Dame i gospodo narodni poslanici, u pravu su poslanici kada govore da se radi o obimnoj i složenoj materiji koju je ministar Dinkić objasnio samo delimično leteći od zakona do zakona.
Verovatno nije bio raspoložen niti je imao volje da sve to obrazlaže onako kako dolikuje jednom ministru, jer vidite i sami da ima problema sa svojom poslaničkom grupom i verovatno tamo rešavaju ko će dalje da zadrži monopol, da li Labus ili Dinkić ili će se danas podeliti ili ponovo ujediniti, zavisno od plena koji su opljačkali ove poslednje dve godine, kao i prethodna vlada, odnosno vlast DOS-a one prethodne tri godine.
Naime, nije stvar u toj interesnoj grupi hvatanje generala Mladića i ucene oko hvatanja tog srpskog heroja, nego se radi o nečem sasvim drugom, a to je podela plena i kontrolisanje finansijskih tokova od strane Mlađana Dinkića ili Labusa.
Ovi zakonski projekti su jedan set koji će se primenjivati delimično, ono što bude interes Ministarstva finansija, to će primeniti, a ono što ne bude u interesu to neće primeniti, već će to završiti na policama, kao i ostali zakonski projekti.
Neko reče da ovi zakoni nisu evropski, nego naši. Pa, u svakom zakonu možete da vidite da je to po direktivi EU, ne znam osmoj, četvrtoj ili nekoj drugoj, znači ovo je ipak usaglašavanje, odnosno trka da bi se dodvorili evropskim mentorima koji podržavaju ovu grupaciju.
Zadržaću se delimično na predloženim zakonima, a najveću pažnju ću posvetiti Zakonu o računovodstvu i reviziji. Naime, prilikom govora gospodina Mlađana Dinkića i obrazlaganja ovih zakona, uglavnom se njegovo obrazloženje svodilo na to da je ovo u interesu malih i srednjih preduzeća, kao i malih akcionara. Ako posmatramo prvi zakon koji se odnosi na Predlog zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, vidimo da se ovde radi o nečem sasvim drugom. Ne radi se o tome, kako navodi ministar finansija, da se stvaraju bolji uslovi za tržište hartija od vrednosti i bolja kontrola.
Naime, ovde je u igri nešto sasvim drugo, a to je da monopol nad tržištem hartija od vrednosti ponovo ima Vlada Srbije i Ministarstvo finansija. Ovde je problem Svetska banka koja isto ima monopol u smislu transakcije hartija od vrednosti, gde imaju mogućnost da vrše te transakcije i u stranoj valuti, dok naši domaći moraju isključivo u domaćoj valuti. Primetila su i gospoda iz vladajuće koalicije da je u svakom zakonskom projektu sadržana i saglasnost ministra finansija. Znači, ponovo jedan monopol od strane ministra finansija.
Kada se radi o Predlogu zakona o investicionim fondovima, koji je podnela Vlada Republike Srbije, može se lako uočiti da se radi o investicionim fondovima – otvorenim, zatvorenim i privatnim investicionim fondovima.
Normalno je da mora da se poseduje određeni depozit, mislim da je predviđen oko 200 hiljada evra, a kod privatnog investicionog fonda oko 50 hiljada evra. Meni ovo liči na jedan parabankarski organ, parainstituciju, a podseća me i na nekadašnja osiguravajuća društva koja su u proteklom periodu izneverila građane i mnoge opljačkala. Ovde se ponovo daje mogućnost nekakvim udruženjima koja će, normalno, izmanipulisati građane Srbije.
Treći zakon o kome danas raspravljamo jeste Predlog zakona o preuzimanju akcionarskih društava.
Ovde se obrazloženje uglavnom svodi na to da se radi o zaštiti malih akcionarskih društava, da prilikom otkupa tih akcija svi učesnici imaju ravnopravnost u otkupu akcionarskih društava i njihovih akcija, ali se predviđa i to da je možda ovaj zakon zakasnio. Ne znam šta će se još otkupiti i koja akcionarska društva, koje akcije, kada su radnici Srbije već izmanipulisani u poslednjih pet, šest godina od kako su revolucionari 5. oktobra stupili na političku scenu Srbije.
Sada je pitanje šta ćete dalje preuzeti, koja akcionarska društva, ako ste sve rasprodali, cementare, uljare, šećerane, pivare, sve što se moglo prodati – prodali ste, i mogu vam otvoreno reći da se danas u Srbiji živi mnogo gore nego juče, a biće sigurno gore sutra, zato što iz dana u dan radnici sve manje i manje rade, gube posao. Oni koji su kupili firme ne poštuju Zakon o privatizaciji, već to zloupotrebljavaju i normalno da postoji veliko nezadovoljstvo, mada ste delimično uspeli da ih podelite, kako sindikalno, tako i preko Zakona o lokalnoj samoupravi, pa nikako da se dobro organizuju da vas oteraju sa vlasti.
Posebno ću se zadržati na Predlogu zakona o računovodstvu i reviziji, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Naime, mogli smo da vidimo iz ovog zakona i da pročitamo da se ovde radi o reviziji. Uređuju se uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentacija finansijskih iskaza, kao i uslovi i način sprovođenja postupka i vršenja revizije finansijskih iskaza. Ovaj zakon se primenjuje na pravna lica registrovana za obavljanje privredne i društvene delatnosti i delove stranih društava, a ne primenjuje se na subjekte koji se finansiraju iz budžeta.
Dobio sam, kao narodni poslanik, jedno pismo koje je uputilo neko akcionarsko društvo, izdavačka delatnost, a to je "Privredni savetnik". Možete da pročitate na sajtu i da vidite u javnosti, u štampi, kako nas kritikuju zbog podnetih amandmana.
Pripremio sam im odgovor, a pročitaću zbog čega, u stvari, kritikuju SRS i naše amandmane: "Postavlja se pitanje da li svi poslovni subjekti u koje spadaju preduzetnici i mala pravna lica treba da primenjuju međunarodne računovodstvene standarde koje u EU, počev od 2005. godine, primenjuju samo velike kotirajuće korporacije, čije se hartije od vrednosti kotiraju na finansijskom tržištu u okviru EU.
Pri sastavljanju konsolidovanih finansijskih izveštaja procenjuje se da ih primenjuje oko sedam hiljada kompanija, što je oko 0,03 % od ukupnog broja preduzeća u EU. Ostala preduzeća u zemljama članicama EU primenjuju nacionalne propise i nacionalne standarde, usklađene sa odgovarajućim direktivama EU. Primena ovih standarda na sva pravna lica, za šta se vi zalažete, nije celishodna i mnogo je razloga za to". Znači, bune se zato što smo protiv Komora, kako bi one imale monopol u politici.
Pročitaću obrazloženje koje sam pripremio, radi javnosti i njih, da znaju zbog čega mi, srpski radikali, ne prihvatamo polovične stvari kao što vi to radite.
Naime, ovde nas kritikuju da podržavamo računovodstvena udruženja, pa odgovor na to glasi: "Predlogom zakona predviđa se osnivanje Komore ovlašćenih revizora, članom 50. stav 2.
Predviđa se da su članovi Komore ovlašćeni revizori koji su zaposleni u preduzeću za reviziju, ovlašćeni interni revizori, kao i preduzeća za reviziju. Strukovna udruženja mogu osnivati isključivo zainteresovana lica, najmanje deset lica prema sada važećim propisima, a radi ostvarenja nekog svog zajedničkog interesa ne mogu se osnivati po sili zakona".
Znači, jednostavno, zakon reguliše osnivanje Komora dok se strukovna udruženja mogu dobrovoljno osnivati i to znači da nisu direktno pod ingerencijom ministarstva i vlade.
Udruženja građana moguća su samo na dobrovoljnoj osnovi. Kako se sada predviđa Predlogom zakona o računovodstvu i reviziji, članstvo je obavezno za ovlašćene revizore.
S obzirom na to da samo članovi Komore mogu da ispune potrebne uslove za rad, članovi organa strukovnog udruženja moraju biti isključivo iz reda članstva. To je razlika između Komore i strukovnih udruženja. Pogledajte samo ingerencije koje ima Komora.
Poslove koji su Predlogom zakona stavljeni u delokrug rada Komore, kao što je davanje licence ovlašćenim revizorima, zatim praćenje procesa harmonizacije računovodstvene revizorske regulative, donošenje programa obuke kandidata, propisivanje uslova za sticanje, produživanje i oduzimanje licenci, nostrifikacija profesionalnih zvanja, priznavanje profesionalnih zvanja, primena međunarodnih standarda, kodeksa etike itd.
Znači, primenom međunarodnih standarda i kodeksa etike, to svuda u svetu obavljaju profesionalne organizacije, a ne poludržavne organizacije, kakva je u stvari Komora. Komora je praktično poslovno udruženje, a ne nedobitno strukovno udruženje.
Znači, ovde je bio u pravu i prethodnik iz DSS, profesor, koji je govorio da je Komora poludržavna institucija koja je pod kontrolom Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije.
Verujem da je ovo bitno pitanje, radi javnosti i udruženja akcionara koji su nam to napisali, s tim što bi sada oni hteli da imaju monopol preko ove komore, a ne oni koji se samovoljno udružuju, kao što je bilo do sada.
Na kraju, zahvaljujem vam na pažnji i pozivam vas da prilikom rasprave usvojite naše amandmane i time ćete koliko-toliko poboljšati ove zakonske projekte. Hvala.