U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 5. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu i amandman se odnosi na razdeo 3, glava 3, tačka 3.12, odnosno na Avio-službu Vlade Republike Srbije.
Taj amandman glasi: "U članu 5, razdeo 3, glava 3, tačka 3.12, funkcija 450, u ekonomskoj klasifikaciji 423, usluge po ugovoru u koloni 6, iznos od 13.800.000 zamenjuju se iznosom pet miliona, a u koloni 8, iznos 43.400.000 dinara zamenjuje se iznosom 34.600.000 dinara.".
Na osnovu iznetih cifara može se videti da se amandmanom traži smanjenje usluga po ugovoru za ukupno 8.800.000 dinara predviđenih za potrebe, kako se navodi u obrazloženju, osposobljavanja osoblja i održavanja samo dva aviona Vlade, kako se navodi u obrazloženju Vlade za odbijanje amandmana.
Dobro je poznato da će zvanični deficit ovog budžeta biti oko 50 milijardi dinara i SRS je zato uložila veliki broj amandmana, kako bi se dobar deo ovog deficita pokrio upravo smanjenjem nepotrebnih izdataka, koje je Vlada već namenila pojedinim korisnicima ili se makar ta sredstva pravilnije preraspodelila.
Sada se vraća kao bumerang ono što je unazad nekoliko godina upozoravala SRS, gde će nas dovesti megalomanski državni i ministarski aparati, gde će nas dovesti formiranje nepotrebnih agencija. Upozoravali smo da će izmišljanje nekakvih direkcija i centara jednog dana postati veliki balast na grbači građana Srbije, koji pune taj budžet poreskim davanjima.
Što se tiče ove Avio-službe na koji se odnosi prvi deo amandmana, dođe mi da se naježim, a i mnogim građanima širom Republike Srbije, jer će se verovatno odmah setiti Bojana Krišta i njegovih stručnih kvaliteta na Aerodromu teških dva miliona mesečno.
Malo nam je što su se trošile državne pare na Aerodromu, odnosno što je veliki deo profita ostajao u džepovima pojedinaca, poput Krišta, umesto da je išao u budžet Republike Srbije. Vlada Republike Srbije treba posebno da izdvaja sredstva za ovaj Vladin, kako bih rekao, leteći park i kako rekoše u obrazloženju, za preglede oba vazduhoplova.
Pitanje pravo bi bilo - šta je jeftinije, da li da se koriste usluge domaćeg avioprevoznika, da se koriste usluge JAT-ove službe održavanja, ili praviti neku svoju službu, bacati pare na, kako se navodi u obrazloženju, stručne provere na uređajima za simulaciju leta i to u međunarodnim centrima. Pitam se, da nije možda NASA? Za produženje dozvole letačkog, neletačkog i kabinetskog osoblja, nisam znao da se izdaju dozvole nekakvom kabinetskom i neletačkom osoblju, i da to košta.
Državni funkcioneri, državni službenici, direktori velikih javnih preduzeća, npr. kao Krišto, makar da su koristili naše domaće avione za svoja putešestvija i seminare. Naprotiv, skuplje je, udobnije i prijatnije voziti se Lufthanzom, tako da let na istoj destinaciji košta JAT-ovim avionom 50.000 do 60.000 dinara, a Lufthanzom 100.000 do 120.000. Naravno, o trošku preduzeća, tačnije države Srbije.
Verovatno se sećate onog stiha čuvenog rokera Bore Đorđevića od pre dvadesetak godina - u slučaju rata, bežite isključivo avionima JAT-a.
Danas je druga moda, čim su radikali razotkrili veliku pljačku državnih preduzeća, direktora, rukovodilaca po javnim preduzećima u Srbiji, odmah su se eksperti otisnuli u svet kao deset ljutih gusara, ali zamislite nekorektnost, avionima stranih kompanija.
Zašto? Da li nisu sigurni u bezbednost naših letelica, pa beže tuđim avionima? Kakvu su to poruku dali korisnicima usluga domaćeg avioprevoza? Kao kada bi neko napravio most, pa ne sme da pređe preko njega.
Što se tiče ove Vladine Avio-službe, bolje je da sami smanje svoje aktivnosti oko prevoza naših državnika i ministara širom sveta. Gde god da odu po svetu, nanesu štetu Srbiji. Ili nam nametnu Euleks, ili odleti Đelić u Brisel i tamo mu kažu da nema ništa u vezi Šengena i SSP.
Ili ode Tadić u Njujork da nas brani, pa se u međuvremenu izvinjava svima, od Đevđelije do Triglava, a i šire. Ili pak dođu svi u kompletu kod Oli Rena u Brisel, on im podeli zadatke i oni se, tako primljenih instrukcija, vrate uz pomoć ove državne Avio-službe, razmišljajući kako da prodaju ono što je još uvek ostalo neprodato u Srbiji.
Zatim, razmišljaju kako da uhapse Ratka Mladića, razmišljaju kako da nam kažu da nema povećanja penzija, plata i standarda i da nema ništa od EU. Zato je bolje da što manje lete.
Verovatno je jedino putovanje, na kome je nama naneta najmanja politička šteta, bilo je putovanje na olimpijske igre u Peking. U glavi 3, tačka 12, vidi se da su ukupna sredstva iz budžeta namenjena Avio-službi Vlade Srbije, 231.002.000 dinara, što znači desetak direktorčića, kao Krišto, to bi bila njihova godišnja plata.
Sada koristim priliku da pitamo predstavnike Vlade Republike Srbije - šta bi sa kontrolom u Javnom preduzeću Aerodrom, gde su rezultati, ima li nepravilnosti, šta je sa Krištom i ostalima? Obećali ste to, na insistiranje SRS, da ćete sve informacije, vezane za ovu neprimernu pljačku, dati na uvid i javnosti. Šta je sa istragom? Ništa.
Da ste takve stvari i korake preduzimali na vreme i da ste sprovodili zakone deficit bi bio manji, preduzeća i država bogati. Ali niste, i to je velika odgovornost same Vlade Srbije pred sopstvenim građanima.
Ovim amandmanom se predlaže da se iznos od 8 miliona i 800 hiljada dinara prebaci u subvencije za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje, tako što bi se u razdelu 14, funkcija 420, pod ekonomskom klasifikacijom 451, iznos od 17 milijardi i 285 miliona povećao za ovih 8. 800.000, pa bi se pomenuta klasifikacija uvećala na 17 milijardi 293 miliona 800 hiljada dinara.
Svakom poljoprivredniku u Srbiji dobro je poznato u kakav težak položaj ih je dovela dosadašnja vladavina ove vlade prema agraru. Činjenica je da je država za četvrtinu smanjila sredstva za poljoprivredu i podsticaj poljoprivredne proizvodnje, što ide u prilog onome što su projektovali "prijatelji" u Briselu, a to je zadatak - uništiti u Srbiji svaki pokušaj bavljenja ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom i pretvoriti Srbiju, poljoprivrednu zemlju, u tržište za plasiranje poljoprivrednih proizvoda iz EU, što im se upravo omogućava jednostranom primenom Trgovinskog sporazuma i SSP.
Cene semenskog materijala, veštačkog đubriva, hemijskih sredstava, različitih sredstava za rad u poljoprivredi otišle su u nebo, zato se u Srbiji dešava ono što će jednog dana skupo koštati državu, a to je umiranje sela. Uzalud subvencije poljoprivredi, ako repromaterijal poskupljuje i ako na naše tržište ulaze proizvodi daleko jeftiniji, ali sumnjivog kvaliteta u odnosu na domaće proizvode. Pogledajte sami velike markete, tržne centre, pa ćete videti odakle uglavnom potiču voće i povrće, kao i ostali poljoprivredni proizvodi.
Čitavo vreme vlast u Srbiji optužuje opoziciju, a najviše SRS, da smo krivi što se budžet usvaja ovako kasno. Po hiljaditi put radikali ponavljaju da je budžet Vlada bila dužna da dostavi Narodnoj skupštini i poslanicima još pre 40 i više dana. To nije urađeno. Jedini krivac za to je vlast u Srbiji.
Ovakvo svakodnevno optuživanje SRS od strane vladajuće koalicije podseća nas sve na onu basnu o vuku koji je optuživao jagnje da mu muti vodu dok pije na potoku, iako je jagnje bilo nizvodno od njega. Javnost u Srbiji shvatiće ko je uzročnik nedaća koje su zadesile sve slojeve stanovništva.
Ako je verovati onome što javno obećavaju pojedini ministri u Vladi Republike Srbije, pa to obećanje i pismeno stave na papir, sa svojim potpisom i pečatom, onda građani Srbije ne bi trebalo da se brinu kako će se nositi protiv nadolazeće ekonomske krize u 2009. godini, a evo i zašto - Mlađan Dinkić je ministar u Vladi Republike Srbije i potpredsednik te iste Vlade. Taj ministar je 21. aprila 2008. godine uputio javno obećanje na 5.300.000 adresa u Srbiji.
Ovako izgleda pismo koje je Dinkić uputio bukvalno svakoj kući u Srbiji. Evo šta je poručio građanima koji su pisali besplatne, u prevodu bezvredne akcije: "U skladu sa zakonom stekli ste pravo na novčanu naknadu po osnovu prodaje ostataka udela države u preduzećima koja su u prethodnom periodu većinski privatizovana".
Dame i gospodo, obratite pažnju šta Mlađan Dinkić obećava građanima Republike Srbije: "Uplatu novca po tom osnovu možete očekivati u prvom tromesečju 2009. godine na vaš dinarski račun koji ste naveli u prijavu".
Poštovani građani, tražite od Vlade, tražite od ministra Dinkića uplate novca po osnovu ovih bezvrednih akcija u prvom tromesečju 2009. godine, odnosno najkasnije do 31. marta 2009. godine.
Obećanje dato, dokazi postoje širom Srbije, i ako se to ne dogodi, vi tužite Dinkića za prevaru, za nanet duševni bol i za nenamensko trošenje budžetskih sredstava za štampanje ovog pisma, koje je u stvari jedna predizborna šarena laža.
Ako uzmemo da je ovakvih pisama poslato na 5.300.000 adresa, postavlja se pitanje - ko je to platio? Neka jedna koverta sa plaćenom poštarinom, malo luksuznijeg izgleda i odštampanim pismom, košta 50 dinara, dolazimo do sume da je ovaj poduhvat Mlađana Dinkića Srbiju koštao, verovali ili ne, 265.000.000 dinara.
Ako sada pogledamo ceo ovaj razdeo 3, tačka 12, videćemo da je ukupan iznos sredstava iz budžeta za Avio-službu Vlade u koloni šest - 231 milion 2.000 dinara. Ceo iznos budžeta za Avio-službu Vlade manji je od sume koju je Mlađan Dinkić potrošio šaljući pisma kojima je obmanjivao građane da će akcije realizovati već ''u prvom tromesečju 2009. godine''. Zahvaljujem.