Dame i gospodo narodni poslanici, u dosadašnjem radu Narodne skupštine kada se vodila rasprava za usvajanje nekih zakona ili njihovih izmena i dopuna obično su postojala dva razloga. Prvi razlog se zove EU i njene direktive, bez obzira što su te direktive nesprovodljive i nemerljive u našim uslovima. Drugi razlog je prilagođavanje potrebama određenih interesnih krugova monopolističkih udruženja kako bi, rekao bih, ozvaničili svoje, odnosno ozakonili svoje pozicije.
Ako ovaj zakon nije pod šablonom direktive EU, s kojim propisom EU će se onda uskladiti pošto će i to kad-tad verovatno doći na dnevni red.
Što se tiče SRS, da neko pogrešno ne shvati, nije nama žao što se ne usklađuju ove izmene s direktivama EU, nego što se pitamo kako će se njima poboljšati taj drumski saobraćaj u Srbiji. Sve će to trajati dok neki činovnik u Briselu ne kaže, pošalje poruku, taj zakon brišite, evo vam novi zakon o drumskom saobraćaju i sve će biti onda jasno.
Naravno, gospodine ministre, vi ste ovakvo stanje zatekli kada ste došli na vašu funkciju i svesni ste da nešto mora da se promeni. Ali, ono što je najpotrebnije za čitav ovaj poduhvat, pa i za ovaj Koridor 10, o kome se toliko često danas govorilo, jeste novac i to ogroman. S pravom ste se pitali maločas u raspravi – gde su ona silna sredstva sa zapada koja su ušla u Srbiji posle 5. oktobra? Mi samo to vaše pitanje proširujemo – gde su još i one pare od silne privatizacije koje se sprovela odmah posle 5. oktobra?
Znači, da su ta sredstva investirana u Srbiji u infrastrukturu odmah bi se to videlo na standardu građana, samim tim i infrastruktura bi bila bolja.
Mi ponovo treba sad ovde da slušamo hvalospev o ovom novom zakonu koji mi verovatno nećemo stići da sprovedemo. Kao prvo, nemamo finansijsku sigurnost za prevoznike. Kao drugo, birokratske procedure, ako tako mogu da kažem, pogotovo transport i to međunarodni, veoma su spore. Kao treće, sistem plaćanja usluga u prevozu se polako vraća, bukvalno mogu da kažem, u feudalizam.
Znate, firma neće da plati usluge prevoza. Jednostavno ljudi su dovedeni pred svršen čin ili gde im oduzimaju vozila jer ne mogu da plate rate za lizing. Majstor jednostavno okrene vozilo u neko stovarište, uzme motku i reguliše utovar robe i tako izmiri dugovanje u naturi.
Kao četvrto, očajna infrastruktura. Ja sam iz opštine Paraćin. Često prolazim deonicom puta Paraćin – Zaječar, znate da se on rekonstruiše. Moram da kažem da se dugo, maltene do pre nekih pet-šest dana, tamo skoro ništa nije radilo. Nekoliko meseci unazad, možda od jeseni, stajali su razbacani ivičnjaci, nabacana rizla, ostavljeno kolje i tek sad se krenulo da se nešto radi.
Verovatno se sećaju mnogi poslanici koji su prošle godine boravili u Boru, kada su bili vanredni lokalni izbori, svi smo videli one mostove koji su bili u fazi rekonstrukcije. Imali smo one pokretne semafore. Nažalost, često smo imali prilike da vidimo da maltene na tim mostovima niko ništa nije radio. Bukvalno nije bilo žive duše i znamo koliko je to dugo trajalo. Mada, verovatno ćete reći, to je problem do izvođača, koji su malo aljkavi što se tiče toga. Ali, eto, uglavnom građani zbog toga trpe.
Problemi koji su evidentni u drumskom saobraćaju moraju da se rešavaju jedino dobrim zakonima i njihovom efikasnom primenom. Svi smo mi svesni da su mnogi zakoni, da se ne udaljavamo na druge oblasti, konkretno u vezi saobraćaja ili saobraćajne infrastrukture, teško primenljivi iz prostog razloga što su neki, moramo da kažemo, navrat-nanos donošeni da bi se ispunili neki rokovi i uslovi za mitsko sticanje kandidata za članstvo u EU.
E, sada da li ćemo i mi uvesti neka nova tumačenja daljinara, trase, taksi tarife, to neće moći da reši neke probleme, a naše birokratske kombinatorike, pogotovo sa međunarodnim transportom su, verujte, već svima preko glave. Sećamo se prošle i pretprošle godine kakve su probleme imali prevoznici koji su prevozili voće i povrće za Rusiju. Ukoliko se svemu tome još doda, rekao bih veoma loša infrastruktura, onda je slika Srbije kompletna.
Jednostavno pitam u kojoj to državi može da se dogodi takva situacija da se, recimo, postavi novi asfalt na jednoj deonici auto-puta, auto-put se obeleži trakama, i da se posle dve-tri nedelje pojave udarne rupe? To može svako da proveri, ima puno nas koji putujemo svakog dana. To su česte slike na našim putevima.
Evo, najsvežiji primer kako smo efikasni, a rekao bih i rentabilni, a problem je s početka marta. Bilo je to i u medijima. Vlasnici teretnih vozila, koji treba da dobiju nove saobraćajne dozvole, treba da čekaju izvestan duži period, čak i do mesec dana. Šta to treba da znači za tog poreskog obveznika? Bukvalno bankrot.
Kaže se da će dobiti potvrdu od MUP da mu nije izdata na vreme saobraćajna dozvola, a s kojom će verovatno moći samo da se slika, ukoliko želi da neku robu vozi u EU ili u Rusiju. Tu treba sprovesti neki vid subordinacije sa ministarstvima u okviru Vlade Republike Srbije, a u ovom slučaju vašeg ministarstva i Ministarstva unutrašnjih poslova, da ljudi jednostavno nemaju taj problem.
Bez te saobraćajne dozvole takođe ne mogu dobiti ni određena dokumenta koja su im potrebna za međunarodni transport. Ko gubi? Gubi državna kasa, gube i sami preduzetnici koji se bave ovim poslovima.
Koliko je važno zakonski regulisati prevoz drumskog saobraćaja govori i podatak da su sa 10% tereta upravo transporti ovim vidom saobraćaja. Takođe, oko 75% ukupnog broja prevezenih putnika otpada na drumski saobraćaj.
Verovatno će nekima biti zanimljiv podatak o broju lica koja su zaposlena upravo u privrednoj grani. U Srbiji u drumskom putničkom saobraćaju radi oko 25 hiljada ljudi, a u drumskom teretnom 35 hiljada ljudi. Znači, 60 hiljada ljudi. Verovatno tih 60 hiljada ljudi i hrani možda 200 hiljada ljudi u Srbiji. To je jedna velika socijalna grupa, veoma bitna, zahvaljujući kojoj se, možemo slobodno reći, Srbija kreće i radi.
Vi sad ovim zakonom pokušavate da nešto donekle poboljšate, ali bojim se da su neke promene u zakonu nastale kao plod pritisaka određenih struktura, možda i moćnih udruženja prevoznika, gde možda mesta za male i sitne sopstvenike prevoznih sredstava neće biti.
Međutim, one poteškoće koje su svima zajednički imenitelj, koje se bave ovim poslom, nastale su kao rezultat možda nesinhronizovanog delovanja pojedinih ministarstava u Vladi Republike Srbije.
Naravno, vi da hoćete na Vladi uklonili biste te prepreke vrlo brzo i osetno biste poboljšali poslovanje prevoznika. Ovako nametima vi ih prisiljavate da podižu cene usluga. To automatski znači povećanje cene proizvoda zbog skupog transporta i tu nastaje začarani krug iz koga nema izlaza.
Koji su to problemi koje Vlada može da reši? Pre svega, dozvolili ste, ne vi nego Vlada, bankama da pljačkaju ne samo građane, već i one preduzetnike, prevoznike nerealno visokim kamatama na lizing za kupovinu osnovnih sredstava za rad. Verovatno i sami znate, čuli ste, puni su placevi oduzetih vozila vlasnika koji nisu mogli da izmire obaveze prema bankama.
Zatim, porez na dodatu vrednost je visok za ovu vrstu delatnosti. Da li znate da skoro svi zbog toga imaju poteškoća? Zatim, nemogućnost naplate za pružene usluge. Znači, čitava procedura ide veoma sporo, pogotovo preko suda, a to za pojedine prevoznike, koji recimo treba da naplate ogromne sume novca za izvršene usluge, može da bude bukvalno kraj, ukoliko sud brzo ne reaguje i ne omogući naplatu onoga što su zaradili.
Četvrti problem je onaj zbog koga vas je opomenula i EU, a to su dvostruke akcize na naftne derivate. Šta mogu da misle naši prevoznici koji svoje rezervoare u susednim državama napune po 20% manjoj ceni za gorivo? Takođe, cena putarine možda je visoka i nerealna za neke deonice puta, koje možda ne ispunjavaju neke određene standarde, koji su prisutni u nekim drugim zemljama.
Dalje, ne prođe neka nedelja da neko ne štrajkuje od prevoznika. Prvo štrajkuju jedni taksisti, legalni, a posle njih štrajkuju oni što rade na crno. Prođe malo, pa štrajkuju vlasnici kombi vozila, koji obavljaju opet neki vid delatnosti u prevozu ljudi i robe. Verovatno će uskoro štrajkovati vlasnici kamiona, autobusa itd.
Jednostavno, šta ljudi da rade kada su izgubili posao u ovoj tranziciji? Nemaju više ljudi od čega da žive, šta da jedu, čime da se leče i kako da školuju decu. Izlaz su pronašli, eto, u kupovini nekog vozila kojim obavljaju neku delatnost da bi sebi zaradili za život i državi plaćali porez. Eto, tako se čuva socijalni mir.
Sada neko od dežurnih činovnika u Briselu pogleda određenu direktivu i kaže – to ne može, to se u EU ne dozvoljava. Onda vi po starom donosite druge zakone i svi idu pod led. Šta onda imamo ovde u Srbiji? Bedu, glad i siromaštvo. Što se tiče ovih kombi prevoznika, oni su morali na ulice, znate i sami, da bi dokazali da nikako ne mogu biti u klasi za registraciju sa skupocenim džipovima koji su odraz, znamo svi, luksuza i koje sebi mogu da priušte samo bogati.
U razlozima za donošenje zakona naveli ste, između ostalog, i probleme auto-taksi prevoznika, njihovih udruženja, sindikata. Verujete da ćete ovim zakonom to verovatno bolje regulisati. Tako su verovatno govorili i oni vaši prethodnici iz 2001, 2005. i 2006. godine, kada su takođe donošene izmene i dopune ovih zakona.
Takođe, planirate uvođenje reda na saobraćajnom tržištu prevoza i staničnih usluga. Vreme je da se nešto preduzme po tom pitanju. Verujte, putevima Srbije, a to verovatno dobro znate, krstare takva prevozna sredstva pojedinih prevoznika da se pitamo kako su uopšte i registrovani? Vidimo ih često na putevima. Doduše, češće ih vidimo kako pokvareni stoje na parkiralištima nego što obavljaju onu svoju obavezu koju imaju.
Nasuprot njima, postoje prevoznici koji jednostavno ne mogu da se uključe u posao prevoza putnika zbog interesnih grupa koje su se maltene pretplatile na red vožnje u koje niko sa strane ne može da se uklopi, iako imaju vozni park, da se malo našalim, kao iz doba jure. Trebalo bi da razmišljate o mogućnosti da zakonski olakšate prevoznicima nabavku polovnih autobusa iz uvoza, koji su u daleko boljem stanju od onih koji trenutno krstare našim drumovima.
Zbog vremena ću preskočiti da govorim o kaznama. Na kraju bih se samo osvrnuo na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji EPS za elektronska brojila između Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Država će, kako smo ovde čuli, od "Sažema", francuske kompanije, kupiti elektronska brojila, a znamo svi da je u Nišu firma u okviru Elektronske industrije i profesionalne elektronike zatvorena, koja je takođe proizvodila ta brojila, kao i još nekoliko firmi.
Ovo je zakon koji će stopostotno podići popularnost vladajuće koalicije kod građana. Građanima ću sada reći šta će im se desiti kada im se ugrade francuska elektronska brojila za daljinsko očitavanje. Dakle, ubuduće ćete, poštovani građani, čak možda i za pet dinara ako niste izmirili dug za električnu energiju, biti daljinski isključivani. Sad vi razmišljajte da li je u pitanju greška, kvar ili isključenje.
Dakle, hajde malo da se našalim – vezivanje šarplaninaca za bandere je prošlo, to što su mnogi ostali bez posla, što imaju bolesnika u kući, malo dete, što nemaju primanja, što nemaju kome da se pojadaju, više neće imati kome i "veliki brat" koji sedi u distribuciji će pritiskom na dugme, kao neki vremeplov iz EU ili nekog našeg statusa, vas vratiti u 19. vek.
Onda mogu da dižu cene do neba, da rade šta hoće, jer, država se zadužuje da kupi osnovna sredstva jednom javnom preduzeću koje neće da mari za socijalne slučajeve kojih sve više ima u Srbiji, već će gledati svoj poslovni interes.