Hvala, gospodine Arsiću.
Gospodine ministre, s punim uvažavanjem ovde razgovaramo sa vama, ako ste to primetili. Niko iz poslaničke grupe DS nije upotrebljavao ružne reči, nije vas neargumentovano napadao. Kada koristimo podatke, koristimo podatke isključivo kada navedemo izvor, a uglavnom su podaci ili sa vašeg sajta, iz vašeg ministarstva, ili nešto što ste vi izgovorili ovde u parlamentu. Apsolutno mi nismo neko ko je protiv reforme u ovom društvu. To je prva stvar.
Molim vas samo da ne optužujete nas da pogrešno izvrćemo iz nekih sitno-političkih razloga temu koja je vrlo važna za ovo društvo. Kada šef poslaničkog kluba, ja i svi moji prijatelji koji su ovde pričali, tačno smo argumentovano pričali i pojašnjavali zajedno sa vama neke stvari. Da, ja imam kritiku zato što smo prošli put imali Zakon o produženju roka povlačenja kredita i plaćamo ovde kamatu na to, i vi ste to prihvatili. Danas vam kažemo opet, spominjao sam kredit koji ističe sledeće godine, opet ćemo da platimo neke penale na nepovučena sredstva, zato što se niko ne bavi time, zato što smo dali nekom momku koji to ne zna da radi da se time bavi, a pričam o čoveku koji se zove Marko Blagojević. Stoga vas molim da, mi sa punim uvažavanjem razgovaramo, nemojte nas optuživati za bilo kakve druge stvari.
Gospodine Arsiću, vama zahvaljujem što ste me pomenuli malopre. Vi ste meni vrlo simpatični. Pošto ću, kao za rođendan, spremiću jedan lep rečnik za vas i za mene i da ga podelimo zajednički, nekih nepoznatih izraza, recimo Klajnov rečnik da podelimo vi i ja zajedno, ali nemojte da opominjete mene po tom osnovu kada sedite tu. Zato nisam hteo da reklamiram Poslovnik. Hvala vam što ste mi dali reč.

Hvala.
Poštovana ministarka, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona koji ste menjali prošle godine, 2015. godine dva puta i razumem cilj i ideju da poboljšate taj zakon.
Pažljivo sam ga čitao nekoliko puta sa saradnicima i on je, sa jedne strane liberalizujete i to u obrazloženjima stavljate kao glavni atribut ovog zakona da puštate konkurenciju u nekim oblastima, a sa druge strane vršite centralizaciju i monopol, sa druge strane ovog zakona, pokušaću da prođem kroz to i da izdiskutujem nadam se sa vama oko toga. Naravno, neko ko se bavio vodoprivredom, apriori sam protiv uvođenja privatnih operatera u oblast koja se tiče održavanja plovnih puteva, a naročito iz aspekta kada stoji ovakvo obrazloženje koje stoji, gde u obrazloženju koje je nama stiglo ovde stoji da u protekle četiri godine nije bilo dovoljno para i nismo mogli da se bavimo delatnošću koja je veoma važna, ne samo za održavanje po plovnih puteva, da vas podsetim, tu je i održavanje obaloutvrda, napera, panalnih građevina na tarvezama, pregrada, pragova, prevodnica itd, koji su ne samo u službi transporta na putevima, nego i ono što se zove javna bezbednost, pogotovo u gradskim sredinama, kao što je Sremska Mitrovica, Novi Sad, Beograd itd.
Ako nemamo para da finansiramo to preko naše Direkcije, nisam vas najbolje razumeo, otkud nam pare da pustimo privatne operatere? Stvarno nisam razumeo. Da li ste pominjali koncesiju? Nisam razumeo da je koncesija u pitanju, niti znam bilo koga zainteresovanog za pitanje koncesija. Ovakva delatnost, pre svega vodoprivredna delatnost koja se tiče i bezbednosti ljudi je od krucijalne važnosti da ostane u javnim rukama i javnom interesu. Imamo primer Mađarske koja je privatizovala javna vodoprivredna preduzeća i potpunu devastaciju njihove vodoprivrede.
Usput, Holandiju ste pomenuli malopre, ako se dobro sećam, a sećam se dobro, 22 regionalna javna preduzeća vodoprivredna održavaju vodotokove u Holandiji. Imaju otprilike 11.000 zaposlenih negde na 13,5 hiljada kilometara dužine te mreže i ona su potpuno javna, nisu privatna i to je egzaktan podatak.
Mi smo ovde odlučili, odnosno vi ste odlučili da krenemo iz nekoliko razloga. Kažete – uštedećemo pare, koje inače nemamo u budžetu, uštedećemo tako što ćemo raspisati tender, odnosno pozvali ste se na Zakon o javnim nabavkama, i uvesti privatne firme koje će u narednih godinu dana da dobiju licencu. Ne kažete šta će biti u narednih godinu dana dok oni ne dobiju licencu, ko će te poslove da radi ili ih nećemo raditi kao ni do sada. Onda će te pare koje ne postoje moći da se potroše za poslove koje ni do sada nismo radili, jer nije bilo para. Potpuno nejasan razlog zašto puštamo privatnog operatera, osim ako nemamo ideju šta ćemo sa PIM-om i „Ivanom Milutinovićem“, ako možda znamo ko će da kupi, pa ćemo da mu damo koncesiju kao privatniku sutra i da je to razlog da prodamo i da bolje prodamo „Ivana Milutinovića“. Onda tako treba da se kaže.
Jeste, oprema je stara. Inače, oprema u vodoprivrednim preduzećima širom Evrope nije neka najnovija, jer ne postoji tu preterano nova tehnologija, a i ne vidim kako ćemo ako uštedimo pare na održavanju plovnih bagera, odnosno jednog ozbiljnog kojeg imamo, čini mi se Mlave i nekoliko brodara, da uštedimo za kapitalne investicije, ono što nam predstoji i što je naša obaveza.
Pre svega, mislim da ovde trebamo da pričamo o ozbiljnim sredstvima koja treba da se ulože u poslove o kojima danas pričamo, pa tek onda da vidimo način kako ćemo ih potrošiti. Ako mene pitate, da, to moraju biti javna preduzeća u posebnom statusu, kao što su vodoprivredna preduzeća. Ne smeju da idu u privatizaciju i taj posao mora da radi isključivo država.
Šta su efekti tih ušteda o kojima pričate? Da li sa tim parama možemo da uradimo nešto? Ne možemo da uradimo nešto.
Druga problematična tačka, na koju mislim da imaju primedbi i oni koji se bave brodarstvom, to je uvođenje obaveza fizičko-tehničkog obezbeđenja, gde se pozivate na Zakon o FTO-u, koji je usvojen u Republici Srbiji i koji jasno kaže da Zakon o privatnom obezbeđenju definiše koji su to obavezni objekti za obezbeđenje. To su objekti od strateškog značaja za Republiku Srbiju i njene građane, kao i objekti od posebnog značaja, čijim oštećenjem i uništenjem bi mogle nastupiti teže posledice po život i zdravlje ljudi ili koji su od interesa za odbranu Republike Srbije.
Nikada niste definisali da su to objekti iz vodoprivrede, nikada nismo definisali obavezu, odnosno da ide u Zakon o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama lučki operater. Direkcije za vode nisu nešto od strateškog interesa. Ne vidim zašto mi sada obavezujemo i pravimo trošak operaterima da moraju da imaju fizičko-tehničko obezbeđenje, osim ako ne postoji neka skrivena namera, pa hoćemo da otvorimo tržište za FTO tamo gde mu nije mesto.
Mi inače imamo obavezu u postojećem Zakonu da i brodovi i luke moraju da imaju sigurnosni plan koji ih obavezuje, i kada su privezani i kada nisu privezani moraju da imaju bezbednosni plan i da imaju ljude koji se bave time, a to nikako nije fizičko-tehničko obezbeđenje, nego ljudi koji su završili brodarske škole. Znači, to već imamo danas u postojećem Zakonu.
Menjate u ovom predlogu zakona i izradu plana bezbednosti. Slažem se, ali mislim da treba da dopunite to. U stvari, mislim da derogiranjem Direkcije, malopre ste obrazložili da će Direkcija imati zadatak da vrši nadzor, apsolutno se slažem da vrši nadzor, treba da učestvuje u pravljenju projekata, ne treba da ima ekskluzivno pravo u pravljenju projekata, ne znam da li ima kadrovski kapacitet u ovom trenutku, ali ono što jeste važno, planovi bezbednosti, gde locirate na odluku Vlade. To će biti Vladin dokument, ako sam dobro razumeo predlog zakona. Ne piše ko predlaže taj zakon, da li to radi u budućnosti Direkcija i zašto taj plan o bezbednosti uzimamo najkompetentnijim ljudima u Republici Srbiji i dajemo nekompetentnim ljudima koji sede u Vladi, koji su političari, taj plan da urade, a niste definisali kako taj predlog dolazi pred samu Vladu.
Dalji problemi koji su pred nama jeste formalni problem. Pominjali ste privatizaciju novosadske luke. Imate pregovore od strane predsednika Vlade, ljudi koji su uključeni u te pregovore. Nisam siguran da će operater, odnosno bilo ko ko je zainteresovan ući u taj posao, a da je svestan da će da, kada bude kupovao to novo pravno lice, izgubiti odobrenje za obavljanje lučke delatnosti.
Vi u zakonu radite jednu čudnu stvar, a ako se menja vlasnička struktura, s jedne strane, oduzimate mu odobrenje i upućujete ga ponovo na vas. To me podseća na situaciju, tamo negde, s početka 2000. godine, kada smo počeli da privlačimo investitore i ubeđujemo neke strane kompanije da dođu u Srbiju, pa onda objasnite jednom „Henkelu“ da treba da investira u trafostanicu 50, 60 ili 100 hiljada eura, a onda mu u sledećem minutu objasnite da to kada investira da to više nije njegovo. Pa smo onda, dobro se sećate toga, morali da menjamo zakon i da omogućimo investitorima niskonaponske mreže da postanu vlasnici toga i da pojasnimo prosto da dođemo na zajednički jezik sa tim ljudima koji investiraju a ne shvataju ako nešto investiraju da nije njihovo.
Vi hoćete da prodate luku Novi Sad, pod okolnostima koje vi samo znate, i hoćete da kažete tom operateru da on u tom trenutku kupovine, nema licencu, odnosno dozvolu, odobrenje nego da će doći kod vas i vi ćete po automatizmu njemu izdati odobrenje.
U samom komentaru oko imovine, koje ste vi dali obrazloženje, je obrazloženje koje je, po meni vrlo, samo po sebi kontradiktorno. Kažete u obrazloženju člana, da odredba ovog zakona kojim se zahteva izdavanje novog odobrenja za obavljanje lučke delatnosti u svim prethodnim navedenim slučajevima, promena u upravljačkom kapitalu, je važna iz najmanje nekoliko razloga, pa obrazlažete, a onda objašnjavate nama da najpre ako neko kupuje akcije ili na drugi način preuzima postojećeg lučkog operatera, da bi nastavio da obavlja lučku delatnost, nije jasno zašto bi od domaćeg tržišta odbio zahtev da u upravnom postupku dobije novo odobrenje.
Koji je razlog, ako se menja vlasnička struktura privrednog društva, ne nasledi se postojeće odobrenje, osim, a tu se vraćam na ovaj drugi deo zakona, u prvom delu zakona ste hteli da liberalizujete, kao pustite neke privatne operatere, a ovde da svaki budući investitor ili slučajno akcionar koji se upisuje u deo akcija, nekog od tih postojećih pravnih lica, mora da dolazi pravo vama na noge i da traži od vas novu saglasnost, da im vi kažete – majke mi, mi ćemo vam brzo izdati tu saglasnost. Ne vidim razlog da vezujete pravnu sudbinu, odnosno vlasnički kapital i ono s čime se bavi ta delatnost.
Na kraju, posebnim zakonima ste definisali da se ne može menjati ta delatnost i da možete oduzeti delatnost. Da, razumem neke luke su pretvorene, ili će biti pretvorene, ili su možda pretvorene u nešto što nije bila njihova, u startu namena. Nije mi jasno zašto se vezujete za zakon 2003. godine i privatizacije od tog dana.
Menjali ste i takse. Apsolutno vas podržavam u preciznim, jasnim podacima da nešto što piše od - do ne može da stoji u zakonu. Ne može biti privatno nahođenje nekog službenika, direkcije, da li će jednom pravnom licu da obračuna taksu, smanjenje od 2%, a nekom od 30%. To apsolutno otvara vrata korupciji. Niste nam rekli koliko je do sada bilo takvih smanjenja i umanjenja taksi, lučkih taksi, pričam o njima i apsolutno podržavam, gde opet vidim taj vaš liberalni gen da hoćemo da napravimo konkurenciju NIS-u i da smanjimo 30% za transport TNG i da napravimo konkurenciju koja će biti u korist građana Srbije.
S druge strane imam bojazan da ste ukinuli mogućnost da se umanji do 50% lučka taksa, odnosno više ne može, koliko sam razumeo ovim zakonom da se ukine za proizvode od čelika i ruda potrebnih za njihovu proizvodnju.
Ja vas molim za odgovor da li to znači da ni kineski partner u Smederevu neće imati prava na umanjenje takse, lučke takse, ili to znači da ćemo njega opet nekim fantomskim međudržavnim sporazumom, da oslobodimo plaćanja takse, a TIS-a klub, JEEP commerce i ostale privredne subjekte da opteretimo sa lučkom taksom.
Ko će ovde nama da garantuje da nećete osloboditi opet kineski partner u Smederevu, a sve ostale staviti u gori položaj. Opet se vraćamo na potpuno nejasno definisanje ovog zakona.
Ako je tako, šta će nam reći oni koji rade monitoring ovog zakona i zbog kojih menjamo ovaj zakon? Šta će reći EU ako u drugačiji status stavimo kineskog partnera i npr. najveću kompaniju na svetu TIS-a klub? A, TIS-a klub mora da plaća punu taksu za pretovaranje čelika a kineski partner ne mora da plaća. Da li je to ravnomerno i tržište prema kojem se mi ophodimo da bude pošteno?
Za kraj, privremeno pretovarno mesto. To je specijalno važna stvar, jer ona je beskrajno čudna u ovom zakonu. Kažete, pritom ste oduzeli pravo lokalnim samoupravama, privrednim preduzećima itd. itd. ima tu i član zakona, a onda kažete da privredno pretovarno mesto je mesto na kome se obavlja samo pretovarna aktivnost u odnosu na vangabaritnu robu, što je potpuno jasno, pa u drugom delu pravilnika kažete u privremenim pretovanim mestima se obavljaju pretovarne aktivnosti u svrhu dopreme šljunka i peska za potrebe izgradnje infrastrukturnih objekata u neposrednoj blizini vodnog puta.
Šta to znači? To može da znači dve stvari. Da se vi i ja javimo na tender, da ja radim i čekam da mi odredite datum kada ću da kupim pesak, a da u međuvremenu posebnim zahtevom koje izdaje vaše ministarstvo privilegovanom tenderu dozvolite da on ima privremeno pritovarno mesto u neposrednoj blizini, u slučaju da se taj infrastrukturni objekat nalazi tu. Ili to znači da ćemo ga vezati, investitora, a ne vidim koji su naši koridori baš na Koridoru 7, odakle imamo najviše i pozajmišta koji će moći i da li ćemo ih obavezati da odatle rade privremena pritovarna mesta ili nećemo, ali opet sve investitore isključivo upućujemo na vas. Svako upućivanje u procedurama na samo jednu instituciju koje su bespotrebne, su otvorena vrata korupcije. Nema potrebe da za sve moramo u Srbiji, ko god se bavi ovom delatnošću pita isključivo ministarstvo, a sa druge strane derogiramo agenciju, odnosno Direkciju koja bi trebalo da nosi najveći deo posla.
Pominjali ste plovne puteve na teritoriji Republike Srbije, Dunav-Sava-Tisa i DTD, očekivao sam nekoliko rečenica ovde da čujemo i šta ćemo da radimo sa tim plovnim putevima, pogotovo sa delom Save i sa DTD. Vi znate da su pomešane nadležnosti na teritoriji AP Vojvodine između Republike Srbije i Voda Vojvodine, da su plovni putevi izuzeti iz održavanja. Strašno me interesuje kada ćemo da se pozabavimo, tamo gde postoji najveći potencijal rasutih roba, a to je na teritoriji AP Vojvodine, pre svega mislim u žitaricama, mislim zbog šećerana. Kada ćemo da se pozabavimo rešenjem najvećeg problema, najveće crne tačke i apsolutno ne plovnog puta DTD. Hvala vam.

Hvala.
Prvo sam oduševljen što sedimo danas svi zajedno, ovo je poseban dan, kako su to poslanici SRS rekli. A, druga stvar, moram da vas iznenadim, pošto ministarka zna kada ćemo da nastavimo da radimo, a mi ne znamo kada ćemo nastaviti, u utorak po amandmanima da radimo, tako da hvala na informaciji, gospođo.
Želim da vam čestitamo na početku i na Duing biznis listi, pre svega vaša je zasluga oko građevinskih dozvola sa 152. na 36. mesto i pomeranje na 47. mesto Srbije, s tim što moramo da kažemo da je Hrvatska 43, Bugarska 39, Rumunija 36, a Makedonija 10. na toj istoj listi.
Nisam bio siguran sa kim pričam večeras, pošto vi ste jedina od predstavnika Vlade, uključujući kandidata, mandatara, koji je pominjao više prošlu vlast, DS i neku prošlu vlast itd, da ništa nije u životu uradila, kao da je ova vlast nastala pre ameba, pa onda su nastale ribe, pa beskičmenjaci, pa kičmenjaci, pa onda nastala su sva ostala...
(Zoran Krasić, s mesta: Pa Mićunović.)
...pa Mićun, pa Desimir Tošić i onda su došli na vlast ponovo SNS. Vi ste, gospođo, bili dugo godina deo ove vlasti kao G17 plus i ne treba vas od toga biti sramota.
Da se vratimo na zakon. Isključivo sam pričao o zakonu 18 minuta. Očigledno je da ovaj zakon ima nedostataka i da ima tačno namenjene stvari koje se tiču privatizacije Luke u Novom Sadu, a to ćemo da vidimo vrlo brzo.
Ono što jeste problem jeste što me niste ubedili u kom to tačno zakonu o fizičo-tehničkom obezbeđenju i uredbi koja nije doneta od strane Vlade, a mora da se donese, a to vam je poslanik iz SRS jasno objasnio, da nije doneta ta uredba. Gde piše da je obaveza brodarskih firmi da imaju to obezbeđenje? Voleo bih da mi citirate tačku zakona i nismo razjasnili tu stvar. Ako nemamo para danas da nam Direkcija radi poslove, a za Direkciju su i pre toga radili, „Ivan Milutinović“ i radili su „Regulacije Sremska Mitrovica“ i razne druge firme, kako ćemo sada za to obezbediti sredstva da čistimo i održavamo plovne puteve, a i te kako su vezani za odbranu od poplava? Ako imate zamuljana korita, onda imate problem sa visokim vodama i onda je to problem Vodoprivrede Srbije, a ovo je usko vezana oblast.
Ja bih voleo da ovaj Zakon bude takav kakav ste rekli, ali očekujem da za nekoliko meseci dobijemo izmenu zakona, pre svega zbog glavne teme ovog Zakona, a to je očigledno privatizacija Luke u Novom Sadu. Hvala vam.

Hvala.

Prvo, moram da kažem da sam sretan što poslanici vladajuće koalicije hvale ovaj projekat koji je realizovao i viziju ovog projekta koji je realizovala Vlada u kojoj je Demokratska stranka imala svog premijera i većinu. Te, eto nema teških reči, ovog puta u parlamentu oko ovih stvari.
Što se tiče, pre svega vama se obraćam gospodine predsedavajući i predsednici Narodne skupštine koja nažalost nije ovde, ja mislim da se poslanicima igrate ping-pong ovde. Prošle nedelje smo imali temu, a to smo čuli danas nekoliko puta kada je bila tema za ministra Vujovića, pa su nam poslali ministarku za lokalnu samoupravu i državnu upravu, danas ja mislim da je ministar Vujović i te kako kompetentan da priča o ovome, ali je ovo jedna ozbiljna tema gde mora da bude prisutna ministarka koja je najavljena. Mislim da ubuduće obaveza Vlade kada predloži izvestioca u Skupštini mora da bude insistiranja od predsedavajuće i predsedavajućeg parlamenta da te osobe moraju biti ovde.
Nažalost moramo da pričamo samo sa ministrom Vujovićem, a nije samo njegov resor ovo. Pitanje samog trenutka dolaska predloga ovog zakona pred poslanike u parlament i sam ministar je rekao šest meseci. Od aprila meseca tehnička Vlada nije mogla da usvoji i da nismo znali da taj sporazum treba da se ratifikuje u parlamentu. Ja nisam pravnik ali toliko znam da ako je po prvoj proceduri gospodine ministre, bio u ovom parlamentu taj zakon, potpuno je razumljivo da će izmene i dopune tog istog zakona morati biti ratifikovane u parlamentu i neobjašnjivo je zašto kasnimo šest meseci sa ovim zakonom danas u parlamentu. Po hitnom postupku posle šest meseci.
Ono što jeste najveći problem a što verovatno vi kao ozbiljan ekonomista ne biste dozvolili da vodite firmu, da vam neko dođe sa predlogom izmene i dopune ugovora kojim se obavezujete da platite neke penale zato što sredstva niste povukli, a to u ugovoru osnovnom član 31. stav 1. piše, ako sam dobro razumeo da ćemo platiti zateznu kamatu na ne povučena sredstva u visini 0.5% godišnje, odnosno 1% na ove dve predložene godine, što je negde oko 600 i nešto hiljada evra, ako sam dobro razumeo, ako je ostalo oko 60 miliona da se povuče.
Valjda bi tražili vi kao ozbiljan ekonomista i neko ko upravlja sa firmom da se dostavi bilo kakav izveštaj o stanju poslova koji se dešavaju na projektu koji vodite. Ja sam očekivao da ćemo ovde dobiti makar jedan opisni izveštaj u kojoj je fazi projekat o kojem mi danas donosimo odluku, a očekivao sam da ćemo danas pred nama imati odgovore na pitanja koja je ministarka otvorila o tim čuvenim tunelima, da znamo ko su izvođači radova, da znamo procenat završetka radova i da znamo konačno, pošto smo se približili kraju ovog projekta kada će ovaj projekat biti okončan i kada će taj projekat dobiti upotrebnu dozvolu? Nakon toga možemo da pričamo o tome, u ovom trenutku da li ćemo da produžimo ili nećemo.
Ne, mi dobijamo šturi predlog zakona i ono što je vrlo neverovatno, posle gotovo sedam meseci Skupština ne radi, mi dobijamo sve neke patrljke od zakona, očigledno da Vlada ima važnija posla nego da se bavi onim što je njen posao, to je da šalje predloge zakona da rešimo makar neke probleme u ovoj zemlji.
Postoji izveštaj koji smo našli na vašem sajtu, a to je plaćene provizije na nepovučena sredstva od 2008. godine pa do decembra 2015. godine, i ono što mene brine, a vi ste postavili pitanje u nekom trenutku, odnosno konstatovali ste da niko nije odgovoran za ovih 600 hiljada evra, koje ćemo morati naknadno da platimo, ili za recimo sredstva koje je javno preduzeće EPS rezervisao, a nije povukao projekte za brojila, naknade koje smo platili, odnosno penale koje smo platili u 2013. godini - 200 hiljada evra, u 2014. godini - 200 hiljada evra, u 2015. godini - 200 hiljada evra. Onda opet EPS projekat za male hidroelektrane 225 hiljada evra - 2013. godine, isto toliko 2014. godine, pa nešto malo više 2015. godine. Možemo da idemo redom. To je spisak koji je dosta dugačak gde se naznačuju sva sredstva koja nisu povučena i koliko smo penala platili na ta sredstva.
Recimo, vrlo interesantno „Železnica Srbije“, za projekt vozna sredstva višedelna platili smo penale 457 hiljada 2013. godine, pa 400 hiljada evra 2014, pa 280 hiljada 2015. godine. Opet „Železnice Srbije“ za Koridor 10 gotovo 500 2013. godine, 418 hiljada evra – 2014. godine, 377 hiljada - 2015. godine. Opet „Železnice Srbije“ za rehabilitaciju pruga 581 hiljada – 2013. godine, 475 hiljada - 2014. godine, i 475 hiljada 2015. godine.
Taj spisak je podugačak za sredstva od IBRD, za sredstva od kineskog kredita, za sredstva od azerbejdžanskog kredita itd, itd. Tako da dolazimo na 28 miliona evra penala koje smo platili samo u periodu od 2013. godine, odnosno kraja 2012. godine do današnjeg dana, odnosno do 31. decembra prošle godine.
Za to neko mora da bude kriv. Neko mora da bude odgovoran zašto ne realizujemo projekte u dinamici koja je neophodna da to uradimo i moramo da znamo zašto kasnimo. Nismo danas dobili odgovor - zašto kasnimo sa ovim projektom koji je mogao biti završen? Kišni dani nisu izgovor. Morali smo da dobijemo izveštaj nadzora, morali smo da znamo o čemu mi ovde danas raspravljamo.
Ono što jeste fakat, to vam je najbolje ogledalo situacije posle poplava. Evropski partneri, EU i druge zemlje iz sveta odobrile 160 milina pomoći za rehabilitaciju u poplavljenim područjima i za odbrambene bedeme na teritoriji Republike Srbije, a onda vaš koordinator Marko Blagojević potroši svega 46 miliona evra. To znači, da prosto, ne znamo, nemamo projekte i ne možemo da realizujemo ta sredstva. To je dokaz i sa ovim današnjim prolongiranjem kredita koji je danas pred nama.
Ono što vas treba da brine, pre svega, i nas sve i građane Srbije, pokušavate svuda da uštedite maksimalno, a s druge strane vam četiri miliona evra „Železnica“ prospe zato što nije povukla sredstva. Ko je taj direktor „Železnice“, ko je predsednik upravnog odbora, ko je resorni ministar i kada će da odgovara zbog toga. To su pitanja koja nas ovde interesuju.
Naravno da je važan taj koridor, i naravno suštinski je važan svaki kilometar puta koji se napravi, ali ću vas za kraj podsetiti da i sami ste spominjali koliko je dugačak proces od idejnog projekta, eksproprijacije, prostornog plana itd, itd, realizacija projekta, da ova Vlada posle četiri godine započne jedan ozbiljan projekat, da bi neka druga Vlada za sedam ili osam godina da radi na tim projektima.
Sve projekte koje danas realizujemo realizujete iz perioda koji su pripremljeni pre četiri godine. Počnite da radite ono što je jako važno, a to je da završavate ove projekte, da ne gubimo sredstva, i sa druge strane pokažete sposobnost i viziju da otvorite nove projekte koje nećete vi sigurno završavati, ali neka druga vlada to hoće. Hvala vam .

Hvala, gospodine predsedavajući.
Ne znam koja je tačno tema, da se bavite svojom strukom, ali to nije ni tema, niti želim da odgovaram izvesnom preko puta.
Ono što mene više interesuje, ministre, niste mi odgovorili na pitanje koje mene vrlo interesuje, bilo je fokus moje diskusije, a to je – da li bi vi stvarno prihvatili da bez izveštaja o stanju na radovima, bez izveštaja nadzora prihvatite ovako kao što smo mi danas dobili ova dokumenta u parlamentu?
Hajde da se uozbiljimo malo. Slažem se sve sa vama da morate da pooštrite fiskalnu kontrolu. Konstatovali smo zajedno da imamo bačene pare za nerealizovane projekte, konstatovali smo da ćete dobiti podršku za projektno finansiranje apsolutno, ali šta ćemo da uradimo sa 28 miliona evra, koje u ovom trenutku imamo problem i da vidimo na koji način da ovakve stvari se više ne dešavaju, da znamo šta je to tačno o čemu mi danas raspravljamo. I vi i ja nagađamo koliko je izvršeno radova, ne znamo ni koliko treba da se plati, ne znamo ni koji su to procenti i ne znamo datum kada će se izvršiti tehnički pregled tog objekta i kada će biti kao finalni dokument izdata upotrebna dozvola. To je ono što treba sve nas da interesuje kada se priča o ovoj temi. Hvala vam. Molio bih za odgovor.

Hvala.
Prvo, nisam hteo da tražim povredu Poslovnika, ne može da se obraća narodnim poslanicima i drugima, to piše u Poslovniku, te vas molim da reagujete.
Treći dan pričamo o ovom zakonu. Pokušao sam da shvatim motive usvajanja ovog zakona, zašto je on prvi, uvažena ministarka, potpuno sam siguran da ste vi među malim brojem ljudi koji apsolutno znate kako funkcionišu lokalne samouprave, kako se upravlja sa lokalnim samoupravama, na kraju time ste se bavili dugo godina, ali ne razumem opet, ako nam ovako dobro ide, a čujemo svakim danom i slušali smo ovde i slušamo danas, kako nam sjajno ide u Srbiji, da prvi zakon bude umanjenje jednom nivou vlasti.
Razumem da predstavnici vladajuće koalicije podržavaju takvu stvar. To kada je bila druga struktura u ovom parlamentu imali ste pobunu gradonačelnika po Srbiji kada im se oduzimala sredstva, danas nemamo takvu reakciju, ja to potpuno razumem. Ne prihvatam da neko premijera Srbije naziva pogrdnim imenima, kao što smo čuli malopre, ali apsolutno je tačno da je jedini predsednik opštine i gradonačelnik u svim gradovima u Srbiji premijer Aleksandar Vučić. To je tako. Tako je bilo na plakatima u predizbornoj kampanji i on je apsolutno dobio sve izbore. Te stoga razumem zašto predstavnici lokalnih samouprava se ne bore za svoja sredstva. Potpuno je prirodno, da imaju više sredstava, da rešavaju probleme, da budu uspešniji od nekih drugih.
Ne možemo da kažemo da nećemo oštetiti nikoga, ako umanjimo neka sredstva moramo nekog da oštetimo. Budžet ima neka sredstva, ima neke primaoce sredstava, nekome moramo da oduzmemo ta sredstva, bila ona jedan dinar ili bila ona 4,8 milijardi dinara. Apsolutno sam za to da ispunite ono što ste obećali ovde u parlamentu i da u ovom trenutku se povuče ovaj predlog zakona i izađemo sa jednim celokupnim rešenjem finansiranja lokalne samouprave što pre, a to što pre znači pre usvajanja finalnog budžeta za sledeću fiskalnu godinu.
Koliko sam razumeo svima smeta diskreciono pravo. To diskreciono pravo je ostalo 2011. godine, to je ono što boli svakog predsednika lokalne samouprave kada bilo koja vlast, bilo koji ministar ili bilo koji premijer, isključivo diskrecionim pravim dodeli nekom sredstva, a nekom ne. To je nije transparentna vlast, to je institucionalna korupcija. To smeta svima. Hajde, da to sklonimo prvo iz ovog zakona. Ne znamo koje ćemo projekte finansirati, hajde da raspišemo konkurs neka se jave ljudi po principu slapa koji smo zajedno pravili na stalnoj konferenciji, ko ima dokumentaciju sa određenim brojem poena može da dobije sufinansiranje.
To je transparentan način trošenja sredstava. To je ono što lično očekujem da vi uradite u narednom periodu. Ovako rešenje koje danas imamo, rešenje koje u trenutku kada premijer odgovorno tvrdi, a ja mu apsolutno verujem da se nikad bolje nije živelo u ovoj zemlji. Kada tvrdi da nikada nisu bolje javne finansije bile, a ja mu verujem. Kada je tekuća likvidnost u budžetu najveća u istoriji Srbije, da prvim zakonom oduzmemo sredstva i time optužujemo stranke bivšeg režima.
Evo, prvi put sam u ovom parlamentu, sedeo sam nekoliko puta u raznim parlamentima, u ovom nisam, koje su to stranke bivšeg režima. Imamo SRS i SPS, vi ste koliko sam razumeo deo ljudi koji je izašao iz SRS i bili ste na vlasti deset godina. Imamo SNS koja je pune četiri godine na vlasti. Imamo vašeg koalicionog partnera SPS koji je bio 90-te i od 2000. godine sa DS. Imamo Rasima koji je ceo život u vlasti. Znači, koje su to stranke bivšeg režima. Na kraju, vraćamo se i neću da se bavim time, hoću da pričam o ovim amandmanima.
Mi smo pokušali ovim amandmanima da skrenemo pažnju da će stvarno neko ostati bez tih sredstava. Pokušao sam u prvom danu, kada je isključen prenos da vam objasnim taksativno za nekih deset, 12 lokalnih samouprava šta to znači što se njih tiče, a rekao sam vam da je to otprilike ekvalent onih sredstava koje su nivo socijalnih davanja u tim lokalnim samoupravama. Da li će predsednici opština, gradonačelnici, ova sredstva umanjena potrošiti na neku drugu stranu ili će sačuvati nivo socijalnih davanja, ali negde mora da nestane para. Ako ima manje para, potpuno je jasno da nije dobro i potpuno je jasno da ne radimo nikakvu dobru stvar.
Sa jednom važnom ogradom da ni ja, ni predstavnici DS nemamo problem da ispunimo obaveze prema MMF. Mi smo se zadužili i ta sredstva moramo da vratimo. Mi smo odgovorni ljudi i nadam se da ste vi odgovorni ljudi ovde. Međunarodni monetarni fond je naš partner dok god mora da nam bude partner. Jedva čekamo da nam ne bude partner, a u ovom trenutku nam jeste partner i moramo da ispunimo uslove. Ali, isto tako znamo da MMF sigurno nije rekao baš ovih 4,8 milijarde sklonite odavde. Nije sigurno rekao. To je verovatno bio jedna predlog kako da ukupnoj sumi novca uštedimo sredstva.
Desila se fenomenalna stvar u Srbiji, desile su se sjajne stvari u Srbiji, po rečima premijera, čujemo da je privredna aktivnost dramatično povećana i ne vidim razlog zašto bi baš ovde odsekli ta sredstva.
Imamo direktna socijalna davanja na nivou raznih lokalnih samouprava i ona su vrlo različita. Kada neko pominje bebe, apsolutno se ne slažem da kažemo da krademo, nego prosto neće biti tih sredstava više da platite tim familijama koje dobijaju prvo dete. Nećemo imati sredstava da platimo ono što nije bila naša obaveza i dan danas nije zakonska obaveza, a to je finansiranje besplatnog prevoza dece koja idu u srednju školu.
U ovom trenutku mi imamo dramatičnu razliku između prinosa per kapita po glavi stanovnika u gradovima i naseljenim mestima u selima. A ovde imamo situaciju da nam najmanji broj i obuhvat dece koja završavaju srednju školu dolazi sa sela. Potpuno je prirodno. Ako neko ima manji prihod, ima dvoje ili troje dece i treba da plati srednjoškolske karte koje nije dužna lokalna samouprava da plati, a neke lokalne samouprave su to radile, naravno da neće dete poslati u srednju školu, ne zato što ne voli svoje dete, nego zato što ne može.
To je taj nivo sredstava koji će negde nestati. To su te geronto-domaćice. To je taj nivo davanja. Jeste to u procentima apsolutno kako ste vi rekli, ali to je ozbiljna količina novca. Za državu to je negde ispod 50 miliona, dramatično ispod, ali za lokalne samouprave je ogromna količina novca, 50, 40 miliona, 240 miliona.
Juče smo imali jednu strašnu situaciju da gradonačelnik Novog Sada otvara ogradu na Domu vojske. Ja očekujem da gradonačelnik Novog Sada otvara bulevare. Nije tačno da on to neće, nego nema sredstava, ostaće bez 300 miliona iz ovog budžeta. Ne mogu da shvatim, a znam šta su pričali na sastanku Stalne konferencije u avgustu pred vama i NALED-om, i da je nenormalno da dozvolite da vam neko oduzme sredstva. Valjda je prirodno da svaki pojedinac hoće da bude najuspešniji u društvu, bio on to na lokalnom nivou, u sportu, kulturi, nauci, obrazovanju. Ja ne razumem da gradonačelnici koji su preuzeli, i predsednici, opštu odgovornost žele da ne budu uspešni, nego da bude samo jedan čovek uspešan u ovoj zemlji, a to je da lociraju njihova sredstva, da ne mogu da urade neke stvari za koje su ih građani birali, odnosno birali njega, a oni obavljaju u njegovo ime taj posao.
Koliko ovde vidim i čujem predstavnike lokalnih samouprava iz vladajuće stranke, njima ne trebaju ta sredstva. Evo, ja se danas apsolutno zalažem za centralizaciju. Sva sredstva nek se uzmu, nek se postave upravnici, prinudni upravnici, stečajni upravnici po lokalnim samoupravama, kako je u kom stanju lokalna samouprava, pa neka se tako upravlja državom, ali to nije rešenje.
I vi i ja dobro znamo i borili smo se od 1996. godine, od Zajednice slobodnih gradova i opština, pa do danas, da u funkcionalnom, političkom i ekonomskom smislu osnažimo jedinice lokalne samouprave. Postoji mnogo razloga za to. Ne postoje ekonomski razvijena društva i države koje nemaju dobro razvijene i centralizovane lokalne samouprave. Ja znam da vi to razumete i znam da ćete uraditi puno na tome, ali hoću da podvučem crtu ovde, da razumeju oni koji to ne razumeju u ovom trenutku.
Neosporno je, pre svega, da je motiv 2011. godine bio potpuno drugačiji nego što se danas ovde obrazlaže. Umanjena su direktna sredstva i davanja tada iz budžeta, iskompenzovano je sa povećanjem poreza na zarade. Rekao sam vam da se slažem apsolutno da ovo ne može biti dominantan prihod za lokalne samouprave, jer pogotovo nerazvijene ekonomski lokalne samouprave imaju mali prihod i ne mogu da računaju i dugoročno planiraju.
Ali, s druge strane, lokalne samouprave su te koje treba da se bore za investicije. Nije tačno da ne zavisi od njih. Poslednju stvar koju premijer treba da radi je da ide od investitora do investitora. To je dokaz da ne postoji institucija države. Zato postoje ministarstva, pre svega Ministarstvo privrede, pa Ministarstvo obrazovanja, koje je ključno da privuče u ovom trenutku investitore. Bez kvalifikovane radne snage mi nismo konkurentni, pa postoje razne agencije koje to rade, ali najveći posao je uvek na gradonačelnicima i predsednicima opština. Oni su ti koji promovišu da se investira u ovu zemlju. Odgovornost premijera jeste da uspostavi sistem vladavine prava, rada pravosuđa, transparentne uprave, javnog trošenja sredstava koji će pokazati svakom investitoru da je ovo stabilna i ozbiljna zemlja. Kada se premijer pojavi da pregovora sa najvećim proizvođačem svinja, to je loša poruka. Ja bih prihvatio da pregovara sa „Mercedesom“, ali ne sa proizvođačem svinja. To treba da radi neko drugi u njegovo ime.
Koristim vreme predlagača.
Zato mi moramo da lokalne samouprave osnažimo u svakom smislu, a pre svega u onom što se zove ljudski resursi. Ja sam spreman da vam ponovim ono što sam rekao prvi dan, kada je ugašen prenos, a to je – mi smo se zaglavili sa ljudima. Možemo da damo sve pare ovog sveta, ako pogledate danas ko vodi te sisteme, neće se desiti ništa.
Zato o vašem Predlogu izmena zakona moramo da razmislimo da li možemo da vratimo direktan izvor predsednika opštine i gradonačelnika. Predsednika opštine ne možemo, zato što je definisan Ustavom, možda gradonačelnika možemo i da u političkom smislu odglavimo ovaj proces.
Apelujem na vas da što pre, pošto sam svestan da ćete odbaciti sve naše amandmane, odnosno većina u ovoj sali, ali da što pre izađete sa predlogom zakona koji će pre svega ukloniti korupciju koja je institucionalna, a to je diskreciono pravo nijednog pojedinca da dodeli nekom sredstva, a nekome ne, da izađemo sa jednim modernim zakonom o finansiranju. Ne mora biti najbolji, popravićemo ga u toku sledeće godine ponovo. Da izađemo sa taksama o kojima smo pričali, a takse su ono što boli svakog privrednika i naravno da treba da se sklone. Rekao sam vam da kada napravimo analizu, kada budete došli sa novim Predlogom zakona, komunalnim taksama, da ćete imati situaciju da će dramatični broj opština da podigne te takse od današnjeg dana pa u budućnosti nadoknadi ova sredstva.
Čvrsto verujem da je ovo pogrešno i čvrsto verujem da ne može doneti nikome ništa dobro ukoliko nekome oduzmete sredstva, samo ne verujem zašto to vladajuća većina ne vidi. Hvala.

Hvala.
Nemam stvarno nameru da se treći dan objašnjavamo i ubeđujemo da nije dobro ovo da se uradi, da je celishodnost ovog zakona ta da se što pre povuče i da se izađe sa novim predlogom, ali očigledno ovo je predlog predsednika Vlade i moraju stvari da se ispune, na kraju predsednik Vlade je nazvao službenike grada Beograda, nekim tamo idiotima.
Mislim da je red da ja povučem ovaj amandman, on bolje zna od mene da gradovima i opštinama ne trebaju, očigledno, sredstva, jer zna ko vodi lokalne samouprave, te ovim putem povlačim amandman. Hvala vam.

Hvala, predsednice.
Pre svega da se razumemo, matematika je egzaktna nauka i ako pričamo o glavnom dugu, onda možemo pogledati da je zaduženje gotovo deset milijardi veće nego pre četiri godine. Heterlend koji uporno ponavljate je potpuno u vašim rukama. Ako pričate godinama o Heterlendu, nemojte biti s tim istim ljudima danas u koaliciji u Novom Bečeju. Da li sam u pravu? To je principijelna stvar. Tužilaštvo je deo državnih institucija, sprovedite istragu, osudite i onda pričajte o ljudima da li su nešto ukrali ili nisu ukrali. Ovo je besmisleno, svaki put slušamo o Heterlendu. To je jedna stvar.
Druga stvar, danas pričamo ovde uporno o zakonu i rekli su vam otvoreno, i to sam ja rekao u uvodnoj diskusiji u ime DS, da smo tada posegli za ovim procentom da bi iskompenzirali 40 milijardi koje su tada oduzete lokalnoj samoupravi. Ovo je četvrta fiskalna godina, niste promenili zakon. Ja vas molim da se fokusiramo na to. I vaši predstavnici lokalnih samouprava apeluju na ministarku i mi apelujemo na ministarku da što pre izađe sa novim zakonom i time stavimo tačku na netransparentno trošenje novca iz budžeta i diskreciono pravo Vlade. Na to ste se svi žalili i mi se žalimo na to. Hvala vam.

Ovlašćen predlagač.
Čim vas nema, ovde se izgubi kontrola, pa se priča o temama koje nisu tema dnevnog reda. Tako da vas molim da što duže budete ovde, iskreno.
Druga stvar, čestitam vam na sjajnim rezultatima u Priboju. Ako je stvarno situacija takva, ja sam oduševljen. Čuo sam juče da se najbolje živi u Srbiji od mog komšije,kolege Sremca, ako je tako, u Priboju je fenomenalna situacija.
Gospodine i dragi kolega, tehnološka revolucija promašena je 90-ih godina. Godine 2000. kada je preuzeta odgovornost, prvo moram da podvučem tu crtu, niko ne otima opštine, niko ne osvaja opštine, niko ne osvaja Republiku ili Vladu, preuzima se odgovornost, u ime građana se vodi politika. U ovom trenutku vi ste preuzeli odgovornost da vodite politiku, ali smo izgubili 10 godina i nekoliko tehnoloških revolucija u tom FAP-u.
Iskreno želim da svaka investicija uspe u Srbiji, tako i „Sisal“ ili već ko je pregovarač i znam koliko je to teško, ali molim vas samo da ne optužujemo one koji nisu za to odgovorni, već su odgovorni neki drugi koji sede, ali vi ste verovatno vrlo mladi u tom trenutku bili, i sede u vašoj stranci i predstavljaju vašu stranku. Hvala vam.

Dva puna dana raspravljamo o Predlogu zakona oko koga smo se, nadam se, složili da bi bilo pametnije da se pojavio u celosti zakon o finansiranju lokalne samouprave. Ovako smo došli tu gde jesmo da razgovaramo o izmeni koja ne može da donese nikakvo bolje, složićete se, ministarka, sa mnom, jer će neko biti zakinut za te novce.
Ako se dobro sećam budžeta od pre četiri godine, inđijskog, to je recimo cela subvencija za apsolutnu subvenciju, prevoz srednjoškolaca će ostati bez 40 ili 50 miliona dinara.
Ono što ostaje nedoumica, to sam pričao juče, mada nije bilo TV prenosa, jer mi ne pričamo ovde zbog TV prenosa, a jesmo dužni bili da budemo obavešteni o tome, da mi imamo ovde zabunu, ja sam zbunjen, a mislim i građani Srbije, imamo izjave, pre svega, premijera, pojedinih članova parlamenta da imamo sjajno stanje što se tiče javnih finansija, imamo sjajno stanje na tekućem računu, ali da prvom tačkom dnevnog reda u ovom zasedanju mi smanjujemo 4,8 milijardi. Ko koga tu dovodi u zabludu? Čuli smo da se nikada nije bolje živelo u Srbiji. Danas smo čuli da se sjajno živi u Priboju. Ja sam oduševljen tim podacima, ali, nažalost, zašto onda uzimamo ta sredstva, a nismo izašli sa celovitim zakonom?
Naravno, da će trpeti neki građani. Da li će to biti neke bebe ili će biti neka deca u školama, neka sredstva će biti oduzeta i voleo bih da vidim analizu kada se pojavite sa Zakonom o taksama, koju apsolutno podržavam, jer je nemoguće da se iživljavaju pojedine lokalne samouprave ka prirodnim subjektima koji su i ovako nenormalno opterećeni sa parafiskalnim nametima i da nam tada kažete otvoreno koja je to lokalna samouprava iskompenzovala kroz takse da fino izmenite zakon ovo što će nedostajati narednom periodu. Ja sam siguran na ingeniozne ideja raznih predsednika opština, da ćemo imati situaciju da će tu biti nenormalnih ideja koje morate da podelite sa nama u tom trenutku.
Neko će da trpi, mora, pošto se smanjuju ta sredstva. Neko mora da trpi. Ne možemo da kažemo da će ovaj zakon da poboljša dramatično situaciju ili da rešava neke ozbiljne probleme u fiskalnom deficitu.
Ja apelujem još jednom na drugi stav Fiskalnog saveta. Juče sam ga čitao, a danas ću ga parafrazirati, a on kaže sledeće – da se pozabavite onim što je transparentno, onim što je institucijalna korupcija, a to je diskreciono pravo bilo kog visokog činovnika, od premijera do ministra, da diskrecionim pravom deli sredstva kome misli da podeli. Oko toga smo se, mislim, danas i juče složili u parlamentu. Diskreciono pravo ne dolazi u obzir, te stoga dolazi kritika, moja ka vašoj strani, kada ste juče pričali o kompenzacionim sredstvima. Moramo znati koje projekte ćete odabrati, kada ste rekli da ćete započete projekte isfinansirati do kraja. To je strašno važno. Imamo prosto poverenje u proces koji je pred nama.
Što se tiče nekoliko puta pominjane Inđije, gde nisam već četiri godine visoki funkcioner, i mog uvaženog kolege iz Rume, matematika je zeznuta stvar i ona je egzaktna. Oko 25% ili 20%, pardon, više ima stanovnika Ruma od opštine Inđija, a ako ćete se složiti… Gospodin Aleksić je rekao da je dve godine malo vremena da se uništi lokalna samouprava, a mislim da je četiri dovoljno da se napravi lokalna samouprava, a Ruma ima jedinstvenu vlast četiri godine. Danas, u ovom trenutku, opština Inđija ima 25% više prihoda ostvarenih po porezu na zarade, nego opština Ruma koja je 20% veća. To su egzaktni podaci posla koji smo se mi bavili u opštini Inđija u odnosu na opštinu Ruma.
Apel jeste ključni. Molim vas što pre izađite sa novim zakonom o finansiranju. Nemojte više da optužujemo neke ljude iz 2011. godine. Složili smo se da nije bilo dobro rešenje. Nemojte da igramo ping-pong pet godina posle trenutka kada je oštećen budžet i lokalna samouprava. Dajte, izađite što pre sa zakonom. Nemojte da dočekamo novi budžet za 2017. godinu, a da nemamo jasne i transparentne načine kako delimo javna sredstva koja pripadaju svakom građaninu ove zemlje.
Još jednom, možda, ponoviću ono od juče, je i cilj Aleksandra Vučića da zadrži što više para u Vladi Republike Srbije, poznajući lokalne lidere koji su u njegovo ime preuzeli odgovornost da vode lokalnu vlast. Hvala vam.

Hvala.
Neće mi trebati toliko vremena, ali u svakom slučaju hvala još jednom.
Kada sam rekao da ste pričali o boljem životu, ja znam i egzaktno možemo dokazati da vi egzaktno bolje živite. To je jasno, zbog tri posla kojim se bavite.
Ja ne bih mogao da se bavim lokalnom samoupravom i da sedim u parlamentu i vodim ozbiljan posao. Vama svaka čast i rad na univerzitetu. Čestitam vam na tome.
Što se tiče duga Inđije, Tomislav Nikolić je prvu svoju posetu napravio u Inđiji, otvarao „Grunfus“ u Inđiji.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ima i stan u Beču.)
Nemojte dobacivati, rekao sam to se radi na Rumskom vašaru.
Sa druge strane, prva poseta premijera Vučića, posle ovih izbora je bila fabrici u Inđiji. Pre neki dan Tomislav Nikolić je otvorio fabriku u Inđiji. Naravno da nisu tačni podaci o zaduženju, ali imovina je puno veća, a i tu stavljam tačku na ovu priču.
Ono što bih želeo, što sam zaboravio, izvinjavam se, Ana vama da kažem, jednu ozbiljnu primedbu koju imam, a to je, u jednom trenutku ste verovatno nesvesno pohvalili jednog najboljeg gradonačelnika koji postoji u Srbiji, a to je Saša Paunović. Rekli ste opozicionog gradonačelnika. Mislim vas, vi ste ministarka u srpskoj Vladi, svi smo ovde jednaki pred vama i svi građani i gradonačelnici jednaki pred vama, te želim da takve stvari više ne čujem od vas. Znam da to nije bilo namerno. Hvala vam još jednom.

Poštovani predsedavajući, Lorist je bio sajam prošle nedelje u Novom Sadu i bilo je takmičenje u rikanju. Nažalost, pobedili su Slovenci, zato što nismo prijavili, očigledno kadrove koje imamo ovde. To je prva stvar. Nemojte da njičete i da vrištite kada priča poslanik. To je prva stvar.
Druga stvar…

Izvinjavam se.
Druga stvar, sjajna je stvar kada pričate u parlamentu kada znate da ne možete da odgovarate za izgovorene laži u parlamentu, jer to štiti imunitet svakog poslanika. Tako da prosto kažem da je sramota ne govoriti istinu i sramota je lagati. Svako ima prijavljeno ono što ima, a znamo da državne plate najvećim delom od svih poslanika u ovom parlamentu ima šef poslaničkog kluba SNS.
Ja se njemu divim zbog toga kako obavlja posao predsednika Skupštine opštine Ruma, kako ovde vodi parlament i kako sedi na Pravnom fakultetu. On je
prosto jedan fenomenalan tip koji to može sve da napravi. Čestitam mu, tako da nema potrebe da se sada smejemo. Hvala najlepše.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, ja mislim da mi imamo ovde…