Vrlo kratko. Zahvalio bih se narodnim poslanicima na iscrpnoj raspravi, na trudu. Usvojili smo onoliko amandmana koliko smo mislili da neće rušiti koncept zakona.
Međutim, vreme će biti sudija da li je ovaj zakon dobar ili nije. U svakom slučaju, možemo da konstatujemo jednu stvar, da smo naš pravni sistem ovim zakonom, ukoliko on bude usvojen, uskladili sa Ustavom i međunarodnim aktima i da smo, zapravo, popunili jedan pravni okvir za rešavanje ovih problema koji do sada nisu bili adekvatno regulisani.
Još jedanput, zahvaljujem se i poslanicima opozicije i poslanicima vladajuće koalicije na razgovorima i nadam se da ćete ovaj zakon usvojiti.

Pre svega, izvinjavam se narodnim poslanicima što juče nisam bio u mogućnosti da prisustvujem kada je otvorena diskusija, odnosno rasprava o amandmanima zakona o azilu, ali bih vas zamolio za razumevanje jer posao kojim se bavim ne može uvek da predvidi vreme, mada znam da je jedna od najprečih obaveza ministra da bude u parlamentu.
Hteo bih da vas obavestim, a to ste verovatno dobili, da je Vlada usvojila četiri amandmana, i to prvi amandman narodnog poslanika Momira Markovića na član 2. Predloga zakona, onda amandman narodnog poslanika Milovana Radovanovića na član 2, Nataše Jovanović na član 14. i poslanika Lidije Vukićević na član 20. Takođe, usvajam sada amandmane na član 11, koji je podneo narodni poslanik Dejan Mitrović, i na član 31, amandman koji je podneo Odbor za odbranu i bezbednost, tako da se to evidentira.
Zamoliću vas i za još jednu odsutnost u toku današnjeg dana pošto su mi obaveze neodložive.

Poštovani poslaniče Nikoliću, ne može policija sve. Radi ne sama od sebe, nego radi po nalogu svih pravosudnih organa, tužilaštva i istražnog sudije. Da vidimo da li ima tamo, u tim spisima pred sudom, nešto od onoga što je juče izneto, a Ministarstvo unutrašnjih poslova postupiće po svakom nalogu tužilaštva. Ali, nemam uvid u to šta je rečeno i šta se nalazi pred Specijalnim sudom.

Samo jedna stvar. Ovde se radi o licu koje je u prekršaju. Znači, radi se o licu koje je u prekršaju, a teret dokazivanja, ''onus probandi'' nikada nije na onom ko je u krivici. Teret dokazivanja nikad nije na onom ko je u prekršaju ili u krivici.

 Pre svega, gospodine poslaniče Jojiću, vi sigurno znate da MUP nije jedini organ koji primenjuje ovlašćenja. Prema tome, ne slažem se da nazovete nekog policajac i da je on radio nešto bez naloga. Postoje i druge službe u ovoj zemlji koje imaju ovlašćenja. O ovome ćete dobiti izveštaj. Pojam "policajac", "policija" se često slobodno koristi.
Druga stvar, da se vratimo na amandman. Vi hoćete da tvrdite da neko ko je ilegalno ušao u zemlju treba da dokazuje ono što je država već utvrdila, a utvrdila mu je nelegalni ulazak.
(Petar Jojić, sa mesta: Da li on ima ličnu kartu, pasoš, ime i prezime?)
To država utvrđuje u postupku. Vi tvrdite da onaj ko je u prekršaju treba da dokazuje svoju vinost.

Samo malo da pojasnimo amandman Aleksandra Martinovića. On nije u duhu celog zakona i ne samo ovim, nego još jednim amandmanom, kao da se izražava nepoverenje da policajci  neće nešto da urade ili će da sakriju.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Zašto da ne, i to je moguće.)
Dobro, ako vi imate takvo mišljenje o našoj policiji, da će ona to da uradi, onda to je druga stvar, ali dozvolite da objasnim.
''Ovlašćeni politički službenik MUP-a dužan je da primi pisani zahtev stranca koji traži azil, izvršiće njegovo evidentiranje, a zahtev za azil odmah službenim putem dostaviti nadležnom organu za azil na odlučivanje.''
Kada se tumači ovaj amandman, ne može a da se ne zaključi da ovde vi predviđate dva organa, jedan je policajac, a drugi je neki organ koji je van MUP-a, pa propisujete kako će policija, ovlašćeno službeno lice, to što bude evidentirala, da da drugom organu. Međutim, ovde se radi o jednoj strani u članu 23, a to je da je to odnos unutar organizacionih jedinica MUP-a.
Kad neko nešto evidentira, sigurno da je to učvršćeno i da to mora putem samog posla da ode npr. u ovom slučaju u Upravu za granične poslove, gde komisija, odnosno kancelarija donosi odluku za azil. To je isto kao kada bi rekli da događaj koji se desi, i gospodin Jojić zna, evidentira se u dnevnik ili knjigu događaja, pa se po tome ništa ne postupi. Znači, neko napravi saobraćajnu nesreću, nanese tešku telesnu povredu i vi kažete - to je evidentirano. To niko neće preuzeti u dalju nadležnost.
Međutim, funkcionisanje MUP-a ima svoju logiku. Isto ovo, kada ovlašćeno službeno lice nešto evidentira i kada se način evidentiranja i način postupka unutar organa uprave reguliše, a regulisaće niko drugi nego ministar, onda je to put da dođe do dobijanja azila.
Suština, kada se dobro rastumači vaš amandman, a prihvatio bih ga zato što prihvatam sve amandmane od svih, koji su suvisli, koji funkcionišu u duhu zakona, prihvatio bih ga da ovde nema podvojene logike, da možete da izdvojite zaključak da je ovlašćeno službeno lice koje evidentira - jedna stvar, a neki drugi organ koji je van ministarstva pa to treba da se uradi - druga stvar. Sigurno ne treba toliko ići precizno i izražavati sumnju da neko u MUP-u neće nešto da evidentira i da prosledi nekom drugom.

Imamo član 14, gospodine Jojiću, i slažem se da se traži analogija u drugim propisima, ali u članu 14. kaže da će se licu koje traži azil obezbediti da bude saslušano od strane osobe istog pola. Analogno možemo da zaključimo, ako se traži za nešto što je manje, onda može i za više.

Član 14. stav 2. govori ovo što ste vi rekli, gospodine Jojiću: ''Načelo iz stava 1. ovog člana uvek se primenjuje prilikom pretresanja, telesnih pregleda i drugih radnji u postupku koje podrazumevaju fizički kontakt sa licem koje traži azil'', a sve pod rubrumom - Načelo rodne ravnopravnosti. Znači, potpuno je ispoštovano, i kod saslušavanja i kod pretresa.

Samo jedno pojašnjenje. Ovaj zakon se ne primenjuje na izbeglice koje su to svojstvo stekle na osnovu Zakona o izbeglicama.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Koje su to druge izbeglice?)
Druga stvar, to su ljudi koji nemaju naše državljanstvo ili koji nisu državljani ove zemlje, a zbog određenih razloga se nalaze na našoj teritoriji. Na kraju krajeva, svi oni mogu da traže naše državljanstvo po Zakonu o državljanstvu.

Ove izbeglice o kojima vi govorite mogu da traže državljanstvo, po Zakonu o državljanstvu koji smo doneli pre dva meseca, ovde nema nikakvih problema. Znači, mogu da dobiju državljanstvo Republike Srbije. Nemojmo da sklanjamo jedan zakon koji smo doneli pre dva meseca.

Poštovani potpredsedniče, cenjeni narodni poslanici, prvo da izložim ...
(Predsedavajući: Molim narodne poslanike da saslušamo gospodina ministra.)
... obrazloženje zakona, pa će gospođa Radeta dobiti objašnjenje u vezi sa vašim pitanjem. Ja bih vas zamolio samo da izložim Predlog zakona. Hvala vam.
Azil je u Republici Srbiji do sada bio uređen Zakonom o kretanju i boravku stranaca iz 1980. godine, koji je u najvećoj meri prevaziđen i u pogledu azila, odnosno ovog instituta nije pružao adekvatan pravni okvir za rešavanje o tom pravu. Donošenjem zakona o azilu pravni sistem Republike Srbije će se u potpunosti usaglasiti, pre svega, sa odredbama Ustava Republike Srbije i brojnim međunarodnim aktima iz ove oblasti, a to su: Konvencija o statusu izbeglica iz 1951. godine sa Protokolom iz 1967. godine, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima iz 1948. godine, Evropska konvencija o zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda iz 1950. godine, Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka iz 1984. godine, Konvencija UN o pravima deteta iz 1989. godine i relevantne direktive EU.
Po predloženom konceptu azil je bilo koja zaštita koju naša država pruža strancima po osnovu utočišta (znači, izbeglice) ili supsidijarne zaštite licima koja nemaju pravo na utočište, ali imaju pravo na zaštitu po drugim međunarodnim konvencijama, znači, privremena zaštita, zaštita od surovog kažnjavanja, nečovečnog postupanja, torture, a ako su iz zemalja u kojima vlada nasilje opštih razmera, ukoliko u njihovim zemljama postoje oružani sukobi ili masovno kršenje ljudskih prava.
Usvajanje zakona o azilu predstavlja jedan od uslova za pridruživanje EU i korak ka stavljanju Srbije na "belu šengen" listu. Novim zakonom o azilu po prvi put u našoj pravnoj praksi detaljno se uređuje poseban upravni postupak. Ovaj postupak je značajan u dva segmenta. Pre svega, postupak je u potpunosti prilagođen specifičnom položaju tražilaca azila i njihovim potrebama, ali, sa druge strane, i potrebi države da se zaštiti od mogućih masovnih zloupotreba prava na azil.
Institut azila, i to treba naročito naglasiti, zbog prava na boravak i zaštitu koja se u toku celog postupka pruža tražiocu azila na stalnoj je meti ilegalnih migranata iz celog sveta.
Zbog ove činjenice evropske zemlje su u svojim zakonodavstvima izgradile efikasan sistem zaštite koju smo i mi inkorporirali u naš zakon. Najbolja evropska praksa u pogledu zaštite i države, a i ljudi koji traže azil ugrađena je u naš predlog zakona.
Predlogom zakona o azilu obrazuju se tri specifična tela koja učestvuju u postupku izdavanja azila. Prvo, koje odlučuje u prvom stepenu, jeste kancelarija za azil koja je u sastavu MUP-a. Ona sprovodi, kao što sam rekao, prvostepeni postupak.
Drugo telo je komisija za azil, koju određuje Vlada, koja donosi sve drugostepene odluke. Centar za azil je u sastavu Komesarijata za izbeglice u kome se tražiocima azila u toku celog postupka obezbeđuje smeštaj, ishrana i drugi životni uslovi.
U postupku primene mera ograničenja kretanja obezbeđena je i sudska zaštita tražiocima, na taj način što je propisano da o žalbi na odluku o određivanju boravka u prihvatilištu za strance pod pojačanim policijskim nadzorom u hitnom postupku rešava nadležni okružni sud i to u roku od 180 dana. Do sada je o pravu na azil odlučivao UNHCR i po podacima od 2000. godine do danas je podneto 652 zahteva za dobijanje azila.
Moram da kažem da ukoliko se usvoji ovaj predlog zakona, prestaje da važi Zakon o azilu Srbije i Crne Gore, koji je bio samo okviran zakon i pravna osnova za donošenje republičkih zakona. S obzirom na složenost i obim priprema neophodnih za primenu ovog zakona, on će se primenjivati od 1. aprila 2008. godine.
Što se tiče poslaničkog pitanja poslanika Radete, tačno je, danas su, u jutarnjim časovima, lišena slobode 32 lica koja su bila članovi organizovane kriminalne grupe. Oni su tokom 2001. i 2002. godine uzeli učešće u simulovanim multilateralnim kompenzacijama, i to prijavljivanjem fiktivnih obaveza, a od 2005. godine, 2006. i 2007. godine, sačinjavali fiktivne dokumentacije, kojima su prikazivali promet robe i usluga i stvarali privid da su se stvorili realni poslovi. Nosioci kriminalne grupe su Milan Kuzmanov iz Požarevca i Dragan Ignjatović, odgovorno lice JKP "Gradska čistoća" iz Beograda.

Samo vrlo kratko da odagnam ova nerazumevanja. U članu 35. Predloga zakona kaže se – protiv prvostepenih odluka donetih u postupku azila žalba se podnosi u roku od 15 dana od dana prijema prvostepene odluke. Po zakonu, u upravnom postupku žalba ima suspendivno dejstvo, osim ako se ne naglasi; znači, svaka žalba se obustavlja. Što se tiče sudske zaštite, član 198. Ustava – zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu. Znači, obezbeđena je i sudska zaštita.
Što se tiče ovog trećeg pitanja, lica iz sigurnih država, to je razlog da se ne dobije azil odnosno da se odbije zahtev, ali nije razlog jer ne isključuje mogućnost posle saslušavanja lica da mu se da azil.

Samo u vezi ovog poslednjeg što je rekao poslanik Pastor, što je izneo bojazan i na Odboru za bezbednost. Zapravo, on je izneo jednu činjenicu da se danas u Srbiji, odnosno u Vojvodini, u Bačkoj, vrši popis imanja i kuća koje su napuštene. Izneo je bojazan da to radi država Srbija da bi u tim objektima nastanila, odnosno smestila ljude koji budu vraćeni u zemlju na osnovu readmisije.
Rekao sam da to nije tačno, a izneo sam i objašnjenje – da Ministarstvo unutrašnjih poslova uspostavlja davno zaboravljeni sektorski način rada, da se u svakom mestu uspostavljaju dosijei sektora, da znamo ko živi, da jednostavno imamo kontrolu u pogledu kriminala i dešavanja u određenim naseljenim mestima.
Rekao sam još jednu stvar – da će oni koji budu dovedeni u Srbiju biti upućeni u mesto njihovog prebivališta, ali vi ne možete, zato što ste Mađar, da kažete da oni ne smeju da se kreću, i ne možete da kršite ustavnu odredbu u članu 39. Ustava koja govori da svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji.

Samo odgovor na pitanje prethodnika.
Prvo pitanje – da li smo morali da potpišemo ovakav sporazum? On je bio vezan za sporazum o viznim olakšicama i na taj način je bio uslovljen.
Koliko sam razumeo, koji su to ljudi koji će se vraćati? To su oni kojima je prestala ili viza ili neka dozvola o boravku, ili koji su na teritoriji zemalja Evropske zajednice nelegalno, odnosno treća lica za koja će se tek dokazivati da li je Republika Srbija kriva zato što su oni došli na teritoriju neke od zemalja. To je jedan od zaštitnih instrumenata, sam postupak dokazivanja i neće biti tako lako da se sva treća lica vrate Srbiji.
Pitanje koje interesuje sve, koliko je to ljudi koji će biti vraćeni? Naravno, taj broj ne može nikada tačno da se odredi, ali imamo jedan presek u 2003. godini, 18 hiljada ljudi je vraćeno, a otprilike, oko 47 hiljada ljudi treba da se vrate i to, najviše ih je u Nemačkoj oko 25 hiljada, u Holandiji 12 hiljada, Belgiji tri hiljade, Švajcarskoj tri hiljade, Luksemburgu tri hiljade.
Što se tiče člana 21. treba pročitati ovu fusnotu gde se kaže da – ''Obim teritorijalne primenjivosti u vezi sa Srbijom biće definisan u pregovorima bez diranja u Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti''.
Znači, UNMIK će sprovoditi određeni postupak na teritoriji gde sada Republika Srbija ne može da je sprovodi.
Dalje, koji su to oblici pomoći povratnicima? Moram da kažem da je i to predviđeno i da Služba za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije obezbeđuje pomoć povratnicima.
Ima ceo plan po osnovu Sporazumu o readmisiji, a prati ovu populaciju građana Republike Srbije sa pozicije moguće ugroženosti njihovih ljudskih prava, tako da od njih nismo dobili zeleno svetlo, da je ovo moguće i izvodljivo, sigurno ne bismo potpisivali ovaj sporazum.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je notiralo i pribeležilo sve ono što je izrečeno na Odboru za bezbednost, a koliko me pamćenje služi, poslanik Maraš je izneo i dao broj određenih predmeta.
Svakako da ćemo to poslaničko pitanje detaljno razmotriti i nećemo dati samo odgovor na poslaničko pitanje, nego, ukoliko je to istina, preduzećemo određene krivično-procesne radnje. Zahvaljujem vam se, gospodine Jovanoviću, na pruženoj pomoći, odnosno vašem poslaniku, ali budite sigurni da ćemo sve do detalja ispitati. Hvala, još jedanput.