Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog odnosno biološkog i toksičnog oružja i njihovom uništavanju predstavlja jednu ozbiljnu temu i oblast koja je danas i te kako aktuelna, pogotovo u Srbiji koja je osetila, nažalost, i još uvek oseća posledice dejstva ovog oružja.
Što se tiče naših kapaciteta i mogućnosti da se nosimo sa zadatkom sprečavanja upotrebe i proizvodnje biološkog i toksičnog oružja, čisto sumnjam da će Srbi imati snage, rekao bih, i ovlašćenja da se upušta u tako nešto. Što se tiče ovlašćenja, kasnije ćete imati priliku da čujete na šta sam u stvari mislio. Da bi građani koji slušaju ovu raspravu imali predstavu o čemu se radi, preneću ono najosnovnije što stoji u vojnom priručniku o biološkom oružju.
Biološko oružje su mikroorganizmi, bakterije, virusi, rikeci, protozoe, bakterijski toksini i neke hemijske materije, uzročnici biljnih bolesti. Namenjeno je za onesposobljavanje i za uništavanje ljudi i životinja, izaziva oboljenja ljudi i životinja i biljnih kultura. Mikroorganizmi izazivaju oboljenja samo kod čoveka, kao što su recimo trbušni tifus, kolera, dizenterija, itd, kod životinja goveđa, svinjska kuga i neke druge, a kod ljudi i kod životinja oboljeva se od smrtonosnog crnog prišta, odnosno od antraksa. Bakterijski toksini su otrovne materije nastale kao produkt metabolizma nekih mikroorganizama koji kod ljudi izazivaju teško oboljenje, smrt, posebno su otrovni toksini botolinoks i difterija. Izazivači biljnih bolesti namenjeni su za izazivanje oboljenja biljaka, najviše žitarica, rđa i gar su najpoznatiji laboratorijske izazvane bolesti, i posledice dejstva biološkog oružja ispoljavaju se na veliki prostranstvima i imaju odloženo dejstvo. To je ono kako vojska definiše biološko oružje.
Nauka i tehnologija su u poslednjih 20-tak godina mnogo napredovale u pogledu bioinžinjeringa. Stvorene su u laboratorijama mnogi veštački varijateti vrsta biljaka u smislu izmene njihovih prirodnih osobina. Upotreba takvih biljaka u ishrani ljudi i životinja takođe može naneti velike dugoročne štete stanovništvu koje se teško mogu sanirati. Reč je o genetski modifikovanim organizmima o kojima ćemo kasnije nešto reći.
Napredak u istraživanjima u oblasti biomedicine omogućio je da se određene opasne bakterije i virusi upotrebe kao biološko oružje. Danas otprilike preko 30 visoko otpornih virusa i bakterija, izazivača zaraznih i smrtonosnih bolesti, mogu se koristiti u napadu na pojedine delove sveta. Za antraks, inače veoma opasnu zaraznu smrtonosnu bolest, postoji zanimljiva priča, počinje posle napada na kule "Bliznakinje" i Pentagon 11. septembra 2001. godine, kada je u Americi zavladala panika zbog pojave antraksa. Ono što je vrlo zataškano je činjenica da je ustanovljeno da antraks koji je rasturen po Americi potiče u stvari iz američkih vojnih laboratorija. Tako su stvoreni i virusi AIDS-a, ebole, a ne možemo da se zavaramo kada su u pitanju ova dva virusa koja su proteklih nekoliko godina uzdrmali i svetsku ekonomiju, uopšte bezbednost u svetu, a tiče se pandemije gripa, ptičiji i svinjski grip.
Svi ovi ratovi koje je Amerika vodila i koje još uvek vodi odličan su paravan za eksperimentisanje nad čitavim nacijama, nad njihovim životnim prostorima. Mogućnosti bioloških oružja otvorile su jedno novo poglavlje u vidu agroterorizma. Agroterorizam je uništavanje biljnih kultura bolestima, insektima, poremećajem klime usled čega dolazi do poremećaja procesa vegetacije biljaka, a samim tim i proizvodnje hrane. Jedan od najdrastičnijih primera tog državnog agroterorizma i korišćenje tzv. žute kiše, odnosno defolianata od strane vojske SAD za uništavanje plantaže zelenih površina u Vijetnamu, iako su 1972. godine SAD ratifikovale Konvenciju o biološkom oružju koje zabranjuje njegovu nabavku i upotrebu. Amerikanci su zvanično 1975. godine uništili sve zalihe biološkog oružja, naravno, ako neko veruje u to što su uradili Amerikanci.
Kada smo već kod ovih konvencija i njihovih potpisnica, prosto nam se nameće pitanje čemu u stvari one služe. Možemo u stvari mi da se tešimo da smo ovim zakonom postali deo sveta koji uzima učešće u misiji zaštite čovečanstva, ali da su takođe potpisnice neke zemlje koje se nisu libile u našoj novijoj istoriji da nas napadnu i bombarduju. Tako su recimo SAD i njihovi saveznici potpisnici Konvencije o zabrani upotrebe kasetnih bombi, ali to ih nije sprečilo da seju smrt po Srbiji 1999. godine, od kojih i dan danas ginu građani Srbije, pogotovo deca od tih zaostalih bombi.
SAD su takođe potpisnice Konvencije o zabrani upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom. Šta se dogodilo 1999. godine? Najbolju ocenu te uvertire, biološki rat sa osiromašenim uranijom dao je direktor GAK "Narodni front", gospodin Dušan Stanojević, posle povratka sa sastanka sa kolegama u Kosovskoj Mitrovici i dobijanje zvaničnih podataka o obolelim licima koja je opservirala taj zdravstveni centar. Evo šta kaže gospodin Stanojević – KiM je srpska Hirošima, zločin na Kosmetu koji su izazvali NATO projektili obogaćeni osiromašenim uranijom prevazilazi sve dosadašnje svetske tragedije, a posledice sa kojima će morati da živi 60 narednih generacija, ne mogu se ni zamisliti ni opisati. Tokom bombardovanja na teritoriji KiM, palo je, odnosno bačena je 21 tona osiromašenog uranijuma, podatak je uzet iz NATO arhiva u Briselu.
Evo kako se jedno oružje pretvara u biološko. Izazivanje teških bolesti sa smrtnim ishodom, izazivanje velikog broja steriliteta doprineće demografskoj promeni na ovim prostorima po zamisli Pentagona. SAD su čak i Povelju UN pogazile kada su krenule u bombardovanje Srbije 1999. godine. Kada smo već kod konvencija i povelja, postavljam pitanje predstavniku Vlade – kome da se žali Srbija ako kojim slučajem, ne daj Bože, bude izložena napadu biološkim oružjem od strane neke zemlje? Da li UN? I šta će te UN da preduzmu, šta su uopšte preduzimale protiv država koje su svesno kršile sve moguće konvencije, deklaracije, povelje prilikom bombardovanja naše zemlje?
Da li su uvedene sankcije nekoj zemlji zbog toga? Nisu naravno, jer svetski žandarm, Amerika može po svetu da ubija koga hoće, da truje koga hoće, da zrači koga hoće, da ga zasipa osiromašenim uranijumom.
Ovde se nameće još jedno bitno pitanje koje se dotiče obaveze iz ovog zakona o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog, odnosno biološkog i toksičnog oružja i njihovom uništavanju.
Kako će se Srbija ponašati prema svom partneru NATO-u na osnovu sporazuma iz 2006. godine od 5. oktobra, a ima ih još dva poslednja SOFRA, a koji se tiče prelaska kroz Srbiju trupa NATO pakta. Znači, njihovo zadržavanje u Srbiji, transport oružja i drugih sredstava u koji možemo ubrojati biološko oružje. Hoćemo li tada da se pozivamo na zakonitost i Ustavni poredak, ili će američki ešaloni biti nedodirljivi? Dobro znamo da će svu eventualnu nanetu štetu platiti država Srbija, kako država Srbija plaća, to takođe svi znamo.
Evo, kako glasi član 10. tog sporazuma, a koji je bitan baš po pitanju unošenja u zemlju opasnih materija, odnosno biološkog i toksičnog oružja citiram: "opremanje rezerve, materijali i druga sredstva Vlade SAD i njegovih partnera u sporazumu, odnosno privatnih vojnih kompanija koji se uvoze i izvoze neće biti podvrgnut carinskoj ili bilo kojoj drugoj kontroli od strane srpskih vlasti. Armija SAD i privatne kompanije koje on angažuje za saradnju mogu slobodno uvoziti u Srbiju sve što smatra potrebnim uključujući razne vrste naoružanja, podvlačim - opasne materijale bez bilo kakve provere".
Šta mislite da se kojim slučajem tokom takvog transporta kroz Srbiju oslobode neki smrtonosni virusi ili nekakva biljna bolest koja bi desetkovala našu i onako upropašćenu poljoprivrednu proizvodnju ili bi opasno ugrozila živote ljudi, štetu svakako neće da plati Pentagon, valjda u duhu prijateljstva naše dve zemlje bez obzira što u ovom trenutku američki vojnici drže Srbe na nišanu na KiM.
Pogledajmo samo šta kaže paragraf 2. tačka 7) ovog čuvenog SOFRA sporazuma potpisanog iste 2006. godine, citiram: "avijacija, transportna sredstva i brodovi SAD oslobađaju se kontrolisanja". Sada gospodo, iz vlasti uzmite ovaj vaš zakon kojim spašavate čovečanstvo, pročitajte član 3. tačke 1) i 2) gde se doslovce zabranjuje citiram: "izvoziti, uvoziti, reksportovati, obavljati transport, tranzit, pretovar, itd, biološkog oružja, odnosno toksičnog oružja". E pa sad vi sa ovim zakonom stanite pred američkim konvojem i sprovedite ga. Znate li šta bi se desilo? Prošli bi ste kao onaj makedonski ministar što su ga Amerikanci pregazili u sred Skoplja.
Što se tiče Republike Srbije, u toku su dešavanja koja i te kako mogu da utiču na nas, na našu životnu sredinu, a niko od nadležnih organa ne reaguje, kao da su svesni da se radi o nečemu što je deo davno smišljenog plana, globalizacije, planiranja, broja stanovnika na planeti, uzimajući u obzir, energetske resurse i proizvodnju hrane, i onda ni malo nije čudno kada polako počne istina da izlazi na videlo i o genetski modifikovanim organizmima i kodeksu alimentarijusu, o rasprašivanju veoma štetnih sastojaka iz aviona, koji iza sebe ostavljaju veoma čudne tragove u atmosferi. U pitanju su tzv. "čeniko trejs", odnosno hemijski tragovi, fenomen koji se pojavio u poslednjih 20 godina unazad, a kod nas od pre nekoliko godina. Nezavisni istraživači, znači, ne iz Srbije već iz Nemačke, Italije, Francuske, čak i iz Amerike i drugih država sveta, ustanovili su da ti hemijski tragovi koji ostaju na nebu, posle prolaska aviona satima i koji se polako šire prekrivajući celo nebo. Oni u sebi sadrže, prosto da ne verujete, teške metale, bakterije, enzime koji se koriste u postupcima modifikacije DNK, zatim su tu gljivice, bacili, pesticidi, mikro plazma, larve insekata koje ne pripadaju lokaciji gde se izbacuju, kao i neki oblici veštačkog života.
Stanovništvo vremenom počinje da oseća određene simptome koji pogoršavaju opšte zdravstveno stanje i pad imuniteta, i ovo je možda odgovor na brojna pitanja naših poljoprivrednika koji primećuju da se nešto čudno dešava sa njihovim usevima, koji jednostavno u punoj vegetaciji sagore i osuše se, ili pak signaliziraju pojavu čudnih insekata, do tada neviđenih, koji uništavaju letinu i koji su većinom imuni na veći broj insekticida.
Nekako ne planirano, na prvi pogled, mada to nije slučajno u ovu se priču upleo i "Monsanto" vodeća korporacija u proizvodnji genetski modifikovanih organizama, tako što je zaštitio patent za gen koji je otporan na aluminijum, a aluminijum je u stvari glavni sastojak ovih hemijskih tragova o kojima sam maločas govorio. I tako dolazimo do kodeksa alimentarijusa u kom je sadržano sve ono što narušava prirodnu ravnotežu, sveukupnog živog sveta na zemlji, a to je proizvodnja genetski modifikovanih organizama, genetski inženjering, proizvodnja semena koji neće moći samo od sebe da reprodukuje iz čega se krije namera o velikom svetskom kontroloru proizvodnje hrane na zemlji, a samim tim i kontrole ljudske populacije na zemlji.
Ne zaboravimo, takođe, da jedna četvrtina afričke populacije zaražena HIV virusom, veštačkim virusom koji je nastao u američkim vojnim laboratorijama i koji će za narednih 100 godina bukvalno zbrisati afričko stanovništvo.
Kada je u pitanju biološko oružje, ne misli se samo na bakterije, viruse, protozoir i keceri, na bakterijske toksine ili na izazivače biljnih bolesti, kao recimo rđa i gar kod žitarica. Misli se i na upotrebu hrane koja sa sobom nosi velike rizike po zdravlje čitave nacije, a upravo je takav slučaj sa genetskim modifikovanim semenskim materijalom i genetski modifikovani organizmima koji su izuzetno opasni i štetni za upotrebu. Oni su stvoreni u laboratorijama sa namerom da donesu ogroman profit, a u stvari veliko su zlo za čovečanstvo.
Naučnici koji su proučavali kvalitet hrane od genetsko modifikovanih organizama došli su do užasnog otkrića i to proučavajući glodare, odnosno pacove, s obzirom da se od njih za kratko vreme dobiju potomstvo nekoliko generacija i da se može pratiti mutiranje gena.
Dakle, pacovi su hranjeni hranom koja potiče od genetsko modifikovanih organizama. Posle treće generacije kod njih je počeo da se javlja sterilitet, a kod sledeće generacije ispoljilo se nekoliko desetina vrsta teških bolesti. To je najbolji primer šta u budućnosti čeka nas ukoliko država bude dozvolila tako nešto. Naravno, dobro se zna ko stoji iza kodeksa alimentarijusa i monsanto. U Americi sve odlično funkcioniše kada su u pitanju, novac, moć, prestiž i kontrola. Zašto ovo navodim? Zato što je Srbija u jednom nevidljivom biološkom ratu i upravu zbog ne kontrolisanog gajenja genetski modifikovane soje Srbiji preti velika nesreća.
Prosto zastrašujuće zvuči podatak da od ukupno kontrolisanih parcela u Srbiji zasejanih sojom, čak je 92% bilo zasejano semenom koje je genetskom modifikovano. I gde će ta soja da završi, postavlja se pitanje, gde su bili institucije, inspekcije, agencije, državne uprave, državni sekretari da zaplene semenski materijal na vreme, a ne sada kada su se ljudi istrošili i da bi zasejali određene površine. Meni se čini da je to svesno urađeno. Šta bi tek bilo da su kontrolisali druge kulture koje su najviše zastupljene u ratarskoj proizvodnji. Vidite šta je doneo ovaj potez iz 2001. godine, odnosno uvoz 50 tona genetski modifikovanog semena soje iz Amerike, sećate se pod pokroviteljstvom Ivane Dulić Marković, kasnije ministarke poljoprivrede, kadar Mlađana Dinkića. Otvorena je tada pandorina kutija, koja će teško moći da se zatvori. Zaključak je prost, dugotrajno konzumiranje takve hrane stvoriće efikasno biološko oružje koje će jednoj određenoj populaciji ostaviti u nasleđe sterilitet, degenerisano potomstvo i teške bolesti.
Ovo je dobra prilika da pitamo predstavnika Vlade, mada sam ovde očekivao ministra odbrane ili ministra za zaštitu životne sredine, u krajnjem slučaju ministra zdravlja, ali možda će i ministarka znati da odgovori. Znači, ovo je dobra prilika da pitamo predstavnike Vlade, zašto još uvek nije uklonjena bomba od 1000 tona u Zvezdarskoj šumi zaostala iz NATO bombardovanja. Nisu čak ni izvršena ispitivanja i snimanja terena na mestu gde se bomba nalazi, da jedna tona, a hiljadu kilograma.
Ministarstvo odbrane je dalo objašnjenje da nije bilo sredstava u budžetu, a Amerikanci, vaši veliki prijatelji, naši nisu, nisu čak ni želeli da vam otkriju o kojoj se bombi radi, šta ta bomba nosi u sebi, kako bi se lakše napravio plan za njeno deminiranje.
Takođe, šta je sa Nacionalnom strategijom kontrole i zaštite stanovništva od posledica zračenja od uranijumskih bombi?
Što ne krenete da kontrolišete zdravlje stanovništva? Verovatno se bojite poraznih rezultata, velikog broja obolelih od karcinoma, zaslugom SAD.
Posle, verovatno, neko ima hrabrosti da kaže da je naša budućnost u NATO savezu.
Zbog vremena, neću moći da se osvrnem na neke članove zakona za koje smatramo da moraju da pretrpe određene izmene, kako bi se izbegle mogućnosti za dvosmisleno tumačenje. O tome ćemo više, naravno, u raspravi po amandmanima, a nadamo se da će te ih većinom i prihvatiti.
U razlozima za donošenje zakona ste naveli da je cilj ovog zakona da se Republika Srbija osposobi, odnosno da stekne kapacitete i sposobnosti da odgovori međunarodnim zahtevima u vezi sa sprečavanjem nedržavnih činioca da dođu u posed agenasa, toksina i patogenih materija, koje se mogu koristiti za stvaranje biološkog oružja.
Po ovom vašem obrazloženju, ispada da smo mi kao stara država bili neozbiljni, da nismo nikada ništa slično radili i da smo tek sa ovim zakonom zakoračili u civilizaciju, što, takođe, nije tačno.
Takođe, ovde se i ne spominje sprečavanje državnih činioca da dođu u posed ovih opasnih materija i da ih zloupotrebe. Ima mnogo primera da su baš državni činioci učestvovali u mnogim radnjama koje su se obile o glavu ovom narodu. Zahvaljujem.