljska, nismo mi Češka koja ulazi, mi smo jedna druga zemlja koju su u tu situaciju dovele stranke prethodnog režima.

Koleginici da objasnim, DOS je prestao da postoji 2004. godine. Nemojte, nije DOS, samo da se dogovorimo šta su to terminološki stranke bivšeg režima, da li je to Vučićeva Vlada ili ona Vlada u kojoj je predsedavao Ivica Dačić, da znamo samo, da nas ne dovodite u zabunu. Hvala vam još jednom.

Hvala vam.

Poštovani gospodine ministre, oduševljen sam vašom željom da, kako ste rekli, zaštitimo interese Srbije, a pogotovo jedan od najvažnijih resursa – poljoprivredno zemljište.

Poljoprivredno zemljište jeste i biće nešto što je strateški važan privredni subjekt za svaku zemlju i, ako hoćete, politički. S toga sam i iznenađen kada danas pričamo o ovom zakonu koji je morao doći, jer imamo tu obavezu ili, pod znacima navoda, obavezu iz ugovora o pridruživanju, a i danas se fokusiramo i dižemo toliku dramu oko toga kako smo sprečili nekoliko pojedinaca iz EU koji su paori da dođu i kupe poljoprivredno zemljište, pre svega na teritoriji AP Vojvodine, a samo mesec dana ranije smo jednim ukazom Vlade dodeli 2,5 hiljade hektara kompaniji koja se zove „Tenis“ bez licitacije, u zakup, ne u vlasništvo. Imamo drugi problem sa „Al Ravafed“, koji nam se provlače ovde već pet godina. Pre punih godinu dana, kada je tadašnji mandatar Aleksandar Vučić sedeo tu negde na vašem mestu ili iza vas, kada mi je ponudio da odemo da vidimo taj „Al Ravafed“ u Bačku Palanku. Nekoliko puta sam ga molio da to uradimo i da vidimo tu uspešnu transfomaciju Karađorđeva i 10.000 hektara i 10 miliona evra datih iz Fonda za razvoj. Šta se tu desilo, osim gubitka firme koju ne možemo da nađemo nigde, sem na vratima zalepljenim u bivšem CK.

Da se vratimo na ovaj zakon, državno zemljište jeste strahovito važan segment i pitanje je, da prosto pojasnimo ovu dramaturgiju oko ovog zakona građanima i gledaocima koji gledaju ovu raspravu. Mi ovim zakonom, odnosno koji debatujemo o ovom zakonu anticipiramo sledeći problem – da će tri paora Hans, Jozef i Pilar iz Francuske, Belgije i Nemačke napustiti uređena agrarna ekonomska društva i preko 10.000 minimum prihoda subvencija po gazdinstvu i već prvog u Buljucima juriti na ovu granicu da bi dobili jedva čekajući zemlju ovde u Republici Srbiji.

Vi ste ozbiljan čovek i znate da se to neće desiti. Da su oni to hteli da urade, to bi uradili u proteklih 15 godina. Tako će ta tri pomenuta stranca koja se bave poljoprivredom doći ovde, otvoriti firmu i uzeti hiljade i hiljade hektara zemlje u zakup ili u vlasništvo kada osnuju domaću firmu, kao pomenuti „Tenis“ ili kao pomenuti „Al Ravafed“ ili strana kompanija koju predstavlja Todorić, i to nije sporno.

Mi imamo sada dramaturgiju oko toga da li će neki paor doći i imati šansu da kupi zemljište, osim ako nemamo politički problem, a politički problem se ogleda u tome da neko svesno, a o tome niste pričali, dodeli građanima svoje države sredstva da kupuju zemljište iz nekih političkih razloga.

Ono što jeste tema jeste politika zemljišta. U proceduri imate dva predloga zakona, odnosno jedan Predlog zakona sa dva predlagača iz DS, gde hoćemo da ukažemo na problematiku oko zemljišta. Bili smo strahovito protiv toga da 30% državnog zemljišta izalocirate iz sredstava koja se daju na licitaciju zato što mi verujemo da su naši primarni poljoprivredni proizvođači jedini konkurentni privredni subjekt u ovoj zemlji i to su pokazali i vama i nama stotinama puta do sada.

Malopre ste izgovorili da je naš glavni cilj prerađivačka industrija. Apsolutno se slažem. Nikola Kmezić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine do 1984. godine, je izgovorio tada jednu rečenicu koja je bila strahovito važna za razvoj jednog dela ove Republike. Rekao je – ako nastavimo da se bavimo primarnom proizvodnjom, neinvestiramo u neke druge delatnosti, pre svega u prerađivačku industriju, obrazovanje i naftnu industriju, Vojvodina će biti najrazvijeniji region u tadašnjoj Jugoslaviji. Čovek je napravio akcioni plan i 1983. godine smo već imali tada bruto nacionalni dohodak koji je dramatično veći i od Hrvatske i od Slovenije. Vi to hoćete i to podržavate.

Podržali smo vas oko Zakona o poljoprivredi negde u novembru prošle godine zato što ste anticipirali IPARD u njemu. Mi nismo antievropska stranka, mi nismo ljudi koji ne veruju u evropske integracije i boljitak i druge pare koje treba da podelimo našim poljoprivrednicima, ali, s druge strane, vi verujete u potpuno pogrešno stvari. Vi verujete, Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu, kada oduzmete 30% osnovnog sredstva za rad zemlje, da ćete time povećati konkurentnost prerađivačke industrije, to je pogrešno.

Očekivao sam danas, pošto se negde u februaru, martu završio konkurs, da ćete nam dati izveštaj šta se desilo sa tim projektom. Ništa značajno se nije desilo, jer mislim da je koncept potpuno pogrešan. Ako hoćete da podstičete prerađivačku industriju, to radite tako što liberalizujete tržište, sklonite tajkune i sve one što imamo oko prerađivačke industrije. Mi imamo poluzatvoreno prerađivačko tržište, imamo potpuno liberalizovano primarno poljoprivredno tržište, to ste objašnjavali malinarima da vi ne možete da utičete na cenu, to objašnjavate proizvođačima pšenice, kukuruza itd, što je potpuno tačno.

S druge strane, imate poluzatvoreno prerađivačko tržište, imamo kriminalizaciju proteklih pet godina ove Vlade, imamo otimačinu suncokreta za vreme mandata Gorana Kneževića, imate klasično pravljenje monopola, kada vam uljari degradiraju seljake i otkupe za 24 dinara, umesto da dozvole seljacima da prodaju za 40 dinara i izvezu svoje proizvode. Da li se to desilo u mandatu Vlade u kojoj je bio predsednik Vlade Aleksandar Vučić? Jeste.

Mi stalno pričamo o tome kako želimo dobro poljoprivredi, kako želimo da uradimo vrhunske stvari, kako hoćemo da damo kapitalne investicije, a ništa se ne dešava, sem što smo osnovno sredstvo za rad poljoprivredno zemljište smanjili kao resurs paorima koji su jedini konkurentni.

Nemojte da se merimo sa Poljskom, Ukrajinom, Mađarskom itd. Da vam kažem jedan podatak, za vreme Socijalističke Jugoslavije 74% zemljišta je bilo u privatnim rukama, ostatak je bio u zadrugama i u kombinatima. Mi imamo kontinuitet poljoprivrednih proizvođača, za razliku od tih zemalja gde niste imali vlasnike i individualne poljoprivredne proizvođače. To je dramatična razlika, kulturološka razlika. Ukrajina danas kao najveći resurs ima svoje zemljište, ali nema paore. Od revolucije, od carske Rusije, pa do danas nisu imali paore. Imali su feudalni sistem, pa prešli u komunizam i ljudi nisu imali paore, nema ko da obrađuje to zemljište.

Danima slušamo kako će ova suša da nam sruši BDP. Hoće, ali to nije normalno. Nije normalno da u 21. veku čekamo da li će da padne kiša i da li ćemo da imamo prinos 7,5 tona kukuruza ili ćemo imati 3 tone, kao što će biti prosek ove godine, prosečan. Nemojte mahati glavom, izmerićemo to. Prošle godine smo imali na milion hektara 7,5 tona prosečan prinos koji je zvanično Zavod za statistiku dao, a ove godine će biti dramatično manji.

(Vojislav Šešelj: Koliko?)

To ćemo da vidimo kad se obere, ali će biti dramatično manji, ne manji od 50%.

Ono što jeste nenormalno je da gledamo u nebo. Jeste da je nenormalno da pričamo od 2013. godine, a ovde smo sa ministrom Vujovićem diskutovali kada smo produžavali kredite, kada smo raspravljali o novom zaduživanju, oko čuvenog kredita kojeg su Aleksandar Vučić i Mlađan Dinkić potpisali sa Arapima. Dok vi niste došli, ništa se nije desilo. Pa, jel treba da čekamo da dolaze i prolaze ministri, plaćamo interkalarne kamate i da se ne uradi ništa za četiri pune godine? Taj kredit ističe sada u novembru 2017. godine.

Sada ćemo imati efekte toga, ali suština je u tome da moramo da pogledamo prosto jedni drugima u oči. Vi niste bili na Odboru i imate tu naviku da retko dolazite na Odbor. Suština je u tome da moramo da razgovaramo o ozbiljnim problemima, ukoliko želimo da ovo stvarno bude potencijal razvoja ove zemlje. Ako vam je nešto potencijal što jedne godine donese nečega 100, sledeće godine 30, a one tamo godine ne znate koliko će doneti, to vam nije razvojni potencijal. Jer, vi ne znate kako će taj seljak da preživi i ne znate da li će ova država imati šta da izveze ili neće imati šta da izveze.

Suština jeste potpuno jasna, da morate konačno da se bavite i udružite sa strukom, da kažemo šta su problemi, da odustanete od tog skaradnog Zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu, gde ste 30% zalocirali i da vratite tu mogućnost paorima da ga licitiraju. Na kraju, jedan od argumenata za izmenu tog zakona koji je bio jeste i dramatično manja naplata i kriminal, pod znacima navoda, zakupa i količine novca koji je došao u Ministarstvo. Vi ste danas, krajem trećeg kvartala, skupili 25% ukupnih sredstava od prošle i pretprošle godine od Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Koliko imate na današnji dan sakupljeno sredstava poljoprivrednog zemljišta? Znate li zašto vam je pao? Zato što imate nesposobne predsednike opština koji ne mogu da sprovedu termine koji su predviđeni Zakonom o poljoprivrednom postupku da izvrše licitaciju i zato što ste zalocirali deo zemljišta odatle, bez ozbiljnih efekata.

Ko kaže da je 300 evra ovde u Banatu koje ste dali „Tenisu“ ekonomska cena? Ko to kaže? Prosečna cena koju ste računali? Pa, ko kaže? Stavite na licitaciju, pa nek „Tenis“ pobedi. Zašto više verujete u „Tenisa“, nego u bilo kojeg banatskog paora? Ja podržavam „Tenisa“ u prerađivačkoj industriji, ali ne podržavam „Tenisa“ u primarnoj proizvodnji. Meni je isti paor iz Austrije i Nemačke ili ovaj ovde u odnosu na „Tenisa“, Miškovića ili bilo kog drugog, Kostića. Mi imamo razilaženje oko toga.

Kažete da imamo razvojnu šansu, a godinu dana smo propustili. Vi ste ozbiljan čovek, iskoristite godinu dana. Imate korupciju u Ministarstvu, pričao sam vam to i prošli put. Imate ozbiljnu korupciju u Ministarstvu, a na to su nam se žalili malinari. Na to se žale i prerađivači. Imate mešanje politike u rad pojedinih mnogo važnih delova Ministarstva poljoprivrede, pre svega u veterinu. To je vaš problem i to su stvari koje se mogu rešiti. Nemojte da nam se žale ljudi da imaju problem sa inspekcijama koje su potpuno u vašoj nadležnosti.

Prosto, mi imamo sluha kada se tiče evropskih integracija, ali nemamo sluha da se pravi dramaturgija i da se zamagljuje i baca prašina, a s druge strane imamo ozbiljan problem. Danas pričamo o tome da li će neki stranac kupiti par desetina hektara zemlje. Da ste liberalizovali 100%, javilo bi se 10 ili 100 ljudi godišnje, i to onih iz mešovitih brakova rumunsko-mađarskih, vojvođanskih itd. Mi pravimo dramaturgiju oko toga, a s druge strane u pet minuta damo desetine hiljada hektara zemlje „stranom investitoru“. Nije on strani investitor, to je resurs.

Da li ste dali nekom za džabe zemljište u Mitrovici kada ste dovodili investitora? Niste dali nikad, prodavali ste kao opština. Što sad dajemo po neekonomskim cenama? Ko je „Ravafed“, to nas interesuje? Da li je Andrej ili nije Andrej? Ja bih voleo da nije, ali bih voleo da mi odgovorite na to pitanje. Bitno je, 10.000 hektara i državni subjekt, odnosno Vojska Republike Srbije je tamo.

Smanjenje korupcije je ozbiljna stvar. Pred nama je problem verovatno sa mikrotoksinima. Imamo katastrofa situacije sa kukuruzom i imaćemo migraciju mikrotoksina iz korena biljke. Ako se pojavi treća generacija plamenca, doći ćemo u taj problem. Onda će biti pitanje kao onda, da tadašnji potpredsednik Vlade kaže – Gorane, ti si u pravu, a kada mi otvaramo pitanje robnih, on kaže – šta da radimo, a mi kažemo – otvorite robne rezerve, zamenite hraniva, onda postanemo public enemy number one, zato što je shvatio da su opljačkane robne rezerve. Znači, znamo šta imamo u robnim rezervama danas. Da li ćemo da znamo koliko i čega ima u robnim rezervama? Nemojte da nam miševi sve pojedu i raznorazni poslanici, pripadnici političkih partija itd. Moramo da znamo šta ćemo raditi ako se desi taj problem.

Za kraj, u ovom delu imali ste krizu sa kontaminiranim jajima iz Holandije. Molim vas, opet vam kažem, vi ste ozbiljan čovek, niste Goran Knežević. Samo je falilo da uzmete živo jaje i da ga progutate. Ne može, time nas nećete ubediti. Znači, kažete nam koliko ste analiza napravili i pokažete i kažete ko kontroliše to, a ne da kažete da potpuno nema kod nas, a sutradan se pojavi u Rumuniji. Nije moguće da se pojavilo u Rumuniji, a da nema u Srbiji. To je zato što nemamo sistem bezbednosti, a to je vaš problem, i veterina koja vam je kritična, koruptivna i katastrofalna, mogu roman o tome da napišem. Morate da nas ubedite da to nije završilo na srpskom tržištu, a niste nas ubedili. Goran Knežević je ubeđivao tako što je pio mleko i platili su kampanju.

Mislim da je ovaj zakon, ovakav kakav jeste, napravljen tako kako bi se pokupili politički poeni, a suštinski ništa ne menja. Još jednom, on sprečava paora iz EU da bude paor u Vojvodini, to neće niko lud da uradi u Srbiji, ali ne sprečava odluku predsednika države ili predsednika Vlade da diskrecionim pravom da zemljište po nekom osnovu nekoj stranoj kompaniji koja ne znamo ni čija je ni kakva je. To je moj problem sa zemljištem. Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu je naš problem s vama i tu postoji doza netransparentnosti i korupcije. Hvala vam.