Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, evo ja sam na ovaj budžet podnela više amandmana i iako možemo uglavnom da čujemo ovde samo hvalospeve na račun tog budžeta i upravo smo čuli da je on namenjen za napredniji i bolji život svih građana Srbije, ja sam htela malopre baš da citiram jednu čuvenu književnicu, Margaret Atvud, koja je u svojoj poznatoj knjizi "Sluškinjina priča" koja je ovih dana veoma aktuelna, iako je napisana pre više od 30 godina. To je inače knjiga o jednom totalitarnom režimu. Zaista bih svima preporučila da je pročitaju. Uzgred budi rečeno, upravo prevodim nastavak te knjige i jako je interesantno, taj totalitarni režim nije srušila opozicija, to je jako interesantna stvar, ali hajde, nećemo sada o tome. Ja sam samo htela da citiram jednu rečenicu koja kaže_ "Nikada nije bolje za sve, bolje je uvek samo za neke."

E sad da vidimo, ko su ti "neki"? Dakle, ja bih želela da vam kažem nešto o ovom budžetu sa stanovišta ne političara, jer ja to nisam, već građanina, koji je zaposlen u privatnoj firmi i sa pozicije nekoga ko se bavi kulturom. I sa jedne i sa druge pozicije ja mogu da vam kažem da ovaj budžet nije ni malo blistav. Toliko smo slušali o povećanju plata u javnom sektoru i toliko smo slušali o izgradnji svega i svačega i ovo moram posebno da napomenem.

Dakle, sa stanovišta, opet ću reći, nekoga ko budžet treba da puni, a ne da ga troši, a to su oni radnici koji su zaposleni u privatnim preduzećima, za njih ovaj budžet uopšte nije tako dobar, kao što je dobar za one koji su u javnim preduzećima.

Ne želim ovom prilikom da podvajam građane, ali želim da kažem da je daleko od toga da je za svakoga i da je za sve nas jednako dobar ovaj budžet. Dakle, mnogo se toga može reći negativnog.

Ne znam da li vi znate, da, htela sam da kažem još nešto vrlo važno. Ovo što kažete da je sve to što je izgrađeno, što je urađeno i štošta od toga je i dobro, ja to ne sporim, naravno da je dobro da se većina tih stvari radi, da je to uradio predsednik, stranka itd. Pa, moram da vas podsetim, draga gospodo, ja sam mislila čak da vi to znate, da ne postoji nikakav državni novac. Postoji samo novac poreskih obveznika, građana Srbije. Mislim da treba da se zahvalite, umesto stranci i svojim funkcionerima, građanima Srbije koji su napunili taj budžet.

Izvinite, ja se bavim politikom zadnjih nekoliko godina. Nemojte mi pominjati stalno tu 2012. godinu, kada sam isto radila u privatnoj firmi, gde radim i sada. To se na mene ne odnosi, uopšte me se ne tiče. Moram vas razočarati.

Mada, moram da kažem da zavidim nekim kolegama iz opozicije, koliko ih pominjete ovde. To već liči na svojevrsnu reklamu. (Isključen mikrofon)

Član 104.

Dobro, po Poslovniku.

Dobro.
Prozvao me je kolega.

Hvala.

Dakle, prozvana sam ovde kao neko ko se usudio da kaže da puni budžet.

Ja moram kolegi da kažem da on nema pojma da li ja dolazim na posao ili ne, jer ja nisam zaposlena u Narodnoj skupštini. Da, ja jesam poslanik, ali moja radna knjižica se ne nalazi ovde.

Dakle, ja vas molim da proverite kako ja radim tamo gde se moja radna knjižica nalazi i uverena sam da ćete biti impresionirani mojim radnim učinkom. Potpuno sam uverena u to.

Zaista mislim da ništa od ovoga što je izrečeno se ne odnosi na mene. Posebno želim da naglasim da ne učestvujem, da nisam član nikakve, jesam došla na funkciju kao član grupe građana, to je tačno. Time se veoma ponosim, jer mislim da je većina tih građana bila izuzetno puna entuzijazma i da su bili izuzetno zainteresovani i učinili najviše što su mogli da nešto pozitivno u tom trenutku urade.

Ali, pričati o tome da sam ja nešto u ne znam kojoj organizaciji ili grupi radila nešto negativno, ja vas samo molim da počnete malo da potkrepljujete te stvari dokazima, jer apsolutno nemam blage veze sa svim ovim što pričate. Potpuno je pogrešno usmereno sve ovo što ste pričali o meni.

Inače, ja sam već više puta rekla da građani, ja mislim da je njima ovo jasno, i da građani pokazuju daleko veću zrelost od političkih partija u ovim trenucima i sigurna sam da će oni to umeti da prepoznaju.

Što se tiče samog toga sednice, hajde da kažem nešto i o tome. Istina je da ove godine imamo pravo ili neku priliku da kažemo neku reč sa ovim amandmanima itd. Međutim, ono što mi se ne dopada jeste to što se i dalje sednica ne svodi na sadržaj budžeta, nego se uglavnom svodi i dalje na neka prepucavanja, preslišavanja ko je šta radio, u kojima ja uopšte ne želim da učestvujem.

Hvala.

Ja sam samo htela da budemo potpuno precizni, ne želim da se veoma mnogo udubljujem u sve ovo što je rečeno. Želim da kažem samo par stvari.

Znači, prva i najvažnija stvar koju želim da kažem, kao odgovor jeste da taman posla da ja mislim da vredim zbog ovoga ili onoga više od bilo kojeg drugog čoveka ovde ili bilo gde drugo to bi bio, ne znam ni ja fašizam, rasizam, uopšte me to ne zanima.

Znači, nije to razlog zbog kojeg ovo pričam. Razlog zbog kojeg ovo pričam jeste da ja možda posmatram budžet iz nekog drugog ugla i da sam o tome želela da pričam. Inače da sam u laik politici, okej, to me uopšte ne vređa i ja verujem da jesam laik, verujem da ću to i ostati. Još nešto što je vrlo bitno, želim da kažem da naravno da nemam ništa protiv političkih stranaka taman posla, one treba da postoje i moraju da postoje.

Ali, što se odgovornosti tiče, koja je takođe spomenuta, ja mislim da bi veoma važno bilo za našu zemlju, da imamo ne samo odgovornost političkih stranaka nego da bi svaki političar, da li je laik u politici, evo kao što sam ja, ili je iskusni profesionalni, ili kako god hoćete političar na najvišoj mogućoj instanci u državi, morao da snosi ličnu odgovornost za sve što radi i govori, e za takvu odgovornost ću se ja zalagati uvek i kao građanin i kao političar, ako već smatrate da govorim kao političar. Hvala.

Hvala.

Neću da dužim, nisam pristalica polemika takve vrste. Samo moram da podvučem da ima više podataka koji su navedeni u diskusiji koji zaista nisu tačni.

Ja sam čak pisala Otvorenom parlamentu da ima netačnih podataka o meni dosta. Samo moram da podvučem, nisam zaposlena u Skupštini, nisam član nijedne političke stranke. Zaista podaci o tome nisu tačni.

Ne bih se više zadržavala na tome, ne želim da produbljujem tu diskusiju. Hvala.

Zahvaljujem.

Ne bih želela da protraćim ni sekund ovog dragocenog vremena koje je potrebno za ovaj moj najvažniji danas amandman, osim što ću reći da sam objavila, imam kod sebe papir koji sam predala na pisarnicu još u julu mesecu, da nisam član nijedne stranke i da molim Skupštinu da me vodi kao takvu u svojoj evidenciji, te ne bih više da raspravljamo o tim tvrdnjama, osim što me iskreno interesuje zašto je važno uopšte nekome da li sam ja član neke stranke. Vidite, neke kolege bi mi sad rekle – tako ti i treba kad ulaziš u salu. Kao što vidite, nema ih mnogo koji su spremni na ovakve diskusije.

Ali, ja sam danas ušla u salu iz veoma važnog razloga, a sada ću preći na to.

Ja se nadam da svi poslanici ovde znaju da je Košutnjak jedno od veoma važnih, mogu slobodno da kažem, žarišta trenutno u gradu i u Republici, gde su još od pre nekoliko meseci građani se samoorganizovali, da tako kažem, potpuno samoinicijativno, u nekakvim nastojanjima da se odbrane od stvari koje se dešavaju, a koje oni ne žele.

Poznato je da je jedan veliki deo Košutnjaka već opustošen, devastiran, zbog planova da se tamo sagradi nekakva veštačka stena i multifunkcionalna dvorana, što je izazvalo proteste građana još letos, koji su dosta potrajali, bili su dosta burni. Tom prilikom, danas je bio odbornik samostalni iz opštine Rakovica, Dejan Ivanović, moj gost na mojoj konferenciji za štampu, tom prilikom je skupljeno, između ostalog, kažem, malo vremena imam, oko 3.000 potpisa građana koji ne žele da se ovo gradi.

Imam ovde i dokumente koje je on zamolio da se dostave svim poslanicima. Ukoliko bi se uvažio ovaj moj amandman, ispunili biste želju građana da se ne gradi ova dvorana ili bar da se ne gradi u Košutnjaku, gde je predviđeno da se još pet puta više stabala poseče nego što je to do sada urađeno. Građanima je to veoma važno.

Ja vas zbog toga molim da uvažite ovaj amandman, da ispunite želju građana koji su dali svoje potpise. Gradska vlast je nedavno preko internet ankete imala u odnosu na neko pitanje o Savskom mostu dve i po prema tri i po odnos izjašnjavanja građana, i to smatra relevantnim. Pošto je ovde isti broj građana, a niko nije od njih želeo da se ovo gradi, ne mogu biti glasovi građana i njihov glas važan i relevantan samo kada odgovaraju vlasti, da li je to gradska ili republička.

Zbog toga vas molim, dobićete svi ove materijale, i molim vas da glasate za ovaj amandman i da time ispunimo želju građana koji ne žele da se naše porodično izletište Košutnjak, pluća Beograda, pretvore u nekakvo gradilište nekih objekata koje niko ne želi.

Ukoliko imam vremena, ja bih vam i pročitala nešto iz ovog materijala.

(Predsedavajući: Privodite kraju, koleginice.)

Dobro. Znam da imam malo vremena. Ali, evo, dobićete svi ovaj materijal. Dakle, u ime građana koji tamo stanuju, u ime svih građana Beograda, ja vas molim da usvojite ovaj moj amandman. Hvala.

Ministre, zaista vas molim da ukoliko postoji potreba, zaista govorim ovde u ime građana i mogli ste se uveriti u to, znate i sami verovatno ili se bar nadam da znate kakvi su protesti bili zbog seče jedne petine onoga što treba tek da se poseče, ne sporim, neka se grade multifunkcionalne ili kakve god sportske dvorane, ali ne moraju se graditi tamo gde već decenijama građani imaju izletište. Znate i sami da je ovo i ekološki problem i problem svake druge vrste.

Dakle, postoji milion mogućnosti da se tako nešto ne radi u Košutnjaku. Građani su jasno rekli da to ne žele. Ne bi sada da ulazim u priču i dalje da vam pričam šta su sve građani rekli da ne žele ovde u Srbiji da se gradi na onakav način kako se gradi.

Držaću se ovoga za šta sam danas zaista ovlašćena da govorim u ime tih građana. Potpuno sam sigurna u ovo što govorim. Može tako nešto da se izgradi i na drugom mestu, veliki je Beograd. Ima mnogo mogućnosti za to. Molim vas da Košutnjak ostane zelena oaza. Time što će se negde neke sadnice eventualno zasaditi, ne mogu se zameniti ona stabla koja već više decenija rastu tamo i svaka država čuva svoju prirodnu i istorijsko-kulturnu baštinu, a treba to da radi i Srbija. Dakle, građani to ne žele na tom mestu. Hvala.

Hvala, ministre, na ovim podacima. Moram samo da vam kažem, građani to jako dobro znaju, do sada se, vi ste rekli, između 45 i 50 stabala. Do sada se uporno operisalo nekim podatkom koji su građani videli svojim očima da nije tačan, a da je u pitanju 19 stabala. Nemam nameru da se sporim, niti oko broja stabala, niti sa većinom ovoga što ste vi i gospođa Gojković rekli.

Znači, nije to pitanje ovde. Nije pitanje da nešto možda treba da se izgradi ili ne treba da se izgradi. Slažem se da nažalost nisu mnoga prirodna, istorijska i kulturna dobra u ovoj zemlji zaštićena.

Lično sam predlagala puno puta izmene Zakona o kulturnim dobrima. Neću sada da širim temu o tome. Ja sam načula nešto da će se konačno taj zakon i promeniti, koji je veliki problem i činjenica da je status tih dobara ili vrlo često sporan. To uopšte nije deo ove priče.

Deo ove priče sada je da građani koji su protestovali, to verovatno ipak znate, veliki deo leta proveli tamo, su rekli da ne žele da se tamo ovo gradi. Dužna sam da vam to kažem u ime tih građana. To želim da upamtite i molim vas, da ponovim, nije problem, verujem, da se na bilo kom drugom mestu izgradi sve to. Nisu sečena bolesna stabla, sečena su zdrava stabla uglavnom.

Rečeno je već sve da građani nemaju ništa protiv da se ovo izgradi nekom drugom mestu, ali ne u Košutnjaku koji treba da ostane onakav kakav jeste, jer je to želja građana. Hvala.

Nema problema. Hvala vam.

Evo, odgovoriću vam. Biće devastiran Košutnjak zbog toga što se seku stabla da bi se betonirao jedan veliki deo parka Košutnjak koji je sada zelena oaza. Ne vidim nikakav problem, vi kažete posadiće se nova stabla. Pa, nije stvar samo u tome da ovde sečemo stabla, a ovde sadimo, ne mogu ta stabala da zamene. Možemo mi da izbetoniramo čitav Košutnjak, pa sada uzmemo neku potpunu drugu lokaciju, pa tu pravimo novi Košutnjak. Pa, nije poenta u tome. Građani žele Košutnjak ovakav kakav jeste. Dakle, o tome vam pričam.

Nije sporno da se mogu zasaditi mada mene baš zanima da li će biti zasađeno toliko stabala. Problem je u onom delu koji je posečen, koji se betonira, gde su posečena stabla. Zbog čega onda ne može da se izgradi na drugom mestu ova hala, i ja vam opet kažem da je to želja građana. Nije samo stvar u brojevima, ja nisam matematičar, stručno vam ne mogu odgovoriti, jer ja sam prevodilac po struci, ali znam šta žele građani, a oni su to pokazali svojim protestima i svojim potpisima. Ne mogu da vas ubedim drugačije nego da vam to kažem, a vi da li ćete ispuniti želju građana ili ne to je na vama. Hvala.

Hvala vama.

Mene počinje ovo da podseća na onu krilaticu – napravićemo lepši i stariji Košutnjak. Ne žele ljudi da se nešto tu gradi, da se na ovom mestu ruši i da se ovde pravi.

Zaista sam rekla i prenela ono što sigurno znate, ukoliko ste iole pratili, zbog čega su bili protesti na Košutnjaku. Valjda ste pratili, valjda ste videli koliko je to trajalo i valjda znate da su građani to rekli. Potpuno razumem da oni žele da neki park koji svi mi pamtimo i ja ga pamtim iz nekih dana, nije važno sada da mi pričamo svoje lične uspomene.

Vi kažete da ne bi deca gledala u mobilne telefone i ekrane. Ako se igraju u Košutnjaku gde je priroda i gde je najveći park prirode u Beogradu, sigurno neće gledati u mobilne ekrane. Mislim da se ne možemo složiti oko ovoga.

Vaše je pravo da tvrdite da tamo, baš tamo mora da se izgradi multifunkcionalna dvorana, a moje je pravo da tvrdim da građani to ne žele i da vas molim da ispunite želju građana tako što ćete glasati za ovaj amandman. Nemam šta drugo da dodam tome i hvala vam.

Ja vas molim, vi ste predsednica ove Skupštine, tražite ovaj dokument koji sam u julu mesecu predala na pisarnicu, ako ne možete da ga dobijete, ja ću vam doneti kopiju, imam je kod kuće, da me vodi Skupština kao samostalnog poslanika koji nije član nijedne stranke. Nisam dakle, član ni Zelene stranke, niti bilo koje druge stranke. Ne znam kako drugačije to da dokažem.

Mislim pre svega da ovo nije predmet rasprave, ali zaista nisam i ne znam zbog čega to uporno tvrdite, kada ja to mogu da dokažem. Na kraju krajeva, vi ste advokat, vi ste pravnik pa bi trebalo da znate da ne tvrdite nešto što mogu da dokažem da nije istina.

Zaista ne želim više uopšte da se bavim ovakvim tvrdnjama. Zamolila sam da ispunite želju građana, vi vidim ne shvatate ozbiljno želje građana. Znate i sami, kažete da izlazi narod na ulice, kažete da su oni to tražili, dakle slažete se sa mnom, ali smatrate da to ne treba da se ispuni. U redu, vi ste svoje rekli, ja sam rekla svoje i ne moramo se složiti. Ova Skupština tome i služi.

To što kažete da sam ušla u Skupštinu da ovo zastupam, pa jesam, jer sam želela da ispoštujem ovo što su me građani zamolili, ali način kako se odnosite prema meni, pre svega sa ovim netačnim tvrdnjama, zaista govori na moju veliku žalost u prilog tome da ne možete biti u ovoj sali saslušani onako kako bi trebalo da se bude. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća, poštovani gosti, poštovani ministri, ja sam imala prvo veliku želju da pohvalim pre svega dolazak evo u poslednje vreme, barem, prilično redovan dolazak Vlade na ovo postavljanje pitanja. Međutim, jako mi je žao što Vlada nije u kompletnom sastavu i posebno mi je žao što tu nije premijerka i što nema još nekoliko, ja bih rekla, ministara ključnih resora. Dakle, Vlada nije u kompletnom sastavu. Želela sam da se obratim, pre svega premijerki, kao i glavnom predstavniku Vlade, a i glavnom predstavniku, koliko ja znam, naše države, barem tako kažu i Ustav i zakoni.

Drago mi je što je ovo postavljanje pitanja postalo malo redovnije, jer smo mi zaista prosto zatrpani pitanjima građana, a veoma je malo prilika da se ona postave. Pa, kada već govorimo o Skupštini, o radu Skupštine, želela bih da pitam, želela sam da pitam premijerku, ali može da mi odgovori bilo ko od ministara na moja pitanja, ko se bude smatrao prozvanim i ko ima pitanje - da li je pre svega uredu da na ovakav način radi Skupština Srbije?

Govorili smo malo pre, recimo o budžetu i Vlada tvrdi da je taj budžet izvanredan. Ako je to tako da je fokus čak na budžetu, pa kako je onda moguće da mi ovih dana sedimo na sednici koja ima 62 tačke dnevnog reda, a da je samo jedna od tih tačka budžet, i to naglašavam ne prva tačka dnevnoga reda, i to znači da očigledno ove godine, kao ni prethodne, nažalost, prave rasprave diskusija o budžetu zapravo neće ni biti. Ako je taj budžet toliko dobra, zbog čega bi bilo tako?

Kada smo već spomenuli Kosovo, nisam imala nameru da o tome pričam, ali kada govorimo i o radu naše Skupštine, pa taj parlament u Prištini koji smo malo pre spominjali, on raspravlja o pregovorima Beograda i Prištine, dok naš parlament o tome ne raspravlja. Da li mislite da je to u redu? Da li to znači da Vlada nema poverenja u ovaj parlament u kojem ima ogromnu većinu? To mi uopšte nije jasno.

Međutim, druga pitanja koja sam želela da postavim tiču se pre svega situacije u Srbiji i o tome šta nameravate da preduzmete u vezi sa uništavanjem pre svega prirodnih resursa Srbije. Govorim naravno o rekama Srbije. Mislim da svi znaju u kakva je situacija u vezi sa rekama Srbije, a građani su u takvoj situaciji da čak i kada dobiju recimo presudu koja je u njihovu korist ne mogu tu presudu da sprovedu. To je naravno u vezi sa stanjem o našem pravosuđu. Naravno da i ne sprovođenje presude krivično delo, ali pravosuđe ja bih rekla najbolnija tačka Srbije i jedna od onih koji su uvek sporne, čak kada je reč i o tim pristupnim pregovorima, međutim, meni se čini da se u vezi sa tim ne preduzima ništa.

Ništa nije bolje stanje ni u zdravstvu, jer smo došli u situaciju da građane bukvalno nema ko da leči, da mnogih struka i specijalizacija lekara nemamo dovoljno. Nažalost, imala sam prilike da se uverim u poslednje vreme da je tako, a mogla bih o tome veoma opširno da pričam i da je to jedan od razloga zbog čega građani toliko odlaze iz ove zemlje.

Posebno moram da pomenem strahovito stanje u vezi sa uništavanjem kulturne baštine Srbije koja nepovratno propada dok se novac izdvaja za neke namene koje su, ja bih rekla, potpuno neobjašnjive kao što je recimo ovogodišnja rasveta…

Imam dosta dodatnih pitanja, ali krenuću najpre od ovoga. Nije prvi put da mi se gospoda ministri, pa i kolege poslanici obraćaju kao nekome ko je bio u nekakvoj vlasti ili je nekada vršio vlast itd. Ja amneziju nemam, ali mogli biste vi da se raspitate da li ja imam bilo kakve veze sa bilo čim.

No i da nemam, znate, postoji jedna pojava u psihologiji koja se naziva projekcija, a to je da ono što želite vi da uradite prepisujute uvek drugom, pa to je recimo sticanje političkih poena. Meni nikakvi politički poeni nisu potrebni, jer ja pre svega nisam političar, niti sam član bilo kakve političke stranke. Ovde sam došla kao građanin koji zastupa interese građana. Raspitajte se malo. Volela bih da mi kažete u kojoj sam ja to političkoj stranci.

Dakle, što se tiče ulaganja u zdravstvo, znate, moje vreme je ovde ograničeno, a ministri imaju neograničeno vreme, pa bih ja volela da ima priliku da kažem još ponešto.

Te specijalizacije ništa ne vrede kada ti lekari odlaze u inostranstvo, ti lekari o kojima pričate ministre, to su naši srpski lekari koji odlaze u inostranstvo, a onda dolaze ovde da bi vršili jednom mesečno možda operacije. Raspitajte se koliko imamo u Srbiji, evo, ja ću vam dati konkretan, tražili ste konkretan primer.

Recimo, retinohirurga koji mogu da izvedu teške, najteže operacije. Ja znam primer dece, od recimo deteta pet godina koje je ostalo bez oka zbog toga što nije na vreme izvršena operacija, a operacija u inostranstvu je koštala 150.000 evra, koje roditelji nisu imali.

Dakle, da pređem dalje na pitanja koja su ostala bez odgovora. Sva pitanja u vezi sa pravosuđem, niko mi ništa nije odgovorio, ja sam rekla da je pravosuđe u katastrofalnom stanju, niko se na to nije ni osvrnuo, ali izgleda da se to ovde i ne smatra uopšte bitnim.

Takođe, mi niko nije odgovorio na to zbog čega parlament recimo u Prištini može da raspravlja o pitanju našeg sporazuma, a mi ne možemo da raspravljamo o tome. Ali, da se vratim, recimo na ova ulaganja u vezi sa kulturom i kulturnom baštinom, na koje mi takođe niko nije odgovorio.

Niko ne dolazi od turista u Rim ili u Pariz da bi video novogodišnju rasvetu. Turisti tamo dolaze da bi videli kulturne znamenitosti, koje su u Srbiji u katastrofalnom stanju, čak je i gospodin Vesić rekao nedavno da bi moralo da se uvede krivično delo uništenja kulturne baštine, ja ne znam da li vi to znate, ali ja sam to čula, pa me interesuje da li bi ministri, da li bi Vlada podržala takav jedan predlog koji je došao od gospodina Vesića? Dakle, nisam ja to rekla.

Takođe, kad sam rekla o trošenju novca na novogodišnju rasvetu da bi se od toga moglo izgraditi, neću sad da kalkulišem sa brojem, recimo vrtića, koje bi se mogla izgraditi od tog novca koji se daje na rasvetu, na subvencije… itd.