Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon o zaštiti životne sredine, sa predlogom tri prateća zakona, biće dobar ako će situaciju u budućnosti, kao npr. u Paraćinu od pre dve godine, rešavati država i Ministarstvo brzo, a krivce adekvatno kazniti i posledice ekološkog incidenta sanirati. Kada kažem Paraćin, mislim i na Pančevo, Majdanpek, Šabac, Kostolac, Dremnovo, Lazarevac.
Ministre, kada ste već tu, da vam kažem za ekološki incident od pre dve godine u Paraćinu. Sada je jubilarna dvogodišnjica tog incidenta. Ministarstvo je time počelo da se bavi zvanično marta meseca 2004. godine. Osim podnetih prijava za privredni prestup i jedne krivične prijave, do danas se tako reći ništa nije uradilo na sanaciji terena, jer su burad još uvek tamo.
Ovim zakonom se predviđa davanje prava na koncesije, odnosno na korišćenje prirodnih resursa, a koje pripada direktno Vladi Republike Srbije. Ministarstvu ostaje davanje saglasnosti na projekte po kojima se vrši eksploatacija prirodnih bogatstava. Za razliku od ranijeg predloga one bivše vlade, kada je predlogom zakona, koji nije usvojen, na svu sreću, mogućnost davanja prava na korišćenje prirodnih resursa pripadalo isključivo ministru za zaštitu životne sredine, danas je to drugačije uređeno, za šta mislim da je bolje rešenje.
U odeljku – principi i zaštite životne sredine, navedeni su pojedini principi kojima se na neki način definišu pojedini pojmovi iz oblasti životne sredine. Princip – zagađivač plaća, lepo zvuči, ali da li je danas to izvodljivo u praksi kod nas? Teško da će neko uspeti da natera velike zagađivače da plate prouzrokovanu štetu nanetu životnoj sredini.
To su obično preduzeća pod stečajem, bez sredstava da unaprede tehnologiju kojom će moći da se drže graničnih vrednosti emisije i imisije ili, pak, preduzeća koja su privatizovana i koja imaju neke pravne mehanizme da sebe štite od posledica primene ovog zakona, izgovarajući se zatečenom zastarelom tehnologijom u procesu proizvodnje.
Princip informisanja javnosti je, po meni, neodređen i opširan. Pitam vas šta to znači da svako ima pravo da bude obavešten. Svako može biti i NATO pakt, i Havijer Solana i Stipe Mesić. Amandmanom koji sam podneo, sugerisao sam promenu ovog stava, ali vi to, nažalost, niste prihvatili. Značenje izraza takođe zaslužuje komentar, pogotovo tačka 23. koja reguliše pojam "udes". Zašto pod pojmom "udesa" nisu obuhvaćeni i nuklearni udesi, genetski modifikovani organizmi, transport opasnih materija? Baš su to potencijalni izvori ekoloških katastrofa i mi ih ne podvodimo pod ovu zajedničku kategoriju udesa.
Članom 13. reguliše se mesto lokalne samouprave kada su u pitanju prirodni resursi. Na primer, kako lokalna samouprava može da donese plan upravljanja prirodnim resursima i dobrima, kada je to u nadležnosti Vlade? Bojim se da će, zahvaljujući ovom članu, doći do sučeljavanja Vlade i lokalne samouprave, naravno, na štetu lokalne samouprave.
Jedna generalna ocena ovog zakona je nedefinisanost rokova i nepostojanje propisa i podzakonskih akata, na koje se često pozivati u većini članova ovog zakona. Sada, kada neko pravno ili fizičko lice počne da se usaglašava sa ovim zakonima, videće da dobar deo pratećih propisa uopšte ne postoji, a ono što postoji, više se ne može primeniti u današnjem vremenu. Kako onda da počne primena ovog zakona? U članu 123. je ostavljen rok od godinu dana za usklađivanje, što će izgleda biti teško ostvarljivo za mnoge koji dolaze pod ingerencije ovog zakona.
U članu 25. se govori o zaštiti šuma i kaže se da su vlasnici i korisnici šuma dužni da preuzimaju mere za očuvanje i održavanje održivog korišćenja šuma itd. Recimo, ko će da natera vlasnike privatnih šuma da uništavaju legla gubara? Šta ako neka šumska uprava čistom sečom uništi više odeljenja u nekoj gazdinskoj jedinici? Ovde se zadire u resor drugog ministarstva i to bi trebalo uskladiti, ko u takvim situacijama treba da reaguje.
Članom 27. pojašnjavaju se mere na zaštiti flore i faune u Republici Srbiji. Primer ponašanja bivše vlade, odnosno nadležnog ministarstva prema divljim životinjama i pticama, svima je poznato. Pola miliona ubijenih ptica je trebalo ilegalno izvesti iz zemlje. Toliko obimna akcija hvatanja, ubijanja ptica da ostane neprimećena, jednostavno je nezamislivo.
Jedan od veoma bitnih problema kod nas i u svetu je problem otpada. Članom 30. regulišu se pitanja upravljanja otpadom. Vlasnici otpada dužni su da preduzmu mere upravljanja otpadom, jer skoro 80% ekoloških akcidenata i zagađenja uzrokovani su neadekvatnim ili, tačnije, nikakvim upravljanjem otpadom. To upravljanje otpadom meni za sada liči na pravilno skladištenje i vođenje evidencije o vrsti i količini otpada.
Inače, to radi veoma mali broj preduzeća, proizvođača otpada u Srbiji, kroz proces proizvodnje. S obirom da nema u Srbiji nijednog postrojenja za reciklažu, niti postoji zakon o reciklaži, postavlja se pitanje šta sa tim otpadom. Država će ili pod hitno da reguliše ovo pitanje ili će za 10 godina biti zatrpana otpadom. Da se otpad spaljuje, postiže se još gori efekat jer se štetnom emisijom i imisijom još neposrednije ugrožava životna sredina i životi naših građana.
U Skupštini Srbije smo jula meseca imali prezentaciju projekta velikog regionalnog centra za reciklažu, predstavljenog od strane stručnjaka iz Uprave za zaštitu životne sredine. Takvi i slični projekti trebalo bi da se realizuju i kod nas, kao što se realizuju u svetu. U ovom odeljku se može govoriti i o alternativnom gorivu, odnosno otpadu koji se može upotrebiti kao gorivo, a na bazi uštede energije, npr. stare gume, otpadna ulja, hemijski otpadi itd. Danas u Srbiji bi tako nešto izazvalo pravu ekološku katastrofu. To se radi u zemljama Evropske unije, SAD-u i u drugim zemljama u razvijenom svetu.
Šta je potrebno ovde uraditi? U tim tehnološkim procesima su već ugrađeni najsavremeniji filteri za prečišćavanje vazduha i voda, koji dolaze iz procesa proizvodnje. Dakle, oni poseduju tehnološki nivo da održe granične vrednosti emisije i imisije. Kada će naša preduzeća dostići taj nivo, ostaje da se vidi, ali bez ugrađenih savremenih sistema za prečišćavanje voda i vazduha, kao i uspostavljanje monitoringa, nikako se ne sme ulaziti u ovako opasnu avanturu.
Članom 41. Zakona o zaštiti životne sredine predviđa se i ograničavanje rada postrojenja, dok se vrednosti emisija ne dovedu na nivo zadovoljavanja donetog propisa Vlade Republike Srbije i dok se ne ograniče vrednostima. Primenom ovog člana 41. u praksi možete da zatvorite 90% proizvodnih i prerađivačkih preduzeća u Srbiji, jer teško da će sa svojom starom tehnologijom dostići postavljene standarde. U članu 57. govori se o opasnom otpadu, odnosno o uvozu otpada. To je veoma osetljivo pitanje ako se ima u obzir da u opasni otpad spada i nuklerani otpad koji ovde ni jednom rečju nije spomenut.
Što se tiče uvoza otpada, potrebno je nastrože zabraniti uvoz polovnih guma, starih uređaja i drugih vrsta otpada, jer je to Srbiju pretvorilo u veliko smetlište. Ako tome dodamo i nemogućnost reciklaže, onda možemo samo da očekujemo gomilanje otpada.
Takođe, predviđen je uvoz samog otpada koji je neophodan u proizvodnji kao sekundarna sirovina, mada to može biti mač sa dve oštrice i može se sa pravom postaviti pitanje ekološke ispravnosti tako dobijenih proizvoda.
Članovima zakona 69. i 73. predviđa se uvođenje monitorniga odnosno kontinuiranog praćenja stanja životne sredine. Veoma bitna činjenica za zaštitu životne sredine kao i za građane Srbije, pre svega za lokalno stanovništvo nastanjeno u blizini velikih zagađivača, a to su kotlovi, bazeni, železare, cementare, livnice itd. Monitoringom se prati svaka promena kada su u pitanju parametri opasnih materija u vazduhu, vodi i zemljištu.
Svaku organizaciju koja ima licencu za emisije, kao i za druge radnje iz oblasti praćenja životne sredine, ukoliko zloupotrebe to pravo davanje iskrivljenih činjenica, treba kazniti kao i samog zagađivača i oduzeti licencu za rad.
Jedna od zamerki ovom zakonu je rok predviđen za usklađivanje od godinu dana. Što se tiče ekologije, to će biti veoma teško izvodljivo, s obzirom na nedostatak dodatnih zakonskih propisa i sredstava kod većine preduzeća kako bi se obezbedila sredstva u procesu proizvodnje. Hvala.