Dame i gospodo narodni poslanici, sva tri predstavnika opozicionih klubova su rekli ono što su mislili i ono što je istina za građane Srbije.
Stvarno, ovo je čisto šegačenje sa nama poslanicima, a i građanima Srbije od strane Vlade Republike Srbije i od strane ove skupštinske većine u ovom parlamentu.
Od samog konstituisanja Vlada Republike Srbije pa do današnjeg dana svi zakonski projekti su kasnili. Mi smo ih dobijali uoči same rasprave, tako i ovaj najvažniji zakonski projekat, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije, dobili smo sa zakašnjenjem 40 dana.
Sve ovo treba da znaju građani Srbije, ali treba da znaju i ovo, da vlast želi nas da okrivi zbog ovakve ekonomske situacije u zemlji i zbog nedonošenja budžeta. To je problem. Treba znati istinu da i ovaj budžet, ovakav kakav je načinjen, preslikava Vladu Republike Srbije, on je napravljen ucenama i pogodbama međusobnim, počev od Rize Halimija, pa sve do Mlađana Dinkića.
Vlada koja vlada ucenama teško će da opstane, sama sebe će da proguta. To što možda Vladi Republike Srbije odgovara da se ne usvoji ovaj budžet, i najverovatnije odgovara, a odgovara i mnogim tajkunima koji će za ovaj period privremenog finansiranja, da li kreditnim karticama ili kupovinom velike količine robe sebi obezbediti da negde tamo krajem februara ili u martu drže monopol, a poznato je da inflacija postoji, ne onoliko koliko vi prikazujete, nego je mnogo veća, i verovatno ćete pokušati da sve to branite nekom ekonomskom krizom. Mada građani Srbije i mi Srbi gotovo na sve do sada smo navikli i naučili, pa nas ne može ništa iznenaditi, pa ni ta nekakva ekonomska kriza sveta.
Ono što ste vi napravili građanima Srbije, to je istina. Zemlja koja je u tranziciji i vašim zakonom o privatizaciji uništili ste privredu Srbije, uništili ste ekonomiju. Naime, rasprodali ste pošto-poto sve ono što je vredelo u Srbiji, i šećerane, i cementare i uljare.
Sada se rasprodaje zemljište, vode, ostao je još taj vazduh. Već smo te naše energente prodali, NIS, rudnike, sve ono što se moglo prodati vi ste prodali, ali umesto da je od tih sredstava ulagano u razvoj, u infrastrukturu Srbije, u privredu, vi ste pola toga na vaša putovanja, na vaše izborne kampanje potrošili, a drugi deo normalno dali privilegovanim ministarstvima ili firmama koji koriste ta sredstva.
Pobogu, zar nema teže čestitke građanima Srbije za Novu godinu nego ove laži koje prosipa Mlađan Dinkić i onaj mali Božidar Đelić! Zar nije dovoljno samo laži oko besplatnih akcija, pa sve do SSP, da bi danas Đelić imao hrabrosti da kaže kako ćemo dogodine da budemo kandidati za ulazak u Evropu i da će Evropa da nam pokloni 400 miliona evra za pomoć Srbiji? Eto, to su najnovije laži koje on prosipa. Verujem da su te njihove laži prevazišle onog čuvenog barona Minhauzena.
Zato želim da građane pred ovu novu godinu obavestim i upozorim da ova vlada Srbije, ovakva kako je sklepana, teško će da prebrodi ovu krizu i probleme sa kojima se suočavaju građani Srbije. Godina 2009, posebno od polovine pa nadalje, biće mnogo teža.
Ali, mi umesto da sredstva iz budžeta, takva-kakva, koliko su planirana, da ih planiramo tamo gde su neophodna, tamo gde može nešto da se uradi, a to je da obnovimo poljoprivrednu proizvodnju, da pomognemo tim krajevima gde je proizvodnja bila razvijena i može i dalje da funkcioniše, a u brdsko-planinskim predelima da pomognemo preostale seljake da se bave stočarstvom, da se bave onim s čim su se odvajkada i uvek bavili. Da pokušamo i mlade da zainteresujemo da vratimo u selo.
Dolazim iz brdsko-planinskog područja, Raške oblasti, tamo gde su se dogodila najveća iseljavanja, najveća migraciona kretanja pod onom komunističkom vlašću, pod onom pogrešnom politikom koju su vodili tadašnji Titovi vazali. Oni, koji su zbog nekog herojstva, ili što su u nekom selu postali partizani, ili ne znam ko, gde su stajali, pravili su fabriku, bez obzira da li je to bilo isplativo ili ne.
Postoji primer za Železaru Smederevo kada je jedan funkcioner, da ga ne imenujem, pokojni je, svratio, iz nužde, pored puta, video lep teren, i kaže - ovde će da bude železara, a železa nigde u blizini. Evo, šta je doživela Železara i šta će da doživi danas. Nažalost, to i danas Republika Srbija, Vlada Republike Srbije ...
Molim vas, upozorite poslanike. Pozivam gospođu predsedavajuću da upozori ovu levu stranu da bi mogli da govorimo.
Vlada Srbije nema svoju razvojnu strategiju, nema svoj cilj, jednostavno bavi se sama sobom.
Prilikom čitanja amandmana koji sam podneo pomenuću šta bi značilo deo sredstava samo iz ovog amandmana, koji predlažem da se izdvoji, za brdsko-planinske predele i planine Rogozni, koja gravitira prema Zubinom Potoku, prema Mitrovici, Zvečanu i Leposaviću.
Ima poslanika iz tog kraja koji će potvrditi moje tvrdnje, bez obzira što pripadaju vladajućoj koaliciji. Na tom području, na planini Rogozni i obroncima planine Rogozne, do prije 20-30 godina radilo je preko 20 osnovnih škola. Nažalost, danas je ostalo samo tri osnovne škole, i to do četvrtog razreda.
I tamo gde su ostale te tri škole, negde sa 24 učenika i nekih 17 koji putuju u osnovnu školu, udaljenu i po 14 km u jednom pravcu, nikada buldožer u ta sela nije došao. Zar nije to sramno za državu Srbiju? Zar nije to za sve nas ovde bruka i sramota u 21. veku? Treba sresti one mališane koji putuju 14 km iz neke zabiti da bi došli do petog, šestog, sedmog ili osmog razreda.
Kada je dolazio ministar za infrastrukturu, gospodin Mrkonjić, želeo sam na licu mesta da ga upoznam sa ovim problemom. Negde na petnaestak-dvadesetak kilometara došli smo da vidimo, šta je to, gde je to, jer je tamo teško doći. Obećao je da reši taj problem. Računamo da je od reči i videćemo da li će nam pomoći.
Za Ministarstvo za infrastrukturu pročitaću da je i to ministarstvo skresano, nije kao poljoprivreda, ali je ipak dosta umanjeno. Mi smo na Odboru za saobraćaj i veze govorili oko ovih problema. Svi poslanici iz tih krajeva, posebno krajeva zaboravljenih od strane Vlade Republike Srbije, poput juga Srbije i jugozapada, koji gravitiraju prema određenim granicama, rekli smo da je prošle godine budžet bio 23,6 milijardi, a ove godine 16,4.
Iako je ministar bio zadovoljan, smatram da je to malo. Ono da je sreće da ima novca da se sva ministarstva pojačaju, posebno ona koja su od vitalnog značaja za Republiku Srbiju. Možemo mi da pričamo i o poljoprivrednoj proizvodnji, ali ako nemamo puta, ako nema u selu puta, vode i struje, ako tamo ljudi ne mogu da dođu, onda kako da se bave tim poslom. Imamo mnogo opština koje kubure sa ovim problemima.
Tačno je što su mnogi ovde poslanici govorili, treba restriktivno smanjiti budžet ministarstvima, odnosno ministrima koji putuju. Pre nekoliko godina sam izračunao, samo što je ministar Drašković putovao za godinu dana moglo bi da se uradi 180 km magistralnog puta.
Molim vas, ne da ovim kritikujem ni Beograd, ni Niš, ni Novi Sad, ali želim da Srbija ima podjednak razvoj. Želim da ne gradimo samo velike urbane centre, jer jednoga dana, možda za 10-20 godina ovakvom politikom svi ćemo se naći u tom centru, a ne znam od čega ćemo živite i koji će nam to biti prihodi.
Zbog toga ovaj amandman, koji sam podneo, kao i svi amandmani koje je podnela SRS, imaju cilj da poprave ovaj budžet, imaju cilj da se prekomponuju sredstva, da se usmere tamo gde su neophodna. To je poljoprivreda, neka socijalna davanja, infrastruktura. Mi moramo to da činimo. Niko se nije setio ovde, gospođo ministarka, da vidimo šta je to sa belom kugom, sa natalitetom u Republici Srbiji. Niko. Čak nijedan zakonski projekat ne možemo da dobijemo od strane ni one vlade, ni ove vlade od 2000. godine, kako bismo mogli da vidimo šta je to sa belom kugom, šta je to sa natalitetom.
Iskoristiću priliku da vam pročitam statističke podatke šta se to radi u Srbiji. U 2007. godini priraštaj stanovništva kod Albanaca je 24,5, a kod Srba je taj trend minus tri, negativan. Sada prosta matematika, razmislite kako dalje, kuda dalje. Narod govori, čije su ovce, toga i livada. Nisam pristalica toga, ali ovo su velika upozorenja, gospođo ministarka.
Broj umrlih u 1997. godini je 98.068, a broj rođenih 70.716. U 2007. godini 102.805 je broj umrlih, a rođenih 68.102. Zar nije ovo podatak za uzbunu svih nas? Zar nije ovo podatak da i ministri, i foteljaši i ovi tajkuni, koji su se nafatirali para, ne shvataju da će ih jednoga dana pojesti svoja deca?
Zar nije momenat da razmislimo kako dalje, koja je to strategija razvoja Vlade Republike Srbije, da li će nekada da sednu zajedno i političari, i predstavnici crkve, i Srpske akademija nauka i sva nauka, pa da se napravi neki koncept zajednički kako dalje. Ovako, čini mi se da iz godine u godinu idemo nazad, idemo negde tamo, odakle se možda nećemo vratiti.
Da ne govorim i da vas zamaram o podacima vezanih za broj samoubistava koji se godišnje izvrše u Srbiji, posebno su povećala samoubistva otkako ste vi dosmanlije došli na vlast za 26%. Znači, narod u ratu nije činio ovo što čini otkako vi vladate. Sve su to segmenti i podaci upozorenja za vas, da vidimo kako dalje.
Amandman koji sam podneo odnosi se na član 5, razdeo 5, glava 5. 9, tačka 9, funkcija 330, u ekonomskoj klasifikaciji 423, usluge po ugovoru, u kolonama 6 i 8, iznos 58.274.000 zamenjuje se iznosom 10 miliona. Samo ova razlika da ostane ovom selu, koje sam pomenuo, mesnoj zajednici, od 48 miliona i nešto, rešili bi problem putovanja te dece. Evo, samo taj deo.
Da ne kažem o drugom delu, isto u članu 5, razdeo 14, funkcija 420, EK 451, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6 iznos 17 milijardi 285 miliona zamenjuje se iznosom 17 milijardi 332 miliona 274 hiljada, a u koloni 8 iznos 17 milijardi 885 miliona zamenjuje se iznosom 17 milijardi 933 miliona 274 hiljade.
Gospođo ministarka, molim vas, kao stručnjaka u ovoj oblasti, da na Vladi Srbije gledamo gde ta sredstva treba usmeriti, kako žive ti ljudi i u Tutinu, i oko Zaječara, kako žive na KiM. Dajte da učinimo sve kako bi se ovo poboljšalo, a posebno ono što srpski radikali traže, to je ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju. To nas jedino može spasti. Hvala.