Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da i mi radikali želimo da nam železnica bude bolja, sigurnija, veliki se novac ulaže, ali izražavamo otvorenu sumnju - da li će se opredeljena sredstva namenski i upotrebiti.
Juče je ovde bilo mnogo govora o začecima srpske železnice i samo bih dopunio ono o čemu je juče bilo reči, konkretno o onome što je pisalo u novinama "Pravda". Rečeno je - 1884. godine, 1. maja, kralj Milan je krenuo na prvo putovanje železnicom do Niša. Taj put je trajao pet sati i 35 minuta, i to parnjačom.
Danas, kada bi predsednik Srbije, Boris Tadić, krenuo da putuje do Niša i kada bi mu ministar, kako juče reče, poslao jednu šveđanku, odnosno lokomotivu, taj put bi trajao čitavih šest sati i pet minuta. Znači, kralj Milan bi pre 123 godine stigao za pola sata ranije u Niš.
Pre nego što budem nešto rekao o ovim predlozima zakona, a tiče se uglavnom davanja garancija za nove zajmove teške preko stotinu miliona evra, morao bih kao građanin ove države i kao pripadnik srpskog naroda da kažem sledeće - Srbija ima svoj budžet, Srbija takođe zajmom od stranih banaka dobija određena sredstva, ali Srbija nema pravo, ni moralno, ni istorijsko, da od našeg novca, od novca srpskih rodoljuba, srpskih junaka, izdvoji jedan jedni dinar, a kamoli milion evra za glavu čestitog srpskog generala Ratka Mladića. Ova istorijska bruka i sramota biće kruna beščašća onih koji vladaju Srbijom od 5. oktobra do danas.
Pred sobom imamo nekoliko predloga zakona koji se tiču konkretno železnice, odnosno funkcionisanja pošte u okvirima pravilnika Svetskog poštanskog saveta.
Po običaju, kako se to radi u Vladi Republike Srbije, izgleda i u Ministarstvu za infrastrukturu, ranije Ministarstvu za kapitalne investicije, u pitanju su krediti i to ogromni, namenjeni jednom ministarstvu, odnosno ministru, kako se čitavo vreme to ovde predstavlja.
Po prvom predlogu zakona radi se o čak 60 miliona kredita, a po drugom predlogu zakona radi se o 80 miliona evra za, kako se kaže, obnovu koloseka na prioritetnim železničkim prugama duž koridora 10. Dakle, ukupno imamo 140 miliona, plus 125 miliona evra iz budžeta koje će Republika Srbija uložiti u modernizaciju železnica Srbije. Koliko se sećam, pre godinu dana prethodni saziv parlamenta je takođe izglasavao većinom glasova vladajuće koalicije garancije za potrebe ovog ministarstva. Pre svega, to su ogromne pare, radi se o milionima evra. Pitanje je gde i kako se ulažu, jer je sumnja opravdana.
Ministar Ilić se jedini može "pohvaliti", to je otežavajuća okolnost, pre svega, za rad njegovog ministarstva, da u delokrugu njegovog ministarstva, nažalost, obitavaju ilegalno čak tri mafije. Kao prvo - drumska mafija, drugo - asfaltna, treće - građevinska, možda je tu i železnička, neku sam možda zaboravio da pomenem, unapred se izvinjavam.
Kada se malo bolje razmisli, ko će da sačuva projekte vredne 140 miliona evra od ljudi koji nisu imuni na krađu, korupciju, nameštanje tendera, ustupanje poslova itd. Svima je jasno da će Republika Srbija isplatiti ovaj dug kao garant jer Železnica Srbije to nije u stanju i to se lepo vidi u članu 2. U ovom istom članu, u odeljku 202, Republika Srbija, tj. garant će biti u obavezi da obezbedi i nova sredstva ako zafali nešto više od ovih 140 miliona. U prevodu, to će se desiti onda kada ministar Velimir Ilić zatraži ta sredstva. U protivnom, zna se, Vlada će pasti.
Nije ovo uzaludno napisano, jer će zauzvrat Republika Srbija, odnosno garant pripremiti nacrt zakona, koji će od Železnice Srbije zahtevati da se usvoji nova struktura preduzeća, gde se podrazumeva i privatizacija za sada tri sporedne delatnosti ovog javnog preduzeća, u odeljku 203. Voleli bismo da čujemo koje su to sporedne delatnosti. Dakle, posle ovog sledi restrukturiranje, socijalni programi za radnike i kupovina pojedinih delova preduzeća, verovatno od prijatelja nosilaca izvršne vlasti.
Ova prva garancija, kao ovde piše - Železnice Srbije, vozna sredstva - verovatno se odnosi i na nabavku lokomotiva i drugih transportnih sredstava. Sada bih da se setimo nekih voznih sredstava, tačnije švedskih lokomotiva, nabavljenih uz svesrdno izgaranje i požrtvovanje direktora Železnica Šarančića.
Toliko su te lokomotive dobre da su u Srbiju došle čak u jednom komadu, čak su u Beogradu uspeli da ih puste u pogon. O toj aferi je bilo dosta toga izneto u javnosti. Kakav je epilog - niko još ne zna. Takođe, kao i za ovu drumsku mafiju, samo je direktor ostao čist, nije znao ništa, a pljačka se godinama odvijala.
Sećate li ste možda slika švedskih lokomotiva? Izvukli su ih sa nekog spoljnog depoa.
Na njima su i narkomani, avanturisti i propali umetnici vežbali svoje slikarsko umeće raznim sprejevima i bojama. Takve su ih dovukli u Beograd.
Koliko su vredele, koliko su plaćene, nikada zvanično nismo čuli. Jedni su ih računali kao staro gvožđe, drugi preskupo. Jednostavno, voleli bismo da znamo koliko je plaćeno za te famozne švedske lokomotive.
Prvi ugovor je potpisan 14. jula, a ovaj drugi nešto kasnije. U članu 2. kao da je opisano ono što će da se uradi od strane pojedinaca, a piše sledeće: "Garant u celosti garantuje potpuno i blagovremeno izvršenje svih novčanih obaveza zajmoprimca prema banci u pogledu iznosa glavnice, kamata, bez ikakvih ograničenja, bez provizije i svih ostalih naknada".
Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste, zabranjena je provizija. Da li vi verujete da se pojedinci, koji su umešali prste u drumsku mafiju, u građevinsku, u železničku, asfaltni, neće ogrešiti o zakon? Da li to veruje neko od građana koji sada slušaju ovo.
Kada smo već kod provizije, utemeljivač uzimanja provizije u Srbiji, Nemanja Kolesar, inače tadašnji šef kabineta predsednika Vlade Zorana Đinđića, znate već njegov minuli rad, cementara, železara, brodogradilište itd, jedan je od pionira dosovskog načina razmišljanja o putu u Evropu sa punim koferima para. To se proteže svih ovih godina od 5. oktobra do danas. Smešno je kada se u ovom članu 2. politički naslednici DOS-a ograđuju od pomisli na proviziju, a kamoli da se nešto tako usude da urade.
Na kraju, zbog čega sumnjam u pravilnu upotrebu i trošenje sredstava iz zajma? Pre svega zbog čelnika određenih preduzeća u okviru ovog ministarstva, kao i u strukturi rukovodstva Železnice Srbije. Drugi razlog, kada pogledamo kako je rekonstruisan dobrim delom autoput Beograd-Niš.
Prošle godine čitave deonice autoputa su se presvučene novim asfaltom i umesto da to traje najmanje pet, šest ili deset godina, sada se otvaraju bukvalno mali krateri, rupe u nizu, i to na autoputu. To više nije autoput. To, kako bih rekao, liči na neku tursku džadu.
Bukvalno sam svakog dana na autoputu i sada bih pitao poslanike - neka obrate pažnju na relaciju od Markovca do Pojata. Videće rupe, ako neku ne pogode, iskrpljen je asfalt.
Sada postavljam logičko pitanje - koji je to nadzorni organ primio rekonstruisani deo autoputa i isti pustio u upotrebu, a nije trajao ni pola godine, na nekim delovima su se već posle par meseci pojavila oštećenja?