Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nešto budem rekao o zakonu o predstojećem popisu 2011. godine i o ostalim zakonima koji su na dnevnom redu, želeo bih da se svi dobro zamislimo nad jednom činjenicom, veoma izvesnom, koja će nam se dogoditi u budućnosti.
Poznato je da Srbija svake godine izgubi grad veličine 30 do 35 hiljada ljudi i, progresijom, taj će broj, za popis 2051. godine, narasti na dva i po miliona građana Srbije manje nego što je danas. Ako se ovakav trend nastavi u Republici Srbiji, na kraju 21. veka živeće nas jedva nekih dva miliona građana. Očigledno je da će taj popis u Srbiji sprovoditi neki drugi narod, a da će Srbi predstavljati manjinu u matičnoj državi.
Ako se tome još doda i progresivno uništavanje nacionalne svesti kod naših naroda, olakim uvođenjem zakona po direktivama EU, pogotovo u oblasti prosvete, kulture, uređenja državne uprave, zakona koji su naišli na oštru osudu javnosti, Srpske pravoslavne crkve i ostalih tradicionalnih verskih zajednica, jer su očigledna pretnja porodici kao osnovnoj ćeliji svakog društva, našem narodu preti izumiranje i nestajanje.
Ovo, pre svega, treba da imaju na umu oni koji vladaju ovom državom i koji su odgovorni da ta država jača i da opstaje, umesto što stagnira. Naprotiv, niko iz vlasti se ne bavi ozbiljno problemom negativnog prirodnog priraštaja u Srbiji. Jedino što su uradili, jeste par bilborda, jedna nedeljna emisija i brošure koje su, uglavnom, deljene onima koji su duboko zašli u pozne godine.
Druge zemlje preduzimaju ozbiljne mere da bi izbegle nestajanje, izumiranje svoje nacije, dok smo mi u Srbiji rešili da to stanje samo evidentiramo, od popisa do popisa.
Poslednji popis stanovništva urađen je 2002. godine, nekako u vreme kada je krenula ofanziva na srpska preduzeća, banke, vojsku, na srpsku teritoriju, na Srpsku pravoslavnu crkvu, na srpski jezik, na srpske časne oficire i rodoljube. Tu ofanzivu su predvodili oni koji bi trebalo da polože račune kada se sumiraju rezultati 2011. godine, mada tada već može biti kasno za Srbiju.
Ubeđen sam da će sve linije ići silaznom putanjom, osim onih koje grafički prikazuju porast siromaštva, kriminala, tuberkuloze, samoubistava, umiranje od karcinoma, steriliteta itd., da ne nabrajam.
Da bismo počeli popis, prvo treba da vidimo gde su državne granice Srbije, šta će biti posle eventualnog usvajanja statuta Vojvodine, kakav je uslov Euleks postavio srpskim vlastima. To su prva pitanja koja moramo da razjasnimo, da bi se popis mogao valjano sprovesti na teritoriji Republike Srbije.
Pitam predstavnike Vlade – kako ćete izvršiti popis na KiM-u kada ste svojevoljno KiM, u nekih šest tačaka, predali na poverenje Euleksu, a oni vam, u znak zahvalnosti, kao pravi Latini, spustili rampu? Nijedan zvaničnik Srpske vlade ne može više na KiM, uključujući samog ministra za KiM, Gorana Bogdanovića, ali to vam nije smetalo da napišete član 16, na osnovu koga će baš to, maločas spomenuto, ministarstvo, odnosno ministar sprovoditi predstojeći popis na KiM-u. Čovek koji je bio ministar u Rugovinoj vladi, dok su Srbima palili i minirali kuće šiptarski teroristi i koji sam, iako sa KiM-a, ne može da preskoči rampu Euleksa, sada treba da sprovodi popis stanovništva na teritoriji KiM-a?!
Srbima na KiM-u se polako steže uže oko vrata, tuku ih, sude, guše suzavcem, a Vlada se oglasi tek ponekim saopštenjem da protestuje. Do 2011. godine, kako je počelo, Euleks neće Srbima dozvoliti da dišu, a kamoli da se popisuju.
Takođe, imamo još jedan problem koji može da omete potpuno popisivanje stanovništva na osnovu ovog zakona. Vi iz vladajuće koalicije, kako najavljujete, uskoro treba da usvojite statut Vojvodine. Baš na osnovu odredaba tog statuta, može već sutradan da vam neko iz Izvršnog veća odgovori, možda i sam Pajtić, da će se u Vojvodini sprovoditi neki drugačiji popis, s drugačijim upitnikom, a možda čak i da se ne sprovede dok to, eventualno, ne odluči Vojvođanska skupština. Šta ćete onda vi da preduzmete?
Vodite računa šta radite i kakva sve ovlašćenja dajete ovim statutom Vojvodini, jer može i te kako to da vam se obije o glavu.
Reforme o kojima nam pričate deset godina, pogotovo ove reforme u privredi, pokazaće se u pravom svetlu upravo posle popisa 2011. godine. Tamo gde stoji rubrika – zaposlen, u mnogo slučajeva će biti stavljena crta, a kada popisujete, popisujte sve, i ko im je u privatizaciji opljačkao firmu, i koliko su puta štrajkovali glađu, i koliko su dužni za struju, hranu, za lekove, za školarine, jesu li nožem isekli još neki prst da bi se neko sažalio na njihovu sudbinu.
Privrede nema. Rasprodali su je eksperti, poznati iz "buldožer revolucije" a radnici u Srbiji se zbog vaše politike, nažalost, samopovređuju. Drugi vam logoruju ispred predsedničkog zdanja, treći štrajkuju glađu, četvrti spavaju na železničkim šinama i, verovatno, vi to zovete reformom.
Što se tiče Predloga zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine, tek nam ostaje da vidimo kakva će Srbija biti za dve godine. Videli smo kroz statistiku da država više ne obrađuje podatke sa KiM-a, što je apsolutno neprihvatljivo i protivustavno. Predstojeći popis će nas verovatno suočiti s istinom gde se danas nalazi Srbija i u kom pravcu ide.
To će, verovatno, biti ovako: smanjenje broja stanovništva, smanjenje broja naseljenih mesta, povećanje broja ugašenih škola u Srbiji, smanjenje stočnog fonda, povećanje površina poljoprivrednog zemljišta koje se ne obrađuje, kao i broj napuštenih višegodišnjih zasada voća, povećanje broja mladih koji napuštaju Srbiju, kao i broja staračkih domaćinstava, a u određenim regionima u Srbiji još više će se smanjiti gustina naseljenosti.
Ono što je posebno interesantno, pogotovo sada kada svakog dana slušamo priče Vladinih zvaničnika o zajmovima od milijardu evra, milijardu i po, sve do tri milijarde, jeste činjenica da ste za predstojeći popis 2011. godine, po članu 21. ovog zakona, već obezbedili, što je prosto neverovatno, u budžetu Srbije, i to od 2010. do 2013. godine, čitavih 2,7 milijarde dinara, odnosno skoro trideset miliona evra. Dakle, Srbija, onako megalomanski, kao da je Kina, sprovodi popis stanovništva. Što je još zanimljivije, 82 miliona dinara, odnosno skoro milion evra je predviđeno da se potroši 2012. i 2013. godine za sređivanje podataka. Dakle, dve godine posle sprovedenog popisa.
Izgleda da se aktuelna vlast, u eri kompjuterske tehnologije i kompjuterskog ažuriranja, opredelila za računaljke, za sabiranje brojki iz popisa uz pomoć zrna pasulja i kukuruza, pošto vidimo da im treba dve godine da srede podatke.
Sledeći tu vašu logiku, kada bi Kinezi sprovodili popis stanovništva, ako budu koristili vašu metodu, trebaće im 320 godina da srede podatke, ako je normalno da se podaci za osam miliona stanovnika sređuju dve godine.
Ako dodamo još milijardu i po dinara koje ste namenili za troškove popisa poljoprivrede, a koje će sprovesti, kako piše u tački 2), isti oni organi koji sprovode i popis stanovništva, samo šest meseci kasnije, ukupan iznos će dostići cifru od četiri milijarde i dvesta miliona dinara, odnosno 45.160.000 evra, s tim da će 296 miliona dinara biti potrošeno 2012. i 2013. godine, dakle, dve godine posle sprovedenog popisa, za ažuriranje podataka.
O zakonu o popisu poljoprivrede nešto više će reći poslanik SRS-a u načelnoj raspravi. Samo bih dodao da je država mogla da ova dva popisa sprovede istovremeno i da uštedi 1,5 milijardi dinara. Ako se zna kolika će se ušteda ostvariti posle otpuštanja više hiljada zaposlenih u državnoj administraciji, a ona je oko 750 miliona dinara, onda je besmisleno građanima objašnjavati kako se uludo troši narodni novac.
Predstojećim popisom, Srbija treba jednom za svagda da Hrvatskoj izbije glavni adut koji ona koristi u sopstvenom predstavljanju u svetu i EU, da je multikulturalna i multietnička država, jer se u Hrvatsku vratilo, navodno, 270.000 Srba da tamo žive. To je laž i Srbija mora ovim popisom to i da dokaže.
Na primer, uzmimo poslednje lokalne izbore u Hrvatskoj, održane 17. maja ove godine. Za srpske stranke glasalo je ukupno 27.000 Srba. Sada se postavlja pitanje – gde je tih 270.000 Srba koji su se, navodno, vratili u Hrvatsku? Ako još dodamo činjenicu da je država Srbija organizovala odlazak na hiljade Srba iz Srbije u Hrvatsku, onda je situacija još gora. Broj kojim Hrvatska maše pred raznim evropskim i svetskim emisarima nastao je veštački, odnosno zbog zahteva Srba za izdavanjem dokumenata, kako bi mogli da primaju penzije i da reše neke svoje osnovne ljudske potrebe za dobijanje određenog statusa.
U poslednje vreme možemo često da čujemo izjave pojedinih zvaničnika Vlade o broju Albanaca, odnosno Šiptara koji su uzeli srpski pasoš. Da se ne bismo zavaravali, nisu oni to uradili zato što vole i što obožavaju Srbiju, u velikom broju slučajeva taj pasoš im je potreban da bi se bavili delatnostima koje su često s one strane zakona. Tako, kada ih uhapsi, recimo, nemačka, francuska ili neka druga policija u Evropi ili u svetu, u njihovim medijima odmah krenu horor naslovi u udarnim terminima – državljani Srbije, ili, čak, Srbi, uhvaćeni u trgovini ljudima, švercu droge, oružja itd., što nanosi štetu samo Srbiji. Ti Šiptari, ako žele srpski pasoš, neka se i popišu kao državljani Srbije i neka plaćaju porez državi Srbiji, kao što svi mi to radimo. Ovako, Srbija ima samo štetu, nikakvu korist.
Još jedan problem će se javiti – prilikom popisa poljoprivrede i imovine koja je Zakonom o restituciji vraćena, 2006. godine, verskim zajednicama, a to još nije sprovedeno u potpunosti.
Srpskoj pravoslavnoj crkvi su posle 1945. godine oduzete velike površine poljoprivrednog zemljišta i šuma. Ta procedura negde nije sprovedena u potpunosti, negde zbog neažurnosti, negde zbog kočenja državne administracije, ali sada je prilika da se to raščisti.
Pred nama su zakoni uz pomoć kojih će se dati pečat protekloj deceniji, odnosno periodu kada su vlast u Srbiji preuzeli oni kojima su zvezde vodilje bile reči: "pošteno'', ''socijalna jednakost'', ''transparentnost'', ''demokratija'', ''EU'', ''Kosovo u sastavu Srbije" itd. Kada budemo analizirali statističke podatke i podatke posle sprovedenog popisa, sasvim jasno će se videti gde se nalazi Srbija i koliko smo daleko od onoga što je narodu obećavano 2000. godine.
Državna statistika je ta koja ima ulogu da verno predstavi pravno stanje u društvu. Zato državna statistika i trpi pritiske da se neki procenti i brojke stave u drugi plan, jer nije prijatno za bilo koju vlast, a pogotovo za ovu, da narod shvati koliki je broj nezaposlenih, koliko ima preduzeća u stečaju, koliko je gladnih, koliko je nepismenih, alkoholičara, registrovanih narkomana, koliki je procenat korupcije, što građani misle o Vladi, koliko je Srbija zadužena itd.
Kada kažem da državna statistika može da trpi pritiske izvršne vlasti, mislim na član 15. koji se odnosi na sastav Saveta za statistiku.
Kada se kaže da, od 17 članova, Vlada bukvalno postavlja 12 iz redova zaposlenih u ministarstvima, onda je jasno ko će kontrolisati rad državne zvanične statistike. Zaposleni u državnoj statistici rade pošteno i odgovorno svoj posao, ali to zaključujem analizirajući podatke koje je obradila zvanična statistika, a oni su poražavajući. Kasnije ću neke i navesti, da građani čuju i vide kakva nam je perspektiva, gde se uopšte nalazimo i sa čim ova vlada želi da Srbiju uvede u EU.
Pitanje je sada kako se publikuju i javno objavljuju pojedini rezultati zvanične statistike? Mnogi od tih obrađenih podataka čamiće na sajtu, dok će se oni nebitni naći u udarnim terminima informativnih emisija Javnog servisa i ostalih medijskih kuća. Onog trenutka kada državni mediji budu počeli da otvoreno građanima prezentuju podatke zvanične statistike i kada građani budu mogli da saznaju koliko danas u Srbiji ima gladnih ljudi, koliko dece živi u siromaštvu, jer su im roditelji, usled svetle tranzicije, ostali na ulici, koliko svakog dana ostane ljudi bez posla, onda možemo govoriti o nezavisnosti Zavoda.
U članu 5. pominje se načelo nepristrasnosti. Imali smo prilike da vidimo tu nepristrasnost često, pogotovo kada se namirišu neki izbori, ili su u toku, i to na Javnom servisu. Podaci su obično probrani, oni koji se mogu upotrebiti, ostali ostaju u moru drugih istraživanja javnog mnjenja, pa ako ih neko pronađe, pronađe, i tako godinama.
Ovde postavljam pitanje predstavnicima Vlade – zašto se u prezentovanju podataka zvanične statistike ne poštuje član 182. Ustava Srbije, koji jasno kaže da Srbija u svom sastavu ima dve autonomne pokrajine : Vojvodinu i KiM? Na sajtu Zavoda vidi se da se obrađuju samo Republika Srbija, centralna Srbija i Vojvodina. Sada vas javno pitam – gde je ovde KiM? Neka su podaci i minimalni, neka pokazuju bilo šta, neka se vrši i sondaža, makar, u nekom kosovsko-metohijskom selu, ali ti podaci moraju da se nađu u posebnoj rubrici – AP KiM.
Takođe, sećamo se Zakona o regionalnom razvoju koji je samouvereno branio Mlađan Dinkić, pričajući nam da to nije regionalizacija Srbije u pravom smislu, već će to biti samo statističke jedinice. Nažalost, taj zakon je usvojen i bojim se da je to samo još jedna karika u planu za razbijanje i uništavanje srpske države.
Sada će statističke jedinice postati grad Beograd, zapadna, istočna, centralna, južna Srbija, pored Vojvodine i KiM-a, da bi to jednog dana počelo da se zove regionima u pravom smislu reči, sa svojim statutima, skupštinama, zastavama, pa će se neko setiti da proglašava i himne, da organizuje jednoobrazno uniformisanje radnika u javnim službama u celom regionu itd.
Od prvobitne zamisli, rekao bih, priče, zamajavanja javnosti, da je jedini cilj te regionalizacije ravnomerni razvoj, neće biti ništa, jer niti Vlada ozbiljno želi da se pozabavi tim pitanjem, niti može, pošto para nema, jer Vlada ovih dana, nažalost, prosi širom Evrope i sveta.
Sada ćemo se malo baviti statističkim podacima i nekim konkretnim primerima ćemo pokazati građanima Srbije šta im je donelo paljenje Skupštine, lupanje u šerpe i hrabro šutiranje kartonskih kutija 5. oktobra 2000. godine.
Uzmimo, na primer, šta kaže zvanična statistika o postojanju i poslovanju stranih firmi u Srbiji, tj. bivših republika SFRJ, tačnije, Slovenije i Hrvatske. Podaci su s kraja 2007. godine, a situacija je sada još gora. Dakle, u Srbiji je tada poslovalo 600 kompanija iz Hrvatske i Slovenije, a u tim zemljama su tada poslovala samo tri srpska preduzeća. Verovatno je i za ta tri preduzeća zaslužno čuveno Tadićevo izvinjavanje do crne zemlje i Mesiću i Sanaderu i kome sve ne što su proterali preko 300.000 Srba iz svojih domova, a onda su doveli hrvatske tajkune koji su pokupovali pola Vojvodine za bagatelu i koji su rešili da unište ono malo što je ostalo od prehrambene industrije u Srbiji.
Pogledajmo šta kaže statistika za industrijsku proizvodnju, ne znamo koju, u periodu mart 2008/2009. godine. Dakle, samo za godinu dana, industrijska proizvodnja beleži pad od blizu 14,2%, odnosno za jednu sedminu. To je još jedan primer uspešnosti „buldožerove revolucije“ iz 2000. godine.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji, u oktobru 2008. godine, iznosi minus 14%.
Na osnovu ovog statističkog podatka, možemo zaključiti da radnici nisu poslušali predsednika Republike da motkama čuvaju svoja radna mesta, pošto ga ozbiljno niko nije shvatio. Pitanje je, gde se sad izgubiše onih obećanih 200.000 radnih mesta? Izgubila su se u pravcu kojim su otišle i besplatne akcije.
Sada bih se vratio na jednu veoma bitnu stavku, koju je na veoma slikovit i jasan način Republički zavod za statistiku prikazao i time samo potvrdio ono što SRS već odavno govori građanima Srbije. Dakle, Zavod nam kaže, na osnovu relevantnih podataka, da je ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-mart 2009. godine u padu za, čak, 34,6%, u odnosu na isti period prethodne godine.
Ovo je najbolji dokaz kakvu privredu imamo i kako ministri rade svoj posao. U ciframa, to izgleda ovako: izvezeno je robe u vrednosti od milijardu 276 miliona evra, a uvezeno robe u vrednosti od dve milijarde 682.
Statistika, takođe, kaže, a to je, ponavljam, slika i prilika vlasti i svih onih ministara i ministarstava kojima su puna usta uspešnosti naše privrede, poljoprivrede itd., sa koliko smo zemalja u svetu ostvarili suficit u međudržavnoj trgovini.
Dakle, od približno 200 država u svetu, Srbija je, zahvaljujući ekspertima i ostalim demokratskim stručnjacima, koji su elokventni i transparentni, evropski potkovani, postigla rezultat iznad svih mogućih očekivanja i ostvarila suficit, verovali ili ne, čak sa tri zemlje na čitavoj zemaljskoj kugli, i to sa Crnom Gorom, Makedonijom i BiH. Ne znam kakav je njihov bilans, ali izgleda da su njihovi ministri prevazišli naše po nesposobnosti.
Vi, gospodo koja vladate, s ovakvim pokazateljima i brojkama hoćete u Evropu.
(Predsednik: Molim vas, privedite rečenicu kraju.)
Ovo je jedan zaista smešan, ali bi bolje zvučalo – tužan podatak o našoj stvarnosti.