…mi imamo ovde jedno razumevanje. Ja u prepodnevnom delu sednice i u samo dva meseca pre toga, ovde je bio kandidat za premijera i tada premijer, čuli smo da nam je stanje na tekućem računu najbolje u istoriji ove zemlje, da smo rešili sve fiskalne probleme. Čuli smo jutros od pojedinih predstavnika vladajuće partije da građani Srbije žive dramatično bolje, žive odlično, a onda na moje opšte iznenađenje, prvi zakon koji dolazi posle sedam meseci u ovaj parlament jeste zakon kojim se uskraćuje deo sredstava jedinicama lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije.
Vi i ja jako dobro znamo da ovo nije izvorni prihod jedinica lokalne samouprave i da je potpuno atipično da ovakav prihod u ovakvom obimu pripadne jedinicama lokalne samouprave. Taj prihod u razvijenim evropski i SAD lokalnim samoupravama nije tako raspoređen. Moram da kažem da sam ja učestvovao u ovoj intervenciji tada 2011. godine, za razliku od današnje intervencije predstavnika lokalnih samouprava koji imaju svoje predstavnike u parlamentu, kada nam je ministar Dinkić uskratio tadašnjih 40 milijardi. Morali smo nekako da reagujemo i da spasimo lokalne samouprave, pa je jedan od tih predloga bio da se ova količina novca usmeri ka jedinicama lokalne samouprave.
Razlog o kome danas debatujemo i gde većina sagovornika u ovoj sali debatuje sa vama i ono o čemu vi debatujete sa nama jeste netransparentna podela najvažnijeg i najizdašnijeg prihoda za lokalne samouprave, a to je tekućeg transfera nenamenskog, koji dolazi svake godine posle usvajanja republičkog budžeta. To je ono što je iščašeno 2011. godine, ali ja vas pitam zašto četiri godine nije promenjeno u ovom parlamentu uz vladajuću partiju koja ima apsolutnu većinu protekle četiri godine? Zašto danas dolazimo ponovo da pričamo o greškama u 2011. godini kada smo danas u 2016. godini i spremamo se za budžet? Čuli smo od predstavnika onih stranaka koje podržavaju Vladu da je to neodrživa stvar. Ja vas pitam kada će se to promeniti?
Šta je moj problem sa ovim zakonom? Problem je ono što ste vi sami shvatili, a to da je on brz, da nije celishodan, da je polovičan i da ne rešava probleme. Mislim da je Čedomir Jovanović ovde izgovorio da moramo da oročimo vreme kada ćemo doneti novi zakon. Ja sam siguran da vi to možete da napravite, ali morate to uraditi što pre, da ne bi došli opet ovde da kritikujemo sami sebe, odnosno da predstavnici lokalnih samouprava, koji su dominantno danas ispred jedne političke partije, opet kritikuju vlast koja je donosila neke zakone 2011. godine.
Druga stvar, delim opštine na dobre i loše. Vi ste ovde samo dva meseca. Uloga i zadatak Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu jeste i da kažnjava one pojedince iz Sekretarijata pokrajinskog, koji ne rade u skladu sa zakonom. Nije moguće da se bilo ko zaduži u Srbiji bez saglasnosti Ministarstva za finansije, ukoliko to prelazi visinu ¼ budžeta koji je bio ostvaren u prošloj godini. Ako je to neko uradio taj mora da odgovara.
Isto tako danas imamo situaciju da u najvećem broju lokalnih samouprava, gde je došlo do promene vlasti pre šest meseci, imamo povećanje broja zaposlenih. Koliko ja znam, nije promenjen zakon i nije promenjena Uredba o povećanju broja zaposlenih u organima državne uprave i javnim preduzećima. Ako ne možemo da primimo u Kliničkom centru anesteziologa, nemamo operacije nekoliko meseci, onda dozvolite, ne možemo da primamo ni političke lepače plakata koji su došli iz pobedničke partije da bi danas bili neki službenici u lokalnoj administraciji. I vaš je zadatak da to sprečite.
Šta smo mi u ovom procesu te 2011. godine do danas doživeli? Doživeli smo devastaciju javnih finansija u lokalnoj samoupravi. Jeste, 4,8 milijardi ne znači ništa Republici, to je nekih 40 miliona evra. Ja pretpostavljam da se na desetine strana u budžetu može naći uštede pametnije, uskratiti taj novac, nego uskratiti jedinicama lokalne samouprave.
S druge strane te pare su ogromne za jedinice lokalne samouprave. Jeste da su to mali procenti, ali to su prilike koje ću vam posle pročitati, ukupna socijalna davanja na godišnjem nivou ka građanima tih jedinca lokalne samouprave. To kažem samo za one lokalne samouprave, što je opet vaš problem koji morate da rešite, a to je u najvećem broju lokalnih samouprava nemate veb stranice i nemate transparente podatke o budžetima, što je u 21 veku, dozvolićete, jedna ozbiljna ne transparentna stvar, pre svega, za građane koji treba da kontrolišu kako se troše sredstva.
Od tog Dinkićevog zakona, gde smo kao lokalne samouprave zakinuti za 40 milijardi sredstava, mi smo pokušali da iskompenzujemo sa ovim davanjem koje je imalo za cilj da motiviše lokalne samouprave da što više ulažu u infrastrukturu, da se bore za investitore, da imamo, ne samo SIEPA, ministra ekonomije, pokrajinskog sekretara, predsednika Pokrajinske Vlade i premijera, nego da imamo gomilu ljudi koji se bore za investitore, pre svega da reše problem nezaposlenosti, a samim tim i da poboljšaju finansijsko stanje svojih lokalnih samouprava.
Krajem 2012. godine, država je kroz akciju ukidanja parafiskalnih prihoda još za šest milijardi na razne načine uskratila jedinicama lokalne samouprave. Čitam vam podatke Stalne konferencije gradova i opština.
Maja 2013. godine porez na zaradu je umanjen sa 12 na 10%, što automatski utiče na smanjenje prihoda koji su po tom osnovu bili negde oko 20 milijardi. U isto vreme 2013. godine je ovaj čuveni porez na prihod nepokretnosti, koji je marginalna stvar u odnosu na ovaj deo posla, oduzet, odnosno taj deo prihoda je oduzet jedinicama lokalne samouprave.
Zbog greške Ministarstva 2014. godine koju je sam ministar priznao na Stalnoj konferenciji gradova i opština na kojoj, mislim, ste i vi bili, da je zaboravio da transferiše 3,7 milijardi. Ja se nadam da je to bio razlog za smenu tadašnjeg ministra Krstića. Naravno da nije, ali se nadam. Čovek je priznao da je zaboravio da transferiše sredstva ka jedinicama lokalne samouprave. Onda kreće pakao, onda kreće čuveni novi Zakon o gradnji gde smo prvo integrisali naknadu za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, a kasnije smo novim Zakonom o gradnji izbacili neverovatnu stvar, a to je plaćanje komunalnih taksi za komunalno opremanje jedinica lokalne samouprave, te one koje su izgradile infrastrukturu ostale su bez ozbiljnih prihoda.
Nakon toga dolazi čuveni zakon, gde smo danas čuli nekoliko puta da se stavi van snage, a to je zakon o novoj legalizaciji, gde ste prosto devastirali sve one građane koji su pošteno i u skladu sa zakonom vadili građevinske dozvole, plaćali komunalne takse. Njih ste kaznili, a sve one koji su kršili decenijama zakon unazad ste amnestirali i omogućili za nekoliko desetina evra da legalizuju svoje objekte. Pri tome im niste objasnili da im nikada nećete napraviti infrastrukturu, jer tih para nema. To je hronološka situacija od 2011. godine do danas.
Ovo danas nije preterano veliki problem, ali je problem kada sve to stavite na gomilu i saberete to preko 50 milijardi dinara koje su oduzete jedinicama lokalne samouprave.
Da li jedinice lokalne samouprave dobro raspolažu tim novcem? Najveći broj ne, a to nije problem ovaj. To je nažalost vaš problem. Morate da ih kontrolišete. Ja kada sam radio svoj posao, prvi, drugi razdeo nije smeo da pređe 10%, i to je bio politički cilj, investicija 50%. Možda je to bilo drugo vreme, možda su to bili drugi ljudi, ali takav je bio politički cilj. Danas imate na stotine hiljada novozaposlenih u poslednjih šest meseci, a to će se odraziti na budžet kada budete videli sledeće godine u jedinicama lokalne samouprave AP Vojvodina.
Kako to izgleda prema jedinicama lokalne samouprave koje imaju transparentan budžet, pa smo mogli da izvučemo u proteklih nekoliko dana. Beograd će biti uskraćen sa gotovo dve milijarde koji je i najizdašnija jedinica lokalne samouprave, to ste napomenuli vi, ostaće bez tih sredstava. Kraljevo 41 milion, Niš 157, Novi Sad 265, Subotica 71 milion, Sremska Mitrovica 34, Kragujevac 165, Inđija 50, Stara Pazova 54, Bačka Palanka 46, Vrnjačka Banja 14. To su jedinica lokalne samouprave, kažem još jednom, gde postoje podaci. Paraćin za gotovo 29 miliona.
Ono što jeste problem, a o tome ste nekoliko puta govorili i mislim da tu postoji ona doza nerazumevanja koju moramo da ispravimo, kompenzacione mere od strane bilo kog organa vlasti su institucionalna korupcija. Ne smemo da imamo situaciju da kažemo ako je neko započeo projekat mi ćemo u budućnosti pomoći da ga završite. Pa, ja se nadam da svaka jedinica lokalne samouprave nema ne jedan projekat, nego ima desetine započetih projekata koje je koncipirala kroz jedan jedini mogući način ako su to kapitalne investicije kroz kapitalni budžet koji nije za godinu dana nego za pet.
Ako nema onda imamo problem, to znači da su proteklih nekoliko godina u Srbiji apsolutno ništa kapitalno ne radi, ali nikako ne možemo dozvoliti da jedno ministarstvo, jedan ministar, jedan predsednik Vlade, predsednik Vlade Vojvodine, predsednik Vlade Srbije ima diskreciono pravo da odluči kome će da da sredstva. Oko toga smo se ovde svi zajedno složili, jer to nije valjalo po zakonu iz 2011. godine. Jel tako? Zašto sada dalje želimo da nastavimo taj princip? Ko će da meri, koji su to projekti započeti, koji su kvalifikovani, a koje nisu kvalifikovani?
Sa druge strane, umanjenje nekog Leskovca ili Kragujevca je 200 i nešto miliona, a onda smo na diskreciono pravo ministra finansija, verovatno na politički nagovor prebacili tom istom Kragujevcu istu količinu novca kao pomoć tom Kragujevcu, prebacili smo milijardu, prebacili smo Novom Sadu. Hoćete da mi objasnite Novi Sad, opština koja ne može, grad koji ne može sam sebe da finansira, ako to ne mogu Crna Trava, ako to ne mogu neke nerazvijene opštine Plandište, Žitište itd. Novi Sad to sigurno može.
Fiskalni savet je dao svoje mišljenje, pažljivo sam ga pročitao. Pročitaću za one koji to nisu radili, ovaj drugi pasus koji je suština ove naše debate. Kaže – u zaključku Fiskalnog saveta negativno ocenjujemo što predložene zakonske izmene ne rešavaju izražene horizontalne neravnoteže između pojedinačnih lokalnih samouprava o ličnom neobjektivnom, nepredvidivom i netransparentnom sistemu republičkih transfera ka lokalnim budžetima.
Ovaj problem ostaje prioritet fiskalne politike na lokalu koji je potrebno neodložno rešiti u narednom periodu. To je suština ovog svega ili nam je dobro, imamo dovoljno para, nemojte da uzimamo od lokalnih samouprava ili baš nije tako sve sjajno, i ne živimo dobro, ali da se dogovorimo uzeli smo ovo, ali hajde da donesemo što pre zakon i da uđemo posle novog budžeta na transparentan i jasan način na koji način ćemo da delimo ta sredstva.
Nekoliko stvari još, pročitao sam pažljivo vašu izjavu, mislim da je to bilo u avgustu pred NALED-om, gde vi, iz „Stalne konferencije“ o toj javnoj raspravi, da kažete jednu stvar oko koje možemo da se složimo, da možda baš i nije tačno, da ako smanjimo ono što je motivaciona stvar za prihod jedinici lokalne samouprave, da ćemo time poboljšati aktivnost lokalne samouprave u privlačenju investicije i novog zapošljavanja. To nije tačno. Ova mera to nije, kao što definitivno, a to ste nam ciframa rekli nije bila ni kada je postala 2011. godine.
Očigledno, mi ovde imamo jedan ozbiljniji problem, a taj problem nije u finansiranju i ova bitka o decentralizaciji traje od 2000. godine, zajedno smo se borili u toj borbi, mnogi od vas ovde i uspeli smo da uradimo krupne korake, ali nismo završili taj proces. Ovaj proces je zaglavljen u političkom smislu.
On je u političkom smislu zaglavljen, onog trenutka kada smo odustali od koncepta direktnog izbora gradonačelnika, kada ne znamo ko je odgovoran. Kada imamo ljude u ovom slučaju jednog čoveka koji je gradonačelnik u svim gradovima u Srbiji mi imamo situaciju da naravno da nemamo kompetentne, odgovorne i kvalitetne ljude na lokalnom nivou. Nama su problem ljudi. Da sam ja, na kraju, Aleksandar Vučić, verovatno bih i ja smanjio transfer pojedinim jedinicama lokalne samouprave, Gradu Beogradu, poznajući te ljude koji u njegovo ime vrše vlast. Hvala.

Hvala.
Ja sam opet zbunjen, da li živimo dobro i ne treba nam da uzimamo pare, kako ste izgovorili nekoliko puta danas. Da li živimo sjajno, da li prvi put ova Vlada i vlade Aleksandra Vučića isplaćuju plate i penzije ili nikad niko više nije isplaćivao plate i penzije, meni to nije jasno.
Da vas podsetim, kada su kod vas u vašem naseljenom mestu odakle ste danas predsednik Skupštine i sedite u ovoj sali, netransparentno davane pare, ja sam se bunio i tada kada je to radila DS.
Što se tiče Inđije i 500 miliona da, verovatno 500 miliona, ko god nije radio ništa ne zna da mora da se zadužuje, imovina je nekoliko milijardi ostala vrednosti, samom gradskom građevinskom zemljištu, u javno-privatnom partnerstvu. Lako možete da proverite to. U Rumi ima vašar, pa tamo možete da se kezite, nemojte ovde.
Zaboravio sam da kažem jednu stvar. Ministarka, rekli ste nekoliko stvari oko javno-privatnog partnerstva. To je u Pazovi je potpuno pogrešno. One investije koje treba da budu jesu investicije koje nas čekaju gde mi možemo. To su otpadne vode, to su deponije u Beogradu i deponije po Srbiji, gde su nam prvi prioriteti, ali zato moraju da se stvore uslovi od strane Vlade Republike Srbije. Imamo sigurne novce koje će neko kao privatnik da potroši i da bude siguran u to. Zato treba da spremimo projekte. Mi ih u ovom trenutku nemamo. To nije krivica lokalnih samouprava, treba da se radi na tome.
Još jednom, moram da vam kažem, morate da mi razjasnite zbog građana Srbije, mada se ne gleda više ovaj prenos, da li živimo bolje ili ne živimo bolje gospodine Martinoviću? Hvala.

Poštovani, pažljivo sam slušao ekspoze, verovali ili ne to može da se uradi i u poslaničkom klubu, a može i da se čita. Odluka je doneta zato što je to bila politička odluka. Vi to treba da razumete pošto ste ceo život u ovom parlamentu ili parlamentu preko puta.
Čuli smo gomilu stvari, gomilu projekata u „paj plajnu“ gomilu „keš floa“, „šnel banove“ i to je dobra stvar.
Budimo malo ozbiljni, mislim da ste morali da predložite zakon o Vladi. Ja ću reći iz kog razloga – zato što ste spojili Ministarstvo poljoprivrede i ekologije. Mislim da ste negde u ekspozeu jasno naznačili da ste imali sumnju kada ste to radili, jer je nemoguće spojiti najvećeg zagađivača sa onim ko treba da ga spreči od tog zagađivanja, a to je poljoprivreda. Danas imate gomilu međunarodnih ugovora gde se poljoprivreda limitira kao zagađivač.
Odmah da vam kažem da nemam problem sa ciljevima vaše Vlade, sa stranim investicijama koje dovodite. Vi ste kritikovali kada je to radio Dinkić, radite na neki drugačiji način, ali to treba da radite, jer bez stranih investicija nema pomaka. Na kraju, prvi ili drugi dan posle izbora ste posetili Inđiju i posetili ste jednu od investicija, koju smo moji saradnici i ja doveli. Tu se apsolutno slažemo, mislim da nema programa i ciljeva oko obrazovanja. Ne mogu da vam odgovorim da li je dualno obrazovanje to ili nije to, ali mislim da obrazovanje mora biti na prvom mestu.
Isto tako, ono što ja znam i mogu da vam kažem, to je priča o poljoprivredi. Moram da vam kažem da ste postavili dobar cilj, a to je kapitalno ulaganje u poljoprivredu, ali niste dali politički odgovor o kome ste malopre rekli nešto. Ne možemo mi da pričamo u parlamentu, a da nemamo političkih ciljeva. Morate se izjasniti da li je poljoprivreda socijalna grana u kojoj ćemo imati 20 plus zaposlenih ili će to biti privredna grana, koja će donositi dobit ovoj zemlji, povećati izvoz, a to možete uraditi samo kapitalnim davanjem.
Na 61 strani vašeg ekspozea, u trećem pasusu ste pomenuli u nekom trenutku anegdotu kako ste pričali sa ministarkom, da je ona nudila traktore, odnosno kombajn i da niko nije hteo da uzme. Znate šta, gospodine premijeru, da bi vi dali 50% besplatnih sredstava mora neko da ima 50% učešća, a to učešće može da se obezbedi ili imate keš, što ima jako mali broj seljaka ili da im date pare iz nekog razvojnog fonda ili neke komercijalne banke po povlašćenim uslovima. To nismo uradili, ali smo uradili ono što smo diskutovali juče, što ste mi dobacili, a vi dobro znate. Dali smo nekih milijardu dinara kredita „Al Ravafedu“ u Srbiji, sa 1% kamate za dva preduzeća, prvo preduzeće je „Jadran Gajdobra“, a drugo preduzeće je „Bačka Sivac“.
Da smo te pare usmerili ka tim seljacima i omogućili da oni povuku po 1% ja sam siguran da bi bar 300 kombajna bilo povučeno i nekih drugih vidova mehanizacije.
Tu dolazimo i na vaš zaključak u ekspozeu koji je u pisanom delu bio, a to je da je zemljište i zakon koji ste doneli će odlučno nastojati na njemu.Duboko verujem da je on pogrešan, izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Pokušavam da budem brz, pošto imam jako malo vremena. Mislim duboko pogrešan i to je dokaz zašto imamo skrivene ugovore u poljoprivredi. Zašto imamo skrivene ugovore oko toga da li će neko da investira u poljoprivredu? Rekli smo otvorite sve ugovore od „Fijata“ pa do tog projekta koji se tiče Bačke, Sivca, Jadrana i tiče se Karađorđeva i nemamo problem sa tim da diskutujemo na te teme.
I za kraj pomenuli ste veterinu. Da, veterinu ste ključno definisali kao problem. Veterina vam je 90% pregovora. Ja ću vas podsetiti da ste smenili ili izabrali ili reizabrali tri puta različite direktora veterine. Nemate kontinuirane pregovarače.
Najsposobniji ljudi zahvaljujući ljudima iz vaše stranke, ne verujem da imate veze sa tim, su pomerili, koji mogu da pregovaraju, a nećete ih naći na ulici da bih doveli da pregovarate oko veterine. Ako to ne uradite imaćemo problem.
I za kraj četiri ministra, četiri godine. Osnovni postulat evropske agrarne politike je predvidljivost i izvesnost. Kako možemo imati predvidljivost i izvesnost kada ćemo svake četiri godine i svakih godinu dana da menjamo agrarnu politiku? To je previše i to je nemoguće.
Ako vas pažljivo slušamo ovde mi mislimo da ima tu nekog smisla, ali da se niste dovoljno bavili, niste napravili sistem da reši probleme, pre svega korupcije u zemljištu i pre svega u onim organima koji treba da rade posao umesto vas. Hvala vam.

Hvala. Znam da nisam pomenut, tako da hvala.
Da razjasnimo, i Gajdobre i Sivac su dobili pare od Fonda za razvoj po 1%, da bi namirili dugovanja. Ta dugovanja nismo ostavili da bi mogla da se prodaju, jel tako? U visini od milijardu i nešto, imamo podatke, nije to bitna stvar. Bitna je stvar suštinski ono gde se vi i ja ne slažemo. Ja ne verujem da je bolje da uvodimo bilo koga na taj način kad imamo vrhunske proizvođače u Bačkoj Palanci. Vrhunske poljoprivredne proizvođače u Bačkoj Palanci koji će postići isto tako i više i okolini prinose i državno zemljište je resurs koji je razvojni i koji nam je omogućio, posle Ivane Dulić zakona, da dobijemo nove mlade poljoprivredne proizvođače. Zato ne treba da radite, pominjali ste one sa jahti danas u toku prepodneva. Tim zakonom će ti sa jahti da vam drže svo to zemljište koje budete davali na taj način, jer oni imaju čuveni keš flou koji mogu da investiraju, a ti poljoprivredni proizvođači još uvek nemaju. Zato najbolji model jeste taj da i dalje dajemo licitaciju, da pojačamo kontrolu i da onemogućimo tajkunizaciju tog zemljišta. Hvala vam.

Po Poslovniku, član 106. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Ja sam kolegu Antića razumeo da ste vi kandidat za predsednika Skupštine, voleo bih to, ali nažalost ovo nije slučaj. Želim da kažem nekoliko rečenica pre svega oko povrede Poslovnika koja se dešavala danas u nekoliko navrata.
Mislim da se nije nikakva nedemokratska stvar desila u petak, mislim da ste sjajno vodili ovaj parlament i pre svega očekujem od buduće predsednice parlamenta gospođe Maje Gojković da u najmanju ruku na ovakav način vodi parlament i omogući reč svim predstavnicima u parlamentu, jer su svi dobili nekakve glasove.
Ne vidim i ne mislim da je Saša Antić prekršio Poslovnik, mislim da je izbor predsednice parlamenta politička tema, da tu treba da debatujemo na način kao što danas debatujemo, to je jedna stvar.
Druga stvar, sam predlagač je iskoristio svoje pravo i replikama produžio tu sednicu. Da sam ja bio na njegovom mestu sačekao bih da svi završe i na kraju rekao šta imam. To je demokratija, preglasajte nas, hvala i ne tražim da se izjasnimo o povredi.