Dali ste mi na član 8.

A vi ste mi dali reč.

Hvala.
Imali smo jutros i juče posle podne dosta neprijatnu raspravu, a vidite da možemo sjajno da raspravljamo u ovakvom ambijentu, kakav doliči ovom parlamentu. Postoje razni razlozi, naravno. Ovo je par ekselans političko pitanje i premijer to dobro zna. Kampanja je na vratima i ja to razumem, ali ne razumem zašto su se vređali poslanici opozicije koji su imali nešto protiv ili ukazivali na nešto što nije dobro u budžetu.
U svakom slučaju, nekoliko puta smo čuli, juče posle podne i danas pre podne, da je ovo najbolji budžet u istoriji, da ne postoje zamerke i samo zla namera može da nađe zamerku ovom budžetu. Ministre Vujoviću, vi to dobro znate, budžet je samo namera vlasti da nešto uradi, a ono što je merilo vlasti jeste završni račun. Kada budemo imali završni račun pred sobom, onda možemo da kažemo da li je ovaj budžet uspešan i da li je vaša namera bila uspešna ili nije.
Da, par ekselans su otvorena politička pitanja neka ovde, a nismo dobili odgovor ko će to da realizuje sledeće godine ovaj budžet? Ja mislim da je to važno političko pitanje, s jedne strane. S druge strane, da nemamo opet izgovor, kao od vas juče pre podne, da nismo mogli da poštujemo budžetski kalendar zato što smo imali tehničku Vladu, pa gotovo pola godine smo imali tehničku Vladu ili sedam meseci, i kakve će to efekte imati na ovaj vaš plan pre svega, koji je vrlo ambiciozan u domenu prihoda za sledeću godinu?
Vi ste napravili budžet koji ne možemo da kažemo da nije dobar, ali znaćemo kada budemo imali izvršenje budžeta. Nažalost, nismo ga videli, sem Ministarstva poljoprivrede, koji je ministar dostavio Odboru za poljoprivredu, gde smo videli da izvršenje s trećeg kvartala ove godine od predviđenih oko 23 milijarde direktnih davanja je bilo svega šest milijardi do kraja trećeg kvartala u Ministarstvu poljoprivrede. To je zvaničan izveštaj koji smo dobili od Ministarstva poljoprivrede. Ja se nadam da takva situacija nije i da ne sme biti. Gomila poljoprivrednih proizvođača ima problem i čeka pet, šest, sedam hiljada evra povraćaj i ne znam kada će se taj povraćaj desiti. To je problem za nekoga ko čeka sedam ili osam meseci.
S druge strane, vi ste izjavili juče, citiraću vas, dve stvari: „Mi smo budžetski proces započeli dan pošto su se stekli uslovi“. Onda posle ponovo: „U našem je interesu da kasnije počnemo budžetski proces“. Ja vas apsolutno razumem, pravio sam dvadesetak budžeta što u AP Vojvodini, što u lokalnoj samoupravi, ali hajdemo onda da promenimo Zakon o budžetskom sistemu. Nemojte da ulazimo u priče da imamo svi iste zamerke, da kršimo zakon i da je ovo jedan od retkih zakona da imamo tačno definisane termine kada mora da se pojavi pred poslanicima. Hajde da ga promenimo u smislu datuma, jer ćemo samo morati da pregovaramo sa MMF-om.
Što se tiče samog budžeta, mi tu imamo da ste ozbiljne prihode i povećanja u prihodnoj strani predvideli. Na brzinu ću to reći. Na primer, 11% otprilike na poreske prihode, porez na dohodak građana 12%, porez na dobit pravnih lica 12%, porez na dodatu vrednost negde otprilike 9% ili 39 milijardi, ako sam dobro uspeo da stignem da pročitam ove podatke, što znači da mi treba da povećamo potrošnju u toku sledeće godine na nivou 200 milijardi. Ja mislim, da bi se to desilo, da moramo da pošaljemo svih 250 nas jednu želju u Laponiju Deda Mrazu, da nam se to ostvari. Voleo bih da se to ostvari, ali sumnjam, pogotovo ako pričamo o situaciji gde imamo problem sa ambijentom, o tome je pričao juče premijer, o tome ste pričali i vi, a taj ambijent, pre svega poslovni, ne znači samo u duing biznis listi izdavanje građevinskih dozvola. Od svih privrednih subjekata u Srbiji, možda jedan posto investira u novi Grinfild, ali gotovo 99% ima potrebu da uloži hipoteku zbog kredita, uradi konverziju zemljišta, a katastri rade to mesecima i katastrofalno je biznis okruženje. Da ne pričamo o sudovima koji to rešavaju, radno-pravne sporove i sve ostale sporove u domenu privrede užasno loše.
Znači, mi imamo očekivanja koja su dosta prevelika. Imamo sedam milijardi povećanja akciza cigareta, je li tako? Očekujemo da ćemo napraviti sedam milijardi u trendu kada se smanjuje broj pušača i kada će poskupeti cigarete, da ćemo s tim nadomestiti taj prihod. Još jednom kažem, svi zajedno 250 čestitki da pošaljemo i da zamolimo Deda Mraza da nam to ostvari u toku sledeće godine.
Uzeli smo pare, završavam sada, tamo gde je bilo najlakše. To smo čuli danas nekoliko puta – od penzionera, od javnog sektora, od zdravstva, od obrazovanja. Molim vas, učinite nešto, izgubićemo lekare, izgubićemo prosvetare. Stotine lekara završava nemački jezik po ubrzanom kursu, medicinskih sestara koje žele da napuste ovu zemlju. Ako nešto ne uradimo i pare nađemo na drugoj strani, pre svega u ovim subvencijama prema javnom sektoru koji ne daje rezultate, pričali smo danas ceo dan o tome, izgubićemo mogućnost da imamo svi pravo na lečenje. Hvala vam.

Hvala.
Drago mi je što ste mi dali dva minuta, pošto je stvarno kratko vreme.
Nadam se da shvatate da pričamo o istom interesu, da ne smemo doći u situaciju u kojoj smo strmoglavo krenuli, o tome o čemu vi govorite, uvaženi ministre Lončar.
Gospodine Vujoviću, očigledno ste uradili stari fazon u budžetu, pocrnili ste prihode. Ja sam rekao i ogradio sam se u startu da smo samo gospodine Edimoviću dobili izvršenje sa trećim kvartalom. Jedino Ministarstvo poljoprivrede je dostavilo odborima izvršenje sa trećim kvartalom koje je stiglo na vreme u skupštinske odbore. Ali, ono što je meni strašno važno, nema potrebe da polemišemo, slažem se s vama, ali strašno je važno, priča o poljoprivredi.
Mi smo doneli odluku da prebacimo Upravo za agrarna plaćanja iz Šapca u Beograd, pa smo izgubili godine u traženju prostora i onesposobljavanju nas da povučemo sredstva iz IPARD-a koja su mnogo važna za poljoprivredu, koja bi vama omogućila da rasteretite vaš budžet, a ta sredstva koja treba da locirate za kapitalne investicije, a locirate na nekom drugom mestu, pre svega, mislim na morajuće plate, zdravstvenim radnicima i prosvetnim radnicima.
Strašno je važno i da čujemo od ministra Nedimovića kada ćemo završiti Upravu za agrarna plaćanja? To smo pitali vašeg pomoćnika, državnog sekretara. Strašno je važno da ne gubimo desetine i stotine miliona evra zato što smo nesposobni da povučemo sredstva koja nam pripadaju. To je po gruboj proceni negde oko 250 miliona za protekle četiri godine, negde otprilike 50 naših sredstava koja bi ušla unutra i 200 koja nam pripadaju iz IPARD-a. To su sredstva koja mogu da rasterete budžet Ministarstva finansija se lociraju na drugu stranu, a kapitalne investicije se finansiraju onako kako se finansiraju u okruženju, pre svega od evropskih para. Hvala vam.

Hvala.
Predložio sam izmenu ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz nekoliko razloga. Gotovo deset godina je prošlo od kada je donesen Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji je tada imao za cilj da se zemljište koje je bilo van funkcije i van domašaja malih poljoprivrednih proizvođača na teritoriji Republike Srbije, a pre svega na teritoriji AP Vojvodine, omogući da dođe u ruke malih poljoprivrednih proizvođača. Samo godinu dana je bilo neophodno da na licitacijama mali poljoprivredni proizvođači dođu do zemljišta i omoguće prvi put suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda sa teritorije Republike Srbije.
Samo osam godina posle toga Vlada koju je predvodio Aleksandar Vučić gotovo dve godine od današnjeg dana je uradila potpuno suprotan proces i trećinu najboljeg zemljišta, pre svega AP Vojvodine, po principu ideje koju je davnih dana razvio Maks Magnus u Alanu Fordu, izmislio Superhika, smislio zakon koji će trećinu najboljeg zemljišta oduzeti i šanse da dobiju mali poljoprivredni proizvođači sa teritorije AP Vojvodine Republike Srbije i dao u ruke stranim investitorima. Razlozi koje je on objašnjavao za promenu tog zakona sa ministrom Dinkićem tadašnjim su bili mnogi. Pre svega, rekao je da niko neće da investira u agrar zato što su usitnjene parcele. Niko mu nije objasnio koliko su velike parcele na teritoriji AP Vojvodine, a onda je rekao – ako mi promenimo zakon, doći će famozni Arapi pa će povećati prinos četiri do pet puta poljoprivrednih proizvoda po hektaru AP Vojvodini, a onda je izjavio da će gotovo milion hektara staviti pod navodnjavanje, sa istim Mlađanom Dinkićem 2013. godine.
Prošlo je dve godine od ovog zakona, ja sam pokušao pažljivo da pitam kroz poljoprivredne stanice i seljake u Vojvodini, da li se rodio taj Arapin koji je napravio 140 tona po hektaru kukuruza, kako je preporučio ministar tadašnji, prvi potpredsednik Vlade, a sadašnji predsednik Vlade. Jedan razlog je za to, da se takav rodio, taj bi dobio Nobelovu nagradu, istog trenutka.
Pogledali smo i kako se navodnjava zemljišta, cifra ista onakva kakva je bila i pre toga i nisu razlozi u ovom zakonu. Razlozi u ovom zakonu su duboko koruptivni da bi se omogućilo privatnim investitorima da privatnim razgovorima sa premijerom, na raznim tenisima i ostalima, poklonimo stotine hiljada hektara zemljišta i da to zemljište isključivo na jedan ilegalan način oduzmemo iz ruku seljaka. To najbolje znaju kako se desilo, seljaci, recimo, iz Bačke Palanke, pre svega iz Obrovca, Nove Gajdobre, Dovariševa, Mladenova, koji su sa istim takvim kombinacijama predsednika Vlade ostali bez zemljišta i danas su seljaci ali bezemljaši.

Poslovnik, član 108. O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, a to ste vi. Očigledno je da to ne radite kako treba. Počeli ste zakone fizike da kršite kada ste sami sebi dali repliku na predsedavanje gospodina Arsića. Drago mi je da ste osetili potrebu da branite ono tamo što se juče ponelo prema … (Isključen mikrofon.)

Hvala, poštovana predsednice.
Ovaj amandman se tiče donošenja sigurnosnih planova na temu bezbednosti na plovnim putevima i on podrazumeva da se izuzme direkciji donošenje tih sigurnosnih planova i da to treba da radi Vlada Republike Srbije.
Nije sporno da Vlada Republike Srbije može da usvoji taj plan, ali nije dalje precizirano na koji način i ko će kao stručno lice da napravi taj sigurnosni plan, ne samo jedan nego gomilu planova koji podrazumevaju. Te smo mi mišljenja da to treba da radi dalje direkcija. Niko nije kompetentniji od direkcije da radi ta dokumenta, a nije sporno da takva dokumenta podnese Vladi i da ih Vlada usvoji. Vlada nema stručan kapacitet da donosi ovakve akte, a u samom zakonu nije obrazloženo ko će to da uradi. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, ja ću koristiti vreme i ovlašćenog predlagača.
U načelu, kada smo razgovarali o ovom zakonu pre tri nedelje, rekli smo naše mišljenje o ovom zakonu, nekoliko ključnih stvari koje nisu prihvatljive za nas da glasamo za ovakav zakon, ali nismo čuli obrazloženje zašto ulazimo uopšte u ovakvu izmenu i dopunu zakona, a pogotovo zašto iz godine u godinu po nekoliko puta menjamo jedan te isti zakon.
Član 2, gde se podrazumeva uvođenje privatnih operatera, odnosno privatnih kompanija koje će raditi posao direkcije u ovom slučaju, je stvar koja nam je objašnjena i koja je u obrazloženju ovog člana zakona koji se menja. Ključni argument je taj da ćemo uraditi više posla u budućnosti, zato što sada sredstva koja su kriminalno mala u ovom trenutku, a oko toga moramo svi da se složimo, za održavanje plovnih puteva i svih ostalih hidrotehničkih objekata koji se podrazumevaju održavanje su mala i ona se troše na sredstva, kao što su plate, tehničko održavanje, itd.
Ja nisam dobio odgovor od ministarke - kako će to sada imati više para? Razumem da će Direkcija za plovne puteve da uradi nadzor i da učestvuje u pravljenju projektne dokumentacije, ali nisam razumeo u kom kontekstu se sada stvaraju nova sredstva koja ćemo alocirati privatnicima.
Pored toga, na žalost, imali smo nesretan slučaj koji se desio pre nekoliko dana, a tiče se „Ivana Milutinovića“ i preduzeća koje je radilo ove poslove i koje radi ove poslove za Direkciju. Moji glavni argumenti protiv ovoga su ti da nemamo privatnike bilo gde, i to smo potvrdili i u Holandiji ni u Austriji, nemate privatnika na ovako važnim poslovima, a nismo sigurni, odnosno u budžetu ne postoji obaveza da ćemo obezbediti veću količinu novca za posao koji treba da se uradi. Takođe, mislimo da tako važni poslovi moraju ostati u rukama Republike Srbije ili AP Vojvodine, što se tiče odbrane od poplava.
Na kraju, imamo jako loša iskustva sa privatizacijom takvih važnih poslova koje puštamo privatnicima u ruke. Nemam šta drugo da pomislim nego da privatizacijom „Ivana Milutinovića“ spremamo i otvaramo vrata za poznatog kupca koji će imati mogućnost kao privatnik da radi poslove koji su isključivo u nadležnosti Republike Srbije. To je jedna stvar.
Druga stvar, dalje se obrazlaže da ćemo u narednih godinu dana spremiti pravilnike po kojima ćemo odabrati te privatne firme koje će raditi, ne znamo za koje pare, te poslove za koje sada Direkcija nije imala dovoljnu količinu novca. Nismo dobili odgovor šta će se desiti sa zaposlenima i onim ljudima koji su operateri na tehničkoj mehanizaciji sadašnjih plovnih objekata koje imamo. Ono što je jako važno, po nama, šta će se desiti narednih godinu dana? Da li će Ministarstvo vrlo brzo da usvoji pravilnike i da licencira one koji trebaju to da rade? Da li će važiti licence koje je izdavalo do sada Ministarstvo za hidrograđevinska preduzeća, pre svega mislim one na teritoriji AP Vojvodine i ove u Republici Srbiji, kao što su „Regulacije“, na primer, iz Sremske Mitrovice i šta će se desiti u tom među prostoru kada ne budemo imali pravilnik? Da li će taj posao da nastavi da radi Direkcija i kada će biti ti pravilnici usvojeni?
Ovo je potpuno neprihvatljiva stvar, pogotovo ako imamo iskustva iz oblasti koja je vrlo bliska ovome, a naslanja se na ovu oblast, a to je oblast iz vodoprivrede koja je strašno važna za Republiku Srbiju i gde smo pretrpeli ogromne štete, ne poznajući posao od strane resornog ministarstva, do mogućnosti da privatizujemo neka preduzeća koja su, naročito u centralnoj Srbiji, potpuno nefunkcionalna za posao kojim treba da se bave.
Na kraju, imamo uporedna iskustva, pre svega sa Mađarskom koja je privatizovala dominantno svoju vodoprivredu i rezultati njihovi su katastrofalni. S druge strane, imamo Republiku Hrvatsku koja ima, po meni, najbolji zakon o vodoprivredi, a to je analogija i na ovaj posao kojim treba da se bavi nova agencija, odnosno ustupiti privatnicima posao koji oni treba da rade. To je potpuno neprihvatljivo, jer su to poslovi od javnog interesa i strašno važnog značaja za Republiku Srbiju. Hvala vam.

Hvala.
Stvarno nisam znao da imam savet lingvista prekoputa u ovoj sali i da raspravljamo o pismenosti i nepismenosti akata. Da, naša namera kada napišemo „briše se“, a trebali ste pročitati zašto je ministarka odbila, i ministarstvo, ovo je potpuno razumno. Ona žena kaže da ako izbrišemo ovo što ona uvodi u ovaj zakon, to menja njenu intenciju promene ovog zakona, a mi brišemo stvari koje mislimo da nisu dobre.
Molim vas, ja sam proveo dve godine kao komandant štaba odbrane AP Vojvodina po funkciji, u trenutku kada su se desile poplave u Republici Srbiji ni jedan objekat u AP Vojvodini nije stradao. Istine radi, što se tiče Šapca i molim vas da to znate i primite k znanju, gradonačelnik Šapca u to vreme, u ponedeljak je zvao mene kao komandanta u utorak je dobio 200 hiljada vreća, dobio bapove pumpe i poslali su mu nekoliko kamiona da reši problem otvorenog nasipa koji nije on ostavio otvoren nego Ministarstvo poljoprivrede, jer je raskinulo ugovor sa Svetskom bankom i šesto metara desne obale Save je bilo otvoreno u Šabcu. Nemojte da optužujete ljude, napravili ste tamo nešto što je neprimereno.
Što se tiče amandmana, čvrsto verujem iz iskustva iz vodoprivrede da nije dobro da u ovako važnu delatnost uvodimo privatnika. Zato što je to loša praksa i nismo protiv privatnog biznisa, nego smo za to da određeni poslovi ostanu u rukama države. Ovo su važne stvari. Kao što sam se zalagao na mestu sekretara za poljoprivredu, zaduženog za resornu vodoprivredu u Vojvodini da vodoprivredna preduzeća ne budu privatizovana, vaša situacija koju ste pominjali kada su elementarne nepogode u pitanju i kada se pokazalo da su ona koja su privatizovana potpuno nefunkcionalna i ne mogu da odgovore zahtevu Republike Srbije i AP Vojvodine i svih onih kojima trebamo da odbranimo u tom trenutku, tako i ovde mislim da para ako nema dovoljno za direkciju, nema dovoljno ni za privatnike. Hvala.

Oduševljen sam neznanjem neko ko će da nas edukuje ovde sa diplomom pravnog fakulteta. Vi znate ko je po zakonu odgovoran. Nikakvi generali nisu odgovorni. Prosto, imate zakon koji definiše ko šta radi u takvim situacija. To je jedna stvar.
Druga stvar, žao mi je što moram da vas obavestim mi smo bili u zgradi vodoprivrednog preduzeća sve vreme u Mitrovici, koja se nalazi na obali Save, a general Kuribak je bio smešten u „Moroviću“, koji je poslat onog trenutka kada je predsednik opštine iz SNS-a odbio naređenje da radi u skladu sa zakonom, pa je onda premijer reagovao i poslao generala tamo da rešava pitanje isključivo „Morovića“ po nalogu Vodoprivrede Vojvodine. Tačka.
Da završimo tu stvar. Ko je šta radio dokazao je Obrenovac. Šabac je bio otvoren 600 metara zato što ste raskinuli tender Ministarstva poljoprivrede, Goran Knežević bio ministar, i zato što niste zatvorili 600 metara nasipa Save i moralo je da se to zatvori.
Što se tiče amandmana, vratiću se na ozbiljne teme, ministarka, složićete se da čišćenje vodotokova na onom što jesu vodotokovi direktno utiče na nivo voda od kojih treba da se branimo.
Nemojte da mi objašnjavate šta jeste, šta nije. Vi ste u obrazloženju napisali da će biti više para zato što nećete pare potrošiti na direkciju nego ćete raspisati tender pa dati privatnicima. Da obavestim, obično postoje direkcijske cene koje su uglavnom manje od tržišnih, pa po tom kubiku izmuljavanja i čišćenja rečnih vodotokova imate nižu cenu nego što će dati privatnik.
Na kraju, živi bili pa videli. Vama će proći ovaj zakon ovakav kakav jeste, a mi ćemo postaviti pitanje – koje su vam danas cene, a koje će vam biti cene kada raspišete tender i dobijete privatnike za poslove za koje čvrsto verujemo da ne treba da radi privatnik. Hvala.

Hajde da stavimo na tačku na ovo.
Gospodine Martinoviću, sramota je da se ne govori istina u parlamentu, a još veća je sramota da ljude koji su u vodoprivrednim preduzećima ceo svoj život proveli i koji kod Jaše Tomića, kada je pukao rumunski nasip, su proveli mesec dana i danonoćno rade, da ih omalovažavate, to je tačka. Nemojte to da radite, ti ljudi jedini imaju znanje i pamet. Vi ste pokazali kako branite Srbiju u Obrenovcu, tačka.
Druga stvar, pitali ste me koji je to privatnik radio čišćenje kanala. Ni jedan, 22 vodoprivredna preduzeća su u sklopu „Voda Vojvodine“, nisu sva sa teritorije AP Vojvodine, kao što su Galovica i kao što je Vodoprivredno preduzeće „Sava“ iz Šapca, ali se finansiraju i isključivo po direkcijskim cenama su radile. Jedno je privatno, ono je privatizovano puno ranije u Bačkoj Topoli.
Što se tiče atarskih puteva, ne znam kako ste spojili atarske puteve sa ovim, ali bih vas molio da pogledate budžet i shvatićete da od budžeta 2013. godine, a vi ste ekspert za atarske puteve bili u Rumu, to znam, a od 2013. godine kada sam ja pravio budžet, 2014. i 2015. godine nemate poziciju atarskih puteva, jer je to notorna budalaština za investiranje.
Lepo molim vas, pogledajte budžete, imate na sajtu, da tada kada sam pravio budžet nisu postojali atarski putevi.
Za kraj, gomila kvalitetnih ljudi je u vodoprivredi i, nažalost, će napustiti vodoprivredu, kao i kod ovog zakona, zato što pre svega ne ulažemo u vodoprivredu i zato što se ne bavimo niti vodoprivredom, niti pitanjem plovnih puteva, koje je usko vezano za ovo.
Još jedna stvar, nije najveći budžet poljoprivrede u budžetu AP Vojvodine, već obrazovanja, to dobro znate, a poljopriveda je porasla onog trenutka i pre svega vodoprivreda, kada smo počeli da se bavimo naplatom prihoda da bi uložili u vodoprivredu, koja je dala rezultat 2014. godine.

Poštovani predsedavajući, treća nedelja kako je ovaj zakon u parlamentu. Prvo, započeli smo raspravu. Ne znam šta se tačno desilo, ali ministarka je bila sprečena da dođe u parlament. Ono što je danas zabrinjavajuće, a to je da danas gubimo vreme na situacije kada pričamo o amandmanima, a onda imamo vređanje poslanika od strane vladajuće koalicije, pa se ljudi vređaju ovde, pa vi određujete pauzu, pa se vraćamo posle pauze, pa ne znamo gde smo stali, pa preskočimo jedan amandman, a preskočili smo ga, pa ne pričamo o onome što treba da pričamo večeras ovde. Ja pokušavam, ako ste primetili, isključivo da pričamo o onome što je bila tačka dnevnog reda.
Za nas je potpuno neprihvatljiv ovaj zakon. Da skratimo tu agoniju koja traje već tri nedelje u vezi ovog zakona, mi smo podneli amandmane i ne može niko da nam osporava amandmane kada kažemo „briše se“. Ponavljamo vam to zato što su ministarka i njen tim obrazložili to da, ako se taj član obriše, mi imamo drugu intenciju zakona, što je potpuno prihvatljivo i normalno. Da li je tako, gospođo ministarka? Ne možete da nam branite to pravo i da neko tumači šta smo mi hteli sa tim da uradimo. Da, hteli smo, i tu se sistemski razlikujemo, da ne dozvolimo privatnim kompanijama da rade taj posao koji treba da rade. Protiv smo uvođenja FTO-a na brodove, jer to opterećuje taj biznis i protiv smo drugih stvari na koje smo podneli amandmane.
Ja ne mogu da se otmem utisku da smo mi ovde već gotovo tri meseca, a da smo dobili dva krnja zakona da raspravljamo o njima. Ne mogu da se otmem utisku da namerno vladajuća većina oteže zato što nemamo pametnija posla da radimo. Pred svaku sednicu predstavnici opozicije predlažu zakone koje vi odbijate, a koji su vrlo zdravorazumski. Dajte, stavite da o njima diskutujemo, ako nemate predloge Vlade da diskutujemo o njima u ovom parlamentu.
Ministarka, rekli ste, ja sam, pardon, rekao da će proći zakon. Da, tačno sam se tako izrazio, a vi ste rekli da pažljivo vodite računa o svakom aktu koji predlažete, pa i o ovom, da ste napravili konsenzus, napravili javnu raspravu sa zainteresovanima u vezi ovog zakona. Znam da ste imali sastanke sa predstavnicima luka i da su imali svoje mišljenje, da su nešto prihvatili, nešto niste prihvatili, ali dozvolićete mi, ako za treći put menjate zakon za tri godine, onda očigledno nismo pažljivo napravili zakon, odnosno niste pažljivo napravili zakon, niste toliko posvećeni ovom zakonskom aktu. Ovo je treća promena zakona u roku od tri godine.
Da vas podsetim pre tri meseca, kada je prof. Dragoljub Mićunović, kao najstariji poslanik predsedavao ovim parlamentom i kada je napravio pauzu negde u pola noći sa petka za ponedeljak. Držali ste konferenciju za novinare i rekli da se sprema puč i državni udar u Srbiji, a mi danas tri nedelje raspravljamo o zakonu i danas imamo opstrukciju od strane vladajuće većine koja vređa poslanike. Ne možete nekom da izgovorite da je lopov, kriminalac. To ako hoćete, ako ste toliko hrabri izađite na govornicu i recite tamo da taj može da vas tuži. Svesni ste toga, pa to ne može da uradite ovde u parlamentu.
Ja vas molim da razgovaramo o zakonima, ja se više neću javljati.

Imam vreme poslaničke grupe.

Ja vas slušam ceo dan ovde. Ceo dan slušam pažljivo i slušao sam prošli put…
(Aleksandar Marković, s mesta: On sluša, ali ne razume.)
Uglavnom da vi razumete. Meni je drago da gospodin razume drugu stranu.
U svakom slučaju, vi imate fenomenalno strpljenje gospodine predsedavajući. Neću se javljati više po ovim amandmanima. Jasno je da mi nećemo glasati za ovaj zakon i jasno je da zakon nije dobar. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, moram da vam pomognem, ali nisam čuo koji je član reklamirao, povreda Poslovnika, gospodin Martinović malopre, ali nema veze.
Gospodine ministre, pred nama je zakon i ovo je u mesec dana kako radi efektivno ovaj parlament, ko zna po koji put, peti ili šesti put, zajedno dolazimo sa temom ili uzimamo pare jedinicama lokalne samouprave ili produžavamo kredit, a tako što ćemo da pokažemo da nismo sposobni da završimo projekat, pa ćemo platiti onu čuvenu interkalarnu kamatu koju ste nam objašnjavali ovde. Dolazimo danas sa setom zakona o zaduživanju.
Ja ću se zadržati samo na ovom zajmu, kako se on tumači, od milijardu dolara pozajmice arapskog fonda. On je u biti u tekstualnom delu gotovo identičan sa zakonom koji je najavio neko pismo o namerama još 28. marta 2013. godine u Abu Dabiju potpisao Mlađan Dinkić tadašnji ministar, s tim što je on bio namenski kredit i on je bio u visini od sto miliona dolara, isto indeksiran drahmama. Ono što mene brine u svim ovim zaduživanjima, to je ono što smo mi pričali prošli put ovde, a to je da sem kod ovog kredita gde ste vi garant da ćete da povučete u ovim anuitetima koji vam dolaze sredstva i da rešavate probleme sa budžetskim deficitom, u ostalim zaduženjima koje mi imamo, imamo stalni taj problem.
Ja hoću da vas podsetim na to zaduženje iz 2013. godine, odnosno potpisano pismo o namerama sa istim tim fondom čiji danas imamo ugovor ovde, potpuno identičan tekst, kažem još jednom, samo što u ovom tekstu danas imamo mogućnost da vi podnesete zahtev, kako ste objašnjavali, i dobijete tranšu para, a kod ovog imamo projektno finansiranje, što je očigledno kompleksnije za ovu administraciju i pravi problem sa onom interkalarnom kamatom.
Pošto smo malopre čuli od predstavnika sadašnjeg i bivšeg režima kako su kamate bile više, ja vas molim kada budete imali pripremu za poslanički klub da objasnite i koja je cena kapitala bila tada, a u tom kreditu iz 2014. godine je bila veća cena kapitala nego što je u ovom danas kreditu, što dokazuje da to ne zavisi samo od domaće administracije.
Ja vas molim da se samo fokusiramo na taj kredit. Ministar Dinkić je otišao 28. marta u Abu Dabi, po nalogu tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade, i potpisao ugovor, na pismu je nabrojao 400 miliona dolara, sa ciljem da će tih 400 miliona dolara Razvojnog fonda Abu Dabija i 400 miliona dolara investicije Al Dahre obezbediti ukupno 800 miliona dolara investicija u srpsku poljoprivredu. Nakon toga se desilo – ništa. Godinu dana je prošlo od 28. marta 2013. do 6. marta 2014. godine, kada je u ovaj parlament došao zakon da ratifikujemo poseban kredit od istog fonda, ali namenski. Kažem još jednom, potpuno dva identična teksta, s tim što ovde imamo projektno finansiranje u tamo nekim drugim zakonima.
Ono što je tada usledilo, počela je intenzivna akcija od strane raznih ministarstava gde su pokušali da nakon ratifikacije ugovora mi obezbedimo projekte kojima ćemo ta sredstva povući i nećemo platiti tu interkalarnu kamatu i nešto uraditi s tim sredstvima. Do današnjeg dana, a taj kredit ističe za godinu i dva meseca, krajnji rok za povlačenje tih sto miliona dolara je 2017. godina, mi nismo povukli nijedan jedini dinar, od istog tog fonda.
Pominjali ste interkalarnu kamatu, ona je 0,5%, kao i u većini ostalih kredita kojim smo se zaduživali. Kako je to izgledalo? Ode ministar po nalogu predsednika Vlade ili prvog potpredsednika Vlade, koji ima najboljeg prijatelja u Abu Dabiju, potpiše pismo o namerama 2013. godine, onda tek za godinu dana dođe taj dokument u ovaj parlament 2014. i onda krećemo tek, mi ratifikujemo ugovor, a tek onda krećemo da obezbeđujemo projekte, pošto nemamo pojma šta ćemo da finansiramo. Onda 28. avgusta, četiri meseca posle toga ili pet meseci posle toga, šalje se upit „Srbijavodama“ i „Vojvodina vodama“ da uopšte dostave dokumentaciju, da pokušaju da spreme projekte za kredit koji već teče, pa se onda u septembru 25.9.2014. godine Vlada zaključkom obavezuje jedinice, sprovođenje i razvoj tih projekata, pa onda prođe još mesec dana pa se uputi pismo JP „Vode Vojvodine“ i „Srbijavode“, pa se traži projektna dokumentacija, koje ni u najboljem slučaju nažalost ne postoji u „Srbijavodama“, a postoji u „Vodama Vojvodine“, pa se onda 30.9.2014. godine, posle mesec dana, napravi sastanak u kabinetu predsednika Vlade Republike Srbije, pa se formiraju liste prioriteta, pa se izabere komisija koja će to da radi i tako to traje do 13.7.2016. godine, kada je održan poslednji sastanak, gde su opet neki predstavnici obišli hidrosistem koji je namenjen za finansiranje kula Mali Iđoš, a u međuvremenu je iz sopstvenih sredstava JP „Vode Vojvodine“ izgradilo hidrosistem, na njega više ne možemo da apliciramo i vrtimo i trošimo vreme, svesni da ćemo da potrošimo vreme i nećemo realizovati kredit, a platićemo interkalarnu kamatu za taj kredit. To je taj od istog fonda kredit od sto miliona dolara.
Vi mene možete da ubedite da ćemo mi namenski kredite trošiti kako treba, a ja vam kažem da nismo. Pre dve nedelje ili tri nedelje kada smo diskutovali ovde, ustanovili smo – zajedno smo platili 29 miliona od 1. decembra 2013. godine interkalarnih kamata, odnosno, za građane, platili smo kamate na kredite koje nismo povukli.
Što se tiče ovog kredita od milijardu koji danas imamo ovde, verujem da će biti potrošen i povučen u roku, znajući koliko ste vi ozbiljni ekonomisti, da će se to desiti. Ali, stalno vrtimo istu priču. Danas imamo opet debatu ovde da li smo mi u stabilnoj finansijskoj situaciji, da li ćemo pustiti povećanje plata ili ćemo ono umanjenje relaksirati tako što ćemo za neki procenat povećati penzije i plate. U takvoj smo finansijskoj situaciji, vi ste nam to jasno rekli na proteklih nekoliko sastanaka zajedno sa nama ovde u parlamentu.
Ali ono što jeste problem i u zakonu iz 2014. godine, a i u zakonu ovom, a niste nam pojasnili, a na tome je gospodin Ćirić insistirao, a to je ono, defakto hipotekarno založno pravo koji mi dajemo kao garant za ovaj kredit koji ste rekli da neće se desiti nikada da ni ova zgrada parlamenta ne bude sutra naplaćena ukoliko ne vratimo ova sredstva.
Još jedna stvar koja je jako važna i hoćemo da insistiramo na tome, verujem da ćete se vi sa tim pojaviti u parlamentu pred nama, a to je na osnovu Zakona o budžetskom sistemu člana 27e, fiskalna pravila stav 4. i člana 12. istog zakona, kaže sledeće – ukoliko dug opšteg nivoa države bez duga po osnovu restitucije pređe 45% BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini zajedno sa budžetom za narednu godinu podnese program za smanjenje duga, odnosno BDP.
Očekujem od vas da se u trenutku kada se pojavite sa budžetom ispoštujete ovaj Zakon o budžetskom sistemu, da tada debatujemo i da nam kažete kako ćemo izaći iz ovog problema u koji smo svi zajedno ušli. Defakto su stvari jasne.
Nemam potrebu da objašnjavam predstavniku sadašnjeg režima ili bivšeg režima kako već gospodin Arsić naziva članove opozicije, da 20.12.2012. godine Demokratska stranka nije mogla potpisati kredit za zajam. Svakako je to bio lapsus i greška, ali odgovornost je zajednička na ovome, te vas molim da ubuduće kada se razmišlja o zaduživanju, pre toga naterate, vi kao glavni i odgovorni čovek u Vladi za fiskalnu politiku, sve one koji imaju nameru da se zadužuju, da prvo imaju kompletiranu dokumentaciju, završenu eksproprijaciju i mogu da ta sredstva koja vi ugovorite plasiraju na namenske projekte, a ne da u proteklih tri godine, amnestirao sam vas za 2012. godinu iako ne bi trebao, 30 miliona evra platimo kamata za nešto što nismo uradili.
Još jedna stvar, možda nije tema ovde, kada pogledamo, a pominjana su javna preduzeća, mi stalno pričamo o uštedama i vi kažete u prvom danu kada ste nam obrazlagali, ovo je nagrada za naš rad, citiram vas – ovaj kredit je nagrada za naš rad, za to što smo smanjili plate i penzije, ovo je nagrada za naš rad. Ja bih vas podržao da ste reformisali javna preduzeća, da ste pominjanu „Azotaru“ doveli u red, da nismo opet upumpali pare u RTB Bor i da ono koliko ćemo dati ove godine za porez iznosi otprilike, uvećanje penzija koje ste vi predvideli ove godine. Hajde, da se dohvatimo onih najvećih problema kojima treba da se bavimo, a to su javna preduzeća koja su puno veći problem nego administracija i plate i penzije. Hvala vam.