Ministre za trud imate 10, a umetnički dojam 90-ih.

Ja znam svaki dužni metar kanala koja ste pokazali i da li sam vam rekao, dok vi niste došli po starom, sada čujemo IPARD čekao vas.

Šta je predsednik Vlade, predsednik stranke, bilo je četiri godine, kakve je ministre to imao?

Oko zemljišta, naravno da sam banalizovao stvari, pošto vi dramatizujete zadnjih nekoliko dana u medijima da ćete sprečiti tog Johana Hansa i Pijera da dođu da kupe, a građani moraju da znaju da ti treba da dođu da kupe, neće doći, nemamo podsticaje, nismo tako dobro razvijeni, nisu nam ni cene proizvoda takve kakve su tamo, neće doći.

Sa druge strane, imamo problem sa vama da opravdavate ovo davanje u zakup. Jeste, ministre, vlasništvo i zakup, ali 30 godina zakup, to je ceo život jedan, jedan ceo život.

Oko Zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu koje ste spominjali i projekte koje ste dobili, znam strukturu projekata koje ste dobili, ali samo mi recite na koji način mi tu povećavamo konkurentnost, tako što će mu neko izlicitirati zemljište i on će napraviti veću farmu. Super, ili će napraviti nešto drugo. Ali, kako će povećati konkurentnost? Ne treba njemu 100 hiljada hektara zemlje da bi on napravio prerađivačku industriju. Ukinite korupciju u veterini, to sam rekao prvog dana, imate problem, u Fitosanitarnoj imate problem. Imate problem, žalili su se malinari da imate problem, pa kada krenu sami da rade da ih zaustave sa svih strana. Imate problem sa tim stvarima i to razrešite i tu povećajte investitore, tu dajte besplatna sredstva u prerađivačkoj industriji. Ja nemam problem. Hvala.

Prošlo je pet godina od kako većinu u ovom parlamentu čini Aleksandar Vučić i njegova partija i u proteklih pet godina smo smanjivali sve ono što su javna davanja. Doneli smo Zakon o privremenom smanjenju penzija. Smanjili smo plate u prosveti. Smanjili smo plate u zdravstvu, javnoj upravi, policiji, vojsci, a između ostalog smanjili smo i sva davanja prema poljoprivredi koja su bila plod budžeta i davanja do 2012. godine.

Ovaj zakon predviđa da ukoliko premijer govori, sadašnji predsednik ili treba da bude predsednik, istinu da finansije nikada nisu bile bolje i da srljamo u bolju budućnost, moramo da vratimo davanja koja smo imali do 2012. godine u poljoprivredi.

Naime, od 2012. godine direktni podsticaji za poljoprivredu su bili 100 evra, a za maksimalnih 100 hektara danas su oni nekoliko desetina evra i omogućavaju poljoprivrednicima, pogotovo u Vojvodini da se obezbede ti podsticaji pre svega za 20 hektara.

Paralelno sa tim imamo devastaciju poljoprivrede. Paralelno sa tim imamo najavu ministra, koji je ovde u parlamentu pre šest meseci, najavljivao kako će novi Zakon o podsticajima omogućiti da se privuku i evropske pare iz IPARDA. Od IPARDA ni glasa ni traga na današnji dan u maju mesecu.

Čuli smo kako ćemo podsticati male prerađivačke kapacitete od kojih se ništa nije desilo do današnjeg dana. Sve smo čuli, a ono što smo videli jeste da smo kriminalnim ugovorima i međunarodnim sporazumima otuđili veliku količinu zemljišta, dali u ruke tajkunima, nepoznatim vlasnicima za koje se osnovano sumnja da su bliski porodici Vučić.

Mi danas imamo za ovih pet godina potpunu devastaciju robnih rezervi. Pojedini poslanici i njihove familije su u to umešani. Imamo krivične presude protiv članova familije, a i dalje ćutimo i dalje ne želimo da se obračunamo sa onim što je najvažnije u ovoj zemlji, sa čime se najviše dičimo, najviše pričamo o tome, a to je bolja i evropska poljoprivreda.

Ovaj zakon je neophodan ukoliko želimo da naši poljoprivredni proizvođači budu konkurentni. Oni su teret devedesetih izneli na svojoj grbači. Ispostavilo se da kada se ponovo ista nomenklatura vratila na vlast mi danas imamo one koji opet trebaju da iznesu teret a to su poljoprivredni proizvođači, sa čijim će parama da se finansiraju sumnjivi projekti „Beograd na vodi“, „Etihad“, „Al Rafeda“ i ostalih izmišljenih privatnih kompanija za koje ne znamo ko su vlasnici. Hvala.

Godine 2007. je donet Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu kada se desila poslednja agrarna reforma u ovoj zemlji i kada smo oduzimajući zemlju tajkunima omogućili malim poljoprivrednim proizvođačima da na pošten način, na licitaciji dođu do tog zemljišta i time pre svega omogućimo konkurenciju u domenu poljoprivrede.

Prvi i osnovni zadatak Aleksandra Vučića i SNS-a od 2012. godine bila je ideja kako da poništi taj zakon i kako najveći resurs ove zemlje, a to je državno poljoprivredno zemljište, da oduzme iz ruke paora i da privatnim „stranim investitorima“. Ovaj Zakon je izazvao mnogo turbulencija, od samih udruženja poljoprivrednika, pojedinih poslanika, stručne javnosti, i nikada nije dobio podršku. Na kraju, Uprava za zemljište i ljudi koji su profesionalno radili posao su sklonjeni sa tog mesta, pošto su apriori bili protiv ovakvog zakona.

Rezultat ovog Zakona, posle svih ovih peripetija koje su nastale, je bio i taj da se nazove Tenisov zakon. Od Tenisa ni traga ni glasa danas, u maju 2017. godine. Kada smo anticipirali da ćemo uzeti 30% najboljeg zemljišta i dati neposrednom pogodbom od strane ministra, desi se sledeće, da se konkurs za to zemljište poništi.

Ovaj Zakon je nešto najgore što se desilo proteklih pet godina. On je plod, između ostalog, i međudržavnog sporazuma, on je plod toga da danas u Vojvodini imate strane investitore za koje ne znamo ko su vlasnici, a koji se zovu Al Ravafed, koji su izbrisani iz registra u Emiratima, jedino postoje u registru Republike Srbije, imate fiktivne kancelarije i gubitak firme koja upravlja sa 10 hiljada hektara zemljišta u visini od pet milijardi, zaključno sa majem prošle godine i završnim računom koji su podneli.

Moje pitanje je šta još treba da uradimo i kome još treba da damo zemlju samo zato da bi se privatna nomenklatura prijatelja i rođaka obezbedila, a dokazana na primeru Al Ravafeda, Jadrana iz Gajdobre, Bačke iz Sivca, Karađorđeva da apsolutno ne znaju šta rade?

Imate negativno mišljenje pravne službe Vojske Srbije u vezi ugovora sa Ravafedom i sve se to tiče ovog Zakona i fantomskih međudržavnih sporazuma. Uskoro ćete imati bankrot JAT-a, uskoro ćete imati bankrot ER Srbije, uskoro ćete imati problem sa finansiranjem „Beograda na vodi“, a pre svega toga ste imali bankrot firme koju je Aleksandar Vučić potpisao i pod znacima navoda doveo u Srbiju, a zove se Al Ravafed. Hvala vam.

Ovi amandmani imaju za cilj, pričali smo na odboru, da pokušaju da skrate rokove, odnosno da napravimo jasan, transparentan rok za vreme trajanja konkursa koji ne sme da bude, kao što je bio kod prethodnih ministara, pre svega, kod ministra Glamočića, trajao je dva radna dana ili tri radna dana. Mora budu duži rokovi da vi možete da se pripremite kao neko ko želi da aplicira ka tim sredstvima, i to automatski smanjuje korupciju koja je bila očigledna. Možemo da pričamo o tome i nadam se da ćemo danas pričati o tome, koja se nalazi u Ministarstvu poljoprivrede.
Znam da sami rokovi ne zavise isključivo od nas, ni od vas ovde, ni od nas u parlamentu, zavisi od ugovora koji ćemo sklopiti sa EU. Naime, oni definišu te rokove, ali moramo da napravimo što duži rok za konkurse, a što kraći za realizaciju. Od trenutka kada izađemo u monitoring i utvrdimo da su ispunjeni uslovi da taj rok ne bude duži od 60 dana za povraćaj novca.
Što se tiče Strategije, uvaženi profesore, mislim i možda ovo može da bude predlog, Strategija je usvojena, imamo svi različite stavove, ovi koji se bave poljoprivredom u toj strategiji, mislim da bi bilo dobro, i zbog ostalih poslanika i važnosti teme, da ta Strategija prođe verifikaciju ovde u Skupštini. Čuli smo izjave, gomilu poslanika da nema strategije, da se ne držimo strategije itd. Strategija je vrlo sveža i mislim da bi bilo dobro da u nekom trenutku pojavi ovde u raspravi, da se informišu poslanici o toj strategiji. Ona čak ima i vrlo precizan akcioni plan, što je vrlo ne specifično za strategiju, a to je prema propozicijama EU, gde su predviđena budžetska davanja, pozicije, te vas molim da u nekom trenutku kada prođu ovi setovi zakona, izađemo ovde i razgovaramo o toj Strategiji, da se upoznaju svi poslanici o tome. Hvala vam.

Ovde se radi o sakupljanju podataka koji su važni za objedinjavanje od vođenja i praćenja poljoprivredne politike. Ovde smo ubacili obaveznost da se ti podaci dostavljaju. Naravno, ti podaci su uglavnom bezvezni, nažalost. To funkcioniše tako što se pošalje upitnik opštini, opština prosledi pravnim poljoprivrednim subjektima. Najčešće ne pošalje najvećim poljoprivrednim gazdinstvima i to su neki kao operativni podaci. Oni se tiču interne strukture, tiču se nekih ekonomskih parametara i ovo će u vremenu nestati. Ako postavimo dinamiku popisa poljoprivrede koja je neophodna na pet godina i kada uspostavimo ankete koje će
21/3TĐ/MĆ
biti na godišnjem nivou potrebne za popis i one informacije da prate trendove u poljoprivredi, onda takva informacija će biti neophodna, pošto je najčešće netačna. Dobijate nekog referenta u poljoprivrednom kombinatu ili zadruzi koji vam odgovara na nešto.
Mi smo intervenisali samo da „mora“, umesto „može“, obavezujuće, ali mislim da će ovakav član jednog trenutka nestati kada se uspostavi drugačiji način i popisi i sakupljanje informacija. Hvala.

Ovde se radi o članu 10, u novom stavu 34a treba da se doda čitav pasus. Vi predviđate da ćemo obezbediti satelitske snimke od RGZ-a, a vi i ja znamo da je to nemoguća misija, kao i podloge koje su neophodne bez naknade, što bi trebali da nam ustupe radi evidencije i svega ostalog.
Ostavili smo taj deo oko RGZ-a, koliko budu dostavili, dostaviće, ali znam da ste imali sastanke sa „Biosensom“, te mislim da treba da stoji stav da satelitske snimke treba da koristimo od „Eurosata“, koji je evropski satelit za upotrebu u poljoprivredi, program se sada zove „Kopernikus“, ovde smo ga naveli, odnosno direktno od njih ili od institucija, kao što pretpostavljam da će „Biosens“ biti institut za koji dan, koje će nam moći obezbediti podloge koje su nam neophodne. Ti podaci su puno kvalitetniji i puno bolji.
Na kraju, oni dolaze dva puta godišnje i odatle ćemo moći, da se vratim na onaj prethodni amandman, da vučemo i setvenu strukturu sa satelitskim snimcima, gde ćete vrlo približno, to smo radili, te projekte, na teritoriji AP Vojvodine, moći da vide, neće vam trebati oni podaci od onih referenata koji su vrlo često netačni. Naročito će se to pokazati, kvalitetni ti podaci, u industrijskom bilju, u suncokretu, šećernoj repi, soji, gde imate egzaktne podatke od kooperanata i prerađivača koji imaju tačne podatke koliko je ugovoreno.
S toga, mislim da treba ovaj amandman da se prihvati, zato što su to neophodni podaci koji su nam dostupni, koji su se nešto plaćali, a kroz neke određene programe mogu biti dostupni od strane EU. Hvala vam.

Žao mi je što niste prihvatili ovo. Ovo vama omogućava kao ministarstvu da prikupite i ne ograničava samo na RGZ. Ne možete, nije vaš mandat da se bavite poslom institucije koja nije u okviru Ministarstva poljoprivrede. Vi kažete da ćete dobiti od njih podatke, a vi i ja znamo, svi znamo da oni te podatke nemaju. Vama su podaci hitno neophodni u svim oblastima, samo da platite parametre, samo centralnu strukturu da platite neophodni su vam podaci i zato smo ovde predvideli da ostane RGZ, ali da vam se omogući da možete sutra i postaviti budžetsku poziciju, ako treba da platite par desetina hiljada evra te snimke, mislim da je tu ključna članarina koja nije plaćena od strane Republike Srbije, koja mora da se plati, i da dobijete besplatno te podatke. Hvala vam.

Uvažena koleginice, ne znam gde ste shvatili i ne znam gde smo svi shvatili da Vlada, ministarstvo, privlači sredstva. Vlada stvara uslove, pre svega tehničke uslove, kroz dokumentaciju i kontrolu, a koliko će para biti povučeno isključivo zavisi od poljoprivrednih proizvođača. Jedino gde Vlada može da utiče, to je pre svega da što više i svi zajedno edukujemo da mogu da privuku ta sredstva.
Što se tiče komasacije, ona mora da se dogodi pod hitno. Mora pod hitno da se dogodi, to je bolan proces. Niko neće da napusti dedovinu, očevinu, niko neće da napusti to što je njegovo, ali to je proces koji se mora dogoditi, kao što se mora dogoditi da razmislimo o izmenama Zakona o nasleđivanju poljoprivrednog zemljišta, da li ćemo stalno imati potrebu za komasacijom ili toliko često, ali mi nismo dugo radili komasaciju ukupno na Republici Srbiji.
Što se tiče IPARD-a, ko će dobiti, ko neće, ja sam pokušao da isteramo priču na čistac još prekjuče. Da li mi i šta želimo od poljoprivrede? IPARD će stvarno da napravi razliku. Pokušaćemo mi to da izbalansiramo sa nacionalnim programima, ali napraviće razliku. Bolji će biti još bolji, mali će imati tešku šansu da prežive. Moramo da kažemo da li smo za politiku da 25% ljudi živi od poljoprivrede, imamo ovoliki obuhvat uposlenih u poljoprivredi, što nije održivo u jednoj modernoj ekonomiji ili hoćemo od toga da napravimo ozbiljnu privrednu delatnost. Zato oni koji su se do sada ozbiljno bavili poljoprivredom, oni će da imaju benefit od IPARD-a, oni koji nisu moraju što pre pokušati da se prilagode, a oni koji to ne mogu moraju da očekuju i da znaju da ćemo brinuti o njima, naročito o staračkim gazdinstvima kroz neke druge mere koje nisu IPARD, ali te mere će biti ograničenog veka trajanja. Hvala vam.

Koristiću vreme za amandmane i vreme posle poslaničke grupe.
Intencija ovog amandmana je i ostali koji slede, jeste da se poveća obim sredstava za stočarstvo koje je u najvećem problemu. Mi ćemo imati tačku dnevnog reda koja dolazi posle ovoga gde se tiče vodoprivrede Srbije, naročito u domenu Vojvodine, gde imamo priču o navodnjavanju. Stalno pričamo o navodnjavanju. Premijer je pričao o milion hektara navodnjavanja. Nema veće opasnosti za devastaciju zemljišta, nego velika količina vode, naročito u Banatu.
Ako želite navodnjavanje treba vam stanje da popravite to zemljište. Ako želite dve kulture, treba vam stočarstvo da bi mogli da popravite to zemljište. Bez toga su vrlo vezane tačke jedna za drugu.
Ono što je moj problem sa ovim zakonom jeste što su amandmani stigli na jedan deo, a na jedan deo nisu. Izvesnost i predvidivost su stručna stvar. Mislim da je strašno važno da mere koje danas uvodite i kroz ovaj zakon budu dugoročnog karaktera, da sebe obavežete da zakonom ne smete ukidati sledeće godine. Možete da menjate nivo sredstva, ali linije mera morate ostavljati najmanje u nivou od sedam godina, odnosno od EU budžetske agrarne godine i to će dovesti do izvesnosti, a predvidljivost je već agrarna politika.
Ja sam imao tamo neke amandmane ranije koji se ne tiču ovih da se zakuca zakonom obaveza da se zabrani, da se umanji iznos za tu godinu, a vi za dve godine možete da ga promenite i posle toga mere ne smete ukidati, ceo investicioni period. To je jedna stvar.
Druga stvar nama treba kvalitet. Dramatično treba obratiti pažnju u čega ćemo da ulažemo. Mi imamo ozbiljan problem sa genetikom, da li je to svinjarstvo, govedarstvo, ovčarstvo, ozbiljan je problem sa genetikom. Nije moguće da dajemo subvencije na muzne krave koje daju 13, 14 litara dnevno mleka. To nije isplativo ni proizvođaču, nema isplativosti vlasniku, a bacanje para je za državu. Strašno je važno da se vodi računa o genetskom potencijalu, i strašno je važno da možemo da znamo šta je izvesnost koju ćemo dobiti kada budemo alocirali ova sredstva.
Sredstava ima, pričali smo u načelu o tome, sredstva mogu da se izalociraju sa drugih pozicija koje mislimo da postoje u budžetu kao rasipanje novca. Na kraju je ministar finansija složio – to vam je Er Srbija, Beograd na vodi, razni projekti i to treba izalocirati, gde, u kapitalnu investiciju poljoprivrede. Para ima, ne možemo da se dogovorimo kako se dele. To je ključ problema ovih subvencija. Hvala.

Vrlo kratko. Malopre smo pričali oko premije za mleko, da nemamo u okruženju premije direktno po litri mleka, slažem se bivša ministarko sa vama, ali imamo druge instrumente koji podižu cenu na 45 naših dinara, a recimo 35, 36 evro centi. Mi imamo ogromnu razliku unutar Republike Srbije gde vam je 35 dinara bez PDV-a cena pristojne klase, ne ekstra klase. Na teritoriji Vojvodine imate 22, 23, 24 dinara na teritoriji istočne Srbije, i tu se sa kolegom veterinarem slažem da moramo razmisliti kako da tamo ojačamo proizvodnju. Moramo da zalociramo više para. Pare postoje, nemojmo da ih bacamo, hajde da uložimo u ono što nam treba i ono što će doneti benefit poljoprivrednicima. Nije pametno ulagati pare na te investicije, nego uložiti ovde, i to će doneti benefit svakom poljoprivrednom proizvođaču. Hvala.

Replika.
Nije samo problem rusko tržište, generisan problem mleka…
(Predsednik: Nisam ja rekla replika, nego ste vi sami sebi dali repliku.)
Javio sam se po replici.
Nije samo to problem i toga moramo biti svesni. Ukinute su kvote unutar EU, a onda se pojavio problem i sa viškom mlečne masti zbog ruskog tržišta. Nisam siguran, danas smo spremni ovde, znam da ne možete, nije to samo do vas, ali moramo dramatično brže i više da ulažemo u kapitalne investicije, da budemo konkurentni, jer više ne možemo da koristimo prelevmane, a kvalitet nam je očajan, užasan nam je kvalitet. Moramo da se bavimo obrazovanjem proizvođača, higijenom itd, itd. Nisu dovoljne samo muzilice, trebaju nam i laktofrizi, uslovi držanja, neki priručni objekti koji će imati pločice itd. Važno je da to što pre uradimo i što više. Želimo da se ovde locira više sredstava, u kapitalnim investicijama imamo veći kvalitet. Neće biti razrešen trajni problem, konkurentniji su od nas, imaju bolju genetiku, imaju veće subvencije decenijama unazad i moramo nekako da se izborimo.
Bez stočarstva, koje mora činiti 60% čitave poljoprivrede, a od toga 80% govedarstvo, ne možemo da se bavimo intenzivno ratarskom proizvodnjom, ne možemo da se bavimo voćarstvom. Nećemo imati stajsko đubrivo. Ne možemo da pričamo o dve žetve, jer nemamo čime da popravimo zemljište koje ćemo da iscrpimo u dve žetve. Ne možemo da pričamo o navodnjavanju. Moramo zato uvek da imamo na umu da stočarstvo bez obzira koliko je profitabilno ili ne mora da dobija veću količinu novca, da generiše neke druge stvari. Da ne pričam o socijalnoj kategoriji, jer najviše se ljudi bavi stočarstvom u ruralnim područjima i najsiromašniji su ljudi. Hvala vam.

Ja mislim da, ministre, morate da kažet konačno ovo što tražimo od vas. Jasno je da će neko biti dobitnik, a neko gubitnik. Morate da izgovorite kroz IPARD i kroz ovaj način davanja i zato imamo ovu debatu i moramo biti pošteni prema poljoprivrednim proizvođačima koji nas gledaju, a veliki broj njih danas gleda ovo, jasno im reći da moraju biti bolji, da će oni dobri dobiti i da ne može ovaj broj uposlenih u poljoprivredi ostati. Moramo konačno biti pošteni.
Rekli ste da je premijer to u ekspozeu pomenuo, ali je stao na pola rečenice. Mi hoćemo od ovoga da napravimo ozbiljnu privrednu granu. Sa 5,5 milijardi da izvozimo 10 milijardi za pet godina, a 20 za 10 godina. To znači da ćemo imati dramatično veće plate u zdravstvu, dramatično veće plate u obrazovanju, dramatično veće plate u policiji i vojsci. To to znači. Mi ne možemo da izvozimo neke treće stvari. Mi možemo da izvozimo samo ono što znamo da radimo, a da bi to radili moramo biti konkurentni, a da bi bili konkurentni moramo imati kapitalne investicije. Za kapitalne investicije neće biti svi spremni i moramo to otvoreno da kažemo u ovom parlamentu. Ja insistiram da to neko izgovori, jer ćemo imati stalno ove debate koje dovode ljude u zabludu. Hvala vam.

Ovde imate mere koje uvodite prvi put. To je dobra stvar, to je disperzovanje i povećanje vrednosti, pogotovo ruralnih područja. Ali, rekao sam u plenarnom delu, vi imate problem koji morate otkloniti. Proizvođač iz Pirota, iz Svrljiga, kada mu vi date za mini mlekaru 20.000 evra, što mu je dovoljno, date mu stručnu pomoć fakulteta, instituta, napravite svoj proizvod koji mi svi želimo da jedemo i u Novom Sadu i u Beogradu, javlja vam se problem što može da proda samo u Nišu, ili neko iz okoline Pirota samo do Pirota, 40 km daleko od mesta proizvodnje. To je zakonska obaveza.
Danas u Beogradu u najboljim restoranima domaći proizvodi se švercuju u boks od autobusa. Iz Pirota stiže leti u boks autobusa švercovan pirotski sir, pirotska peglana kobasica. Ako već prepisujemo zakone, prepišemo od Mađara. To je 40 km, to je najveći administrativni centar i to su glavni grad i nekoliko gradova. Na kraju, ako neko ispunjava higijensko-bezbednosne uslove za proizvodnju tog proizvoda, ako mu date uslugu znanja da proizvede tradicionalni proizvod, omogućite mu da to proda u restoranu u Beogradu. Tu je dodatna vrednost. Šta će on sa peglanom kobasicom u Pirotu na pijaci? To morate podhitno da promenite. Takve stvari imate u iskustvima zemalja u okruženju. Hvala vam.

Hemija je matematika, prosto brojite. Dana 14. aprila 2013. godine, tada prvi potpredsednik Vlade je rekao da će odgovorni za aflatoksin da budu sankcionisani i posle toga je smenjen gospodin Goran Knežević. To je prva stvar.
Draga moja koleginice, promenjen je pravilnik, nema afere. Da, brinem se, to mi je posao da se brinem.
Druga stvar, nismo se baš najbolje razumeli. Vi iz Svrljiga ne možete svoje primarne proizvode, to je pokušala ministarka Bogosavljević da objasni, ne možete u ovom trenutku da imate prerađivački kapacitet koji odgovara pravilniku malim. Ne morate da prodajete mleko u „Imleku“, „Megleu“ itd, nego imate malu mlekaru, pravite svrljiški sir.
Ne možete ga prodati legalno 40 kilometara daleko od vaših gazdinstava, Zakonom o bezbednosti hrane, a ministar je predvideo i pohvalio se, nego niste me baš razumeli, pričaću polako, ovu meru da je predvideo male prerađivačke kapacitete, ali se stvara problem – kada napravimo proizvod, ne možemo da prodamo tržištu koje najbolje plaća, a to je Beograd, Novi Sad. Moramo da izmenimo to, da bi vi iz Svrljiga mogli da prodate proizvode ovde legalno, a ne da pravimo problem ugostiteljima i ne da pravimo problem bezbednosti hrane i da pravimo problem proizvođačima. To je moja ideja. Hvala vam.

Nemam problem sa „Mitrosom“. Daj Bože da svih ovih 11 milijardi uvažimo isključivo prerađivačkoj industriju. To treba da nam bude cilj, a ne da podstičemo neke druge industrije koje nisu održive.
Problem jeste u konkurentnosti i problem jeste u tome da imamo poluzatvoreno tržište i da imamo situaciju da štitimo velike na uštrb malih proizvođača. To smo pričali pre dva dana i takve stvari više ne smeju da se dešavaju.
Jeste 17.000 evra previše za radno mesto, ali ako je prerađivačka industrija u pitanju, to će da generiše neka druga radna mesta.
Daj Bože da imamo više investicija u prerađivačkoj industriji i insistiram da se vi, i na vaše pitanje koje ste postavili pre dva dana nama ovde da li treba da se bavite prerađivačkom industrijom, isključivo bavite prerađivačkom industrijom, jer to može da napravi dodatnu vrednost.
Neće nam intenzivna privredna proizvodnja, i tad sam vam citirao Kmezića, doneti ništa dobro. Mi smo tu već konkurentni. Naši poljoprivredni proizvođači su bez podrške države uspeli da budu primarni i konkurentni. Ajmo da im ne smetamo u tome, ajmo da više para lociramo iz „Er Srbije“, iz „Beograda na vodi“ u ove stvari, da im damo, povećamo pre svega u stočarstvu podsticaje i da imamo što više direktnih investicija i novih investicija u prerađivačkoj industriji. Hvala.